Author Topic: Програм друштва "Лазар Комарчић" за октобар 2017  (Read 310 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

zakk

  • Očigledan slučaj RASTROJSTVA!
  • 3
  • Posts: 10.875
    • IP Tardis

Изгубљени па Остављени (The Leftovers)
2. октобар, трибинска сала Дома омладине Београда
Серија Остављени (The Leftovers) је чедо сценаристе и продуцента Дејмона Линделофа, коаутора планетарног хита Изгубљени (Lost). Изгубљени настају на почетку телевизијског таласа савремених мистерија, а популарност серије поклопила се са ширењем интернета, друштвених мрежа и других брзих средстава комуникације што је изазвало прави глобални покрет који нико није могао да предвиди, па ни Линделоф. Иако Изгубљени нису ни изблиза дали задовољавајуће одговоре на своје мистерије, Линделоф је остао у центру пажње глобалне поп-културне јавности.
Остављени су најављени на кабловском каналу ХБО, познатом по изузетним и вансеријским драмама, али и потпуном одсуству цензуре. Када се сазнало да је у питању адаптација истоименог романа Тома Пероте у коме се говори о свету након што је из њега мистериозно нестало два одсто популације, свет је полако почео да "гори" у нестрпљењу. Већ од самог почетка, међутим, било је јасно да су Остављени сасвим другачија врста серије од Изгубљених. Мрачна и туробна драма уопште се није бавила мистеријом нестанка, већ драмом оних који су остали. Штавише, да није било те премисе о мистериозном нестанку, не би овде ни могло да буде говора о било каквим натприродним елементима.
Мала, али јако верна публика серије награђена је са три сјајне сезоне, поготово другом и трећом које су се у претрпаном свету изузетних телевизијских достигнућа истакле као сам врхунац телевизијске уметности.
Како је до тога дошло, шта смо то гледали, да ли је серија све време била верна себи, да ли се десио заокрет, можемо ли веровати својим очима – само су нека од питања и тема која су се могла чути после завршетка Остављених. Пробаћемо да одговоримо на њих или бар да покренемо квалитетну дискусију о серији коју су многи прогласили инстант класиком и једном од најбољих серија свих времена.


Учествују: позоришна редитељка Сташа Копривица, писац Ото Олтвањи.
Модератор: Павле Кнежевић.


Нове Пачје приче
9. октобар, трибинска сала Дома омладине Београда
Авантуре Дизнијевих јунака Паје Патка, његових нећака Раје, Гаје и Влаје и деда Баје, пратили смо понајвише у стрипу у Политикином Забавнику, Микију, Микијевом забавнику и Микијевом алманаху, а знатно мање у анимираним филмовима.
Оригинални цртани серијал Пачјих прича емитовао се од 1987. до 1990. и имао је преко стотину епизода, од којих су неке адаптирани стрипови Карла Баркса. Код нас је дошао посредно, стрипском адаптацијом дугометражног филма Пачје приче: Благо изгубљене лампе у специјалном издању Микијевог забавника. Пајини нећаци прелазе да живе код деда Баје, и заједно са њим иду у лов на благо, бране његов срећни новчић и упадају у многе друге авантуре. Уз једну од најзаразнијих музичких нумера у шпици, познати јунаци у новим авантурама остварили су светски успех.
Дизнијев ТВ канал Disney XD решио је да тај успех понови, и најавио рибут серије у 2011. Посао стварања нове-серије поверен је Мету Јангбергу (режисер и аниматор; радио је Трансформерсе, Бен 10, Младим Титанима…) и Франсиску Ангонеу (писац, награђен Емијем за анимирану серију Wander Over Yonder), који су, кажу, одрасли на оригиналним Пачјим причама. Успели су да доведу нека значајна имена да дају гласове ликовима, а издвајамо Дејвида Тенанта (Doctor Who, Broadchurch, Џесика Џоунс, Добра предсказања,...) као деда Бају, Денија Пудија (Community) као Рају, као и Тонија Анселма, званичног™ гласа Паје Патка.
Серија је недавно почела да се приказује, и визуелно се ослања на наслеђе Карла Баркса а  даје назнаке да ће истраживати породичне тајне пратећи "Живот и прикљученија Баје Патка" Дона Росе, што је спој коме не можете да кажете "не".
Учествују: Милан Крунић и Александар Јоксимовић
https://www.facebook.com/ducktales/videos/1081951368608202/


Алманах Књижевна фантастика
16. октобар, трибинска сала Дома омладине Београда
Књижевна фантастика покренута је 2014. године, као годишња публикација чији је основни циљ представљање пресека актуелног стваралаштва како на домаћој тако и на светској сцени фантастике.
Концептуално, публикација  представља штампану рефлексију сајта Арт-Анима, при чему се у први план истичу сегменти посвећени прозним делима и есејистици, али нарочита пажња се придаје и рецепцији актуелних дела, интервјуима са значајним писцима, преплитању фантастичне књижевности са другим уметностима…
Прва три издања ове публикације објављена су у форми алманаха у периоду од 2014. до 2016. године, а од 2017. године, кроз сарадњу сајта Арт-Анима са Контраст издаваштвом, Књижевна фантастика почиње да се објављује у форми часописа магазинског типа.


Ово прво магазинско издање Књижевне фантастике отвара кратко прозно остварење „Папирна менажерија“, која је америчком писцу кинеског порекла Кену Лију 2011. године донела три најзначајнија светска признања за фантастичну књижевност: Небулу, Хуго и Светску награду за фантастику. Домаћу сцену фантастике у овом броју представља Иван Нешић, чија је прича „Гласови у пластици“ проглашена за најбољу на конкурсу нашег часописа, у организацији сајта Арт-Анима и Контраст издаваштва.
Учествује: Драгољуб Игрошанац, уредник сајта Арт-Анима и Књижевне фантастике


"Октобар" у октобру
23. октобар, трибинска сала Дома омладине Београда
Утицајни, омиљени и нажалост код нас углавном непревођени* писац New Weird-а Чајна Мјевил (China Tom Miéville) поводом стогодишњице Окобарске револуције сетио се да је и научник, а уз то и марксиста. Ваљда је зато сео и написао "October: The Story of the Russian Revolution".
Шта му је то требало? Шта је требало да уради уместо тога? Какве су заслуге "Октобра" за фантастику и фантастике за Револуцију? Да ли је револуција данас у домену фантастике? Одговоре на ова и друга питања покушаћемо да вам пружимо на трибини, уз неизоставну подршку друга Уљанова.
* Преведена су два романа, Станица Пердидо (2003, Моћ књиге), и Град и Град (2009, Лагуна), и прича "У потрази за Џејком" (2003, часопис Поларис #2)
Учествују: другарица Ивана Дамњановић, хидалго Андреј Ћирић, дипломирани правник Милош Петрик
Литература: https://www.goodreads.com/book/show/31578250-october


Фантастична читаоница #51: "Ноћ у самотном октобру" Роџера Зелазнија
30. октобар, трибинска сала Дома омладине Београда
У овој рунди читаонице враћамо се провереном класику жанра, прикладном за почетак јесени. Ноћ у самотном октобру је један од последњих Зелазнијевих романа, у ком напушта позната устројства жанрова научне и епске фантастике којима доказано господари, и отискује се у лирскије, личније воде.


Ноћ у самотном октобру је магијска прича о свету чаробњака и вештица који се припремају за посебан дан, када треба да се одиграју Значајне Ствари. Посебну особеност ове приповести чини то што су сви догађаји описани кроз очи кућних љубимаца учесника: пас, мачка, сова, змија, слепи миш, веверица …


https://www.goodreads.com/book/show/22126953-no-u-samotnom-oktobru
Why shouldn't things be largely absurd, futile, and transitory? They are so, and we are so, and they and we go very well together.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Шта је са Аномалијом 3?
Одустали сте од ње?
Организују се комунистички митинзи у ЛК?
Шта постајете, Комунистичка партија?
Вас пар левичарских дрљаџија сте узурпирали цело друштво и водите га у пропаст.