NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Objavljena dela DOMAĆIH autora

NOVA SRPSKA FANTASTIKA prir. Knežević & Damjanov

(1/115) > >>

crippled_avenger:
Već pet godina imam ovo vrlo interesantno izdanje i sad je konačno došlo na red za čitanje.

Knjiga je koncipirana kao spoj dve zbirke i prelomljeno je tako da može da se čita sa dve strane.

S jedne strane, kreće zbirka NOVA SRPSKA (ALTERNATIVNA) FANTASTIKA koju je priredio Boban a s druge NOVA SRPSKA (POSTMODERNA) FANTASTIKA koju je priredio Sava Damjanov. Ovaj koncept prelamanja je vrlo interesantan  zbog toga što na neki način miri i sučeljava dva pravca razvoja fantastike - jedan koji je prihvaćen od strane establišmenta i drugi koji je u žanrovskom getu.

Počeo sam čitanje sa ALTERNATIVNE strane. Na koricama postoji kritika Aleksandra Jerkova koja istovremeno i konstatuje žanrovsku getoiziranost i potvrđuje da u tom getu ima pisaca sa kvalitetnim književnim delima.

Zatim sledi neobično sexy detalj, moguć samo u knjizi izdatoj 1994. godine a to je uvod Dušanke Đogo, seks simbola iz vremena klasičnog SPSa.

Zatim, tu je Bobanov predgovor koji je vrlo efektno i sažeto sa minimalnom dozom kukanja nad getoiziranošću žanrovaca, sagledava poziciju, istoriju, razvoj žanrovske fantastike kod nas.

Zanimljivo je 16 godina kasnije čitati takav predgovor jer se sada situacija i jeste nije promenila. Jeste u domenu izdavaštva, nije u domenu kritike.

Pročitao sam i nekoliko pripovedaka.

Filipovićeva BEŽIM U NOĆ je tradicionalno stilski efektna kao što se očekuje od ovog pisca. Uživanje u samom pripovedanju i jeziku odnose prevagu nad dramaturgijom ali pažljivim čitanjem stiče se utisak i o nekakvoj logici.

PREKO DUGE Vladimira Lazovića sa prelivanjima između različitih stanja svesti, ravni zbilje, neba i zemlje te milenijumskim sukobima kojima je čvorište u Bosni delovala mi je kao intro za POSLEDNJEG SRBINA. Čini mi se da bi ta priča bila efektnija da je razrađena u neku dužu formu, recimo roman. Ali sada sa POSLEDNJIM SRBINOM taj roman ne bi bio tako svež kao tada.

Bobanov PROSJAK I KOCKAR spada među kraće u zbirci. Ovoj priči se formalno nema šta zameriti, ali preokret je mogao biti sadržajniji. Ovo je priča koja nije koncipirana na preokretu iz koga crpi svoj smisao ali svakako jste na smislu koji bi zaključenje trebalo da ima. Mislim da to nedostaje ovoj priči i uprkos njenoj disciplinovanosti u svakom pogledu, mislim da Boban bolje piše kada više rizikuje a čini mi se da je ova priča nastala upravo sa idejom da bude što tačlnija i sa što manje grešaka, u čemu je pisac i uspeo.

Oltvanjijeva priča UMIRUĆI LEPTIR podsetila me je na situaciju koju sam već pomalo i zaboravio, a to je zašto sam uopšte želeo da da čitam CRNE CIPELE i očekivao išta od njih in the first place. Oto se snašao dobro u ovoj kratkoj horor ispovesti, možda baš zato što je, izuzev par vrlo jasnih asocijacija kroz detalje, vremenski pa i geografski potpuno nedefinisana.

Pročitaću i ostale priče i pisaću o njima ali ono što mi je neki preliminarni utisak jeste da već ove četiri sugerišu postojanje prilične raznovrsnosti ne samo u žanrovskom pristupu nego i u odnosu prema prozi odnosno u odnosu prema onome što pisac apostrofira u svom izrazu. Kod Filipovića to je jezik i uživanje u samom činu pripovedanja, kod Lazovića to su upečatljivi prizori i atmosfera, kod Bobana i Oltvanjija kao sklop događaja i postupaka junaka. Isto važi i za stepene pretenzije koji variraju i ne moraju biti u direktnoj razmeri sa postignutom pa čak ni započetom produbljenošću priče.

crippled_avenger:
Pročitao sam priču Gorana Skrobonje LJUBAVNICI. U njoj, Skrobonja suvereno vlada pripovedanjem, i eventualno se u ovoj priči mogu naći dve mane, od kojih je jedna suštinska a druga na nivou detalja. Suštinska je vezana za izmeštanje priče u svet u kome sa brodova restorana trešti "vulgarni folk" a likovi se zovi Adrijan, Kler i Megan, pisac od avansa za novi roman kupuje stan i sportska kola ženi. Koja je to zemlja? Irska? Gde je folk tako popularan i glasan? U kojoj zemlji gde se ljudi tako zovu i pisci tako žive, trešte vulgarni folk hitovi na reci? jel to neka Južna Amerika?

Manja primedba je vezana za nešto o čemu sam već pisao kad je o Skrobonji reč a to je tendencija da "proda" priču kroz neki detalj koji je demistifikuje ili razotkriva preokret. U LJUBAVNICIMA je cela struktura tako postavljena da se unutar te okvirne postavke razgovora kod islednika priča odvija u retrospekciji. Skrobonja uglavnom ne greši i koristi replike kod islednika da razvije interesovanje za tok priče. Ipak, na jednom mestu, u sred priče "proda"/"potroši" formulaciju koja je bila sjajna za kraj, a krvavi završetak prepričava pre nego što uđe u elaboraciju, analizu, te ripper situacija više stoji kao neki torture porn nago što ima neku jaču funkciju u tkivu priče.

Ono što je svakako za pohvalu pored opšteg visokog nivoa ove priče jeste i dobro postavljen lik pisca odnosno dobar opis samog pisanja kao procesa koji je funkcionalan i nepretenciozan.

Milosh:
Ta Skrobonjina priča, čini mi se, ima dve verzije koje se neznatno razlikuju, mislim da jedna od verzija ima malo produžen kraj i da ta u antologiji i ona u Od šapata do vriska nisu iste. Inače, to je odlična antologija, ja kad sam je čitao negde krajem devedesetih poslužila mi je kao dobar uvod u domaću fantastiku. "Preko duge" je jedna od najboljih Lazovićevih priča, a koliko se sećam tu se nalazi i odlična horor priča Zorana Stefanovića "Na proleće, ljubićemo se", kao i Bakićev SF "Oči Janusa".

lilit:

--- Quote from: Milosh on 30-01-2010, 00:02:23 ---Ta Skrobonjina priča, čini mi se, ima dve verzije koje se neznatno razlikuju, mislim da jedna od verzija ima malo produžen kraj i da ta u antologiji i ona u Od šapata do vriska nisu iste.

--- End quote ---

Da, verzija u "Od sapata do vriska" ima produzen kraj, tj. zanimljivu homo zavrsnicu.  :lol:

Boban:
zanimljivu?

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

Go to full version