I, dobro, da malo sistematizujemo informacije vezane za Playstation VR. Dakle, ovo je daleko najjeftinija VR platforma u toj nekoj AAA orbiti - sa svojih 400 dolara/ evra košta 200 dolara/ evra manje od najbližeg konkurenta i ima prednost u tome da joj je za ful funkcionisanje potreban još Playstation 4 i Playstation kamera, trošak koji dobacuje do još oko 400 evrića što je sve zajedno i dalje primetno manje od nedefinisanog troška za Vive ili Occulus Rift koji su em skuplji sami za sebe em zahtevaju poskup kompjuter (koliko? to varira, ali ne manje od 500-600 evra ako ste baš spretni) da bi radili kako treba. Sony ima, naravno, i tu prednost što već ima relativno veliko potencijalno tržište sa do sada prodatih 36 miliona Playstation 4 konzola i to nije samo stvar već amortizovanog troška već i toga da pričamo o fiksnom hardveru na koji se developeri softvera mogu osloniti, naučiti kako on radi i izvući iz njega maksimum. Ovo je stara, bar dvadeset godina stara rasprava o tome da li su za igre bolje konzole ili kompjuter - sa čisto razvojnog gledišta. Kompjuteri, naravno, imaju prednost u svojoj modularnosti, uvek se može računati na još sirove snage koja se da dokupiti i time igre smeju da idu dalje i smelije u smeru tehničkih inovacija. S druge strane, konzole su uvek slabije od današnjeg igračkog kompjutera ali nisu pokretna meta i softveraš uvek TAČNO zna sa kojom snagom, kojim setom instrukcija, kojim rasporedom funkcija radi. U praksi se pokazuje da je istina uglavnom na sredini: naravno da konzole ne mogu sve što i high-end kompjuter i da mnoge igre bivaju limitirane u samom dizajnu time što je konzolna verzija referentni uzorak, ali s druge strane, istorija iznova pokazuje da PC developeri umeju da se ulenje jer se oslanjaju na sirovu računarsku snagu umesto na elegantno programiranje pa kada to ukombinujete sa sada praktično sveprisutnom praksom da se za komunikaciju sa mašinom koristi DirectX - dakle set API-ja koji nije ni najbrži ni najefikasniji ali je najjednostavniji za učenje onda je rezultat da mnoge igre koje zahtevaju užasno jake kompjutere posle na konzoli rade zapravo iznenađujuće dobro (pomislimo samo da Witcher 3 ima odličnu PS4 Xbone verziju ili, još lepše, da Metal Gear Solid V ili Grand Theft Auto V imaju odlične Playstation 3/ Xbox 360 verzije).
Velika digresija, izvinjavam se, ali ovo se zapravo preslikava na polje razvoja aplikacija (da ne kažem softvera) za VR sa velikom sličnošću: Sonyjeva konzola nije jaka ni ko trećina sugerisane konfiguracije za Occulus Rift i iako će Playstation VR imati i dodatni procesor u samom setu, jasno je da po snazi ovo neće biti kombinacija koja može da se bije sa Viveom ili Occulusom, ali Sony ima fiksnu platformu što užasno olakšava razvoj softvera.
Tako da Sony koji je, za razliku od HTCa i Facebooka firma koja ima veliko iskustvo u proizvodnji sadržaja za consumer electronics sprave (i za razliku od Valvea, ima fizičku distributivnu strukturu i, opet, mnogo više iskustva u radu sa developerima za konkretnu platformu) najavljuje da će, kada Playstation VR izađe u Oktobru, to biti sa pedeset već gotovih igara, a spisak developera koji su se prijavili da rade za ovu platformu trenutno
broji solidno impresivnih 230 imena.
Ali to zaista ne znači ništa. Playstation Vita je, na E3 sajmu sada već daleke 2011. godine imala naoko aklamacijsku podršku. Svako ko je neko je najavio da radi igru za ovu platformu, pa Ken Levine je rekao da će da uradi posebnu BioShock igru za Vitu. Pet godina kasnije, Vita je komercijalno mrtav projekat koga u kakvoj-takvoj snazi održavaju indi igre, PSP i Playstation 1 katalozi i curkanje japanskih RPG/ visual novel i, eh, eroge igara na zapad. Nije ni malo nezamislivo da PSVR bude kolosalan promašaj jer, kako smo već ranije pričali, Virtual Reality je suštinski teška ideja za prodati mas marketu - napaljeni konzument zamišlja Star Trek holodek kada mu pomenu VR a u praksi mi se nudi trošak od skoro hiljadu i po dolara da veže sebi za lice težak komad plastike koji će ga odvojiti od bilo koga drugog ko je u tom trenutku u sobi i onda mu
ugroziti život i zdravlje putem udaranja u nameštaj. Na nekom enthusiast market nivou, ovo će da prođe, na kraju krajeva
ima ljudi koji koriste tri monitora odjednom da igraju igre na svom životinjski nabudženom pisiju i ima developera koji svojim igrama daju setinge za takve igrače - njima nije problem ni socijalna izolacija ni visoka finansijska letvica koju treba preskočiti, ali, kako smo već rekli, je li to tržište dovoljno potentno da izgura ne jedan nego tri velika VR sistema i njima odnosne proizvođače softvera?
U tom smislu Sony deluje kao najprijateljskija ideja za "običnog" konzumenta, najjeftiniji su, koriste već postojeći hardver za pola posla i imaju interesovanje par stotina "pravih" ili makar tržišno proverenih developera pa je njihov potencijal da imaju stvarno, živo tržište naoko najveći. Ali, ponoviću svoje sumnje po ko zna koji put, veliko je pitanje da li to tržište actually želi iskustvo koje je "kao i do sada samo malko više 3D". Konzervativan pristup
deluje razumno ali ne zaboravimo da je 3D gejming koga je Sony gurao sa Playstation 3 sada praktično zaboravljen, čak ni Sonyjeve igre za Playstation 4 nemaju podršku za 3D jer se ispostavilo da je tržište za to iskustvo jako malo. S druge strane, setimo se da je Wii bio takav fenomen kakav je bio jer je uradio sasvim suprotne stvari: ponudio je jeftinu opremu (da ne pominjem da je glavna igra koja je od konzole napravila to što jeste - Wii Sports - išla uz hardver besplatno) i jedno socijalno iskustvo u kome su mogli da učestvuju svi - i hardcore igrači i potpuni neigrači. To što je jedino Nintendo na posletku iskeširao sav potencijal Wiija (i posle ga straćio) je druga priča, ali samo pokušavam da ukažem da je ideja da se VR gura kao "igre kao i do sada, samo jebiga, u njima ste" iako deluje kao potpuno ostvarenje gikovskog sna (mislim, za skoro svakog od nas na ovom forumu je tako) zapravo izrazito rizična strategija i da će se zapravo možda pokazati da će softver koji VR proda masama biti nešto sasvim drugo - igre na tabli u nekoj vrsti augmented reality/ telepresence setinga koje više igrača odjednom igra putem interneta; pornografija; striming - i da će tu da se vidi da li ijedna od firmi koje trenutno investiraju milijarde u VR zapravo ume da se snađe.
