STRIPOVI, ILUSTRACIJE, ANIMACIJA > STRIPOVI I OKO STRIPOVA

Prilog metodologiji kritike stripa

<< < (5/5)

Meho Krljic:

ridiculus:
Ima jedna epizoda Gospođice Marple gde je neko upitao dotičnu osobu kako uspeva da reši sve slučajeve, a ona će na to da svi mi verujemo šta nam ljudi pričaju, dok ona... ne. Ne pitajte me koja epizoda jer se ne sećam. Ali možda je to dobra metafora za sledeću priču o Franku Milleru i meni.

Frank Miller je, kao što nam lokalno predanje kaže, revolucionisao (američki) strip tokom 80-ih. On je čitavoj generaciji dao pogled na svet koji je ova savršeno razumela i koji je delila - svet je bio ogrezao u nepravdi i u njega je uvedeno dovoljno pravednog besa da je stanje stvari moglo biti izmenjeno.

Iz te omamljenosti Millerovim delom - a pre svega mislim na Mračnog viteza - ta generacija je, odrastajući, ispisala svoju verziju istorije stripa. Kod Millera se ta generacija prvi put susrela sa određenim postupcima, određenim formalnim inovacijama, i određenim temama koje su joj do tada bile nepoznate. Iz toga je, normalno, sledilo da je Miller sve to izmislio. Miller je imao i um i srce i muda, bio je i inovator i vrhunski zantlija i glas naroda - ukratko, bio je Bog. Gle, evo mene sa čekićem, dok pokušavam da srušim statuu idola...  ali, ne, to čak i nije potrebno, jer Miller je praktično u međuvremenu srušio sam sebe, i danas su ga se odrekli mnogi bivši akoliti.

Nemojmo se zavaravati: ne poričem ni Millerov žar, ni zanatsku veštinu, već poričem da je bio veliki inovator, barem do ludačkog stupnja koji mu se pripisuje.

Gore sam napisao "lokalno predanje", ali ono je samo bilo prenešeno iz Amerike, gde se sve bilo desilo na isti način kao što sam opisao. Generacija je izmislila sopstvenu istoriju stripa i ubedila sebe da je tako bilo. Nažalost, ono što sam ja saznao o toj temi, o toj istoriji, je da je ljudsko sećanje varljivo, i da se zapravo desilo nešto drugo.

Naravno, nisam ni ja bio prisutan tih godina na toj sceni, i nisam čitao američke stripove (na izvornom jeziku) sve negde do kraja 80-ih, a i tada sam viđao samo stvari kao što su Crisis on Infinite Earths i druge standardne stripove Marvela i DC-ja, i tek negde početkom 90-ih sam počeo da nalećem na bolje primere forme iz 80-ih. Ali, svakako sam vremenom saznao da je Miller dosta svojih tehničkih "inovacija" pokupio od Howarda Chaykina. što nije strašno, jer je on zaista kupio ideje i postupke sa svih strana (od mangi, od Mebijusa, od Ajznera) - jedino je postalo naknadno strašno jer su ovi bili pripisani njegovoj genijalnosti.

Povod za ovo je objavljivanje Chaykinovog Time2 (čita se Time Squared), posle 35 i više godina. To delo se sastoji od dve epizode (po 48 strana), ali biće dodata i treća, završna, i sve će izaći u vidu omnibusa, navodno u oktobru. Neka vrsta postmodernog klasika stripa, iz vremena kada je Chaykin bio najuticajniji. Izdavač je Image, i o samom omnibusu ćemo više kada bude objavljen. Ja sam hteo da ukažem na neke druge stvari, odnosno, istorijske zablude.

Prvo, Chaykin je uveo u strip medijsku prezentaciju, tj. naraciju putem vesti. Ne "uveo" u smislu da se kod njega prvi put pojavljuje - i pre njega je bilo primera u stripu tu i tamo - već je kod njega to izvedeno najdoslednije i to je jedan od najbitnijih elemenata njegovog pripovedanja, još od American Flagg!!. U ovom intervjuu iz sredine 80-ih on jasno kaže da mi, kroz TV ekrane, gledamo odraze odraza realnosti:

https://www.youtube.com/watch?v=G08pJsuu2sM

Drugo, uticaj grafičkog dizajna na Chaykina je ogroman, a preko njega i na američki strip.


(American Flagg!! #3, 1983)

Tu spada i značaj koji ima upisivanje i tekst generalno (mada mi njegovi novi radovi nisu dragi na tom polju, jer boluju od standardnog "raslojavanja" slike i teksta usled standardnog digitalnog načina sastavljanja).

Treće, same teme su iznad svega što je bilo uobičajeno u američkom glavnotokovskom stripu 80-ih. Može se reći da je Chaykin najviše uticao na erotiku i pornografiju, posebno preko Black Kiss.

On je bio taj koji je u mladosti bio opsednut medijom televizije, ne Miller, i to se prenelo na neki način u strip.



Čitajući desetine intervjua sa stripašima iz onog vremena (80-e), strip koji je većina pratila i koji je bio inspiracija mnogima je bio American Flagg!!, svejedno da li je u pitanju Scott McCloud ili John Ostrander ili Garcia-Lopez.

Postoji nekoliko razloga zašto to nisu opšte poznate stvari stripovske kulture, u svetu ili kod nas. Najvažniji je taj da Chaykinovi nezavisni radovi iz 80-ih, dakle, American Flagg!!, Time2, i Black Kiss, nisu bili reprintovani jedno vreme, iz ovog ili onog razloga (najveći se zove autorska prava) i nisu bili poznati generaciji koja je odrastala 90-ih, tako da postoji veliki diskontinuitet u narativu koji objašnjava šta se događalo. Chaykin se 90-ih uglavnom bavio radom na televiziji i nije bio poznat onima koji su kasnije počeli da se interesuju za strip.

Richard Pace u intervjuu za The Comics Cube priča o dva glavna pristupa tada, tokom 80-ih: Murov književni, i Čejkinov medijski. Bendis spada u ovu drugu struju, Bendisa nosi ova druga struja. Sigurno ste čuli za njega, Bendisa, mnogo se ovde piše o njemu u poslednje vreme.  :?:

U Francuskoj je American Flagg!! objavljen u skorije vreme, i to je pokrenulo raspravu o jednoj drugačijoj perspektivi o stripu. Ali opet ima primera koji vide Millerov uticaj na Chaykina (a ne obrnuto), na primer ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=Hc6sUBqxoZ8
(Na francuskom, ali sa engleskim titlovima.)

U ovom videu se govori o prelazu između kadrova koje je Scott McCloud zvao "od trenutka ka trenutku", dok je fiktivna kamera fiksna i prikazuje nam isto okruženje (i/ili likove) u različitim vremenskim trenucima. Ali to je korišćeno još u časopisu MAD (čiji je Chaykin fan) a obilno je koristio i Simonson u Manhunteru, što je još jedan strip čiji se uticaj danas previđa, a ja ga vidim svuda u Millerovom radu, bez obzira da li on sam to vidi ili priznaje ili ne. (Vratiti se na prvi pasus ovog posta.) Odakle je to preuzeo Simonson? Ko zna? Ne verujem da je od Krigsteina. Ali kladio bih se da je uticaj bio Jim Holdaway ili Leonard Starr ili neki tako danas slabo poznat crtač. Primer tranzicije:


(Manhunter #6, To Duel the Master, 1974)

Kao što danas znaju i još neizlegle ptičice koje će jednog dana pevati na granama, Simonson i Miller i Chaykin su dugi niz godina radili zajedno, u istom studiju. Valjda ne treba neki veći dokaz o uticajima od toga, tako mi Velikog praska!

Meho Krljic:
Ah, Bendis Čajkina doživljava praktično kao božanstvo - pričao je da je, eto, uspevao i da dođe do snošaja tako što bi pomenuo da ga poznaje - i, da, on je jedan od najočiglednijih prmera kako se Čajkinov pristup može slediti a onda i, jelte, zloupotrebiti...

ridiculus:
Mogli bismo i Fractiona da svrstamo u sledbenike te američke, čejkinovske struje. Čak su zajedno radili Satellite Sam u prošloj deceniji.

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page

Go to full version