Recent Posts

Pages: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10
51
finalna epizoda preko 2 časa traje... nisam se još upustio

nemam pojma, meni negativac previše statičan, scene borbe rijetke i nikakve, možda je zvuk dobar ali nema dinamike, ne vidim na šta je taj budžet utrošen, očekivao sam nekakvu bitku svih vremena, a i komunjare i vanzemunci i svi nesveti su za sada zakazali

sem ako bude nečega u finalu
52
Pa to, seti se prve sezone, svaka epizoda je bila ultra zanimljiva i nekako nabijena sadržajem i tenzijom. Ovo jedva gledam, više od 50% epizode su neke gluposti, coming of age situacije i problemi koje smo već milion puta videli, ili reference na '80 koje gledamo već četvrtu sezonu. Jedino što se ne slažem za produkciju, rekao bih da je budžet za ovu s04 ubedljivo najveći, zvuk isto razbija, i efekti i muzika, pogotovo kad se pusti na malo boljem sistemu.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

53
jel ko završio Stranger Things
ja na pola sezone, nešto su mi slabunjavi
Đuričko dobar al sa najglupljim karakterom i tekstom, nisu mogli da mu napišu krštenu ulogu

Pogledao, jes možda malo po inerciji, ali nije mi ni gore ni bolje od prethodnih sezona, čekamo još ove poslednje dve epizode.
Izašle su sve, eo gledam pretposljednju

Al nekako nije čak ni more of the same nego se je sve razvodnjenije i sve veći pastiš i razrješenja su bezeze

Misim, bilo je i prije prvoloptaških momenata al ono baš da lik Indijanac može da prati tragove na drumu, jer pobogu Indijanac je, to mi ide na nerve u posljednjoj sezoni

Povrh toga i po akciji i efektima zaostaje za prethodnim

Ili sam se ja zasitio, fino su mi legle dosadašnje sezone, al ova se nekako vucara, likove bukvalno šetaju isprazno tamo vamo

Ne znam, bolje da ne pričam dok ne završi
55
Izašle su poslednje dve epizode pre dva dana.

Jel odgledao neko Witchera drugu sezonu? Nekako mi je to prošlo ispod radara, a izašlo još u decembru.

Kritike na rottenu su bolje nego za prvu, navodno je druga sezona otklonila sve zamerke prve sezone ali primljeno kod publike dosta dosta lošije.

Izbindžovaću danas i prvu (da se podsetim, posle dve i po godine) i drugu sezonu, ako stignem.
56
jel ko završio Stranger Things
ja na pola sezone, nešto su mi slabunjavi
Đuričko dobar al sa najglupljim karakterom i tekstom, nisu mogli da mu napišu krštenu ulogu

Pogledao, jes možda malo po inerciji, ali nije mi ni gore ni bolje od prethodnih sezona, čekamo još ove poslednje dve epizode.
57
UMETNOST I KULTURA / Re: All That Jazz
« Last post by Meho Krljic on 03-07-2022, 12:23:59 »
Pošto je leto pokazalo da ima ozbiljne namere proteklih dana, mislio sam da je najprirodnije da danas slušamo jedan album relaksirane ali ne banalne džez-muzike, živi snimak koji na vrlo lep način balansira između koncertne sirovosti sa jedne i suptilnosti kompozicija i izvedbi sa druge strane. Dale Fielder Quartet: Precipice je snimak četvrtog konceta koji je kvartet Dalea Fieldera odsvirao od početka onoga što on naziva COVID-erom u modernoj ljudskoj istoriji, ali prvi koji je kvartet, u ovoj eri, odsvirao pred publikom. Ovo je ujedno i jedini dosadašnji koncert koji je kvartet odsvirao u 2022. godini, petog Februara, kao jasan novi korak u seriji nastupa koje je njegova DIY etiketa Clarion Records organizovala između 2020. i 2022. godine, do sada ih praveći samo u formi lajv strimova. Nije jedini razlog što je Fielder želeo da ovog puta nastupi pred publikom to da je pandemija, kao, malo popustila, ali o tome ćemo malo niže.

Dale Fielder je poreklom iz Pitsburga i još od mladosti je učio da svira razne duvačke instrumente: obou, fagot, i tubu u školi a privatno klarinete, saksofone ali i komponovanje i aranžiranje, kojima ga je podučavao Phillip Celli. Fielder će potom studirati etnomuzikologiju na džez-programu Pistburškog univerziteta a prve nastupe je imao sa kvartetom Joea Harrisa, bubnjara koji je svirao sa Charliejem Parkerom i Dizzyjem Gillespiejem. Živeo je u Njujorku, primao stipendije i nastavjao da uči, pa se preselio u Los Anđeles gde je, još 1988. godine osnovan Dale Fielder Quartet. Današnja postava ovog kvarteta uključuje i basistu Billa Markusa, bubnjara Thomasa Whitea, ali i pijanistkinju Jane Getz koja je svirala između ostalih sa Charlesom Mingusom. Fielderovo spajanje istorijskog i savremenog je, dakle, prirodna stvar koja dolazi na ime pedigrea i kilometraže ali i snažne unutarnje potrebe za ekspresijom i kreiranjem.

U svojim projektima, Fielder uglavnom svira saksofone svih registara – na ovom albumu ćete čuti raspon od baritona, preko alta, do soprana – ali je on podjednako važan kao kompozitor. U ovom veku je kreirao neke od svojih najznačajnijih radova, kao što je recimo, Suite: Clarity iz 2003. godine, a u svojim različitim projektima istražuje i različite facete i forme džeza, pomerajući reflektor svoje pažnje i ka avangardi. No, Dale Fielder Quartet mu je svakako glavni i najizdržljiviji projekat, sa više od dvadeset albuma koje je do sada snimio.

Jane Getz je bez sumnje najpoznatiji od svih članova Fielderovog kvarteta, žena rođena još 1942. godine i sa pedigreom koji obuhvata sviranje ne samo sa Mingusom, već sa Herbiejem Mannom, Stanom Getzom, Rahsaanom Rolandom Kirkom, Charlesom Lloydom, Pharoahom Sandersom, i to samo ako se držimo striktno džeza. Ali getzova je svirala i u mnogim drugim formama, snimajući kantri muziku kao sešn-muzičarka za RCA, a sarađujući i sa The Bee gees, Ringom Starrom, pa i Johnom Lennonom. Pričamo, dakle, o legendarnoj muzičarki koja na ulasku u svoju devetu deceniju života svira tako lako, ekonomično i elegantno da je muka i pomisliti na to koliko je pandemija otežala život svima, a posebno ovim džez muzičarima.

Fielder nije samo iz ekonomskih razloga žudeo da se vrati pred publiku. U Oktobru prošle godine saksofonista je pretrpao snažan srčani napad i sam svedoči kako je svoju suprugu molio da juri kroz crvene semafore kako bi stigli do bolnice jer je osećao da umire. Naravno, Fielder kaže da je tokom te preduge vožnje sebi obećavao da će, ako preživi, promeniti sopstveni život iz korena kako se nikada ne bi ponovo zatekao u sličnij situaciji i veli da je zaista, u potpunosti promenio način ishrane i da mu lekar kaže kako mu je krvni pritisak sada sličan četrdesetogodišnjaku (iako trenutno ima 65 godina). Naravno, naglašava da na snimcima koje ćemo čuti njegova izvedba po snazi i izdržljivosti nije ni uporediva sa onim gde je bio pre infarkta, ali opet, činjenica da je nepuna četiri meseca posle napada stajao na bini i svirao je već sama po sebi čudesna.

I, da se ne lažemo, koliko god ja voleo saksofoniste u čijoj se svirci čuje napor, pritisak, pa i bol, ovo nije glavna stvar u muzici, niti je ikada bila. Fielder na ovom albumu svira lako, bez napora, ali vrhunski elegantno, nežno, duhovito pa i strastveno, samo bez forsiranja.

Koncert je održan u prostoru Alvas Showroom u San Pedru i mada je snimak prilično sirov, ovo zapravo stoji u lepom kontrastu sa finoćom muzike.

Album otvara naslovna, Precipice, autorska kompozicija odsvirana u vrlo relaksiranom stilu, sa Fielderovim saksofonom koji temu vodi neužurbano, dajući joj jedan romantični preliv. Ne znam koliko je ideja da ova muzika zvuči nostalgično ali činjenica je da Fielderov saksofon, pogotovo sa ovim legato izvođenjem ima zaista pomalo i nostalgičnu dimenziju. Naravno, Getzova sa svojim pažljivim harmonskim radom u pratnji pazi da napravi lep balans i da se muzika nikada ne pretvori u nekakav zašećereni  artefakt jecanja za vremenima prošlim. Štaviše, i pored Fielderove romantične teme i meke izvedbe, kompozicija ima vrlo primetan rad na dostojanstvenom analiziranju prošlosti i gledanju u budućnost i saksofon je ovde ekstenzija Fielderovog duha tačno onoliko koliko bi bio i da čovek duva iz sve snage polivajući pljuvačkom prve redove publike.

Skoro desetominutni komad ostavlja prostora za soliranje i drugim muzičarima i ovo je pravilo koje se drži do kraja albuma. Svi soliraju, mada je to uvek u okviru aranžmana i gruva, sa uglavnom kratkim, ukusnim pa i često inventivnim načinima da se pojedinačni muzičari prikažu. Markus je posebno zanimljiv svojim prelaženjem sa kontrabasa na električnu bas gitaru i natrag i dobrim idejama koje ima u soliranju.

Xing Ped napisao je bubnjar Paul Cohen i ovo je još jedan vrlo prijatan, ponovo romantičan, pa i nostalgičan komad ali i ovde izvedba izvlači muziku iz potencijalnog rizika da bude samo prijatno prepakivanje bolje prošlosti. Naravno, Fielderov kvartet ovo izvodi bez pevanja, ali daje kompoziciji finu, zaokruženu formu.

Dreamsville je centralni komad na albumu, jedanaestominutno izvođenje kompozicije Henryja Mancinina, Fielderovog uslovno rečeno, komšije iz Pensilvanije i ovo je veoma autoritativno izvođenje koje Mancinijevu temu pretvara u ozbiljan, energičan hardbop. Svi su ponovo jako dobri ali saksofonista ovde nesumnjivo dominira svojim sinkopiranim, razuzdanim soliranjem. Možda Fielder ne može da duva onako jako kao nekada ali infarkt ni na koji način nije ograničio njegov osećaj za razvoj teme i nadahnutost u improvizovanju.

Blue Zephyr je fin, atmosferičan komad sa Fielderom koji ovde prelazi na sopran saksofon za samo mrvicu egzotičniji zvuk. Getzova ovsde solira relaksirano i autoritativno a bez ikakvog napora da se progura u prvi plan ili da nametne svoj ego. Konačno, Teru, koja album zatvara pokazuje kako se mogu spojiti atmosfera i energična hardbop svirka, sa ponovo vrlo razigranim Fielderovim soliranjem i nežnim, pažljivim prizemljenjem za slušaoca.

Precipice je album koji novu fazu u Fielderovom životu najavljuje sa lakoćom i elegancijom. Ovo je materijal koji na prvi pogled zvuči neobavezno ali koji je zaista istraživanje novog života u koji je saksofonista pušten posle iskustva što ga je postavilo na ivicu, jelte, provalije. Precipice je svedočanstvo o tome šta ljudi mogu da rade kada postanu svesni da su dobili drugu šansu koja mnogima nije pružena. Ali i bez svesti o tome, u pitanju je jako lep album, pogodan za leto, ali i zimu, dan ali i noć. Poslušajte ga:

https://clarionjazz.com/album/precipice-2022
58
Počeo i batalio posle prve epizode, nešto se lomim da nastavim, ali uopšte mi se ne sviđa.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

59
Izgleda da smo trebali dobiti danas trejler za  God of War: Ragnarök, moguće čak i tačan datum izlaska igra. Nažalost, sve je odloženo iz nepoznatih razloga.

https://twitter.com/corybarlog/status/1542210456437153792?ref_src=twsrc

Ali, dobra vest je da igra nije zvanično odložena, tj. i dalje se planira za ovu godinu.  :|

https://www.videogameschronicle.com/news/god-of-war-ragnarok-release-date-still-planned-for-2022/
60
UMETNOST I KULTURA / Re: Mogu li popularni pisci biti veliki pisci?
« Last post by dark horse on 03-07-2022, 09:39:25 »
Što se Skota tiče, ostaje mi misterija, pa ga ne komentarišem mnogo. I sam Eagleton u ranije pomenutoj knjizi (The English Novel) kaže da je ovaj za svoga života imao popularnost na kojoj bi mu današnje "književne zvezde" pozavidele. Bio je poznat kod nas i kad sam ja bio klinac, pogotovo po Ajvanhu. Sigurno se neko ovde seća toga? Meho je moje godište, on sigurno. Ali tada je bio ovde čitan i Karl Maj, pa ne znam da li to išta dokazuje. Činjenica je da danas ne čujem njegovo ime često izgovoreno u smislu klasika književnosti, iako je pre samo* 40 godina bilo, barem kod nas. Zanima me zašto, i šta se to desilo sa Skotovom reputacijom, i uzeću da pročitam neki od njegovih romana, verovatno Rob Roy, da vidim kakav utisak će da izazove u meni.

Većina velikih pisaca je imala uspone i padove, to jest doba kada ih nisu mnogo voleli i ona kad jesu, i prošla su kroz prese ideologija koje ih nisu mnogo cenile i kroz one koje jesu, ali na kraju ostanu u kanonu ili se vrate u njega. Možda će Skota buduće vreme podmladiti? Videćemo.

Možda zbog ovog?

https://www.sundaypost.com/fp/andrew-hagan-if-sir-walter-scott-was-alive-today-he-would-want-independence/

Ko zna, verovatno treba dočekati da se Škotska konačno otcepi da Skot ponovo dobije zasluženi tretman.
Pages: 1 2 3 4 5 [6] 7 8 9 10