DRUGA STRANA SVETA (prostor za potpuno ne-SF&F teme) > RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA...

The Crippled Corner

<< < (2974/2992) > >>

crippled_avenger:

--- Quote from: milan on 18-03-2023, 17:57:50 ---Gde si gledao ovu dramu Sudjenje Bertolda...

--- End quote ---

Skinuo sam neki rip. Možda je ima na kanalu RTS na YT, nisam proveravao.

crippled_avenger:
Rospo Pallenberg nije tikva bez korena. Sarađivao je sa Johnom Boormanom na propasti zvanoj HERETIC, odnosno nastavku EXORCISTa ali posle i na uspešnom EXCALIBURu i na EMERALD FORESTu. Njegov rediteljski film iz 1989. CUTTING CLASS može biti definisan kao slasher komedija a danas je najpoznatiji kao jedna od ranih i upečatljivih glavnih uloga Brada Pitta.

Ne mogu da se setim da li je Fangoria apostrofirala ovu ulogu u onim svojim rubrikama "gresi iz mladosti" ali Brad Pitt je časno odradio svoj staž u exploitation filmu koji je imao potencijala da bude nešto bolje od onoga što jeste.

Kada se stvari u finalu filma zalaufaju, Rospo Pallenberg u saradnji sa iskusnim izraelskim direktorom fotografije Avijem Karpickom koji je ispekao zanat sa Menahemom Golanom, uspeva da isporuči neke vrlo solidne scene. Međutim, sve dotle imamo posla sa komedijom koja nije mnogo smešna, a dosta je disperzivna u očajničkim pokušajima da izgradi gegove, istovremeno je lascivna i "čista", i ubistvima čiju hororičnost ne osećamo iz dva razloga - krije se ko je slasher plus upliv komedije ima svoje posledice.

Dakle, Rospo Pellenberg nije uspeo da savlada taj hod po žici, a na kraju nijedan od osnovnih žanrovskih elemenata zaista ne funkcioniše sve do same završnice kad stvari postaju pomalo strašne i pomalo smešne ali vrlo solidno izvedene.

CUTTING CLASS deluje kao film koji je imao prostor da pokuša prevazilaženje konvencije i u tome nije uspeo ali je postigao ipak određeni nivo prijatnosti zbog kog ne izgleda kao neki ispušteni rutinski slasher iz osamdesetih, plus ima solidan soundtrack sačinjen od dobrog popa iz tadašnjeg vremena i ima Brada Pitta i dosta inspirisanu glumačku ekipu oko njega.

Isto tako, ima jedna smrt koja deluje kao da je inspirisala deo Eli Rothovog trejlera u Grindhouse diptihu.

Da je snimio sjajan film, kasnija Pittova slava mogla je oživeti Pallenbergovu karijeru i dati joj novu dimenziju. Ipak, ono što je nesporno jeste da je ovo film kome se niko neće smejati kad ga pogleda zbog Pitta jednog dana.

* * / * * * *

crippled_avenger:
Neville Smith je napisao i odigrao LONG DISTANCE INFORMATION, televizijski film koji je u sklopu serijala PLAY FOR TODAY režirao Stephen Frears.

Smith ima nekoliko specifičnosti, jedna je njegova specijalizacija za fudbalske teme a druga je kontinuirana saradnja sa Frearsom na televizijskim projektima što ga uz Alana Benneta čini njegovim najbitnijim televizijskim saborcem.

LONG DISTANCE INFORMATION je izašla 1979. godine i govori o radio voditelju čija radio emisija pušta stari rokenrol a on odgovara na trivia pitanja o Elvisu koja mu postavljaju slušaoci. Uporedo, on brine o svojoj već odrasloj kćeri iz prvog braka, pokušava da očuva novu vezu i zlopati se sa cover bendom koji svira rokenrol standarde.

Priča je dosta crnotalasovska po miljeu i odnosima, ali Smith i Frears je izvode sa puno energije i vedrine i jako ubedljivo uspevaju da nam prenesu fascinaciju svog junaka starim rokenrolom a iznad svega Elvisom u kog naravno projektuje mnoge svoje želje i razmišljanja.

LONG DISTANCE INFORMATION je jedan od primera britanske televizijske produkcije trajne vrednosti.

crippled_avenger:
Čuveni sportski novinar specijalizovan za fudbal, jedan od najvećih doajena u toj oblasti Brian Glanville napisao je kratku priču koju je u serijalu televizijskih filmova RED LETTER DAY adaptirao Willis Hall.

U energičnoj izvedbi potcenjenog Gordona Flemynga koji je uprkos nekim izuzetnim, iako neprepoznatim filmovima, veći deo svoje karijere proveo na televiziji, ova priča o mladom pacijentu jednog engleskog sanatorijuma koji sreće svog idola, fudbalskog trenera kog veoma poštuje, dobija pored sentimentalne i jednu u suštini vedru notu.

Glavni junak ima ulogu straight guya od kog se odbijaju ekscentričnosti drugog glavnog junaka, sujetnog fudbalskog trenera ozbiljno narušenog zdravlja koji hrli ka oporavku ne bi li ponovo počeo da se bavi onim što ga je i gurnulo u bolničku postelju a to je vođenje fudbalske ekipe. Pun gorčine prema protivnica i ubeđenja da sve najbolje zna, trener na samrti galavnizuje svog mladog sapatnika pomažući njegovom boljem oporavku ali lagano iscrpljujući sebe.

MATCHFIT uspeva da bude i sentimentalan ali i "muški" mali film, u kom je ishod poznat ali je izveden sa punim ubeđenjem.

crippled_avenger:
Stephen Frears je u svom radu zadužio mnoge žanrove a između ostalog snimio je i nekoliko jako upečatljivih krimića, recimo kultni naslov ovog žanra osamdesetih THE HIT, ali i niz priča koje su kroz psihološko tumačenje likova govorile o raznim oblicima kriminaliteta. Nije li serija QUIZ u stvari krimić u svojoj osnovi iako je režirana kao maltene komedija?
No, THE HIT iz 1984. je referenca u ovom slučaju jer je 1977. godine Frears sa istim piscem - Peter Prince je u pitanju - snimio briljantan televizijski film za ITV pod naslovom LAST SUMMER.
I ovaj televizijski film se najpre može žanrovski odrediti kao socijalna drama po postupku, po načinu kako se grade likovi i vodi priča, ali zapravo je krimić o grupi momaka koji se bave krađama automobila na londonskim ulicama, i kroz kretanje unutar hijerarhije kradljivaca stičemo utisak o raznim klasnim i generalno društvenim i generacijskim tenzijama.
Frearsov rediteljski postupak u ovom televizijskom filmu je klinički, pomognut izuzetno izgrađenom fotografijom Chrisa Mengesa koga najpre pamtimo kao saigrača Neila Jordana.
Uprkos tome što je fokus filma na likovima i njihovim odnosima, posao krađe kola je jako uzbudljivo prikazan, jasno je da Frears i Menges znaju da je onaj ko mu tako ne priđe zalutao u ovaj posao.
LAST SUMMER ima sve osobine rasne kriminalističke melodrame za veliki ekran izuzev trajanja. Taj nedostatak je Frears ubrzo ispravio u nekim drugim ostvarenjima.
Veliki je uspeh napraviti film koji na nivou sinopsisa zapravo ima karakteristike gangsterskog filma o usponu mladog člana bande ali da se u realizaciji ta mehanika žanra uopšte ne oseti i ne prepozna ta mustra po kojoj se sve gradi.
Mnogi tipični motivi krimića su tu, ali su kroz drugačiji ugao gledanja mutirani u nešto što odaje utisak nežanrovske životne hronike. U tom smislu, ovo je uzoran primer krimića prilagođenog miljeu u kom čista žanrovska forma ima teškoće, što je donedavno uostalom bila i naša situacija. Ona je sada promenjena ali to ne znači da nema potrebe za svežim uglovima gledanja.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page