Author Topic: Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.  (Read 5714 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« on: 27-06-2003, 20:43:42 »
Eto, u jeku kvizova i "letnje seme" imam i ja jednu nestandardnu ispovest.

Uvod (koji, naravno, moze da se preskoci):

Ja imam omiljenog pisca. Zove se Den Simons. Zapao mi je za oko romanom Suplji covek. Zavoleo sam ga kroz Hiperion/Endimion i kasnije kroz Kali, a shvatio sam da mi je omiljen posto sam procitao remek-dela i odlicne romane sa kraja osamdesetih (Carrion comfort, Summer/Children of the night).

Samo da pojasnim ovo "omiljeni". To ne znaci da mi je apsolutno najdrazi i, daleko bilo, da mislim da je najbolji uopste. To jednostavno znaci da sam citajuci njegove knjige stekao utisak da su pisane samo i iskljucivo za mene. Sto je jedan od glavnih preduslova da mi neko bude "omiljen".

(U tu kategoriju nisam svrstavao ono sto se naziva klasicima,  jer - eto, nekako mi je glupo da govorim da mi je omiljeni pisac Gogolj, najgenijalniji pisac uopste. Covek koji je bio toliko genijalan da je na kraju poludeo i umro.)

Tako sam od te '97.  godine sa radoscu i nestrpljenjem docekivao svako novo delo Omiljenog pisca. Ocekivanja mi nisu bila prevelika, govorio sam sebi da je covek sigurno svoja najbolja dela vec napisao. To je razlog zasto sam uzivao u kvalitetnom Crook factory i cak u nesto slabijem Darwin's Blade, a prosto sam ispio Hardcase, mozda najbolju knjigu za plazu koju sam ikada citao.

Ipak, neki, da tako kazem, zamor i nedostatak one potrebe za pisanjem postao je ocigledniji. Nisam zeleo da to pripisujem standardnom slava/pare sindromu, vec sam sebi objasnjavao da je Simons najveci deo svoje "esencije", onoga sto coveka nagoni ka pisanju, izbacio u furioznom i nezaboravnom pocetku, kojim je za manje od decenije ostavio neizbrisiv trag u zanru (da ne kazem zanrovima).

E, sad. (Kraj uvoda)

Dobih pre jedno desetak dana dva pretposlednja dela - roman A Winter Haunting i zbirku Worlds enough & time.

Prvo sam se dohvatio romana, zato sto je to nastavak Summera. Roman odlicno pocinje, Simons opet pokazuje koliko je u sustini zanatski jak.

Jedan clan Bike patrola iz Summera kao sredovecni covek vraca se u rodni grad, razveden, razocaran, napusten, a sa sobom nosi teret neuspelog samoubistva. Dale zeli da zimu provede u kuci Duanea McBridea, jos jednog od junaka keca, i da napise knjigu o tom nezboravnom letu '60. Koga se gotovo uopste ne seca.

Naravno, duhovi su jos tu i zaplet moze da pocne. Tu postoji jos jedan narativni tok koji nam govori kako je stariji brat Stewart dosao do psihickog stanja u kome se nalazi.

Sve je to lepo zamisljeno. Osim sto Simons definitivno vise nema inspiraciju da se bavi hororom na pravi nacin. Situacije u kojima se likovi nalaze prakticno su direktne pozajmice iz instant kuhinje horora. Ni to nije strasno da se nesto sa nasim junakom desava iznutra.

Tamo je nista. Covek postaje samo malo odlucniji, a kraj gotovo nista ne objasnjava u smisli motivacije ili prirode Zla, koje do kraja ostane neobjasnjeno, niti su nam motivi jasni. Ni reci nema o nosiocu Zla iz prvog dela, ni reci objasnjenja jednog od naratora - samog "duha" poginulog Dvejna, koji se na kraju jednostvano izgubi. Ni "K" od katarze, a pitanja iz neposredne proslosti, pokrenuta u romanu, jednostavno ne dobiju nikave odgovore. Da, roman uopste nije pisan u stilu "nedorecenosti", a ako je to bila pisceva namera, nije nam to lepo stavio do znanja.

Sam kraj je gotovo u stilu superjunaka (nemam nista protiv, ali ne ovde), a glavni zenski lik je opet ready-made iz prethodnih Simonsovih dela (odlucna, samosvesna, snazna mlada zenska osoba, koja je daleko nadmocnija od Junaka. Nemam nista protiv, ali zasto u Winteru da citam Aneu, Keli Dal ili sl?).

Da ne duljim (sic!), prilicno sam bio razocaran (i to posle pocetka: Forty one years after I died, Dale Stewart returned to the farm where I was killed. It was a very bad winter)

Uzeo sam sada dakle zbirku sa podnaslovom Five tales of speculative fiction, a tada su nastali problemi. Svaka prica ima naime predgovor, a i sama zbirka ima predgovor.

Orphans of the Helix i Looking for Kelly Dal smo citali ranije, a njihovi predgovori mi nisu bili bas nesto korisni. Elem, pocevsi da citam predgovor za pricu Ninth of Av dosao sam do sledeceg zakljucka Omiljnog pisca.

(Pocetak zvuci poznato, a u pitanju je parafraza)

Dobio sam poziv da napisem pricu za zbirku cije ce se price desavati u dalekoj buducnosti. Razmislio sam sta je to sto bi moglo da ostane isto kroz hiljadu godina i sta je to u jednom savremenom romanu sto bi bilo razumljivo i pre dve hiljade godina. Osim seksa i intriga, dosao sam do zakljucka da ce isto biti to STO CE NEKO JOS UVEK POKUSAVATI DA ISTREBI JEVREJE! Molim lepo!

Preskocio sam ostatak pregovora i pricu i rekao sebi da treba prvo da procitam pricu pa tek onda predgovor. OK, sledeca na redu bila je On K2 with Kandaredes. Penjanje na Mont Everst sa vanzemaljcem. Kul, ja volim planinarnje, a Simons uvek uradi dobar research, a i zna sta da radi sa vanzemaljcima.

Medjutim, dobili smo jednu klarkovsku izdrkotinu o dobrocudnom i pozrtvovanom vanzemaljcu, katarzi covecanstva i trajnoj promeni ljudkosg roda, i, o, naseg junaka. Saznajemo i da ce do 2029 vanzemljaci definitivno stici, da ce Kina prestati da postoji (?), da ce Hong Kong postati velesila itd.

Iz pijeteta prema Omiljenom piscu nisam knjigu bacio vec sam je samo odlozio za neko srecnije i tolerantnije vreme.

Da stvari budu gore, sledeca knjiga koju sam uzeo da citam i koju trenutno brstim je Martinov Fevre dream. Majko mila! Odmah sam se zapitao zasto ja gubim vreme na tamo neke umisljene humaniste i ljubitelje prirode kad mi je nadohvat ruke jedan tako superioran pisac.

Martin rules!

Samo se pitam hoce li Simons doci ikada bar blizu onoga gde je bio. Hoce li ponovo postati pisac? Kakvo li mu je najnovije delo (Ilium) - eto pitanja za vas.

Samo da zakljucim da me Simons debelo iznervirao, ali se nas odnos tako i produbio i postao pravi. Ne znam sada sta bih rekao nekom da me pita koji mi je omiljeni pisac.

Eto, zahvaljujem se svakom ko je imao dovoljno zivaca da stigne do kraja ovog mog izbljuvka.
My trees...They have withered and died just like me.

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #1 on: 27-06-2003, 21:14:39 »
simmons je pisac nadaren za suvo pripovedanje ispunjeno geografskom/socijalnog faktografijom i hokingovskom-saganovskim futuroloskim vizijama ali bez dubljih karakterizacija likova (kako to naprimer imamo kod kinga). kod simonsa nema emocionalne neizvesnosti, anea i endimion su se prosto morali smuvati zbog onog shto oni zapravo jesu, utikach i utichnica.
jedino mozda matrix ima goru emotivnu razradu likova, svi odnosi kod simmonsa su Neo-Trinity matrix sereotype gde prakticno nemas naznaku nikakvog emotivnog envolmenta dok se on ne desi na kraju filma i Trinity ne odabere Nea. simmons je ceo takav, suspregnut, predodredjen, rigidan i krut.
a u tripu da je beskrajno romantican poput keatsa dok je prosto hiperliteraran i ima temeljno izgradjen knjizevni stil.

nije cudo sto ti se toliko svidja, lurd..   :wink:

nego, cuo sam nedavno od nekog u klubu o fashizaciji simmonsa poslednjih godina, antisrpskim istupanjima i sl. cela prica sa propadanjem simmonsa kao pisca podseca me uveliko na hermanna, i kod njega je
sasushivanje korena inspiracije pratio zacetak politickog eksponiranja..

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #2 on: 27-06-2003, 21:29:05 »
I ja sam cuo da je podrzavao bombardovanje Srbije, a neko mi rece da je u fasista kao i Separd (?). Ja mislim da je samo u pitanju zabluda.

Inace, ne slazem se da nema emocija. Kraj Uspona Endimiona zaista je samo pamflet, a i karatkerizacija likova u tom delu nije bas na niovu. Likovi mozda i jesu nerazradjeni, ali covek itekako zna da napravi setnu atmosferu...
My trees...They have withered and died just like me.

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #3 on: 27-06-2003, 21:33:56 »
Quote from: "Monsinjor Lurdusami"
I ja sam cuo da je podrzavao bombardovanje Srbije, a neko mi rece da je u fasista kao i Separd (?). Ja mislim da je samo u pitanju zabluda.


ja sam isto u fazonu da takve glasine smatram zabludom i povrsim tumacenjima (jer vecinom i jesu), dok licno ne procitam izvor informacije. a nisam nasao nista slicno po netu...

Quote from: "Monsinjor Lurdusami"

Inace, ne slazem se da nema emocija. Kraj Uspona Endimiona zaista je samo pamflet, a i karatkerizacija likova u tom delu nije bas na niovu. Likovi mozda i jesu nerazradjeni, ali covek itekako zna da napravi setnu atmosferu...



dodao sam gore, covek ima stila. vidi se da je puno citao klasike engleske knjizevnosti i dosta od njih pokupio. steta sto ne zadire dublje u karakterizaciju posto ima (ili je bar imao) potencijal za remek-dela...

phuzzy

  • 4
  • 3
  • Posts: 891
    • http://www.screaming-planet.com
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #4 on: 27-06-2003, 21:40:58 »
Quote from: "SANdMAN"
posto ima (ili je bar imao) potencijal za remek-dela...


... kakvo je Hyperion...

... veli covek koji se potpisuje kao Kassad na topicu koji je postavio Lurdusami, pa ti vidi sta ces dalje komentarisati.  :twisted:

Baj d vej, kad sam vec poceo da kenjam, jel' znate ko je ovo:



;-)

http://www.enciclopediacatolica.com/l/lour.htm

;-)

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #5 on: 28-06-2003, 01:07:14 »
hiperion je samo interesantan eksperiment, posmodernisticki eksperiment redjanja sf zanrovskih motova po strukturi Choserovih Kenterberijskih Prica. nemoj mi reci da bi stvarno pao na pricu kakva je naprimer "Secanje na Siri" da nije uklopljena u shiri, karnevalski sf univerzum? naravno da ne bi. "pad hiperiona" je bio pad na koji je simmons bio prinudjen rad sklapanja big picture

sve to bi bio solidan uvod u remek-delo da se simmons odlucio da emotivno nadoveze svoju pricu, ne samo redjanjem filozofsko-tehnoloshkih preokreta. simmonskov univerzum nema emotivnu inteligenciju, ne postoji licnost u odnosu na cije trensformacije mozemo pratiti tok priche (na nacin na koji je to udadjeno u sandmanu naprimer, kroz lik morfeja) i tako u novoj ravni i jednoj sasvim drugoj dimenziji nastaviti posmodernisticki eksperiment. endimion kao petparachka ljubavna epopeja o "vecnoj ljubavi" suvise je neadekvatna zamena za to...

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #6 on: 28-06-2003, 01:08:29 »
Ludusami, bice da ti nisi samo "moj crnac"....  :lol:

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #7 on: 28-06-2003, 09:34:43 »
Quote from: "Den Simons (parafraza by M. Lurudsami)"
Dobio sam poziv da napisem pricu za zbirku cije ce se price desavati u dalekoj buducnosti. Razmislio sam sta je to sto bi moglo da ostane isto kroz hiljadu godina i sta je to u jednom savremenom romanu sto bi bilo razumljivo i pre dve hiljade godina. Osim seksa i intriga, dosao sam do zakljucka da ce isto biti to STO CE NEKO JOS UVEK POKUSAVATI DA ISTREBI JEVREJE! Molim lepo!


Quote from: "Monsinjor Lurdusami"
I ja sam cuo da je podrzavao bombardovanje Srbije, a neko mi rece da je u fasista kao i Separd (?). Ja mislim da je samo u pitanju zabluda.

Inace, ne slazem se da nema emocija. Kraj Uspona Endimiona zaista je samo pamflet, a i karatkerizacija likova u tom delu nije bas na niovu. Likovi mozda i jesu nerazradjeni, ali covek itekako zna da napravi setnu atmosferu...


Goran Skrobonja - covek koji je jako voleo Simonsa i imao sa njim gorku prepisku tokom bombardovanja - nikad nije kazao da je on fashista. Rekao je samo da je Simons zaslepljen propagandom, da istinu vidi na globalnom planu a gubi je na mikro planu. To jest - kada se globalne istine (do kojih je sam doshao) imaju primeniti na Ameriku, shirina njegovog pogleda naglo postaje skucena.

Simons je Goranu kazao da su Srbi fashisti, i svoje tvrdnje "potkrepio"  detaljnim proucavanjem istorije Jevreja. Ovo bash nema veze jedno s drugim (predmet dokazivanja je fashisoidnost Srba a ne progonjenost Jevreja), ali u svetlu Monsinjorove parafraze govori o Simonsovoj opsednutosti.

Goran ga je pozvao da poseti Srbiju, Simons je odgovorio da neche, dokle god je na vlasti Miloshevich.

Simons je takodje tvrdio da je najbolje da u svetu vlada Pax Americana.
Nakon shto se rat zavrshio, a kosovski Albanci poceli da pale, proteruju i pljackaju, Goran je Simonsu poslao mejl sa pitanjem "Da li i sada mislish da je najbolji Pax Americana". Odgovor nikada nije dobio a prepiska je okoncana.

Ovo mi je Goran ispricao, veoma razocaran, ali bih voleo da sam izlozi svoje vidjenje stvari. Na kraju krajeva preveo je sve shto je od Simonsa izaslo na srpskom - osim Leta nochi.

Koliko sam cuo, Ivan Bevc se dopisivao sa Simonsom i posle rata.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #8 on: 28-06-2003, 10:16:40 »
Gorane? Ivane?
My trees...They have withered and died just like me.

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #9 on: 28-06-2003, 11:51:24 »
Simons je zrtva sindroma "Umiruche Zemlje", koji je u Hiperionu tako lepo opisan. Nakon remek-dela slede nastavci, nastavci i nastavci... i na kraju gubljenje muze. Martin Silenus se bar osvestio.

Hiperionu NIJE bio potreban nastavak, pa ni Pad Hiperiona - vishe nego solidan roman sa zbrzanim krajem - knjiga koja je (meni) puno bolja od ostatka serijala.

Shto rece moj prijatelj: U Hiperionu se nalazi ono glavno - prica i zaplet - a u Padu Hiperiona gledamo shta che se dogoditi: junaci trce, skacu i bore se kao u video igri.

Jedino znacajno parce "velike slike" u drugoj knjizi krije se u razgovoru Dzonija i Umona. Shto se ostalog tice - josh u Hiperionu je nagoveshteno da iza sukoba Hegemonije i Proteranih stoji Tehnosrz, pa se moglo i pretpostaviti ko je organizator velikog napada na Mrezu. Josh u Hiperionu se znalo da ljudski rod stagnira usled robovanja tehnickim dostignuchima Tehnosrzi. Jedino pravo otkriche - i to genijalno -jeste mesto "stanovanja" Tehnosrzi.

O likovima: Hiperion (originalni) je toliko uspeo na planu likova i docaravanja njihovih odnosa da centralna licnost kao sto je Morfej uopste nije potrebna. Char ovog romana - i kljuc njegove genijalnosti - lezi u tome shto se moze posmatrati kao roman, ali i kao zbirka prica. Pri tome je svaka prica za sebe mochna na emotivnom planu. Cak i ona Kasadova, koja je puna "tehnikalija".

Nominalni glavni junak Hiperiona i Pada Hiperiona je Konzul. I kao lik mi je neuporedivo zanimljiviji i ubedljiviji od Rola Endimiona, koji je napravljen kao ocita paralela sa "seljacetom-spaciocem svemira" Lukom Skajvokerom. Pri tome je iskorischena prostodushna koncepcija Luka iz "Nove nade", a ne ona, mnogo kompleksnija, iz "Imperije".

Shto se emocija tice - slazem se sa Monsinjorem. Iz hladnog, kontrolisanog Simonsovog pripovedanja upravo IZBIJAJU emocije. POSEBNO ga volim zbog tog umecha - koja i u slabijim njegovim delima prevazilazi nivo izazivanja sete. A poznato je da emocije ne izviru samo iz ponashanja likova. Tu su i situacije - nacin njihovog prezentovanja. U Nochi veshtica likova nema. Ali emocije razbijaju. Simons, za razliku od Karpentera, ume i sa likovima i sa situacijama.

Postmodernizam je orudje pisca, i nije sam po sebi vezan za kvalitet ili nekvalitet dela. Ako se iskoristi dobro, knjiga je dobra. Ako se koristi loshe, knjigu neche spasti ni stil, ni erudicija, ni ogromno obrazovanje autora.

Postmodernizam apsolutno radi u korist Hiperiona (kljucna funkcija mu je pricanja velike price kroz nekoliko manjih, zaokruzenih pripovesti) i neshto manje Pada Hiperiona.

U Endimionu postmodernizam postaje sam sebi svrha. Forma ("poigravanje" motivima iz Zvezdanih ratova i Terminatora 2) je u toj knjizi pobedila sushtinu (pricu, zaplet, ubedljivost likova pozitivaca), jer je sushtina na vishe mesta dovedena do banalnosti upravo zbog robovanja formi. A potiranje dogadjaja iz Hiperiona i Pada Hiperiona cisti je hir pisca, jeftino vucenje citaoca za nos i - grozan klishe. Simons kaze da nije u Hiperionu ispricao sve kako je hteo, pa je zato pisao nastavke.

Bolje da je pisao zasebne knjige, i tamo razradjivao motive koje je naceo u Hiperionu. Zamislite shta bi bilo od Filipa Dika da je nezadovoljan svojim prvim idejama o drogama, izmenama percepcije i paralelnim vremenskim tokovima pisao nastavke, recimo, Oka na nebu, Coveka u visokom dvorci ili Tri stigmate Palmera Eldricha? Sigurno ne bismo dobili remek-dela kao shto su Ubik, Tamno skeniranje i Tecite suze moje rece policajac. Nastavci su proklet nacin da se nerazradjene ideje razrade do kraja, i uopste proklet nacin da se napreduje kao pisac.

Elem.

Endimion i Uspon Endimiona (sa svojim veeeelikim objashnjavanjem) jesu zanimljive i vredne knjige, koje se prosto gutaju, ali se u njima glavne vrednosti kriju u pojedinim motivima (ideja sa kruciformom u sluzbi crkve je jedan od najinspirisanijih momenata serijala) i sekvencama. Celina - zbog koje su Endimion i Uspon Endimiona navodno pisani - nazalost je otishla dovraga.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #10 on: 28-06-2003, 17:20:00 »
Pa ovako. Meni su Hiperion i Pad nerazdvojna celina, kao i Endimion i Uspon. Kada se sve to malo razvuce, sva cetiri romana su mi jedna celina. I Simons je to rekao, objasnjavajuci da su izasle kao cetiri zasebna dela iz izdavackih razloga. To, naravno, nije nesto posebno bitno zato sto covek moze da prioca razne stvari u razna vremena.

Slazem se da je Hiperion mnogo jace i kvalitetnije delo u knjizevnom smislu, kao i sa emotivne i duhovne strane. Ali! Endimion mi je mnogo jaci na onaj decacki nacin, zbog svega onoga zbog cega smo i delimicno voleli Bonda ili SF kao deca - uzbudjenje, tehnoloski noviteti, opaki likovi velike avanture.

Kompletna Crkva - Kardinal Lurdusami, otac kapetan de Soja, Monsinjor Odi, Papa Julije, Kardinal Mustafa, Isozaki, zatim Tehnosrz - motherfucking savetnik Albedo, kibiridi Radamant Nemes, Scila, Gajgs i Brajareus. Pa onda cudesni svetovi, sareni likovi, zaledjeni svetovi.

Kako ne voleti sve to? Kraj mi jeste tup, ali celo delo donosi jedno mladalacko uzbudjenje i, i, i - da, avanturu, tako da ga ne mogu da ga ne volim ili da pljujem.

Sto se druge teme, mislim da su Hiperion i Carrion comfort remek-dela (mozemo da raspravljamo o tome sta je to remek-delo, ali i tu postoje gradacije).
My trees...They have withered and died just like me.

Spider Jerusalem

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.736
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #11 on: 29-06-2003, 02:38:47 »
Quote
ali bez dubljih karakterizacija likova (kako to naprimer imamo kod kinga). kod simonsa nema emocionalne neizvesnosti


Rece covek i osta ziv.

Song of Cali.
Hollow Man.
Phases of Gravity.

Kad bi King mogao da odradi glavne likove ovih romana 'vako, o 'emocionalnim izvesnostima' (sta god to znacilo. mada, shock cuvenog carinskog izvestaja u Song of Cali ne znam koliko je iko ocekivao, tek da navedem jedan neverovatan primer. onaj kome nisu suze krenule na tom kraju nije hjuman.) da i ne trtljamo -  licno bih se ponudio da mu dam oci na transplantaciju kad bi bio sposoban da ovo izvede.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 30.159
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #12 on: 29-06-2003, 03:01:38 »
Ako su mi oči uopšte zasuzile na kraju BOGINJE KALI, to je bilo samo od frustracije i neverice pred tako imbecilnim i patetičnim i misguided krajem jednog tako genijalno započetog  i u prve 2/3 vođenog romana. :o

'Mačka koja govori, neustrašivi i starmali miš, galantni ali usamljeni kentaur i tašti i slavoljubivi orao koji se plaši letenja...' :x  :x  :x

Nakon što si čuo Pesmu Boginje KALI! :x

Nakon što su ti rođenu bebu oteli i napunili draguljima! :P

Jebo ga Tejar de Šarden da ga jebo da ga jebo!

Šteta za pisca takvog umeća i imaginacije...

PS: Hvala na ponudi, ali svoje (plave) oči ne bih menjao ni za čije.
dottore di sinistra scienzia, anti-papa-illuminatore di parallel-splatterpunk;
"балкански Тарантино за филмски рецензии"

http://cultofghoul.blogspot.com/

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #13 on: 29-06-2003, 14:20:15 »
Quote from: "ghoul"
Ako su mi oči uopšte zasuzile na kraju BOGINJE KALI, to je bilo samo od frustracije i neverice pred tako imbecilnim i patetičnim i misguided krajem jednog tako genijalno započetog  i u prve 2/3 vođenog romana. :o

'Mačka koja govori, neustrašivi i starmali miš, galantni ali usamljeni kentaur i tašti i slavoljubivi orao koji se plaši letenja...' :x  :x  :x

Nakon što si čuo Pesmu Boginje KALI! :x

Nakon što su ti rođenu bebu oteli i napunili draguljima! :P

Jebo ga Tejar de Šarden da ga jebo da ga jebo!

Šteta za pisca takvog umeća i imaginacije...


It figures...
My trees...They have withered and died just like me.

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #14 on: 29-06-2003, 14:23:51 »
Quote


Jbt, tek sam sada shvatio! Lurdusami! Ali, ovo je kardinal, ali zove se Simon! E, pitam se. Da li je moguce da je Simons znao za kardinala Simona Lurdusamija ili je u pitanju tzv. "slucajnost"?

I koristim priliku da jednom za svagda overim ko je na ovom forumu gledaoc sa jeftinijom kartom. I niko drugi!
My trees...They have withered and died just like me.

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #15 on: 29-06-2003, 14:38:18 »
kad sam pricao o nepostanju dublje emotivne razrade simmonsovih likova, mislio sam bas na sva ta dela koja spominjes. POSEBNO NA "PESMU BOGINJE KALI".

spajderu, pre nego sho svima nudish svoje "svevidece" ochi (nadarane za patetiku) zapitaj se umes li TI uposhte da razlikujes preokrete na nivou elemenata radnje i preokrete na nivou likova (sto ja tvrdim da ne postoji kod simmonsa)? simmons beskrajno zlorabi ovo prvo da bi nas zatim u najnizem maniru sidnija sheldona kasnije emotivne ucenjivao arhetipovima zene, majke, cerke, male bebe, you name it. potpuno se slazem sa ghoulom da je nepotrebnom i imbecilnom patetikom uprobastio zavrsnicu jednog atmosfericnog i dobro vodjenog romana.

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #16 on: 29-06-2003, 14:48:30 »
Umetnost jeste veca od zivota. Suze koje Spajder pominje ja potpuno razumem. To mozda nije na nivou dela, nego konuzmenta, ali cini mi se da covek definitivno zna sta je gubitak (nisam imao tako veliki, srecom, ali znam na sta misli). Kraj je bukvalno udarac u stomak, bukvalno ti ne da da se opustis i uzivas i posle procitanog romana da odes u zezanje. Nema, sta si trazio to si dobio.

Ali, ja mislim da covek mora da ima odredjena zivotna iskustva da bi osetio i shvatio tako nesto. Mislim da neke stvari u zivotu covek mora da da prodje i shvati da bi piscu moga da oprosti takva "skretanja". Oprosti, prihvati i voli ga zbog toga, zbog njegove ljudskosti.

Opet, to je mozda i losa strana, kao i vecina umetnickih dela koje od citaoca zahtevaju neko predznanje, makar i emotivno...
My trees...They have withered and died just like me.

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #17 on: 29-06-2003, 14:51:58 »
"Godinama nisam pisao nikakvu poeziju, ali nedavno sam kupio veliku, dobro uvezanu knjigu praznih stranica i svakog dana pišem u njoj. To nije poezija. Nije namenjeno objavljivanju. To je priča - u stvari, serija priča - o pustolovinama grupe čudnih prijatelja. Tu je mačka koja govori, neustrašivi i starmali miš, galantni, ali usamljeni kentaur i tašti i slavoljubivi orao koji se plaši letenja. To je priča o hrabrosti, prijateljstvu i malim pohodima na zanimljiva mesta. To je knjiga priča za uspavljivanje.
     Pesma boginje Kali je sa nama. Bila je sa nama veoma dugo. Refren joj je sve jači, jači i jači.
     Ali postoje i drugi glasovi koji se mogu čuti. I druge pesme koje se mogu pevati."

Bojim se, Ghoule, da si rečenicu izvadio iz konteksta. Luzak je napravio izbor koji nije standardan. Stekao je ožiljke. Odupro se pesmi.

Prestao je da piše poeziju. Počeo je da piše za sebe. Priče za uspavljivanje. Očigledno priče za decu. Izgubio je DETE. Potpuno ga razumem.

Šta je tu sporno? Šta je tu patetično? Zar je Luzak trebalo da dobije zakrvavljene oči? Sačuvao je čovečnost UPRKOS iskušenju, kojem bi malo ko odoleo.

O vrednosti poslednje trećine ne govori rečenica koju si citirao već poslednja dva pasusa u romanu: Pesma boginje Kali je sa nama. Bila je sa nama veoma dugo. Refren joj je sve jači i jači. Ali postoje i drugi glasovi koji se mogu čuti. I druge pesme koje se mogu pevati.

Jebiga, ja se JESAM rasplakao, a kraj me JESTE tresnuo po glavi.
Pesma boginje Kali ima drugih vrsta problema - koje se tiču pristrasnosti pisca (ogleda se u liku Amrite, razapete između rodne Indije i Amerike koja na jednom mestu osuđuje indijsku naspram zapadne civilizacije) - ali kraj je više nego ubedljiv.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #18 on: 29-06-2003, 14:59:56 »
Quote from: "Monsinjor Lurdusami"
Ali, ja mislim da covek mora da ima odredjena zivotna iskustva da bi osetio i shvatio tako nesto. Mislim da neke stvari u zivotu covek mora da da prodje i shvati da bi piscu moga da oprosti takva "skretanja". Oprosti, prihvati i voli ga zbog toga, zbog njegove ljudskosti.

Opet, to je mozda i losa strana, kao i vecina umetnickih dela koje od citaoca zahtevaju neko predznanje, makar i emotivno...


Slažem se.
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Spider Jerusalem

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.736
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #19 on: 29-06-2003, 15:14:58 »
Moje oci nadarene za patetiku? (pa jos... "svevidece"??) :lol:  That's rich, coming from a guy koji prica kako Tolkinu treba prici obnazen i gologuz kao detence (uzdrzacu se od (daljih) pedofilnih komentara).

Preokreti na nivou elemenata radnje - jeste sintagma koja se zapravo ni na sta ne odnosi, ne postoji, ne otkriva nista, i to samo zbog ove reci "elemenata".

Ne postoji "nivo likova". Jos jedan brainfart. Tu se eventualno moze pricati o karakterizaciji, ali tesko da postoji nepodobnija rec koja se moze staviti ispred 'likova' od 'nivoa'. "Na polju karakterizacije" ili tako nesto. "Nivo likova" - means nothing. Sta, je l' ovaj lik na visem nivou od onog drugog, ili je mozda 'nivo likova' stavljen tu kao neka hijerarhijska odrednica? Kao, 'prvi nivo je prica, ona je najbitnija, pa onda ide nivo likova, pa...' ili takva neka kvazi-teorijska karakondzula? :lol:

"Simmons bekrajno zlorabi ovo prvo" - ako se "ovo prvo" odnosi na 'preokrete na nivou elemenata radnje' (elemenata! still gives me a chuckle!), onda ti prvi treba da se zapitas da li znas sta je preokret/obrt. Posto u Song of Cali postoji samo jedan obrt; ceo roman je do tada vrlo linearan, twistova nema.

Neuspelo hiperbolicno poredjenje sa Sidnijem Sheldonom na stranu, o kakvim ti to 'arhetipovima' pricas?

Sa druge strane, ne vidim veci kompliment za pisca od onog da je uspeo da ovaploti neki arhetip. To obicno znaci da je neki lik jako dobro napravljen, te da funkcionise visedimenzionalno, cime mu se daje snaga.

A ako se dobro secam (a secam se), likovi u "...Kali" su izuzetno predstavljeni. Ako ti ovaj zenski lik (zena koja gubi dete; isto vazi i za glavnog, muskog, lika) na kraju ispada arhetip, znaci da je covek uradio dobar posao.
I ne, ne mislim da bi ikoga taj shok-zavrsetak mogao iole da pogodi da do tada nismo vec poceli zestoko da saosecamo sa glavnim likovima. Once again, a job well-done.

E sad. Da li je patetika - nisam siguran. Tematski, taj kraj moze biti patetican, ali svakako nije tako napisan. Pripovedacka patetika je izbegnuta - sto, imajuci u vidu da je roman pisan u prvom licu, nije nimalo lako. Ono sto definitivno moze nekom/mnogima da smeta
jeste kako se to zavrsilo, u smislu da je mozda/verovatno izneverilo necija ocekivanja. I to je potpuno legitimno. U krajnjoj instanci - to je stvar ukusa.
Simonsova glavna tema je gubitak. Pisati o gubitku iz pozicije normalnog coveka uvek je - samo po sebi - pateticno. Pripovedackim stilom moze se napraviti odredjeni otklon prema tome, ali ako hoce da se naglasi gubitak, taj otklon ne moze da bude prevelik.

Meni, recimo, ta vrsta kraja predstavlja mnogo bolji kraj od bilo kog drugog moguceg, bas zato sto sve vraca u realnost - time uspostavlja ambivalentnost: da li je tu bilo icega natprirodnog ili ne? - i sto zavrsava na uzasno downbeat notu. Cak mi ni taj kraj gde glavni junak pocinje da pise (i to sta pise) nije delovalo niti nerealno, niti pretenciozno, niti preterano pateticno. To je kako se takve stvari obicno dese. Tako se desava i inace. U tom smislu - Simonsovi junaci su uzasno realisticni. Nekome se to moze svidjati ili ne, ali to jeste cinjenica.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 30.159
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #20 on: 29-06-2003, 16:19:58 »
Stvarno je prepotentno pretpostavljati da neko čoveka koga nikada nije sreo, i koga 'zna' samo preko ovog foruma, toliko dobro poznaje da može suditi o količini i kvalitetu njegovog životnog iskustva, pa onda doći do zaključka kako se tom nekome 1 roman nije dopao –ne zbog njegovih estetskih manjkavosti ili čak ličnih afiniteta, nego, eto, ta osoba X (a za razliku od nadmeno postavljenog kritičara), nije dovoljno živela, nema pojma o životu, pa zato ne može da pojmi komplexne emotivne i druge aspekte remek-dela u pitanju, koje samo osoba bogatog životnog iskustva može.

U imbecilnost ovoga neću dublje zalaziti.

Da, osoba koja me je upoznala ovde može da se opkladi da su glavni razlozi što mi se kraj Song of Kali* (*K, Spajderu, K – Kali se zove, a ne Cali = learn your evil deities!) nije dopao ti što 1) nema dovoljno krvi i creva; 2) što se roman ne okončava with the usual conflagration; 3) što glavni junak na kraju piše pričice za decu umesto da postane ne-znam-šta (mutant, ludak, sledbenik Kali...) i 4) što na kraju Kali ne mutira u mnogoruko lavkraftoidno božanstvo koje na zemlju dovede Stare Bogove...

Yep, that's Ghoul for you. :roll:

Da li kraj romana šutira u stomak, muda ili glavu (ili nigde), sasvim je irelevatno ako nemamo u vidu čemu to šutiranje služi – ŠTA JE TIME POSTIGNUTO ('Šta je pisac hteo da kaže' da upotrebim profesorsku frazu koju će ljubitelji stereotipova ionako nalepiti prof.dr Ghoulu...).

A postignuto je delo u kome autor na krajnje usiljen i neubedljiv način (tj, neubedljiv za mene, sa nikakvim životnim iskustvom) pokušava da ilustruje svoju tezu da uprkos Kalkuti, uprkos paklu na zemlji, uprkos dominaciji Zlih sila, uprkos odsustvu bilo kakve pravde i viših vrednosti (ej, dete ti je upravo napunjeno kamenjem!!!) – postoje, eto, drugi glasovi.
Pesmice za USPAVLJIVANJE.

Simons, prosto, servira 1 u religiji (naročito kod katolika, i još više kod protestanata) dobro poznat paradoks: crpemo nadu ne iz dobro uređenog sveta, već iz nadmoćne Dominacije ZLA, čiji bi intenzitet u onima nadhnutim VEROM trebalo da podstakne borbu za ovo/onozemaljskim pročišćenjem. Za mene je ovako nakaradna teodikeja čisto silovanje razuma, a roman koji bi hteo da je ilustruje je silovanje dramaturgije, pa i ideja. Na sličan način je zasrao i VELIKOG LJUBAVNIKA, gde nenadmašne grozote I Sv. Rata gl. junaka inspirišu da se poduhvati Šardenove religiozne 'filozofije' prema kojoj se ceo svemir nalazi na putu evolucije od materije ka Bogu... Nije nego...

Za razliku od bogatog iskustva plaču-sklonih čitalaca, moje siromašno iskustvo (i iskustvo nekih bliskih mi ljudi) u suočavanju sa UŽASIMA tih, ili približnih razmera onima opisanim u KALI, kazuje mi da je pisanje dečjih pričica posle tolikih gubitaka i bolova nemoguće za iole razvijen um. Psihološki jeste moguće, ali samo kao patološki oblik eskapizma i zatvaranja očiju pred realnošću.

Iznerviran idejnom neodrživošću (koja se onda reflektuje i na formalnom planu) KALI, LJUBAVNIKA i Kingovog DESPERATIONA (koji ima sličan, mada još površniji i tragikomičniji pristup) jedno vreme sam se nosio mišlju da napišem esej: NAKARADNA TEODIKEJA U MODERNOM HORORU, ali druge obaveze mi nikad ne dadoše vremena za to.

Zato ovde prekidam, ionako svestan da je traćenje vremena ovo moje filozofiranje (tj, što bi rek'o Commie za svaki napis koji ima više od 2 spojene rečenice – proseravanje).  :cry:

A sad odoh da pišem pesmice o zeki u plavom kaputiću koji čita Šopenhauera, ponosnoj veverici koja se bavi suštinom bitka, i ljubomornoj žabi sa šeširićem od pečurke koja jedinu istinu o užasu rata (i ne samo rata) vidi u romanima L.F. Selina.  8)
dottore di sinistra scienzia, anti-papa-illuminatore di parallel-splatterpunk;
"балкански Тарантино за филмски рецензии"

http://cultofghoul.blogspot.com/

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #21 on: 29-06-2003, 16:47:40 »
Sam si se nasao prozvanim i rekao nesto sto ja nisam. A zatim i sam, "samo na osnovi poznanstva" zakljucio da sam prepotentan - kolika je to glupost neka ti potvrdi neko drugi. Ako te zanima, a verujem da te ne zanima.

Sto se tice ostalog, nevezano za razloge, uzroke ili okolnosti - jednostavno si tip coveka, u ovom slucaju konzumenta, koji ne moze na pravi nacin da shvati "sta je pisac hteo da kaze" u vecem delu Simonsovog dela (ovo nije negativna konotacija, za tebe je verovatno i pozitivna).

Intelektualno, intelektualno i samo intelektualno. Grubo receno, covek ima jos dva oragana - srce i stomak. Simons se tada najvise obracao "srcu" coveka, u ovom slucaju neizbezno i "stomaku".

Tvoj stalno pominjani ateizam, kojim se ponosis, te mozda sprecava da shvatis kako to ide kod nekih ljudi. Ja zaista ne znam kakve ljude poznajes i sa kime se druzis, ali od mojih bliskih prijatelja (slicni se uvek nadju, a ja necu da pricam o sebi) samo je jedan tip posle gubitka postao ogorceni, cinicni razorani covek. Ali on je jos mlad i ima vremena. Ostali su posle odredjenog vremena postali ljudi sa znatno vise razumevanja i strpljenja, sa vecom kolicino ljubavi za male, jednostavne stvari.

Podrazumeva se da su u pitanju inteligentni, obrazovani ljudi. Znam i one koji su posle gubitaka postajali i alkoholicari i narkomani, ali takvi mi nisu prijatelji.

Uostalom, postoje i na ovom forumu ljudi koij su pretrpepli gubitke, pa ako zele neka ti kazu kako se osecaju. Neka ti neko objasni kako izgleda ziva otvorena rana i sta se sa njome radi. Neka ti neko kaze kako posle sokova i gubitaka prija svaka toplina i mirnoca. I neka ti neko objasni koliko onda sitno izgleda sintagma "razvijeni UM". I koliko ti zivot postaje jasniji i veci. Kako takvi sokovi mogu da otvore percepciju i ucine te vecim i osobom sa vise razumevanja.

Kako zatim jedan ateista moze da pise iz cega religiozni ljudi crpu inspiraciju? To je intelektualni pristup, a religija je sve samo ne inteletkualna (tesko je to objasniti nekome pored Berdjajeva, ali dobro).

Sta je hteo da kaze? Kako mozes ovako nesto da napises i ostanes ziv?

Sta hoce da kaze svaki umetnik na pocetku? Vecina velikih dela se ne stvara sa takvom namerom, nego sa potrebom. Pa koliko je samo njegovih dela opsednuto gubitkom! Zasto li je to tako? Da, naravno da znas kakva je veza stvaranja i patnje.

I zasto ljudi misle da je eskapizam nesto gde se uvek nalaze bezbrizne, infantilne stvari?
My trees...They have withered and died just like me.

Spider Jerusalem

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.736
ghoul is having a bad ego day
« Reply #22 on: 29-06-2003, 19:17:14 »
Quote
Da, osoba koja me je upoznala ovde može da se opkladi da su glavni razlozi što mi se kraj Song of Kali* (*K, Spajderu, K – Kali se zove, a ne Cali = learn your evil deities!) nije dopao ti što 1) nema dovoljno krvi i creva; 2) što se roman ne okončava with the usual conflagration; 3) što glavni junak na kraju piše pričice za decu umesto da postane ne-znam-šta (mutant, ludak, sledbenik Kali...) i 4) što na kraju Kali ne mutira u mnogoruko lavkraftoidno božanstvo koje na zemlju dovede Stare Bogove...


Pa mislim, jedi govna, govedo ono brdsko.
Bas mi to nije ni palo na pamet, kretenu nijedan.  :roll:

Mada, sad kad vec pomenu i stavi mi u usta koje BASH ONO nisam cak ni hintovao, da - mogao bih da se opkladim, as a matter of fucking fact; cisto da bih te malo nervirao.   :roll:

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 30.159
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #23 on: 29-06-2003, 20:02:00 »
Pa majmune onaj kuropušački, preispoljeni - jedina deonica u citatu koja se odnosi na TEBE je ona u zagradi! :x

Ostatak se odnosi na svakoga ko misli da me je upoznao OVDE, on line, bez da samnom pojede džak soli.

Ti, smrdljivko, kao neko ko je samnom pojeo možda jednu kašičicu :oops: , pretpostavljam da ne bi ozbiljno pomislio nešto od gore navedenog, ali ajd' čisto da te nasekiram barem onoliko koliko si ti mene, recimo da ne isključujem ni tu mogućnost...

... you fuck! 8)
dottore di sinistra scienzia, anti-papa-illuminatore di parallel-splatterpunk;
"балкански Тарантино за филмски рецензии"

http://cultofghoul.blogspot.com/

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #24 on: 29-06-2003, 22:34:09 »
Za Tolkiena sam rekao (i danas to smatram) da je pisac kome se mora pristupiti otvorenog srca jer njegova fantastika beskompromisna, ako ne poverujes neces uspeti da zagrizes delo. Hipoteza proverena na primerima stotina beznadeznih nesudjenih citaca Tolikina koji su pocinili samo jedan greh: pokusali su da se sakriju iza intelektualne distance. Gospodar je previse glomazno delo da ga procitao onaj ko se nije istinski involvirao, a onda je vec kasno, posajes Tolkinov fan. Gospodar se moze secirati i analizirati samo na jedan nacin: a posteriori

Ne znam Spajderu, mozda ti je neko nekada pricao (ako nije, trebao je, makar u skoli) ali jos od Aristotela analiza radnje dramskog dela polazi od njenih osnovnih elelmenata (ekspozicije, uvoda, PREOKRETA (opa! pa otkud sad najednom ovo ovde?!?), klimaksa, anti-klimaksa, paralelnih radnji etc). Kad malo bolje razmislim, JA SAM TI SVE OVO VEC JEDNOM PRICAO NA OSMOM KONTINENTU, krstio si me brainfartom i tada... nikako da konacno prelistas taj udzbenik sa srednju skolu i dopunis neka vazna znanja...

Ista lekcija, isti propusteni cas... jos su grci u svojim analizama prepoznali i tretirali radnju i karakterizaciju kao dva blisko nezavisna nivoa, mada su radnji pridavali nezasluzeno veci znacaj. Zapravo, ideal tog antickog modela je uklopljenost likova u radnju, data kroz pojmove arhetipova i stereotipova. Krajne sablasno zvuci da neko u danasnje vreme, kao ti, poziva na otelotvorenje arhetipa kao ideal, van krajnje minornih likova neophodnih za plot.

arhetip = visedimenzionalan? you just killing me, spideru. arhetipovi su FLAT, jednodomenzionalni prikazi licnosti samo kroz njen jedan odredjeni aspekt, najcesce onaj koji ih vezuje za radnju. Tako, sve sto vidimo od zenskog lika u Kali cisti je stereotip, njena romanticna praistorija sa glavnim junakom, njena kasnija tuga i kokanje sedativima. Simmons ni u jednom trenutku ne pomera njene reakcije izvan nasih ocekivanja, ona je rob plota, usiljenosti samog zapleta. Statican, jednodimenizoni lik stereotipnih reakcija, izbacen iz pasivnosti preokretom nivoa emotivnih ucena jednog Sidnija Sheldona i zbog toga izuzetno, izuzetno NEREALISTICAN. To je deo malog paradoksa Spajderu, likovi u romanima deluju zivlje i realisticnije ukoliko poseduju that little self koji ih odvaja od stereotipa, tu neusiljenost reagovanja po interciji, to covecno i ljudskim slabostima definisano odsupanje od average reaction. Kao Leonard i Prda u Lansdaleovoj prici, gde jedino njihova atipicnost uslovljava preokret i pokazuje se kobna. Karakterizacija “Night They Missed the Horror Show” prosto siluje radnju da se stvari dese.

Mozda sam zaparao tvoje osetljive usi (izvinjavam se duboko) terminom “nivo likova”. ako govorimo o preokretu na nivou elemenata radnje, onda govoriti o preokretu na nivou karakterizacije je previse siroko i nedefinisano. ako ga nosi karakterizacija, preokret obicno donosi samo JEDAN od likova a ne citava karakterizacija dela, zato takva moja forumlacija. nadji bolji termin, rado cu ga usvojiti i svojatati...

...pogresno si shvatio. Kada pricam o “preokretima na nivou elemenata radnje” to je jedna posta spika i ne odnosi se na boginju Kali. preokret je u klasicnoj knjizevnosti samo jedan, a opste uzev visestruk...

Mozda si u pravu kada pokusavas da obravdas pateticnost Kali kao posledicu teme romana. Ali time samo prebacujes teziste problema: zasto uopste obradjivati u hororu tako pateticne teme kakva je “gubitak”, obicno rezervisane za neke malo pezorativnije oblike knjizevnosti?

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #25 on: 30-06-2003, 00:35:17 »
O Spajderu, o Ghoule.

Prijatelj sam obojici, i zato vas molim da se uzdržite od ovakvih "izliva nežnosti". Nedolično je, bez obzira na smajlije. Ako vam je već do međusobnog čašćavanja, dajte malo više stila ili pređite na privatne poruke. Na kraju krajeva, ako vam je baš stalo do publike, tu je draga nam Deponija.

(smajli za povraćanje) x10

Dr Gwar obojici prepisuje po jedan (1) Komunjarin Hrkljuš ( :x ) posle svakog obroka. Jedina poznata kontraindikacija su čvoruge, a eventualno dobijanje žulja na mozak još je neispitana nuspojava.
 :evil:

A ti Vejderu, samo džabe krečiš. Toliko se vole da te neće ni primetiti.
 :evil:
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 30.159
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #26 on: 30-06-2003, 01:02:33 »
O Jore,
Spajder Džej Simpson se očigledno uželeo publike u ovoj vrsti iskazivanja nežnosti, budući da je sam to tražio (and I'm always willing to oblige him, unlike the ignorants whom I ignore). Moj odgovor (pa još takav) vrsta je privilegije koja se mukotrpno zaslužuje...

(Ako baš treba, evo - izvinjavam se posetiocima foruma koji nisu u toku, i koji za ozbiljno uzimaju Spajderove reči, here or elsewhere, kao i moje odgovore na njih.)

A čoveka (?) sa Mračne Strane sam zapazio, ali sam trenutno zauzet MAGISTARSKIM (oh, will it ever end?!), pa imam samo ovaj komentar:

'zasto uopste obradjivati u hororu tako pateticne teme kakva je “gubitak”, obicno rezervisane za neke malo pezorativnije oblike knjizevnosti?'

HOOOLY MACARONI! :x  :x  :x  :x  :x  :x
dottore di sinistra scienzia, anti-papa-illuminatore di parallel-splatterpunk;
"балкански Тарантино за филмски рецензии"

http://cultofghoul.blogspot.com/

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #27 on: 30-06-2003, 01:15:01 »
Quote from: "Ghoul"
:x  :x  :x  :x  :x  :x


U jebote! Uzeo si šestostruku dozu!

Dr Gwar je lepo rekao: jedan posle svakog obroka...
 :evil:

Upravo sam se setio: suviše Komunjarinih Hrkljuša ( :x ) dovodi do hrkljuš-delirijuma koji se posebno očitava u crveno-ljubičastim flekama pred očima za vreme pisanja MAGISTARSKOG.
Quote
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #28 on: 30-06-2003, 01:19:27 »
Quote from: "Darth Vader, Or The Former Artist Known As Sandman"
zasto uopste obradjivati u hororu tako pateticne teme kakva je “gubitak”, obicno rezervisane za neke malo pezorativnije oblike knjizevnosti?'


Thou give Vader a good name!

 :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
(po cenu da dobijem i čvoruge, i žulj na mozak a vala i crveno-ljubičaste fleke sa tufnicama dok se tučem sa Emitorom)
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 30.159
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #29 on: 30-06-2003, 01:46:43 »
Quote from: "taurus-jor"
(po cenu da dobijem i čvoruge, i žulj na mozak a vala i crveno-ljubičaste fleke sa tufnicama dok se tučem sa Emitorom)


Jore, nešto mi govori da ćeš opet da staviš crveni logo na ljubičastu pozadinu, ili obrnuto.

A ako mi opet ime ispišeš belim slovima na belu pozadinu, žulj na mozgu će ti biti najmanji problem!
dottore di sinistra scienzia, anti-papa-illuminatore di parallel-splatterpunk;
"балкански Тарантино за филмски рецензии"

http://cultofghoul.blogspot.com/

taurus-jor

  • 5
  • 3
  • Posts: 4.503
    • FSFF
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #30 on: 30-06-2003, 02:17:26 »
U originalu, bela slova su išla na SIVU pozadinu. Posle fotokopiranja (tehnika odbačena za nadalje), pozadina je postala ovaaaaaaj.... :(

Ovoga puta smo prešli na već oprobani crno-beli svet. Cenjeno ime ti je, u skladu sa dužnim počastima, ispisano crnim (black) slovima. Treba li da boldujem, udarim italik i CAPS LOCK i sve to na kraju podvučem? :lol:

Nego, u originalu - na ekranu, crveni logo EMITORA bio je mnogo, mnogo življi, kao i sve druge boje. Prebacivanjem na papir, a onda i kolor-fotokopiranjem došlo je do ubijanja prvobitne ideje.  :cry:
Teško je jesti govna a nemati iluzije.

http://godineumagli.blogspot.com

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 30.159
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #31 on: 30-06-2003, 02:35:41 »
Quote from: "taurus-jor"
Cenjeno ime ti je, u skladu sa dužnim počastima, ispisano crnim (black) slovima. Treba li da boldujem, udarim italik i CAPS LOCK i sve to na kraju podvučem? :lol:

Ne mogu da verujem - zar je uopšte potrebno da pitaš tako nešto?  :shock:
dottore di sinistra scienzia, anti-papa-illuminatore di parallel-splatterpunk;
"балкански Тарантино за филмски рецензии"

http://cultofghoul.blogspot.com/

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #32 on: 30-06-2003, 15:00:49 »
Quote from: "taurus-jor"
Quote from: "Darth Vader, Or The Former Artist Known As Sandman"
zasto uopste obradjivati u hororu tako pateticne teme kakva je “gubitak”, obicno rezervisane za neke malo pezorativnije oblike knjizevnosti?'


Thou give Vader a good name!

 :x  :x  :x  :x  :x  :x  :x
(po cenu da dobijem i čvoruge, i žulj na mozak a vala i crveno-ljubičaste fleke sa tufnicama dok se tučem sa Emitorom)



ajde da dam malu rezervu i priznam da, ikao prezirem melodramu kao zanr, pod odrednjenim okolnostima zavijenosti u oblande postmodernisticke strukture ipak mogu da svarim lamentable raw taste njenih tema. razlog zbog kojeg mi je Kali sasvim nepodnosljiv jeste sto Simmons u njemu zloupotrebljava okvir horora da bi prakticno napravio melodramu, ne vracajuci se ponovo u horor. Kao i ghoulu, i meni to deluje kao jeftina prevara. Uopste, ne cini mi se da fanastika ove vrste, koja iz fantasticnog prelazi u realizam ima bilo kakvu buducnost, pogotovo za mene koji sam navikao na totalno suprotna navlacenja, iz realizma u fantasticno, kao kod Gaimana ili Barkera naprimer...


p.s.
ajde ostavi neke  :!:emitore:!:  i kod Melkora, ako kojim slucajem ne budem dosao u klub veceras..

SANdMAN

  • Guest
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #33 on: 03-07-2003, 23:08:11 »
Emerald City, prestizni SF webzine koji je ove godine u konkurenciji za nagradu Hugo donosi u novom broju opsiran tekst o prvom Simmonsovom SF romanu posle sage o Hiperionu,Ilium. Ilium je hiperliteralno delo u kome je Simmons, obuhvajuci sve raspolozive prevode Homera, Sekspira sa "Burom" i Mracnom Damom iz soneta, Prustovu "Potragu za izgubljenim vremenom" pokusava da ponovo kreira mit o Trojanskom ratu. Grcki Bogovi, teleportacije, vremenska putovanja - miks u najboljem Simmonsovom maniru. Uzivajte u tekstu!  :!:

http://www.emcit.com/emcit094.shtml#Heroes


The Age of Heroes

High upon the towering slopes of Olympos Mons, mighty Zeus gazes down on Earth. They are puny things, these humans, who war so enthusiastically before the gates of Troy. And yet they have struck a chord somehow with the Gods and Goddesses. This war has become a special project for so many of them: bold, pushy Athena; quiet, scheming Aphrodite; brash, stupid Ares; swift, deadly Apollo. Yes, even his proud and dangerous wife, Hera, has become obsessed with the quarrelsome and heroic mortals. And so she should, for is not the champion of the Achaeans Zeus’s own son, the fearsome Achilles? She is a jealous one, Hera; she will not want Achilles to triumph. So Zeus too, will play a role, will plot and scheme from his citadel on green, terraformed Mars. And he has an advantage over his rebellious brood. You see, Zeus has read Homer’s Iliad. He knows how the war will turn out.

And yet, across the gulf of space, minds immeasurably superior to ours regarded his Mars with suspicious eyes, and slowly, and surely, they drew their plans against him. (And with that part of their processing power that was not required for the task in hand, they debated the relative merits of Shakespeare and Proust.)

The moravecs of Jupiter space come in various forms and conceits. Mahnmut spends his life navigating his submersible around the seas of Europa and has opted for a humanoid shape. His friend, Orphu of Io, looks rather like a very large metal horseshoe crab, some three meters by five in size. Neither of these unlikely heroes expected to be called upon to save the Solar System from a potentially disastrous overuse of quantum tunneling. Still, pollution is pollution, and whoever those people are who have terraformed Mars, they need to learn a few laws of neighbourliness. Besides, they might have an interest in literature. They might even know why so many moravecs are obsessed with human writings.

Meanwhile, what of poor little Earth? What of those poor humans who, last we saw, were helpless pawns in the machinations of the Gods, or at least in Homer’s script? We have three views of them. Achilles, Hector, Agamemnon, Paris, Odysseus and the rest drink, brag and fight their way through their lives in exactly the way in which the ancient bard relates. Disturbingly accurately so, in fact. One might think that it is all the real thing, and that Homer was actually there, memorizing what was said. Perhaps it is.

But why, exactly, have the Gods resurrected a bunch of 20th Century literature professors to monitor the course of the war and comment on just how accurate Homer was? The expense must be enormous: the morphing gear to allow them to take over the roles of various minor characters while they perform their work; the quantum teleportation devices to carry them back and fore between Troy and Olympos. And given that we are dealing with QT, there could be real time travel here. They could indeed be watching the real Trojan War. Then again, that morphing stuff sounds suspiciously like taking over someone’s avatar in a sim. Who knows? Certainly not the hero of our tale, one simple scholar by the name of Thomas Hockenberry; as quiet and unassuming example of American manhood as you could hope to get. And one of the very few American males ever to get a chance to sleep with Helen of Troy.

Our third view of humanity is also on Earth, but by no means necessarily the same Earth, or at least the same place in the time stream, as that used for the War. Dawdling idly in the gardens and cities left to them by the departing posthumans, the last few remnants of mankind party away their lives in blissful ignorance of all things. They are Eloi in all but name, but there are no Morlocks in their world, at least not that they know about. Indeed, the strange creatures called voynix have been provided precisely to protect them from danger. They can chase off passing dinosaurs, and that sort of thing. Not to mention pull carriages, there being no such thing as horses any more, and the dinosaurs and giant, carnivorous birds being rather unsuitable for that type of work.

Daeman is perhaps an archetypal human. He lives only to party, and in particular to seduce beautiful young women. His current target is called Ada, but she has some very strange friends. Why, that fellow Harman claims that he has taught himself to read! Of all the bizarre, wasteful activities. What possible purpose could that have? Except perhaps if you were about to embark on a very unusual adventure involving a wandering Jew, flying machines, being chased by murderous voynix, and visiting the orbital cities where the posthumans are said to dwell. Except perhaps if you are about to meet a disgusting barbarian of a man who calls himself Odysseus after a character in a shroud drama about some ancient war and claims that everything you know about your world is a lie.

Completing our cast of characters, we have Prospero, who may be a computer program; Ariel, who might be Gaia; and Caliban, who is most definitely a monster and who enjoys eating humans for breakfast, lunch and dinner. Then there are the Little Green Men on Mars, who seem to worship Prospero. It is all very complicated. And let’s face it, we would be deeply disappointed if we got anything else from Dan Simmons.

This, then, is Ilium, the first science fiction book from Simmons since the completion of the Hyperion quartet six long years ago. I’d like to tell you how good it is, but that is a little complicated seeing that all we have is part one of a very long novel and we are going to have to wait until next year for the rest of it. On the other hand, as you will have gathered from the above, Ilium is positively bursting with ideas, and despite all my reservations about voting for part-works I’m certain it is going to be amongst the Hugo finalists in Boston.

What I can tell you is that Ilium is very literary. Simmons appears to have read every translation of Homer available, and has Hockenberry and his colleagues comment of the various merits of them during the story. He has, of course, read Shakespeare and Proust. Only Prospero and co. from The Tempest, and the Dark Lady of the sonnets, have yet made it into the novels. But who knows who will turn up in part two? Meanwhile Mahnmut and Orphu have been busily debating the merits of Proust’s À la recherche du temps perdu, known in English as Remembrance of Things Past, but less commonly as In Search of Lost Time. Did you remember that there was a possibility of some time travel in this book?

The Proust work is famously complex in its use of time, so to understand what Simmons is getting at us poor reviewers probably also need to read Gérard Genette’s famous commentary on it, Narrative Discourse: An Essay in Method. Then there is Ada, whom the perceptive Mr. Clute has noted may bear some relation to Nabokov’s novel of the same name. So, add that to the reading list, as well as Brian Boyd’s definitive study, Nabokov's Ada: The Place of Consciousness. The nature of consciousness is, after all, a good science fictional theme. And we do have robots and AIs in the story. Not to mention those Little Green Men who appear to be a group consciousness. Oh dear, Mr. Simmons does make us work hard.

Then again, I wouldn’t have it any other way.

Lurd

  • 3
  • Posts: 3.435
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #34 on: 13-08-2003, 19:38:24 »
Znate li ko je ovo?



Na grupnoj fotki skroz desno.

Da, da, dobio je i on official website. Možda ne i tako skoro, ali dugo ga nije imao, pa nisam ni proveravao. www.dansimmons.com. Skoro pa beskorisno, no eto.
My trees...They have withered and died just like me.

johnson bronson

  • 4
  • 3
  • Posts: 1.440
Kako sam prestao da volim i poceo da se brinem.
« Reply #35 on: 09-10-2003, 14:11:42 »
A baba mu je pola srpkinja, pola indijanka.