Sony igra zanimljivu, potencijalno rizičnu igru sa svojim mesečnim "poklanjanjem" igara Playstation + pretplatnicima. Kao i svakog meseca,
i ovog je najava lajnapa za naredni tridesetodnevni period izazvala lavinu negativnosti. Zašto? Pa zato što između šest igara koje se daju pretplatnicima na sve tri konzole (PS Vita, PS3 i PS4) nema ni jedne (percipirano) AAA igre. Neke od ovih igara su praktično first party naslovi (Super Stardust HD, recimo) ali mislim da je važno setiti se da je umetnost marketinga upravo u kontrolisanju percepcije vrednosti neke robe, ne u tome da se uzdate da će njena stvarna vrednost govoriti sama za sebe.
Šta hoću da kažem?
Microsoftova najava Games With Gold lajnapa za Mart (servisa analognog PS+ servisu samo za Majkrosoftov hardver) u poređenju sa Sonyjevom deluje MNOGO ozbiljnije. Microsoft daje jednu Šerlok Holms igru za Xbox One, zatim Lords of the Fallen - igru koju su oduvek opisivali kao poljski pokušaj da se izimitira Dark Souls - ali i Supreme Commander 2 i Borderlands za Xbox 360 koje se obe mogu igrati na Xbox One putem oficijelne emulacije. Dakle, četiri igre od kojih se barem dve mogu opisati kao AAA naslovi a dve kao makar AA. U poređenju sa Sonyjevom ponudom koja nudi dve decidno i vehementno indie igre za PS4 (Galak-Z i Broforce) i zatim ostatak ponude začini ponovo indi i first/ second party igrama koje izgledaju kao indi naslovi ovo je takoreći neuporedivo.
E, sad, ja moram da priznam da je Galak-Z izvrsna igra i da je ona skoro po definiciji MNOGO bolja od Lords of the Fallen koja je uglavnom popasla slabe kritike. Takođe, Broforce je vrlo zabavna a Super Stardust HD je, ne zaboravimo, naslov iz Housemarque kuhinje i jedan od najboljih tvin stik šutera u poslednjih nekoliko godina. Pritom, Galak-Z je stara malo više od pola godine a Broforce ovim debituje na Playstationu 4. U kontrastu sa tim Lords of the Fallen koji je star dve godine i Supreme Commander 2 i Borderlands koji su stari šest i sedam godina zapravo deluju kao nešto manje interesantne ponude.
Ali opet, percepcija. Veliki broj igrača na internetu se žali da Majkrosoft daje dobre, poznate naslove producirane skupo a Sony potura rog za sveću i deli unaokolo nepoznate indi naslove koji izgledaju kao nešto što je pošten svet devedesetih igrao na Sega Mega Drajvu i da je sada već svinjarija da makar Sonyjevi first party naslovi poput Killzone Shadow Fall ili InFamous Second Son (stari po dve godine, skoro) nisu do sada došli u PS+ ponudu.
Ovo sve pišem jer je
zapravo bitno istaći šta su očekivanja i percipirane vrednosti i kako to može da vam podstakne ili potopi biznis. Naime, ja Lords of the Fallen ne bih odigrao do kraja da mi ga daju besplatno, ako bih ga uopšte instalirao. A Broforce i Galak-Z obe već imam na PC-ju (Broforce sam čak i kikstartovao) a opet sam presrećan da ih dobijam na Playstation 4 jer tako mogu da ih igram ležeći, na velikom televizoru i sa udobnim video capture kapacitetima. Ljudi koji se bune zapravo se bune što im Sony ne daje prastare igre za koje su čuli (makar one bile i smeće kao što je avaj Killzone Shadow Fall) umesto što im daje nove igre za koje nisu čuli a koje su često izvrsne. Da se ne zabunimo, Playstation + je u poslednjih godinu dana pretplatnicima dao i igre poput The Binding of Isaac, Super Meat Boy, Rocket League, Helldivers, Grim Fandango, Broken Age, Magicka 2, The Walking Dead S2, Grow Home, Super Time Force Ultra, Styx: Master of Shadows, Stealth Inc. 2, Sound Shapes i Limbo. Ako ovo nije respektabilna lista nezavinih i nezavisno-izgledajućih igara onda ja ne znam šta je. Mislim, Limbo, Super Meat Boy, Rocket League i The Binding of Isaac su neke od najboljih igara u poslednjih desetak godina uopšte.
No, fakat je da je Playstation + kad je krenuo bio percipiran (i marketiran) kao servis koji igračima svakog meseca daje igre koje su "objektivno" dobre, dakle one koje su na Metakritiku zabole ocenu iznad 70% i da je u prvih par godina njegovog postojanja ovo najčešće značilo da se dobijaju AAA igre kojih je Playstation 3 katalog u tom trenutku bio pun. U nekom momentu Sony je očigledno doneo odluku (verovatno i zbog toga što su sada glavni na tržištu, a i PS+ pretplata je neophodna za onlajn igranje što u prošloj generaciji nije bio slučaj) da je PS+ darovanje sada ne program koji vam daje stare AAA igre već nov(ij)e nezavisne igre. Dakle, ne način da popunite istorijske rupe već način da otkrijete nove i uzbudljive naslove koji nisu i nikada neće imati velike marketinške budžete.
Ovo je zapravo plemenita stvar. I, ponoviću, daje masama u proseku jako dobre igre. Ali to masama neko treba i da saopšti, mislim, inače će se iz meseca u mesec ponavljati ove bure protesta koje slede svaku najavu PS+ lajnapa u poslednje vreme
