REČ UREDNIKA
Zoran Pešić Sigma
POTOP
Šta je prapočetak? Šta je pramaterija?
Kleobulina je kupala svoje dete. Mališan se veselo brčkao obasjan anadolijskim suncem. Kapi su iskrile. Razdragano je pljuskao majku koja se smešila i dosipavala mu raspršenu nežnost preko neukroćenih kovrdža.
Šta je prapočetak? Šta je pramaterija?
Daje život, ali ga i uzima. U Bibliji se pominje 442 puta. I dan-danas avanturisti pretražuju Ararat da nađu sklonište osam duša koje su se spasile od ogromnog talasa koji je prepokrio podli prljavi svet. Bog je bio strašno ljut. Osećamo strah pred njegovim gnevom. Setite se Mikelanđelove freske potopa u Sikstinskoj kapeli, ili, još gore, scena potopa Gustava Dorea. Veći strah od konkretnih slika potiče od naše neobuzdane imaginacije. Nagoveštaj smrti je gori od smrti same.
Jeste li nekada plivali u mraku? Nema ničega. Kao u majčinoj utrobi. Dodir trave ili prazne plastične flaše vas prestravljuje. Prestravljuje vas sećanje na jegulju, ajkulu, soma kapitalca, krokodila... neki bljeskovi donose jata zmijuljica, ribe lancete, arovana, naboranih ajkula, moruna, arapaima, testerača, polypterusa senegalusa...
Sedamdeset procenata čoveka je voda. I kada taj čovek pliva u vodi kao da je voda u vodi. Ono malo čvrste materije koja je preostala je zgusnuta strava da nigde okolo nema kopna, nema sigurnosti u vremenu. Voda je materijalizovan simbol promene. Heraklit Mračni s pravom nije verovao vodi: Пαντα ρει kαι ονδεν μενει, sve teče, sve se kreće.. Čovek se nikada ne može okupati dvaput u istoj reci. Budimo obazrivi, večnost je neponovljiva. Ako pustimo papirnati brod, odneće ga matica zauvek. Naš je samo dok ga držimo u rukama, našim vodenim rukama.
Časopisi su Nojeve barke ideja i smisla. Prenose i čuvaju nove vrednosti. Želja Uredništva Gradine je da u broju 35 predstavi raznovrsne književne tekstove koji se odnose na tu životodarnu, ali s druge strane i smrtonosnu pramateriju: vodu. Čista voda - zdrava planeta. Svetski dan voda (22. mart) ustanovile su Ujedinjene nacije 1992. godine kako bi se u javnosti probudio interes za problem nedostatka pijaće vode. Činjenica je da planetu voda pokriva 70 odsto, ali činjenica je da jedna šestina svetske populacije nema pristup zdravoj pijaćoj vodi, a dve i po milijarde ljudi živi bez osnovnih sanitarnih uslova. Voda je ogledalo ljudske svesti i savesti. Oholost se samo u mitologiji pretvara u cvet narcisa. Voda pamti. Vraća nam odraz naše duše, naših strahova i ljubavi. Voda je inspirativna u svim svojim oblicima: izvor, potok, reka, bara, jezero, more, okean. U svim agregatnim stanjima doziva naše snove: led, tečnost, para, u stvari to su oblaci, kiša, sneg, magla, grad... Raznovrsna su putovanja vodom: splavom, čamcem, brodom, podmornicom, pedalinama, skuterom, gliserom... I mornari, i gnjurci, i ribari, i slepi putnici, i pirati, i istraživači, i radnici na naftnim platformama, i surferi, i lovci na bisere, i graditelji atomskih nosača, i vodeničari, i meteorolozi, i mnogi drugi, vezali su vodom svoje sudbine. Ljudi prave razne mašine na vodu, parne turbine, hidrocentrale... Odavno su pune duhova zapuštene vodenice. Kopamo bunare, usađujemo duboko u srce podzemnih voda jake pumpe, decu razonodimo u akvaparkovima, matore lečimo po banjama, odmaramo se kraj fontane, divimo vitkom mostu... Čitava istorija oslikana je na amforama i krčazima. Volimo da pijemo vino iz kristalnih čaša. Voda je prilagodljiva i svaka joj posuda dobro stoji ako je čista: i čaša i flaša, i vedro i bure, i testija i šoljica... Bez vode ni čaj, ni kafa, ni pivo, ni vino, ni kabeza, ni limunada, ni klaker ne bi imali radost ukusa.
Voda je inspirativna u svim svojim oblicima. Okružen vodom živeo je svoju nesreću i usamljenost Robinzon Kruso. Dvadeset hiljada milja pod morem Kapetan Nemo u Nautilusu živeo je svoju ne¬shva¬ćenost. Ursula Legvin je odsanjala zemljomorje. Alison Osvald boravila kraj reke Dart tri godine, slušala njene glasove, pri¬kupljala informacije o reci i družila se sa ljudima koji su koristili reku u svojoj svakodnevici. Rezultat je knjiga pesama Dart za koju je dobila prestižnu nagradu T. S. Eliot 2002. godine... O, šta je sve inspirisala voda! Ko će sve da pobroji ono što je zabeleženo na putovanjima. Istorija, mitologija i književnost plivaju na vodi. Argonauti su tragali za zlatnim runom; Odisej je lutao iz avanture u avanturu do povratka Penelopi; Rafael Hitlodej nam je opisao ostrvo okruženo vodom, a kojeg nigde nema; kakve je užasne probleme imala Andersenova Mala Sirena; poprište završnih scena Kolodijevog slavnog dela je na vodi, i srećan kraj je kad iz utrobe kit iskija junake, a oni se dokopaju obale živi i čitavi...
Voda je inspirativna u svim oblicima. Gradina, u ambiciozno zamišljenom projektu koji će, nadamo se, trajati u nekoliko brojeva i koji će povezati književnost više evropskih zemalja, objavljuje u ovoj svesci izbor najlepših pesama o vodi iz Španije koji je priredio Rikard Beljveser. Odgovorna i radosna za prevode i za, na našu radost i radost književne javnosti, uspostavljanje književnih veza Gradine i španskog časopisa Debats je Silvija Monros - Stojaković. U ovim pesmama vidljiv je uticaj mora. Kako u predgovoru piše Beljveser: More je voda nad vodama, prva i poslednja voda, mesto u kojima reke umiru a život i priče se množe... Odgovoran za izbor najlepših pesama o vodi srpskih pesnika je Vasa Pavković: Trudio sam se da birajući odlične pesme ukažem na raznovrsne pesničke pristupe ne samo između pojedinih pesama, nego i u pojedinačnim njihovim pesničkim ostvarenjima. Zato je ovaj izbor koliko precizan u slici stanja, toliko i pomalo iznenađujući u meri razlike, čak i za upućenog srpskog čitaoca. Želeo sam da nagovestim složenost same uznemirne teme vode i tokova njene nezaustavljive simbolike. Ovaj pesnički blok upotpunile su i tri prvorazredne priče iz Španije Karlosa Mateosa Lopesa, Letisije Martine i Hosea Migela Vilara Boua. Priče je prevela Višnja Jovanović. A na kraju bloka Najlepše o vodi nalaze se dva teksta o fotografijama niškog umetnika i hroničara Jovana Šurdilovića. Njegove fotografije vode ilustruju ceo broj Gradine i donose časopisu prijatnu svežinu i pitkost.
U Gradini broj 35 preporučio bih vam književni portret Aleksandra Gatalice, prošlogodišnjeg dobitnika nagrade Stevan Sremac. Osim kritika i besede, istrgnuli smo iz rukopisa ovog zanimljivog pisca odlomak iz nove knjige.
Uz vodu ili neko drugo piće prijaće vam tekstovi i iz naših redovnih rubrika Linkovi i Kritika.
Šta je prapočetak? Šta je pramaterija? Kleobulina je odavno okupala svoje dete. Nije ni slutila da će mali Tales prvi među ljudima da raznovrsnost pojava svede na jednu jedinu, pramateriju - vodu. Njegova slava traje do današnjih dana i trajaće dok je vode i ljudi na planeti.
