Ateisti uglavnom malo više pene od ovog čike na plaži.
Ovo je tačno i potpisujem.
Posle jedne večeru u Domu Omladine u kafanici, Zakk mi je lepo rekao da više ne može da čita statuse na grupi Ateisti Srbije jer su postali apsolutni ekstremisti.
Ja mu tad nešto i nisam verovao, ali ono šta sam pročitao poslednjih dana tamo, dokazuje mi da je apsolutno u pravu.
Ateisti tamo ne da pene, nego nazivaju neistomišljenike ludacima.
A ono što je meni bilo najmodernije je kad su mene i još neke iznapadali jer se nadamo životu posle smrti.
Pritom nisu iznošene religijske teorije već
1) Teorije o duhu kao mikroorganizmu koji ima sposobnost da se uloguje u ebrion/fetus i zavalda celim telom.
2) Teorija o duhu kao signalu-hologramu, a mozgu kao prijemniku; Kad se TV pokvari to ne znači da više nema kanala koji smo gledali. Ako je mozak samo prijemnik a misli formira svest, koja nije nužno u mozgu, onda ne postoji prepreka životu posle smrt.
Svest bi izašla iz mozga neupotrebljivog tela i kasnije se ulogovala u neki novi fetus itd.
Ateisti su zapenili na ove teorije, rekli mi da su me upropastile 90-te, a pri tom ne mogu ni jednu da obore.
Novi dokazi govore da su mikročestice toliko moćne da jedna jedina ćelija sadrži kompletne informacije o celom organizmu pa je moguće i kloniranje celog organizma. Mikroorganizmi sadrže plus i memoriju pa mali embrion izmeni sve evolutivne forme postojanja vrste.
Ako to mogu tako male čestice nema prepreke da i ljduska duša bude mikroskopski mala čestica.
Oni tvrde da takva čestica u mozgu nije nađena, ali kako i može biti nađena kad skener mozga ima vrlo male mogućnosti.
Može da odredi koje su hemisfere mozga za šta nadležne, ali ne i koliko ćelija u mozgu je ostalo.
Ne zna se ni kako nastaju misli, ni šta ih formira...
Drugim rečima ne može se tako lako oboriti ideja o razdvojenosti uma i mozga, kao što ateisti misle.
Ja mogu da shvatim da se neko raduje dokazima da nema Boga. Želeti Boga je težnja za autoritetom, za složenim sistemom i redom. Mogu da shvatim da neko to ne želi. Ali ne mogu da shvatim da se neko raduje eventualnim dokazima da posle smrti nema ničega.
