Author Topic: Владимир Лазовић, "Соколар" (сабране приче)  (Read 17338 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Kimura, hvala!  :)
 
Mnogo mi je simpatičan pokušaj da izdvojiš priču, ali ti se onda posebno dopadne baš poslednja priča koju si čitala...
To je dobro. To valjda znači da  zbirka  ima vise od jedne vredne price... Autor mora da bude zadovoljan!
Drago što su ti se svidele obrađene bajke. Poigravao sam se s njima, ali važne su mi one.
 
"Druga strana mržnje"  puno mi je značila kad sam je pisao. I... nije bila projektovana za plakanje!  :)
"Hekata" je napisana za konkurs za erotsku fantastičnu priču (!), objavljena u zbirci tih priča ("Ugriz strasti"), i nije prošla nezapaženo.
Kako ti se čini priča  "Ono što kriju od nas"?
 
Zadovoljstvo je čitati kako na tebe i Neomeđenog  deluju  priče, za sada ste jedini imali volje to da napišete. Valjda će se naći još neko hrabar, makar mu se priče uopšte ne sviđale!  :mrgreen: 
 
Kad se utisci slegnu, bilo bi mi drago da pokušaš da oceniš zbirku u celini. Da li je vredelo čitanja?
Važi i za  Neomeđenog, i ostale. Jer, vi ste sledeća generacija.
 
 

Anomander Rejk

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.264
  • Strah je ubica uma.
Ja ću kad pročitam knjigu, svakako napisati utiske o njoj  8) Ali prvo da je zbavim, čekam da Boban navrati za Novi Sad da je uzmem.
Tajno pišem zbirke po kućama...

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 3.732
Konačna ocena na kraju, ali vredelo je čitanja već sada, i te kako, taman da ne nađem ništa posebno u četvrtom poglavlju.


U neko drugo doba bih rekao da se samo trećim isplatila uložena investicija u novcu i vremenu, ali se plašim da bi Boban onda zaboravio da štampa Hrima...  :lol:

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.601
''Ono što kriju od nas'' je standardno dobro napisana, nema potrebe da to posebno ističem. Lep uvod, mamac se čitaocu baci na pravom mestu. Ipak, kraj kao da mi je zbrzan, a rešenje nategnuto. Ili se ja jednostavno ne slažem sa porukom ove priče o Orfeju. Kao da se mora umreti da bi se pojmila lepota življenja.   

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Ne lepota življenja, već mogućnost druge prilike - a onda, da ne moramo nužno da ponovimo opet iste izbore, i iste partnere... Koliko god se to ne dopadalo našim partnerima.  Zanimljivo, ni Skalopu se nije svidela poruka ove price.  :lol:
 
Hvala u svakom slučaju! :)

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.601
Zanimljivo, ni Skalopu se nije svidela poruka ove price.  :lol:
 


Nije bilo dogovora, čak ni razgovora o ovoj priči.  :lol: 

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Nisam ni pomislio!  :lol:
 
Pitanje je, jedino - da li bi partner, pod uslovom da učinimo TO za njega, prema nama osećao išta više osim zahvalnosti...
Bar to je mene kopkalo.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.601
A ja ne vidim zašto ono što je osećao za života ne bi osećao i posle smrti, nepromenjeno. Telo je smrtno i podložno propadanju, to se zna; ostalo makar deluje kao da bi moglo da bude trajnije.
Eh, što se zahvalnosti tiče, to zavisi od čoveka. Neko ni prvi put ne primi život kao dar, pa bi se na onoga ko ga vrati među žive mogao još i naljutiti. Ali, za takve pretpostavke žena nije dovoljno portretisana. Znamo da je bila voljena, bolesna i da je mlada umrla. U priči gledamo samo senku koju je ona (njena smrt) bacila na glavnog junaka. Od početka do kraja ona je sen, ni u jednom trenutku nije stvarno živa. Možda mi zato njena nedoumica ne deluje stvarno.
Što se junaka tiče, mogu da zamislim da mu je ženino otkriće izvuklo tlo pod nogama, ali utoliko mi manje štima odluka koju je doneo i nada da će se njih dvoje opet sresti pored tamne vode. Takvo sumorno saznanje pogodno je da čoveka ostavi bez ikakve nade.


Doduše, ovo viđenje umrlog kao ''izmenjenog'' tako da gubi zemaljska osećanja i vezu sa ljudima koji su mu značili dok je bio živ ima uporište u mnogim narodnim verovanjima, ali mojoj duši to nije prihvatljivo. Kao ni predstava onog sveta, koja takođe nije bez svog uporišta.


 

Boban

  • 3
  • Posts: 20.502
Mene to dosta nervira, osoba postane vampir i odmah pređe na drugu stranu.
Nije mi to logično. Niti svaka druga transformacija, pa i duhovi umrlih - smatram da oni koji su prema nekome bili dobri za života ne mogu posle smrti lako da se odmetnu.
Upravo motivisan time napisao sam priču "Hoda kao čovek"gde glavnog junaka proganjaju da bi ga preobratili u vampira, i kada u tome uspeju, on bira da se pre nego što potpuno započne vampirsku karijeru, osveti progoniocima bez obzira što su sada isti soj.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Definitivno, mogu da se složim s Bobanom. Ko je bio dobar, valjda će ostati takav.
U mojoj priči dešava se nešto daleko manje ambiciozno:
Čovek je iz mrtvih vratio ljubav svog života... A ona, kad se probudila pored njega kao obična žena, nije postala loša: Samo mu je rekla da je zahvalna, ali da u ponovljenom životu, novoj prilici... ne mora baš da hoda po istim starim stazama.
Ne mora da provede i nov život s njim.
Ima, reče, još drukčijih priča koje bi mogla da ispriča. I da može taj poklonjen, drugi život - da proživi s nekim drugim.
"Mili, ja ti nisam to tražila", rekla je.  :)

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Idemo dalje sa promocijama.


http://art-anima.com/festival/2017/05/program-iv-festivala-fantasticne-knjizevnosti-art-anima/


U okviru IV. Festivala fantastične književnosti   "Art - Anima" u Beogradu   (3. i 4. jun 2017. u klubu  POLET, Cetinjska 15),  biće predstavljena i zbirka SOKOLAR.


Razgovor sa autorom, urednikom  i izdavačem predviđen je za 3. jun u 18 časova.


PS. Šuška se da će u časopisu KNJIŽEVNA FANTASTIKA za 2017 (stiže taman za Festival), biti i intervju sa Vladimirom Lazovićem, ako nekog zanima...  :)

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
UTORAK, 30. maj   (sutra).

Prvi program Radio-Beograda,  emisija  TALASANJE,  od 10 do 11 časova pre podne:


O pričama iz zbirke  SOKOLAR  ćaskaju autor  Varvarin   i domaćin  Aca Seltik.   :)

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
PS. Šuška se da će u časopisu KNJIŽEVNA FANTASTIKA za 2017 (stiže taman za Festival), biti i intervju sa Vladimirom Lazovićem, ako nekog zanima...  :)

Да, повећи разговор са пуковником Лазовићем краси овај број КФ, а промоција је у недељу у 20 часова...
Ево сатнице, комплетно:
http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15936.new#new
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Agota

  • 4
  • 3
  • Posts: 5.824
Mi smo se jutros upoznali. Bio je to mali i uspešni prepad... :D
This is a gift, it comes with a price. Who is the lamb and who is the knife. Midas is king and he holds me so tight. And turns me to gold in the sunlight ...

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Tako je!
Najzad mi se desilo da me na ulici  neko pita: Izvinite, da li ste vi pisac?   :lol: :lol:

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Po običaju, Nevidljivi je dobro uradio posao.
Izveštaj sa prvod dana Festivala  fantastične književnosti:
 
https://sfpisb.wordpress.com/

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
I opet, sa nekoliko dana zakašnjenja, na Netu naletim na zapise Mačjeg škrabala:
 
http://ivanamilakovic.blogspot.rs/
 
U pitanju je prikaz SOKOLARA. Početak  ilustruje dilemu koju sam i ja imao:
 
"...Knjiga koju već sto godina iščekujemo, s razlogom, što ume da bude nezgodno (kad zaista izađe, da li su vam iščekivanja previše porasla? Hoćete li se razočarati?)..."
 
Ali nastavak bi umirio svakog autora.  :)   Angel, HVALA!!  PUNO!!   :lol: :lol:

angel011

  • PsychoKitty
  • 5
  • 3
  • Posts: 8.034
  • meow
    • Hronika mačjeg škrabala
Molim.  :)


Nego, da se ne zagube postovi (i kod Nevidljivog i u ovom slučaju si stavio linkove za kompletan blog, ne za pojedinačne postove, pa bi ljudi kasnije morali da kopaju po blogovima da nađu baš to):


Izveštaj Nevidljivog sa prvog dana: https://sfpisb.wordpress.com/2017/06/03/prvi-dan-festivala-fantasticne-knjizevnosti/


Moji komentari o pročitanim knjigama u maju, uključujući i Sokolara: http://ivanamilakovic.blogspot.rs/2017/05/procitano-u-maju-2017-godine-deo-prvi.html
We're all mad here.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Dakle, ako nekog zanima:
U sredu, 21. juna  (sutra), na radiju Studio B, u 17 sati - gosti u emisiji autora i voditelja  Milice Lapčević su
Dragoljub Igrošanac, vlasnik i urednik sajta Art-Anima,  Ivan Nešić - pisac,  i Vladimir Lazović, pisac  (valjda).  :)
Razgovaraće se opušteno o fantastici, pa i o zbirci  SOKOLAR.
 

Boban

  • 3
  • Posts: 20.502
Čisto kao informacija, ovog vikenda po bosanskim i hrvatskim gudurama udomljena su 4 Sokolara na latinici.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
U stranim zemljama?!  Vau...

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Ispravka: Juče smo snimili emisiju na radiju Studio B, a kog dana će emisija ići..., E, to će nam tek javiti.
Gospođa  Milica Lapčević  za svoje emisije ima stalan termin - radnim danom u 15 sati.
Inače, voditeljki je bilo posebno zanimljivo kako to Nešić i ja pišemo zajedno.  :)

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Kolega Ilija Bakić napisao je prikaz zbirke SOKOLAR.
Ovaj tekst ponudiće nekim medijima, kojima tačno - javiće nam.
Elem, evo prikaza:
 
 
DUGO ČEKANI SUSRET SA JEDNIM OD PONAJBOLJIH PISACA FANTASTIKE

            Ime pisca Vladimira Lazovića (1954) znano je svima koji se, u poslednje četiri decenije, bar malo interesuju za domaću fantastičku književnost utemeljenu na žanrovima naučne i epske fantastike. Nijedan znatiželjan čitalac nije u pomenutom periodu mogao da čita ovdašnju periodiku ili raznorodne zbornike/antologije a da se ne sretne sa prozom Vladimira Lazovića. Ipak, sticajem svakojakih okolnosti Lazović sve do sada nije, pod svojim imenom, objavio ni jednu knjigu; istini za volju, pod pseudonimom Valdemar Lejzi objavio je 1987.g. roman „Hrim, ratnik“ u ediciji „X-100 naučna fantastika“ novosadskog „Dnevnika“. Na pitanje kako je to uopšte moguće jer je reč o serioznom piscu koji konstantno stvara više od četrdeset godina nema jednog odgovora - ne daje ga ni priređivač ove knjige, Zoran Stefanović u svom vanredno informativnom i analitičkom pogovoru „Pukovnik koji vlada žanrovima“ - verovatno zato što je u pitanju sticaj nekolikih okolnosti: od formiranja i stasavanja domaće fantastičarske scene, što znači i borbe za svoje mesto pod ovdašnjim literarnim suncem (sa neminovnim potcenjivanjem pa i otvorenim neprijateljstvom etabliranih krugova), odnosno nepostojanja decenijama uhodavanih (državnih) izdavačkih kuća (kakve postoje u okrilju tzv književnosti glavnog toka) sve do očitog izostanka spisateljevog napora da „gradi književnu karijeru“ i „ukoričavanjem svog dela“.
            No, kako god bilo da bilo, sada je ova ogromna greška-anomalija iskupljena i to na zaista impozantan način - „magnum opus“ knjigom od čak 629 (!) strana koja sabire Lazovićeva priče objavljene od 1979. do 2009. godine - a u okviru nove biblioteke značajnog i višeznačnog naziva „Posle milijon godina“. Tako su, konačno, na jednom mestu sakupljene priče (razbacane po brojnim časopisima, knjigama i sajtovima) ovog autora i stavljene na uvid i upoznavanje novostasalim čitaocima odnosno na podsećanje onima sa dužim čitalačkim stažom.
Knjiga je podeljena u četiri tematske celine (koje su mogle biti zasebne zbirke): „Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija)“, „Profili haosa (kiberpank i futurofantastika)“, „Sokolar (mač i magija)“ i „Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke)“. Već ovakva organizacija nagoveštava čitaocu (onom sa kraćim čitalačkim stažom) nesvakidašnju širinu piščevog talenta ali i njegove strastvene (žanrovske) znatiželje. I odista, Lazovićev dosadašnji opus zbir je nekolikih tematskih usmerenja, ponekad koncepcijskih različitih i kontradiktornih (pogodbena „naučnost“ kiberpanka i mitološki koncept stvarnosti i svetova epske fantastike); svima je njima, pak, zajednički imenilac fantastika i različiti oblici/varijacije njene pojave u (čitalačkoj) realnosti iza kojih, opet, stoje drugačiji/netipični doživljaji totaliteta istorije-sadašnjosti-budućnosti i njihovih segmenata odnosno uloge tih elemenata u svesti pojedinca-grupe-naciona.
            Segment „Staze kojima niko ne ide (alternativna istorija)“ čini 6 priča-novela od „Imhotepa“ (iz 1979) i „Gusara“ (1987) do „Belog viteza“ iz 2003. godine. Za istoriju ovdašnje fantastike svako su najznačajnije priče „Noć koja bi mogla promeni sve“ iz 1989.g. kao prva alternativna istorija smeštena u „domaće uslove“ čijim tragom su pošli „Veliko vreme“ (1992), odnosno „Preko duge“ (1994) i „Beli vitez“ (2003). „Profili haosa (kiberpank i futurofantastika)“ predstavljaju Lazovićeve stilske vežbe iz kiberpanka, tada novog, aktuelnog i prevratničkog žanrovskog pokreta („Golo sečivo“ i „Ratnik sunčevog zalaska“ iz 1988, „Plaćenik“, 1989), utemeljene na njegovim početnim tačkama koje će autor vremenom samosvojno razvijati („Šuma mačeva“, 2007); uz njih je štampano par nesvakidašnjih minijatura (kakve su „Džon Kaster ponovo jaše“, 1988. i „Zvezdotvorac“, 1990) za koje se čini da su preteče priča iz poslednjeg segmenta knjige. Novele koje čine deo „Sokolar (mač i magija)“: „Sokolar“, 1987, „Lovac zmajeva, prijatelj vilenjaka“ i „Dečak reče: „Imaš moje oči““ iz 1993. u obrasce epske fantastike unose mitologiju sa ovih prostora i kao stilsku vežbu i kao njenu nadogradnju i, konačno, kao element koji se može iščitavati u kontekstu žanra naučne fantastike. Priče unete u segment „Ćutljiva sestra sna (moderni mitovi i bajke)“ vremenski su najmlađe, ispisivane (uz jedan izuzetak iz 1996) od 2001. do 2009. godine. Njih karakteriše slobodan/nesputavan odnos prema mogućim žanrovskim polazištima odnosno neočekivana nadogradnja obrazaca, uz bezmalo sveprisutnu gorčinu u razrešavanju situacija. Začudnost postavki i događanja nije isključivo u funkciji žanra već ponajpre unutrašnje logike priče što je blisko osnovnim postavkama „slipstrima“ kao (mogućeg) koraka u spajanju žanrova i literature glavnog toka. Uverljivosti ove proze potvrda su Lazovićevog spisateljskog stasavanja koje podrazumeva i širinu osmišljavanja postavki samih priča.
            U konačnom sagledavanju proza koje sadrži ova knjiga nameću se nekoliki zaključci. Jedan je vezan za istorijsko mesto Lazovićevih dela i iz takve se vizure ona predstavljaju kao dosledan napor u osvajanju novih prostora u žanru kroz usvajanje i prepoznavanje obrazaca a zatim njihovo menjanje i dograđivanje iskustvima ovdašnje kulture, istorije i mitologije što je od autora tražilo ne samo da se sam odredi prema ovim temama već i da se pripremi na moguće negativne reakcije zbog „prekrajanja“ fetišizovanih/tabuisanih tema. No, upravo su ovi odmaci od domaće žanrovske fantastike načinili originalnu vrednost a ne tek pokret podražavalaca i kopista. Dalje „unakrsno“ čitanje priča dovešće čitaoca do još jedne zanimljive konstatacije; naime, Lazović je i u pričama koje pripadaju epskoj fantastici u osnovi pisac naučne fantastike jer su božanstva i druga mitološka bića, koja su akteri ovih priča, u osnovi produkti savršene tehnologije a takva se - dovoljno napredna - tehnologija prema trećem Klarkovom zakonu, ne može razlikovati od magije. Čak i ako se učini da Lazović u svojoj epskoj fantastici pomalo „vara/zaobilazi temeljne postavke“, dodajući im nestandardna značenja, ova doslednost svakako imponuje čineći da su njegova raznovrsna dela, nastala u različitim vremenima, ipak, povezana jedinstvenim doživljajem prostornovremenskog kontinuuma. Konačno, Lazović je i kvalitativno ujednačen, sa visokim umetničkim standardima koje postavlja i dostiže; jednako je tako i stilski postojan, sa istančanim osećajem za detalj i slaganje fragmenata u celinu odnosno (sa, kod drugih pisaca, ne tako čestim) fino izbrušenim „nervom“ za razlikovanje kratke i duge priče.
            Rečju, Vladimir Lazović nesporno je jedan od ponajboljih pisaca fantastike sa ovih prostora a knjiga „Sokolar“ predstavlja ga u punoj raskoši i bogatstvu nespornog talenta realizovanog u nizu izuzetnih dela.
 
            Ilija Bakić
 

Boban

  • 3
  • Posts: 20.502
A nakon hrvatsko-bosanske epopeje, utopljena još dva latinična Sokolara i samo jedan ćiriličan.
Ja pošteno nudim ljudima da biraju, cena je ista i beležim šta se događa.
U stvari, pravo pitanje je, da postoji verzija samo na latinici, koliko bi manje kupaca bilo, tj, dal bi to iko primetio?

p.s.
Evo upravo ove nanosekunde, na fejsu dogovorio primopredaju još jednog latiničnog Sokolara.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Sad, pošto se euforija malo slegla, a pisac uspeo da skine osmeh s lica - možda bi mogli malo da proširimo diskusiju.
Da kažemo par reči i o radovima naših drugara antropologa.

Naime, gosp. Ivan Đorđević, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, u više radova dotiče  neka antropološka  pitanja - a povodom fantastične proze grupe domaćih autora fantastike.  Procentualno, najviše pominje priče tog Vladimira Lazovića...  :lol:

Možda vas ta problematika i ne zanima previše.
Možda se - kao i ja - nećete složiti bezuslovno sa svim tvrdnjama. Ali zanimljivo je, na koje sve načine se priče mogu čitati.


Ivan Đorđević: Antropologija naučne  fantastike
http://elibrary.matf.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/405/IvanDjordjevicMonografija.pdf?sequence=1

Ivan Đorđević:
Upotreba tradicijskih motiva u domaćoj naučnofantastičnoj književnosti
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2006/0350-08610654101D.pdf

Ovaj drugi rad naći će mesto i u sledećoj knjjizi:

Grupa autora: Antropologija naučne fantastike
http://www.anthroserbia.org/Content/PDF/Publications/608b92ec4e844532af6edb67b503b738.pdf

Ima još, jer gosp. Ivana Đorđeviža posle citiraju u još nekim tekstovima.  Ali dovoljno je za sada.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.502
Niče je mrzeo nacizam, otvoreno im se suprotstavljao i nipodaštavao ih.
Kada je umro, njegova sestra je, mimo njegove volje iskoristila određene stavove da ih inkorporira u nacističku ideologiju.
Hitleru se mnogo toga dopalo i on se dodatno pozivao na Ničea.
Onda su se cele stvari dočepali antropolozi i sada imamo uvreženo mišljenje da je Niče bio maltene ideolog Trećeg rajha.
Zaključak: nema veze šta si ti pisao, u šta verovao i koga podržavao... antropolozi će tvoj slučaj uklesati u stenu večnosti onako kako im se ćefne.
Evo, Radmil, Skrobonja i Fipa su od naših antropologa nedavno u Londonu predstavljeni kao Miloševićevi dušebrižnici i podstrekači rata koji je na kraju proglašen za genocidan.
Za 100 godina to će možda biti jedini dokument sačuvan o tome a imena te trojice će se vezivati za pokolj u Srebrenici.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

hidden

  • 4
  • 3
  • Posts: 872
Maleni off-topic zbog koga se izvinjavam. Gde može da se pročita taj rad, da li je dostupan negde online?

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Za hiddena:
 
http://emitor.rs/2015/02/tribina-domaci-sf-devedesetih/
 
„Culture in Vacuum: The infernal others in Serbian Science Fiction of the 1990s“. Autori su dr Marko Pišev i dr Bojan Žikić
 
Ako nađeš rad, molim te, daj i nama link!   :)
 

hidden

  • 4
  • 3
  • Posts: 872
Hoću, hvala puno!

Boban

  • 3
  • Posts: 20.502
Mislim da oni kriju taj rad jer ne žele da ikad saznamo šta su sve pričali o nama.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 9.228
koji rad?
it's useful to understand the inside mechanisms of this montypythonesque play.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
"Culture in Vacuum..."
 
Vrati se tri posta unazad, tu se pominje rad koji su dva gospodina  izlagala u Londonu, a tema mu je -fantastika u Srbiji za vreme rata (Miloševića).

Pade mi na pamet da si ti ekspert za pronalaženje naučne literature.  :)
 

hidden

  • 4
  • 3
  • Posts: 872
Lilit je direktno zaslužna za kvalitet mog specijalističkog rada, a uskoro i doktorata, nakon što je ukazala na genijalnu stvar po imenu sci hub :-)

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 9.228
hidden,
war against  brave new world of publishing! :lol:

koliko vidim taj rad nikad nije odmakao dalje od abstracta/sažetka (i prezentacije na kongresu koja se pominje).
znači, ne postoji full publikacija (ceo rad) objavljena u časopisu.
al to bi valjalo proveriti sa gulom ili markom.
it's useful to understand the inside mechanisms of this montypythonesque play.

Boban

  • 3
  • Posts: 20.502
ma proverili smo... autor suočen sa ozbiljnim primedbama u klubu, što od samih autora, što od ostalih, povukao se u mišju rupu i odlučio da taj pokušaj uvlačenja u britanske guzice nikada ne pusti u javnost. A ako ga sada i kao pusti, biće to sigurno redigovana verzija u odnosu na onu koja je prezentirana u Londonu. Dakle, nema trika da ikada stvarno saznamo o stepenu i obimu trabunjanja koje je bilo u opticaju.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

babakarniang

  • 8
  • 2
  • *
  • Posts: 291
    • Dobrodošli na online druženje ljubitelja naučne fantastike i svih ostalih podžanrova.
Čitati zbirku SOKOLAR sa vremenskom zadrškom od najmanje deset godina je izazov jer je odnos čitalaca prema fantastičnoj literaturi danas radikalno izmenjen. Za mene je dobar broj priča reminiscencija, za većinu drugih čitalaca krajnje neobičan susret.
http://fantasticnivodic.com/2017/07/10/naucna-fantastika/posle-trideset-godina/
Dobrodošli na online druženje ljubitelja naučne fantastike i svih ostalih podžanrova.

http://fantasticnivodic.com

https://www.facebook.com/fantasticnivodic/

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Bre, a ja upravo napisah odgovor tamo na AUTOSTOPERSKOM VODIČU...   :lol:
Pisac svakako zahvaljuje autoru prikaza.  Izuzetno mi je drago da se Skalop oglasio... zbog mene.     xcheers

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Danas ima i ovo na Autostoperskom vodiču... 
Varvarin  zahvaljuje kolegama, za intervju.  :)
 
http://fantasticnivodic.com/2017/07/23/epska-fantastika/sa-vodicem-na-caju-vladimir-lazovic/
 
Sa vodičem na čaju – Vladimir Lazović
 
Imali smo izuzetnu čast da popijemo čaj sa Vladimirom Lazovićem, autorom knjige koja je u sebi sakupila svu vrednost 30 godina duge karijere. Zahvaljujemo se autoru što je pristao da gostuje na Autostoperskom i nadamo se da na sledeću knjigu nećemo čekati toliko dugo...

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Najzad i ja da se iznenadim. Tražeći jedno - iskopao sam nešto drugo.
Naš  drugar, više puta pominjani  Ivan Đorđević, ima tekstu u POLITICI iz januara 2010, pod naslovom  LETEĆI TANJIRI IPAK SLEĆU U LAJKOVAC.

http://www.politika.rs/sr/clanak/118729/%D0%9B%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%80%D0%B8-%D0%B8%D0%BF%D0%B0%D0%BA-%D1%81%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D1%83-%D1%83-%D0%9B%D0%B0%D1%98%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86


Pristup antropologa, OK. Jedino - sada za odnos fantastike i tradicije analizira  jednu moju priču, i jednu priču Bobana Kneževića   (Bobane, da li si video ovaj tekst ranije?  Ja nisam!)

Novo je da smo nas dvojica  otprilike  perjanice  tradicionalističke struje u fantastici.  :)   Fino, nisam više sam!


Šalu na stranu, autor postavlja dobra pitanja na samom kraju teksta:


"...U ovim primerima kroz upotrebu motiva iz istorijske tradicije, preispituje se ugroženi identitet. Ali, samo na osnovu pravila ustanovljenih osamdesetih godina dvadesetog veka. Motivi o kojima je reč selektivno su izabrani, i referišu na tačno određene istorijske momente, nijednog trenutka ne napuštajući diskurs „bolje prošlosti” koja bi trebalo da nam sugeriše modele za „svetlu budućnost”.Takvo promišljanje identiteta možda bi se moglo i smatrati razumljivim u trenucima ozbiljne krize nastale u poslednjoj deceniji prošlog stoleća...
...Pitanje je da li i koliko je moguće da ovakva autopercepcija, zasnovana na modelima proisteklim iz društvenih lomova osamdesetih godina, može opstati u svetlu sve bržih promena koje se u društvu dešavaju."

Konačno  imamo  autorov stav.  Još kad bi neko bio raspoložen da polemiše...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.228
Ja polemisao pa dobio po tintari. Ne mereš protiv anropologa kraja XX veka. Uostalom, ko jebe Lajkovac?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Sa povelikim zakašnjenjem, tek danas sam video prikaz SOKOLARA u EMITORU.


http://emitor.rs/2017/10/uzbudljiva-setnja-kroz-decenije-i-zanrove-sokolar-vladimira-lazovica/

UZBUDLJIVA ŠETNJA KROZ DECENIJE I ŽANROVE – „SOKOLAR“ VLADIMIRA LAZOVIĆA


Ako je suditi po ovom, priče su odolele zubu vremena.   :)


Zahvaljujem  Filipu Rogoviću na opširnom prikazu.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.489
  • Homo Superior
Кад поља и њиве мртвачки плашт покрије, кад хладни вихор носи снег и затрпава гудуре у зиму, тада Чрт господари.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Moguće da grešim... Ali ako je gornji citat pitanje - da li sam, pišući priču Sokolar, koristio knjigu Spasoja Vasiljeva  Slovenska mitologija, odgovor je - jesam.  :lol:
 
I još neke knjige, sve do čega sam mogao da dođem.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.489
  • Homo Superior
Више је то одушевљење због тога што си у причи Соколар поменуо и други Црнобогов назив - Чрт.  :lol:
Зато сам постовао Нодилов цитат који је у својој књизи користио Спасоје Васиљев 1928-е године.

Које си још радове користио у току писања те приче?

И још једно питање:
Перун има робота Световида, али и даље користи лук и стрелу.
Ок, Перунове митолошке стреле, секире и сл, али занима ме зашто није у питању нешто далеко модерније од тога?
Некако ми не иду лук, стрела и робот поред тога.

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.330
Recimo da su to bile strele sa samonavođenjem i  nuklearnom glavom...  :mrgreen:
Pojma nemam kako sam izabrao, daleke osamdeset šeste to mi se učinilo OK.
 
Koristio sam i knjige Veselina Čajkanovića, naravno, ali tu sam bio selektivan - bilo je preopširno za ono što je meni trebalo.
 
A ima tu još motiva, ihaj  - ko je Hromi Daba, na primer. I zašto Svetog Savu ponekad zovu  gospodar vukova ? Da ne širimo - ali moglo bi još poneka priča tu da se napiše, u fentezi fazonu...
 

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.489
  • Homo Superior
Хвала на одговорима Варварине.
Соколар је прича која и данас има своју актуелност, поготово ако узмем у обзир да си се у њој дотакао и насилног покрштавања и елиминације оних који су одбијали да приме пустињску религију.
Нисам сигуран да је тај мотив још негде обрађен у нашој књижевности, осим у Житије Савино од богумила монаха.

У нашој митологији и традицији постоји маса мотива који би могли да се обраде и претворе у приче.
Што се Чајкановића тиче, ближи сам идеји да је врховни Бог Срба деградиран у бога подземља, а да би деградација била успешнија проглашен је и ћопавцем.
Раско (како га назива Орбини) је преузео функције врховног Бога.
Чини ми се и да је прича о богомилима преувеличана, и да је обручун био искључиво између новокомпонованих хришћана и старовераца.