VRELO-Preko reke

[EKSTREMISTA]

Debi album najbolje grupe koja se pojavila na srpskoj muzičkoj sceni u poslednjih deset godina izašao je početkom septembra potpuno neprimetno.Recenzije po medijima su retke a i bend se nije baš pretrgao oko promocije.
Srećom,vrhunskim ostvarenjima kao što je ovaj cd i nije potrebna reklama,pogotovu što je Vrelo i pre objavljivanja svog prvog albuma svojim dosadašnjim koncertima već steklo popularnost i dovoljan broj poštovalaca.
 Svi fanovi koji su bili oduševljeni njihovim živim nastupima bili su nestrpljivi da čuju kako će sve to zvučati na cd-u jer loše odrađena produkcija može potpuno da upropasti muzički izraz grupe kao što je ova.
Ali producent Vojislav Aralica  uspešno je rešio složen zadatak koji je imao pred sobom.Jer sve ono što muziku Vrela čini tako moćnom,emotivnom i originalnom na koncertima,uspešno je
preneto i na studijske snimke.
Savršena harmonija glasova,preciznost pevanja devojaka i njihovi čisti vokali, a sa druge strane snaga i uigranost ritam sekcije muškog dela grupe,upotpunjena elektronskim efektima tačno tamo gde im je mesto,uz bitan doprinos gostiju Igora pavlice na trubi i Portugalca Manua na trombonu - sve je to ovde majstorski izbalansirano i sve zvuči baš kako treba.
A kad jednoj vrhunskoj ekipi kao što je Vrelo omogućite idealan teren i savršene uslove za igru,onda oni isporučuju samo najbolje.
Zato vas njihova varijanta etna pomešana sa pank energijom,popom i elektronskom muzikom drži sa istim intenzitetom od prve do poslednje kompozicije na albumu,bez obzira da li su to pesme za đuskanje( Leto prođe,Žanjem žito), za kuliranje u zadimljenom džez klubu (Dođi mali,Bela bula), za šutku i stejdž dajving,(HC obrada ruskog tradicionala Brovi), za horsko navijačko pevanje(Nano boli me,Moj dragane),  ili čak  za sentiš raspoloženje(Rjabinuška).Sve su podjednako dobre i ubedljive.
Osim svega navedenog,posebna vrednost onoga što radi Vrelo je što su svojim modernim aranžmanima uspeli da približe izvornu srpsku muziku publici koja je nije slušala,a sada zahvaljujući devojkama i momcima iz Rume ima priliku da  upozna svu lepotu i bogatstvo srpskih izvornih pesama.
A da biste se uverili da je tačno sve lepo što napisah o Vrelu,treba samo da oslušnete preko reke.
I nemojte da tražite album na netu jer ako sam ja mogao posle deset godina da kupim jedan domaći original,možete i vi valjda da žrtvujete 400 kinti za nešto što stvarno vredi(tim pre što dobijete i lepe fotke pevačica u koledž uniformama i mrežastim dokolenicama  ).



Vrelo predstavlja Preko reke,8.10.,Pop mašina

http://www.b92.fm/_player/flash/B92FMPlayer.php?uid=null&playlist_id=20128&playlist_type=7

[zakk]

Cripp ih hajpuje, ako nisi već video. Meni su zvučali zanimljivije dok nisu snimili album.

[crippled_avenger]

Tako je zakk. Uložio sam veliku energiju u hajpovanje Vrela, i mislim da je reč o albumu koji zaista zaslužuje da ga kupite. Na Popboksu još nema kritike. Vrlo zanimljivo...

[Meho Krljic]

To je zato što se ja još nisam naterao da ovo preslušam.

[Kunac]

To je zato što se ja još nisam naterao da ovo preslušam.

Zar si ti zadužen za recenziju VRELA?

[Alex]

To je zato što se ja još nisam naterao da ovo preslušam.

Zar si ti zadužen za recenziju VRELA?

On se u sve (ne) razume.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...PREKO REKE jeste najbolji domaći album ove godine, ja sam se isprsio za nekoliko primeraka diska u PGPovoj radnji poklanjanja radi, imao čast da prisustvujem njihovom prvom (izuzetno sjajnom)  živom nastupu po izlasku albuma, pokušao da se nametrnem da pišem osvrt za H i PB, ali mi se nije dalo... od mene, čini mi se dosta!

[Zika Kisobranac]

ja išao u rumu dan posle objavljivanja albuma, na slavljeničku roštiljadu, i tamo uradio intervju za huper. bio baš opširan, pa skraćen značajno, ali eto. valjda će negde biti objavljen u celosti...
i meni najbolji domaći album ove godine, bar za sad. a ne verujem da će se nešto značajno promeniti do kraja godine.

[crippled_avenger]

Vrelo pre svega na nivou koncepta ima najzreliji album ove godine. Mislim da su oni imali sreće što su na vreme shvatili da im je potreban neki iskusniji saradnik, kao što je recimo Voja Aralica da celu stvar spakuje i plasira. Naravno, siguran sam da bi Iztok Turk to još bolje uradio, ali u ovom okolnostima, Aralica je zaista uradio solidan posao i svojim vezama je uspeo da plasira bend u ozbiljan posao što je jako važno, i to ne kao neki zli mastermind plan da se zavlada svetom, neko naprosto kako bi im omogućio da počnu da žive od svoje muzike, a kapiram da oni sad mogu da razmišljaju o tome.

Kontraprimer zanimljivog i sličnog koncepta je Horkeškart koji, uz svu svoju ideologiju i trip, nažalost tavori a imao je sjajnu polaznu osnovu.

[zakk]

Iztok Turk

Uuuuuuuuuuuuuuuuuu!  

[crippled_avenger]

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=166687#166687

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a još samo šest dana do beogradskog koncerta - VRELO u renoviranom (manje-više) Domu omladine, 11. decembra od 20... Vidimo se tamo???

[Kunac]

...a još samo šest dana do beogradskog koncerta - VRELO u renoviranom (manje-više) Domu omladine, 11. decembra od 20... Vidimo se tamo???

Naravno da se vidimo: i ti to dobro znaš.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...koristan info za provećene i rade - ulaznica za nastup VRELA staje tek skromnih 400 dinara!!!

[EKSTREMISTA]

I ono što je još važnije Aralica i mladići umeju valjano da uposle ovih šest muzičko-erotskih projektila.

                       

Da li će Vrelo napraviti nešto u inostranstvu, veliko je pitanje. Ipak se strana karijera pravi u inostrantsvu a ne u Srbiji, ali saradnja sa No Smoking Orchestrom je svakako dobar put da se promovišu napolju.

Plavuša Brankica gostovala pre par dana na U92 i najavila prilično ambiciozne inostrane planove za sledeću godinu koji uključuju i američku turneju.

tako je i Vrelo u suštini bolje od onoga što Srbija zaslužuje u ovom trenutku.

Igzekli.

Ukoliko bi se išlo tragom one definicije o istočnonemačkoj Britney Spears, za Vrelo bi se moglo reći da su kao Spice Girls kada bi ih okupio Dragoš Kalajić.

Možda pre,, kad bi Dragoš okupio Pusiket Dols obuko ih u uniforme sekretarica Vermahta iz Otpisanih,,

[crippled_avenger]

Kad sam koristio Spice Girls kao primer, mislio sam pre svega na njih kao simbol girl-benda u ovoj eri. U suštini, Vrelo su bliže All Saints ili Sugababes i nekim drugim girl-bendovima koje krasi izvesna muzička kompetencija.

A što se Dragoša tiče, sa pomenom njegovog imena se podrazumeva da će biti obučene u nacističke unifome, zar ne?  

[EKSTREMISTA]

...koristan info za provećene i rade - ulaznica za nastup VRELA staje tek skromnih 400 dinara!!!

Karta je stvarno jeftina.Kapiram da nisu sigurni koliko će ljudi da dodje baš zbog njih jer su do sada uvek svirali na grupnim svirkama.Tačno je da je na tim koncertima publika uvek ultra pozitivno reagovala ali ovo je ipak prvi samostalni koncert pa me baš zanima kolko će rulje da se pojavi.
Ja sam ih gledao četiri puta a najzanimljivija mi je bila reakcija publike u Areni na koncertu The No Smoking Orkestra.
99% prisutnih nije imalo pojma da će uopšte bili predgrupe i već su popizdeli zbog kašnjenja certa tako da su Vrelo dočekali sa zvižducima.Srećom,prva pesma je bila Karavilje lale u kojoj devojke po ,,scenariju,, skaču,luduju i da izvinete dižu noge što je kod tipova u prvim redovima izazvalo oduševljenje.
Publiku je se zatim kupio i muzički deo tako da je ostatak svirke protekao uz opšte odobravanje da bi članovi benda na kraju nastupa bili ispraćeni ovacijama.

[Kunac]

Ja sam kupio šest karata za VRELO.

[crippled_avenger]

U mom kraju ima grafit DEVOJKE IZ VRELA OVERIO BJELA...

[Kunac]

DEVOJKE IZ VRELA OVERILA JELA...

Skandalozno!

[crippled_avenger]

Kako rekoh u svojoj recenziji Vrela, Srbija ih ne zaslužuje i to se pokazalo na koncertu u Domu omladine. Na sceni je bilo sjajno, svirka i pevanje su bili odlični, scenski nastup osmišljen i uvežban, light show odlično odmeren.

A u publici, nije bilo nikoga.

Okej, nije da nije bilo nikoga ali nije bilo dovoljno ljudi da bi pariralo onome što je bend pružio sa scene. I to je problem. Može i nekoliko pravednika da spase Sodomu i Gomoru. To smo bili Žika, Kunac, Ginger, mrkoye i ja.   Ali, zašto dovesti situaciju do toga da se bend teši time da od publike nije dobio brojnost koja bi dala pravi feedback i da sve to mora da se nadokanđuje srčanošću sagitaša.

Vrelo pravi odličnu muziku za mase, u najboljem smislu te reči, ali mase je nemoguće motivisati, nemoguće ih je mobilisati.

Koliko sam zaista uživao u koncertu, kao performansu, kao produktu u najboljem smislu te reči koji vredi mnogo više od 400 dinara koliko je koštala karta, toliko me je iznerviralo to što barem fuckin bioskop Doma Omladine nije bio pun.

A sa Vrelom je problem u tome što oni nisu bend koji može da nastupa na manjoj sceni, a i bilo bi šteta. Ova scena je najmanja moguća za njih.

Voleo bih kada bi Vrelo ako već ne mogu u Srbiji našli negde neke ljude koji bi ih razumeli.

[crippled_avenger]

Mada opet, kad pogledaš da čak ni ljudi koji se tobože bave našom scenom na Popboksu, mesecima ne mogu da napišu jebenu recenziju, da zauzmu stav o Vrelu, onda šta da pričamo o ostalima.

Ali, to je klasičan sindrom naše scene. Tito je manje razmišljao o rezoluciji IBa od ljudi sa Popboksa o nekom domaćem albumu. Ja se sećam u vreme kad sam tamo pisao, među prvima sam pisao tekstove koji su doprineli afirmaciji nekih bendova poput Euforije ili Čoveka bez sluha. I svaki put je to bila drama, polemika, mozganje, šta je to, ko je izdao, jel to podržati, ako je Automatik može, ako je One Records, hm, Valderama svašta izdaje, da li je to valjano filtrirano. Ili prijave tipa, "Ostavio sam ti ocenu na tekstu o Čoveku bez sluha pošto su iz Kragujevca, inače bi zasluživali manje, ali kao iz Kragujevca su, onda neka, progledaću kroz prste TVOJOJ proceni."

Na kraju sam zbog procene domaćih bendova i po mom dubokom uverenju očajnog dugoročnog opredeljenja u smislu stvaranja scene i došao u sukob sa Popboksom i napustio ih. Nisu Vrelo jedini ozbiljan bend čiji album Popboks nije recenzirao, dočim svaki demo koji Slušaj Najglasnije "izda" dobija punu pažnju. Prošle godine je recimo kruševački (dakle, imao je predispoziciju da bude podrđan radi decentralizacije) Sweeper izdao odličan power pop album namenjen mladima (pevan na srpskom), i to za Rođu Mutimediu (dakle nije gazda Valderama) i o tome Popboks takođe nije uspeo da artikuliše recenziju. A siguran sam da bi bilo kakav Popboksov feedback pomogao na neki način.

I sad Vrelo je verovatno enigma. Bend u kome su ljudi koji znaju da pevaju i sviraju, koji pokušavaju da žive od muzike, da prave muziku koju bi neko slušao. To izaziva paniku. Sviraju sa Kustom. Koji je stav o Kusti? To su sve snažne kontradikcije koje dovode od toga da sinod Popboksovih mudraca ne zna šta da radi.

[дејан]

ne samo što je bilo malo ljudi, nego i ono što je bilo se ponašalo kao da je u pozorištu...bar do bisa.
mrzim vrstu publike sa kojom sam delio prostor sinoć (čast uspravljenim izuzecima).

[Meho Krljic]

Mada opet, kad pogledaš da čak ni ljudi koji se tobože bave našom scenom na Popboksu, mesecima ne mogu da napišu jebenu recenziju, da zauzmu stav o Vrelu, onda šta da pričamo o ostalima. itd. itd.

Da.. pa ja bih mogao da se nateram da napišem prikaz ali pošto se meni to ne dopada preterano onda bolje ne. A za ostale nemam pojma znaju li uopšte za bend. Dobro, znaju, koncert je najavljivan na Popboksu, ali, eto.. Da budem iskren, ne znam postoji li baš toliki nivo interne diskusije i dileme u pogledu zauzimanja stava prema domaćim izdanjima kao što si opisao. Moja percepcija problema (a koju sam izneo i na poslednjem redakcijskom sastanku pre par nedelja, nakon ispravne Ivanove opaske da skoro uopšte ne pratimo domaće koncrte) je da mi matori na Popboksu naprosto ne hajemo za domaću muziku u dovoljnoj meri i da nas zaista mnogo više loži da pišemo o, šta ja znam, Gansima, Pablik Enemiju, Mejdnima, Brajanu Inou nego da tražimo dijamante u prašini domaće scene. To bi normalno bilo da rade mlađi, napaljeniji, ali njih izgleda ne umemo da regrutujemo.

[дејан]

... je da mi matori na Popboksu naprosto ne hajemo za domaću muziku u dovoljnoj meri i da nas zaista mnogo više loži da pišemo o, šta ja znam, Gansima, Pablik Enemiju, Mejdnima, Brajanu Inou nego da tražimo dijamante u prašini domaće scene.

e da ga jebeš ovo je nastrano....

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6944 jezivo đubre

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6922 ne toliko jezivo đubre

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6905 sasvim pristojno ali recenzija je đubre

To bi normalno bilo da rade mlađi, napaljeniji.....

a ovo besmisleno

[Meho Krljic]

Pa, meni to nije besmisleno. Kad sam ja imao 20 godina ŽUDEO sam da dobijem priliku da pišem o lokalnim, up and coming bendovima, da seciram stanje domaće scene itd (i to mi se i sotvarilo). Sad imam 37 godina, nedovoljno dobro pratim domaću scenu i imam mnogo manje vremena i volje da uopšte slušam desetine bezveznih bendova da bih čuo jedan koji ima potencijala. Shodno tome, ja bih mogao da pišem o domaćim bendovima, ali svaki put kada to i uradim pitam se da li je OK što sam napisao prikaz kada zapravo nemam uvid u širi kontekst (a i komentri često umeju to da mi spočitnu), pa gledam da se držim više hip-hopa koji malčice bolje pratim. Meni je zaista normalno da to radi neko mlađi i napaljeniji ali, kao što rekoh, naprosto takvi ljudi izgleda ne žele da pišu za PB.

[crippled_avenger]

Ma ne Meho, nije problem u tebi niti u tome što nisi napisao recenziju Vrela, ti lično. Ne može knjiga u jednoj organizaciji kao što je Popboks da spadne na jedno slovo. To je sajt koji se finansira, u kome su ljudi koliko-toliko plaćeni da pišu (koliko god to nekome bilo malo, to je koliko shvatam možda i najviše u ovom žanru pisanja) i upravo zato i ima redakciju da bi, ako tebi ne odgovara, pisao neko drugi, ili treći, ili osmi.

Ti puno radiš na Popboksu ali si u suštini newcomer tamo. Ja se sećam perioda u kome sam Tarlaću i pimpovao ideju da ti uđeš u tu priču, i nisam se nimalo pokajao, Popboks je imao zaista ogroman skok u kvalitetu kada si ti privoljen da sarađuješ. Kako sam već rekao u jednom ranijem postu, što se regrutovanja saradnika tiče, moj legacy na Popboksu, što se kvaliteta tiče, biću neskroman, možda je i najveći. Ali, od početka, pre tvog dolaska, postojala je ta "tenzija" oko domaćih izdanja, koja je u stvari nasleđena od ranijih inkarnacija te ideje o beogradskom think tanku za pop kulturu koji je imao razne inkarnacije.

Popboks se ponašao kao da jako mora da mozga na koju domaću ploču može da stavi svoju velečasnu etiketu da to ima smisla. Uostalom, na Popboksu i za strane albume, čitava redakcija daje ocenu, a kritičar piše tekst, što je potpuno suludo, a i sam si se na to više puta opekao.

Ja se inače aposlutno slažem sa Mehom da o našoj sceni treba da pišu ljudi, mladi ili ne, potpuno je svejedno, koji su za nju spremni da se bore i koji žele da joj pomognu i da je stvore.

Ja sam Tarlaću, u vreme dok smo još govorili, naglašavao da Popboks mora da bude aktivniji na sceni. I onda je on imao tezu da se naš stav razlikuje u tome da "ja želim da stvaram scenu" a on da je "prati". Onda se i on približio ideji da treba da se "stvara" scena, i to jeste na neki način bila pobeda moje ideje o aktivnoj ulozi na sceni. Međutim, kada je došlo do toga šta treba da se afirmiše, naišlo se na potpunu stranputicu. Popboks je pošao tim suludim putem isključivog pimpovanja KNNa, Darkvuda, Repetetitora, Petrola, tim nekim nejasnim doživljajem muzike u kome su Jarboli "pop", a ništa od muzike koja bi mogla imati masovniji appeal, izuzev hip-hopa, nisu hteli da istinski podrže.

Po meni je to bila i ostala pogubna strategija, a Vrelo je samo jedna od njenih žrtava.

Naravno, nije Popboks (isključivo) kriv što nije bilo ljudi na koncertu sinoć, ali Popboks je dobar simptom niza problema koji su doveli do toga.

[дејан]

kripl zna kako stvari izgledaju iznutra, ali čak i za povremenog posetitelja popboksa trendovi u obradi/formiranju/afirmaciji lokalne muzičke scene se veoma jasno vide (izuzevši hiphop...a i pitanje je dokle će to da traje...možda dok ispušimo nove hvalospeve marčelu...).

[Meho Krljic]

Pa.. ne znam. Ja, kao neko ko se ne bavi uređivanjem muzičke rubrike zaista ne mogu da kažem da sam svestan neke diskurzivno definisane ideje o tome šta je to što Popboks podržava ili 'gura' ili naprosto prepoznaje kao značajno da se o njemu progovori, a šta nije. Ono sa čime se slažem je da bi u ocenjivanju koristilo da se autoru stavi u zadatak donošenje numeričke ocene (ako je uopšte nužna. Književna rubrika nema numeričke ocene a iznenađujuće je čitana, iako svakako ne kao muzička) i da to ne bi bio neki stav redakcije ili Popboksa nego stav autora prikaza. Meni je to razumno i jeste izbor koji bih u svakom momentu podržao. Ali, da reiteriram, zaista mislim da je mnogo više u pitanju odsustvo dovoljno zainteresovanih (i istovremeno informisanih) autora da se bave analizama i prikazivanjima domaće scene a manje nekakav sinister plot da se progura ovo ili ono na uštrb nečeg drugog.

[crippled_avenger]

Plot nije sinister, ali jeste plot.

U početku Popboksa kad se ništa nije plaćalo, osnovni problem je bio to što Tarlać nikome nije mogao da uslovi o čemu će da piše. Svako je pisao o onome što ga zanima i što mu je u interesu da piše (kad kažem interesu, ne mislim na neki materijalni interes, već želju da promoviše nešto, ispadne cool i sl.). Samim tim maltene su ljudi pisali šta su hteli.

Ja dugo radim u novinama i osnovna stvar koju sam naučio je da medij funkcioniše onda kda dođe u poziciju da se uređuje i da urednik ima autoritet. Taj autoritet se mahom, nezavisno od ličnog integriteta urednika, bazira na novcu.

Popboks sada ima kakav-takav novac kojim može da se stvori urednički autoritet. Ali, kako vidimo, u muzičkoj rubrici, stvar upravo pada na uredničkom planu.

Što se domaće scene tiče, prvi i osnovni problem je u selekciji stvari o kojima se piše. S jedne strane, zaista neke bitne stvari bivaju preskočene. S druge strane, o nekim stvarima se toliko pristrasno piše da prilaz domaćoj muzici gubi na težini. E sad, uvek neko može da kaže, nemoj da čitaš ako ti se ne sviđa, ali u konkretnom slučaju Popboksa koji pretenduje da bude kontinuitet Ritma i Džuboksa, da bude neka vrsta šireg online communityja, koji uostalom jedini ima tolike resurse, mislim da je realno da se do detalja polemiše.

U ovom trenutku, hteli mi to ili ne, Popboks je jedini referentan sajt koji mi imamo na ovu temu, a po obimu pisanja na njemu rekao bih i da je najkompletnija zbirka promišljanja pop kulture dostupna u bilo kojoj formi kod nas.

I zato nije dobro što Popboks falsifikuje istoriju, jer za koju godinu izuzev Popboksa neće biti još mnogo istorijskih izvora na koje ćemo moći da se oslonimo kada budemo želeli da saznamo nešto o našoj sceni.

A stepen fasifikovanja, kako nam pokazuje slučaj albuma Vrela je jako visok.

offtopic: Što se samog day-to-day stanja pisanja na Popboksu tiče,čini mi se da bi se i o tome moglo štošta reći pre svega u smislu da su potentniji pisci preeksploatisani i vrlo često umorni u tekstovima. Prosto mislim da bi rotacija među ljudima trebalo da bude takva da se talentovaniji pisci kao što je recimo Uroš ne eksploatišu do besvesti nego da se čuvaju za važnije zadatke kako bi produkovali više vrednih tekstova umesto da se arče na praćenje nekih često potpuno irelevantnih tema. Često se desi da npr. Uroš piše tekst o osrednjem albumu nevažnog repera. Mislim da nema potrebe za tim, da treba da čuva svoje vreme i koncentraciju za važne albume (koji mogu možda da dođu od minornih autora) i važne izvođače (koji mogu možda da snime najgori album godine). To ne znači da o tom osrednjem reperu ne treba niko da piše, ali to ne treba da radi Uroš nego neki young gun ili prosto manje talentovan kolega.

Takođe mislim da bi možda trebalo uvesti i neku vrstu kratkih crtica o albumima u kojima bi big guns poput Uroša jednom sedmično rekli šta misle i o nekim pločama koje nisu recenzirali u velikoj recenziji. Takav album roundup bi mogao da ide jednom sedmično i da obuhvata sve nove albume koje je slušao te nedelje. Neki abumi prosto nisu dorasli velikim recenzijama i to se Popboksu često dešava.

[DušMan]

neko mlađi i napaljeniji

Ja sam mlad i poprilično napaljen (zadnjih dana više nego obično... eh...), ali sam isto tako nepismen. I šta sad?
Da ne pričam da slušam između ostalog i Marčela i KKN i sve što ljudi vole da prozivaju.

Heh, sad sam se baš isprozivao ovim postom...

[Meho Krljic]

Pa, sad, ja sam od svog prvog poslovnog kontakta sa Popboksom pokrenuo pitanje količine pisanja o novim albumima jer je šest prikaza nedeljno naprosto apsurdno malo da bi se napravila iole referentnija publikacija. Pitchforkmedia radi četiri dnevno, poređenja radi. Sa nekih tri ili četiri albuma dnevno bi Popboks bio na tom nivou na kome bi se moglo reći da zauzima određen stav prema (pop)muzici kao takvoj.

Međutim, za to naprosto ne postoji novac u ovom trenutku niti se vidi na horizontu mogućnost da se tako nešto uradi. Šest albuma nedeljno je sve što može da se izgura u trenutnoj finansijskoj konstrukciji i u tom smislu ideja o mini-prikazima bi mogla da pije vodu, ali ja sam generalno protiv nje jer podrazumeva sistemsku predrasudu koja je eksplicitna što je možda i gore od predrasude koja se implicira ovime što ovde pišeš. Sad, sreća pa ja nisam urednik muzičke rubrike pa ne moram oko toga da lupam glavu, ali čak i u književnoj rubrici sam već u momentu gde ima barem dvostruko više relevantnih knjiga od količine koju mi možemo da pokrijemo sa dostupnim novcem...

Dušmane, kako ti već hiljadu puta rekoh, nepismenost se leči. Čak relativno lako. Kod tebe je glavni problem što te mrzi da sedneš i napišeš.

[Meho Krljic]

Uzgred, evo Džindžerovog prikaza koncerta Vreloa:

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=6960

[crippled_avenger]

Pa da, ali ukoliko bi recimo ti pisao te rubrike sa mini prikazima, a ostali da pišu velike pa se onda neki albumi i ponove u tim recenzijama, što da ne?

Ja bih recimo voleo da pročitam i tvoju recenziju Gunsa (znam da ima u Huperu), i ako te možda ine zanima da pišeš veliku, mini prikaz u tri rečenice plus ocena bi imali smisla.

Seti se Lukovićevih rubrika sa recenzijama singlova u Ritmu.

Zašto, insistiram na tebi? Pa zato što bi onda to sa mini-recenzijama moglo da funkcioniše kao autorska forma a ne kao stav Popboksa.

[crippled_avenger]

Oglasio sam se povodom Vrela i na City blogu, koristeći mahom teze sa ovog topika.

http://www.citymagazine.rs/blog/?p=395

Nepostojanje recenzije Vrela na Popboksu biće iskorišćeno kao prebijanje Rodney Kinga na masovnim protestima koji se pripremaju kako bi se kritičarska scena dovela u red.

[EKSTREMISTA]

Meni je ovo bio najbolji njihov cert do sada.
Nema ograde deset metara od bine ko na EXITu i BIRFESTU,nema gužve sa balvanima u prvom redu kao na TNSO u Areni-iskakao sam se za sve pare i baš me briga što su ostali sedeli kao babe na koncertu ozbiljne muzike.
Uostalom, to sam i očekivao kad sam video profil publike,da citiram Džindžera ,,atmosfera među okupljenima je ličila na godišnjicu mature (neku od onih docnijih, sudeći po starosnom proseku prisutnih),,.
Istina,bilo bi mi još bolje da su te večeri mogli da mi se za proper šutku (pogotovu na Brovi)ispred bine pridruže moji ortaci koji su zbog bračnih obaveza neopravdano bili odsutni,
 jer je sa onih par likova napred i jednim rastafarijancem koga je zbog polivanja bine pivom izgleda obezbeđebnje elegantno odstranilo pred kraj, to bilo nemoguće,(lik mi se ladno izvinio kad me je gurnuo).
Mislim da nema razloga za ovakve žalopojke zbog slabe posete ovde na forumu a i po POPBOKS recenziji ispada da je to bio jači utisak od samog nastupa(ovo za bojkot zbog komercijalnog Aralice i saradnje sa Kustom je stvarno smešno,jer čak i ako postoje takvi debili,to je minoran broj).
Pre svega jer su ona dva poziva na bis i reakcija publike tom prilikom  itekako izvadila stvar i popravila utisak-onako uporno,gromoglasno i dugotrajno dranje publike(za drugi bis bar 10 minuta),nisam davno imao prilike da čujem čak ni na gostovanjima velikih  stranih bendova - a najviše zbog toga što se na ozarenim licima članova benda,pogotovu po raspekmeženim osmesima devojaka najbolje videlo koliko su oduševljeni kako se završilo to veče.
Osvetnik je dobro napisao da ih Srbija ne zaslužuje ali njihov primarni cilj prilikom formiranja ovog koncepta i nije bio ovdašnje muzičko tržište već inostranstvo gde su već ostvarili velike rezultate i zato nema razloga za brigu.
U Srbiji će uvek imati dovoljno fanova zbog kojih će i dalje ovde svirati,makar i na festivalima(žao mi je što nisam stigao da zbog žurenja na bus prihvatim Stankov poziv na razgovor  oko nekih ideja za nove obrade i spotove benda),zato nema razloga ni za preteranu razočaranost ni za pretranu brigu oko budućnosti ove genijalne grupe.
Sinoć sjala jedna zvezda mala....



Kosovo je Srbija,Vrelo u Kosovskoj Mitrovici.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Mislim da nema razloga za ovakve žalopojke zbog slabe posete ovde na forumu a i po POPBOKS recenziji ispada da je to bio jači utisak od samog nastupa(ovo za bojkot zbog komercijalnog Aralice i saradnje sa Kustom je stvarno smešno,jer čak i ako postoje takvi debili,to je minoran broj).

...kao potpisnik Popboks osvrta, da pojasnim stvari - to sa Aralicom i Kusturicom bilo je tek deo šireg spekulisanja na temu slabog odziva publike, pucanje u mraku kako bi se razrešila enigma, a iz i u tvom postu iznetih ubeđenja - da Beograd trenutno ne zaslužuje Vrelo. Osim toga, ne bih se saglasio da bilo koja grupacija potencijalnih pop-konzumenata (spremnih da plate ulaznicu, disk, pomuče se da budu blizu) predstavlja minoran broj, every man counts. Ja, lično, sam doputavao da prisustvujem iz relativne udaljenosti da ispratim nastup Vrela (iako sam ga već overio ranije ove sezone), uz to i eskiviravši posao. Otud i uverenje da slično očekujem od drugih.

[lou benny]

ok je meni ovo što piše kripl ali sam ja stava da treba iskulirati recenzije albuma. čini mi se da je stavljanje akcenta na lp celinu u priličnom neskladu sa savremenom slušalačkom kulturom. i ne mislim da se treba boriti putem medija kao što je popboks protiv te kulture koja je uslovljena i tehnologijom, načinom života, radnim vremenom, pa i piraterijom... kapiram da možda većina čitalaca popboksa pripada kultu albuma ali šire gledano - distrubucija i uživanje muzike nas uči da stvari odavno ne funkcionišu tako. nemam pojma, ja sam tu za narodskiji pristup. :s

ok mi je da postoji pozitivna diskriminacija i da se s nekom nostalgijom za starim vremenima izdvoje i pohvale celoviti albumi i njihovi autori koji, prilično donkihotovski, šljakaju kompletno delo u vremenu singlizacije i mp3zacije muzike, ali ne mislim da treba bazirati zahvatanje muzike na recenzijama albuma. eto, mislim da pre treba pojačati izveštaje sa nastupa, ispratiti ih i video zapisom, jer je očigledno da se muzika vraća živoj izvedbi. naravno, ima još mnogo ljudi koji čisto po inerciji šljakaju albume, trude se, možda i zato što ne znaju šta bi drugo radili u životu, ali je to sranje odigrano - bar na neko vreme. ja sam za to da kritika treba da ima dinamički pristup i da se razvija sa svojim predmetom - činjenica je da bi prema kriterijumima nekadašnje kritike 90% današnjih albuma teško dobijalo prelazne ocene. ali, upravo zbog toga treba uneti u kritiku duh vremena a on nam u ovom slučaju, čini mi se, jasno govori da se manemo stavljanja akcenta na albume u promišljanju pop muzike. ionako je pop muzika najviše pod uticajem, s jedne strane hip-hop žanrova a sa druge strane plesne muzike - koje su i same dosta povezane - pa nije van pameti posmatrati stvari iz perspektive formata koji su u tim žanrovima ključni a to su pojedinačne pesme.

koncerti/turneje + pesme = dobitna kombinacija za kritiku

[crippled_avenger]

Pitchfork odavno recenzira i singlove...

[lou benny]

eto, s tim u vezi...

popboks nije pitchfork jebiga. u lokalizaciju kritike se mora uneti i taj ekonomski momenat koji meho pominje i specifičnost ovog "tržišta" koje faktički ni ne postoji na način na koji postoje muzička tržišta koja je većina ljudi upoznala čitajući strane časopise/sajtove. ovde i simulacije singla u formi "ona pesma za koju je/su uradio/la/li spot" više nemaju snagu kao pre nekoliko godina jer nema televizija. nema muzičkih redakcija na televizijama. postoji youtube ali pesme se kreću preko mobilnih telefona, neta i usba.

u tim okolnostima kritika opet ima priliku da uzme aktivno učešće u stvaranju nekakve scene. eto, prvo što može da uradi je da virtuelno "izmisli" singl kao format. jer i finansijski/motivaciono i organizaciono bi u ovim okolnostima u srbiji veći uticaj imalo kada bi ljudi ovako pisali o jednoj pesmi, pre nego "poslovno" o celom albumu. znači dobiješ pare da ishajpuješ, istreseš iz gaća jednu pesmu, ali joj jebeš kevu i staviš ljudima do znanja zašto treba da je čuju. a sigurno svaki "kritičar" zakači poneku pesmu na koju se naprži.

opasnost koja preti od takvog kritičarskog pristupa jeste nekakva atomizacija muzike, davanje previše prostora "one hit wonderima" ili vic projektima tipa mc stojan ili (za sada) s.a.r.s. što je kripl ranije poentirao, ali, ako se stvari posmatraju dugoročno, verujem da bi se obrazovala alternativa i među stvaraocima i među slušaocima koji bi želeli "opsežnije muzičko delo".

da rezimiram - domaća kritika pop muzike pada na nivou izbora formata lp-a kao jedinice analize i glavnog komunikacionog kanala u svom odnosu sa scenom. znači, delom je anahrona i u odnosu na globalne promene slušalačke kulture, delom ne može finansijski da iznese taj albumski pristup recenzijama, a najvećim delom ne korespondira sa gerilskim načinima širenja muzike na domaćem terenu.

[crippled_avenger]

Ja sa slažem, lou. Mislim da je promišljanje muzike u ovom trenutku svakako u fazi preispitivanja kao i sama muzička industrija, u najširem smislu. Kao što i muzičari i izdavači, i svi ostali u lancu redefinišu svoj odnos prema poslu i stvaranju, i muzička štampa će morati da odreaguje.

Inače na blogu City Magazina se razvila rasprava sa Markom sa Popboksa tako da koga zanima može da nam se uključi u polemiku. Došli smo već do faze "ko može bolje nek' izvoli" i ostalih prijava

[Alex]

Gluposti!

Album ostaje nezamenljiva forma za pop muziku, pa čak i ako ga niko više ne bude kupovao, i kada ga budu izvođači delili besplatno po koncertima i sajtovima.

Ljudi koji slušaju muziku na "MP3 način" - po neka pesma od ovog, po neka od onog - postojali su i pre mp3-a i slušali kasete na koje su snimali pesme sa radija ili od lokalnih "snimača".

To su ljudi, za svako ozbiljnije konzumiranje popularne muzike, površni, plitki i poluzainteresovani.

Njima se ne treba prilagođavati, nego njih prilagođavati, ako je moguće, a ako ne - nebitno.

[lou benny]

ok onda    

jedino bih te podsetio da su ti ljudi koji su snimali muziku na kasete morali od nekoga da uzmu i nasnime na kasete i da se- možda će zvučati glupo kao argument ali je kul zapravo - daljim presnimavanjem i to što si presnimio od nekoga nije značilo da do toga možeš opet da dođeš za sat vremena ako izgubiš kasetu, ako ti kasetofon pokida traku itd. znači postojala je veća prinuda da se zarad muzike kupuju originalni nosači zvuka. uzmi to u obzir.

i zapitaj se, usput, da li je pristup kritike bio dobar i u to vreme o kojem pričamo. ja bih rekao da je bio bolji nego danas ali mislim da je i kritika svojim akcentovanjem lp-ja uticala dosta na situaciju da ljudi danas ponovo moraju da otkrivaju vrednost dobre pesme. mislim da širina pristupa danas može da deluje samo korektiv ili neka referentna tačka za mainstream koji je zasnovan na singlovima. mislim da mainstream/alternativa podela danas treba prvo da se povuče na nivou muzičkog formata a tek naknadno (ali ne i odvojeno od ovog prvog) na nivou dohvata određene muzike - tj. srazmere njenih namera i stvarnih domašaja.

[Milosh]

Ne bih ulazio u to da li je jedna ili druga varijanta ozbiljnija, niti u prognoze oko toga kako će se muzika ubuduće slušati, pošto me to u suštini i ne zanima, ali bih dao jedan glas u korist albuma. Ja sam po ovom pitanju u suštini konzervativan i kad nabavim novi album uvek ga slušam u celosti, a ako mi se baš svidi i kasnije to činim; čak volim kad tačno znam redosled pesama i još dok je jedna pesma pri kraju u glavi već čujem početnu melodiju iduće. Naravno, ima trenutaka kad se zakačim za neku pesmu, pa je vrtim i vrtim, ali kompilacije u suštini ne volim; to ima smisla jedino ako praviš tematsku kompilaciju za neku devojku, no to je već priča za sebe... A što se tiče recenziranja singlova, što da ne, od viška ne boli glava i ne vidim što ne bi mogle ići recenzije i jednog i drugog (osim onog faktora da se sve to ne može platiti, odnosno da nema niko koga bi to zanimalo da piše). U Huperu npr. postoje recenzije i albuma i singlova i meni je to skroz okej...

[Alex]

Kod nas - već jako dugo, od pada YU pop rocka 80-ih i uzdizanja turbo folk & popa, ima zanemarljivo malo ljudi zainteresovanih za kvalitetniju pop muziku. Mnogo pre dominacije mp3-a i interneta ovde je postalo nemoguće da egzistira ozbiljan rock magazin, što je bio savršen pokazatelj masovne nezainteresovanosti za materiju kojom se takvi magazini bave.

Boom mp3 formata, plejera, računara i interneta doneo je gomilu dodatne muzičke kvazi publike. Nju čine oni koji su počeli da konzumiraju muziku samo zato što je besplatna, a onako (da je sve k'o i ranije) nikada ne bi. Odjednom, osobe koje nikada u životu nisu kupile muzički cd, koje muzika baš nikada nije zanimala, počinju da nabavljaju muziku, od rođaka, prijatelja, komšija i poznanika i da tankuju svoje računare i mp3 plejere koje će kupovati (antisluhističkoj) deci za rođendan.

I sad kritika i mediji treba da se prilagođavaju njima. Oni ne znaju ni da takvi mediji i takva kritika postoje, a ako znaju - ne čitaju, to je sigurno.

[lou benny]

pazi, nisam ni ja nigde isključivao albume. samo sam napisao da akcenat treba staviti na pesme i koncerte. to je to.

[lou benny]

Kod nas - već jako dugo, od pada YU pop rocka 80-ih i uzdizanja turbo folk & popa, ima zanemarljivo malo ljudi zainteresovanih za kvalitetniju pop moziku. Mnogo pre dominacije mp3-a i interneta ovde je postalo nemoguće da egzistira ozbiljan rock magazin, što je bio savršen pokazatelj masovne nezainteresovanosti za materiju kojom se takvi magazini bave.

Boom mp3 formata, plejera, računara i interneta doneo je gomilu dodatne muzičke kvazi publike. Nju čine oni koji su počeli da konzumiraju muziku samo zato što je besplatna, a onako (da je sve k'o i ranije) nikada ne bi. Odjednom, osobe koje nikada u životu nisu kupile muzički cd, koje muzika baš nikada nije zanimala, počinju da nabavljaju muziku, od rođaka, prijatelja, komšija i poznanika i da tankuju svoje računare i mp3 plejere koje će kupovati (antisluhističkoj) deci za rođendan.

I sad kritika i mediji treba da se prilagođavaju njima. Oni ne znaju ni da takvi mediji i takva kritika postoje, a ako znaju - ne čitaju, to je sigurno.

i zato kritika treba da istupi ka njima. power to the people - doduše, kao trik. kritika treba da ih lukavo uvuče u svoju pećinu i da se nikad ne pojave tragovi koji vode iz pećine. :s

krit(r)ika :SSSSSSSSSSSSS (po uzoru na polit(r)ika :s)

edit: od ovoga što je alex napisao može da se napravi jedna nova diskusija pa da ne trujemo ovu koja je ionako odavno offtopic, samo da kažem da se nikako ne slažem sa ovim elitizmom koji ispoljava, sa upotrebom opskurnih određenja tipa "kvalitetnija pop muzika", sa hajpovanjem nosača zvuka koji su "materijalniji" od digitalnih i na osnovu tog fetišizma zasnivanje neke kompetencije za uživanje muzike. ja recimo mislim da su digitalni formati oslobodili muziku fetišizma omota albuma, čekanja pred prodavnicom i svih tih uzgrednih momenata koji nisu muzika. pristupajući muzici preko digitalnog formata imaš neposredniji pristup muzici, što ne znači da će ljudi posvetiti razmišljanje tome što slušaju kao onome što su slušali sa ploče koju su krvlju i znojem stekli, ali im ipak kontekst daje veću komparativnu prednost.
ako ćemo tako daleko, današnje neposvećivanje muzici ima veze i sa širenjem tehnologije za stvaranje muzike. ima mnogo više mogućnosti da bilo ko uzme i uleti u to nešto što liči na muzičko tržište. zbog toga ljudi bavljenje muzikom delom više usmeravaju na sopstveni rad a manje na slušanje, a i kad se bave muzikom - normalno, zavisno od onoga koliko su naslušani i šta žele - neki više ulaze u muziku zbog showa, neki zbog samog muziciranja itd. (ali to su normalni motivi koji su i ranije postojali)

[Milosh]

Ja mislim da bi kritika trebalo manje da se bavi publikom a više konkretnom muzikom. Ne zagovaram elitizam i svakako smatram da bi trebalo imati u vidu (potencijalnu) publiku (koja to sluša i za koju se to piše), ali fokus valja staviti na muziku. Nikada neću moći da shvatim brojne komentare na Popboksu koji se u suštini više odnose na one koji neku muziku slušaju odnosno ne slušaju, pa se sve to ubrzo pretvori u zamorno prepucavanje dveju (kojih god) strana u kome je najveća ironija što jedni druge prozivaju za elitizam koji kod sebe ne primećuju. Nekoliko puta sam hteo da se umešam u priču, ali sam na kraju digao ruke... Inače, za koncerte se potpuno slažem, akcenat bi trebalo da bude na njima, kako sa strane kritike tako i publike a i samog benda.

[EKSTREMISTA]

Апропо наше приче о размажености београдске публике,и око саме музике и сценског наступа Врела(зашто и како),ево занимљивијих делова из интервјуа Слободана Костића са Наташом и Станком за Време:



Šta za grupu, koja je bila poznata jednom relativno malom krugu ljudi, znači nastup na sceni Maida Vale studija(BBC)?

NATAŠA TOMIĆ: Postali smo vidljivi što nam svih ovih godina, uprkos radu i ulaganjima, nije uspevalo. Stigli smo, recimo, do Beograda što, verujte, nije bilo lako. Nadamo se da će nam ovo omogućiti učešće na velikim festivalima i više svirke uopšte što je, zapravo, najizazovniji deo ovog posla.

Oseća li se, u tom smislu, neka vrsta arogancije glavnog grada prema muzičarima koji dolaze iz manjih mesta?

NATAŠA TOMIĆ: Mislim da to, bar u našem slučaju, nema veze sa Beogradom. Mi nismo uspeli da dođemo ni do manjih gradova. Verujem da nije reč o našem kvalitetu. Pesmu koju smo poslali BBC-ju imamo snimljenu već dve godine. Valjda će se sada otvoriti neka vrata.

Šta vas pre svega privlači tradicionalnoj muzici stare Srbije koju koristite u radu?

NATAŠA TOMIĆ: Jednostavnost i snaga u izrazu.

Jednostavnosti i snage ima u svim muzičkim žanrovima. Da li stare harmonije nude nešto što se ne može naći na drugom mestu?

NATAŠA TOMIĆ: Vizantijska harmonija bazira se na jednom tonu – isonu. Ison je ton koji nije ni telo ni duša, ali nosi na sebi čitavu konstrukciju. U našoj muzici ne sledimo striktno ovaj muzički princip, ali nam je on često polazište ili oslonac.

Pa ipak, pre bi se očekivalo da će se nakon početnih stihova u vašim pesmama Pošle mome ili Moj Dragane začuti kaval ili tarabuka nego tvrda, gotovo hardcore ritam sekcija?

STANKO TOMIĆ: Da ste čuli ono što bi se moglo očekivati, verovatno ne biste ni imali želju da sa nama napravite ovaj razgovor.

Sigurno nije lako spojiti tradicionalno pevanje sa električnim gitarama a da to ne bude banalno?

STANKO TOMIĆ: To je najteži deo posla. Hod po žici. Nataša uglavnom koristi audio-zapise stare muzike sa terena, ali isključivo kao motiv. Ona zadržava samo delove melodije, nekada ni toliko, postavlja harmoniju za vokale i prekraja tekst. Ja na tu osnovu nadograđujem bas liniju i, u grubim crtama, ukupnu strukturu pesme. Zatim Zlaki (Zlatko Sakulski), naš bubnjar, svojim izuzetnim kreativnim sviračkim pristupom učvršćuje celu konstrukciju. Onda Nataša ponovo doteruje sve vokalne linije i uvežbava devojke u pevanju. Ovaj redosled nije uvek isti, moguće su skoro sve kombinacije. Kada dođemo do ove faze u radu, sve ovo promešamo više puta na razne načine. Takvu smesu odnesemo u kuhinju Voje Aralice, našeg producenta. On onda dodaje začine, peče, kuva i prži, a svi zajedno pazimo da ne prešećerimo.

Stiče se utisak da je domaći etno povremeno otužan upravo zbog viška šećera?

STANKO TOMIĆ: Nije moguće napraviti istu meru za svačiji ukus. Mi volimo jako i gorko. Od toga se nekom otvore oči, a nekom skupe usta. Mada pored devojaka u bendu ne bi imalo smisla da bar jedna pesma na albumu ne bude slatkiš.

Pesme Vrela prati uigran scenski nastup. Kako ste uopšte došli do te neobične mešavine tradicionalnih napeva, tvrdih rifova i smernog izgleda ženskog dela benda?

STANKO TOMIĆ: Igra je sastavni deo našeg koncertnog izraza. Odeća koju nosimo na sceni treba da nas smesti u sadašnjost, ali tako da ne sputava pokrete. Ona može biti i potpuno drugačija. Važno je samo da ispunjava ove uslove. Možda bi bilo normalnije da sa osam žena u grupi više igramo na kartu erotizma, ali mi mnogo toga ne radimo na "normalan" način. Ideja je bila da autorskom pristupu muzici, sa uporištem u minimalizmu i jednostavnosti, a pod uticajem uglavnom skrajnutih i marginalnih muzičkih pravaca sa kraja XX veka, dodamo autentičnu crtu sredine iz koje potičemo. Spajanje starog i novog zvuka za nas je bilo prirodno rešenje.

Pa ipak, mnogi će na samo spominjanje stare muzike prezrivo odmahnuti rukom, s obzirom na to da se ono što pripada tradiciji vrlo često zloupotrebljavalo na različite načine?

STANKO TOMIĆ: Nije sve što je staro dobro, niti je svaka inovacija sjajna. Zloupotreba ima svuda, ali laž u umetnosti nikada ne živi dugo.

Mislite da je izbor između Guče i Exita lažna dilema?

NATAŠA TOMIĆ: Sigurno se u Guči i na Exitu može čuti vrhunska muzika. Vrelo ja nastupalo u Guči 2002. godine, a na Exitu 2005. i 2006, i sa oba festivla smo poneli zaista sjajne utiske.

[Kunac]

...Kusturica je uzvratio da Džarmuš, kao i glavni gost na prošlogodišnjem, prvom Kustendorfu Nikita Mihalkov, spada u red autora koji uspešno grade svoje umetničke svetove i predao mu simboličan poklon - malo drvo ukrašeno filigranom koji izrađuju monahinje iz Manasije. Uoči projekcija iz glavnog, takmičarskog programa, prikazan je kolaž inserata iz Džarmušovih filmova, ali bez tona jer je slike uživo pratila grupa „Vrelo" iz Rume pevajući u posebnom aranžmanu kompoziciju iz njegovog najnovijeg filma „Slomljeno cveće".