Promocija romana "30. februar" biće održana u sredu, 19.oktobra u UK Parobrod. Govore: Dimitrije Vojnov, Danica Nikolic Nikolic, Boban Knežević. U ulozi glumca koji izražajno čita odlomke autor Jelena Đurović.
Dimitrije Vojnov: "30. februar Jelene Đurović je roman koji će svakom čitaocu ponuditi drugačiji oslonac. Neki će ga doživljavati kao ljubavni roman u kome naučna fantastika i politika imaju sporednu ulogu. Drugi će tvrditi da je to upravo roman koji dokazuje kako naučna fantastika može biti savršen katalizator za promišljanje emocija i ideologije. Treći će ionako sve doživljavati kao politiku u najčistijem smislu.
No, koji god motiv bio odabran za kičmu ovog romana, nema nikakvog spora da je reč o priči o Smaku sveta. Otud je pitanje da li se čitaocu Svet ruši zbog ljubavi, vanzemaljaca ili politike zapravo samo Roršahova mrlja, i jedan od razloga zašto se ovom romanu treba periodično vraćati kako bi videli koliko su nam se pogledi na život promenili.
Glavni protagonisti ove priče su Srbi i vanzemaljci, dva nebeska naroda. Njihova interakcija ima fatalne posledice. Otud je ovaj roman na emocionalnom nivou ljubavni a na intelektualnom gotovo isključivo politički. Kao i svaka velika ljubav, baziran je na nesporazumu. Kao i svaka ideologija, pripoveda nam o tome kako su stvari pošle loše i došle u nama poznato stanje sa kojim se lako identifikujemo. Za razliku od ideologije međutim, ovaj roman govori kako je prekasno da se bilo šta popravi čak i onda kada glavni junaci pronađu rešenje.
30. februar je ljubavni roman o ljudima koji su toliko uvereni u vlastitu pamet pa misle da su iznad ljubavi; politički roman o vlastodršcima toliko uverenim u svoju nezamenjivost da pomisle kako su iznad elementarne etike; naučnofantastični roman o vanzemaljcima koji su civilizacijski toliko superiorni da misle da su iznad srpskog prkosa.
Ovo je roman o svima onima koje su ponekad uništili ljubav, pravda i Srbi."
Danica Nikolić Nikolić: "Jelena Đurović je osoba neobičnog dara. Osim svoje nesumnjive darovitosti za pisanu reč, ona ima talenat da unosi živahnost i boje u život, što onaj na papiru, što onaj stvarni. Namerno praveći parafrazu, na svog omiljenog autora Breta Istona Elisa, Jeleni polazi za rukom ono što je i samom Elisu promaklo. Njeni likovi su slojeviti, uobličeniji, stvarniji od Elisovih, ponekada namerno trivijalizovani, ne bi li se zabašurila bol i ispraznost kojima ih je suočio i sam bolni i isprazni svet u kome se nalaze. Oni su beskrajno duhoviti, u svojoj frivolnosti, u svojoj maskiranosti banalnošću, a opet, na momente, suptilno, gotovo eterično, na površinu se probija dubina, koja i sama izranavljena, rasparčana surovošću stvarnosti u kojoj borave, ponekada ekspodira pred našim očima dobijajući formu onog iskrivljenog, cirkuskog ogledala, u kome gotovo svako od nas može da se prepozna. Tada postaje više nego jasno da je spoljni okvir, ram, zapravo njihov jadni štit pred društveno-političkim sivilom, u kojem su odrastali, sazrevali i u kome opstaju. Dok opstaju. Koristeći repetativnu formu, Jelena pravi jedan filigranski svet u kojem svaki od junaka priča svoju priču, svoje uspomene, svoje misli. Ponekada iz nesigurnosti, ponekada iz isforsirane, mentalne izopačenosti, ponekada iz tuposti, ponekada iz dosade. Mešajući jednu autosurovu, a ironijsku samopsoznaju junaka sa paradigmatskom SF medjupričom, Jelena nepogrešivo oslikava svet u kome živimo, koji nas je zaboleo, koji nas je promenio, oteo nam onu čednost koja je postojala nekad. Koji nas je sveo na opne, ljušture, ispod kojih smo uplašeni ostali da čučimo, smejući se onome u šta nas je taj vrli novi svet pretvorio. A negde izdaleka, iz kosmosa, smeši se neki drugi svet, iskeženih zuba, obećavajući da nas tempom kojim idemo više neće biti. Da ćemo biti kažnjeni za ono što jesmo uradili, kao i za ono što nismo."
