Author Topic: Ozračen  (Read 1255 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Ozračen
« on: 07-10-2017, 17:09:17 »
Prva priča, napisana na transrealistički način. Transrealizam ima za cilj specifičnu kombinaciju stvarnog i fantastičnog. Svrha toga su ispitivanje stvarnosti koja definiše šta je normalno a šta ne, duhovnog ali i fizičkog umiranja zbog savremenog konzumerizma itd. Odbacuje dosadu i granice realizma upotrebom fantastičnih elemenata kako bi se stvorile nove metafore za psihološke promene likova.


                                                               OZRAČEN


           Ležim potrbuške na krevetu, izolovan u karantinu. Unutrašnji organi su mi u fazi raspadanja, krv mi se pretvara u vodu, anus mi je pokrpljen šavovima. Najmanje pomicanje izaziva mi strašne bolove, koje ni udvostručene doze morfijuma ne mogu da ublaže. Doktori su prema meni ljubazni. Iako su obučeni u zaštitna odela, znam da mi se smeše. Njihovi osmesi su upućeni žrtvi sopstvenog nezajažljivog stomakougađanja, bizarnih književnih fantazija i neutoljive telesne požude. U životu sam voleo samo tri stvari: sardine iz konzervi, SF literaturu i svoju posebnu štafetu. Te stvari su mi donele ovu predsmrtnu agoniju, ali ne žalim, niti tražim da me iko od vas sažaljeva. Možete mi samo zavideti na savremenom načinu života koji sam vodio...

                                                                     ***

           Svanuća dana bila su mi kao da se iznova rađam. Svako novo jutro donosilo mi je novu priliku da uživam dok sam sebi udovoljavam. Jutrima nisam stizao ni oči da otvorim, a već bih ispod pokrivača izvukao ruku kojom bih opipavao oko sebe tražeći konzervu. Uvek sam ostavljao jednu u krevetu, za slučaj da me usred noći probudi krčanje creva. Nijednu konzervu nisam otvorio a da je pre toga nisam prislonio na grudi. Drhtao bih tada kao Smeagol nad svojim zlatnim prstenom. Da, moje blago… Bale bi mi momentalno i nekontrolisano ispunile usnu duplju od same pomisli na ukus sardina.

           Pri jelu nisam koristio vilicu. U sadržaj otvorene konzerve sam uranjao svojim dugačkim jezikom. Palacao bih njime po sardinama, gutajući ih cele. Na kraju bih posrkao hladno ceđeno maslinovo ulje, kojim su sardine bile obilno prelivene. Zdravo sam se hranio, a sardine pune omega-3 masnih kiselina su najzdravije od svih zdravih namirnica. Nije me doticalo propovedanje agresivnih veganskih sektaša koji su tvrdili da jedem nezdrave leševe riba. Znao sam bolje od njih šta je ispravno, a šta ne.

           Čitao sam samo vrhunsku SF književnost. To nije bio tek moj hobi, razonoda, ili ubijanje vremena. Veoma dobro sam mogao da uočim razliku između stručno napisanog  SF-a i onog koji pišu nestručni i loši pisci. Posebno me je fascinirao progresivni feministički pristup SF-u, a priče o transrodnosti, sisifikaciji, manginama i promenama pola sam smatrao za genijalne. Nimalo nisam zazirao od zamišljanja sebe u ulogama glavnih junakinja i junaka takvih priča. Zato sam počeo da provodim mnogo vremena pod tušem, uklanjajući svaku dlačicu sa svog tela. Savršeno izdepilran, navlačio bih čipkasto donje rublje i oblačio se u ženske haljine. Obuvao bih sandale sa dugačkim štiklama i neprirodno zabacivao kukovima prilikom hodanja. Lumbo-sakralni deo leđa sam ponosno ukrasio tetoviranim natpisom SLUT. Postala mi je ogavna svaka pomisao na mokrenje iz stojećeg stava, pa sam piškio čučeći u kadi ili sedeći na vece šolji.
   
           Prilikom jednog jutarnjeg pražnjenja creva, otkrio sam nešto što je moj život uzdiglo na viši nivo. Zapravo, kako sam prethodne večeri količinski preterao sa konzumiranjem sardina, unapređivanje mog života je tog jutra započelo nepodnošljivim svrabom, koji sam osetio na analnom otvoru nakon izbacivanja izmeta. Mlakom vodom sam nežno zaprao anus, i oprezno ga počešao jagodicom kažiprsta. Tada sam u glavi začuo neki božanstven ženski glas koji mi je rekao: „Učini to!“ Nije bilo potrebe za daljim nagovaranjem - zabio sam srednji prst do kraja u anus i osetio neverovatno blaženstvo. Prst u anusu mi je neopisivo godio, ali sam bio siguran da postoji još bolji način za intenziviranje tog osećaja. Izlazeći iz vecea, razmišljao sam kako i čime da postignem najbolju analnu stimulaciju.

           Tada sam je ugledao. Ta stvar je godinama stajala na plakaru, zaboravljena i zapostavljena. Bila je to štafeta cilindričnog oblika, dugačka trideset šest santimetara, napravljena od jadarid-kriptonit minerala. Kupio sam je na jednoj prestižnoj konvenciji posvećenoj SF kulturi. Punila se solarnom energijom, pomoću koje je sijala i zračila toplinom ljudskog tela od trideset šest stepeni Celzijusa. Predstavljala je najnovije dostignuće tadašnje tehnologije i postojala su samo četiri takva primerka u celom svetu. Njen tvorac je predvideo da će se ona koristiti u astronautskim štafetnim trkama na Saturnovim prstenovima. Nju sam poželio gurnuti u sebe. Baš nju. Nisam oklevao. Uzeo sam je i brižno obrisao od prašine. Zatim sam na nju navukao tanak, providan kondom. Na rukohvatu štafetne palice pritisnuo sam mali prekidač. Štafeta je počela u isto vreme da svetli i greje. Zadigao sam suknju, pomerio tangicu u stranu i čučnuo, kako bi mi se guzovi skroz raširili. Prstima sam iz otvorenih konzervi sardina omazao poslednje kapi ulja i njima namazao svoj anus. Gurnuo sam u njega prvi santimetar svetlećeg, toplog, tvrdog predmeta. Zubi su mi zaškrgutali od divote. Gurao sam još... još dublje... a svaki novi santimetar štafete je mom analnom kanalu obezbeđivao novih trideset šest stepena prijatne topline. Pačjim hodom sam se premestio u krevet. Na jastuku su me čekale konzerva sardine i otvorena knjiga. Ležeći sam jeo i čitao, a štafeta mi je bila duboko u debelom crevu. Između guzova mi je postajalo sve ugodnije, sve toplije, pa sam započeo njima mešati. Sobom se prolamalo moje duboko stenjanje. Ni moj mikro penis nije ostao imun na takvo rajsko zadovoljstvo. Počeo je žestoko da pulsira. Pokušao sam da ignorišem njegovo poskakivanje, ali ono je bilo jače od mene. Glans mikro penisa kao da je želeo da  probije tangicu, i odjednom je iz sebe ispustio topli mlaz moga semena. Tresao sam se od lepote sladostrašća. Zabacivao sam glavu, shvatajući šta je pravi užitak. Progutao sam nove sardine, brzo iščitavao redove iz knjige, i još brže nabijao štafetu u anus. Santimetar po santimetar znanja u glavu, santimetar po santimetar štafete u guzi... I tada, oh tada, svršio sam ponovo bez dodira. Više nije bilo sumnje - spoznao sam kako se mogu istinski zadovoljiti.

           Višednevno praktikovanje otkrića koje je upotpunilo moj život me je toliko zanelo, pa nisam ni primetio da su se smanjile zalihe konzervi sardina, nepročitanih knjiga i neupotrebljenih kondoma. Izašao sam napolje u nabavku. Ispred pijace sam naišao na starijeg Azijata. Prodavao je samo konzerve bez ambalaže. Upitao sam ga za sardine i on je potvrdno klimnuo glavom. Pružio mi je jednu limenu konzervu. Nisam se mogao suzdržati, i na licu mesta sam je otvorio i isprobao. O Bože, kakve su to samo sardine bile! Takav ukus nisam osetio nikada u životu. A tek cena što im je bila povoljna... Stari Azijat ih je prodavao budzašto. Pitao sam ga ima li još tih sardina u šteku. On je ponovo klimnuo glavom. Odlučio sam da kupim sve do poslednje od nekoliko hiljada konzervi sa njegovog lagera. Azijat mi se najljubaznije klanjao dok sam mu davao kaparu i adresu na koju će dostaviti sardine. Poneo sam dve konzerve sa sobom i krenuo dalje. Pazario sam na trafici kondome, a zatim svratio do poznate knjižare S.S. Njen vlasnik, sredovečni anarho-panker, dobro je znao šta me zanima. Poveo me je kroz stražnja vrata, koja su iz knjižare vodila u dvorište. Tamo je na zidarskoj dasci, odignutoj pivskim gajbama od tla, držao kartonske kutije sa nabacanom feminističkom SF literaturom. „Daj šta daš i nosi sve“, rekao je, prezrivo me odmeravajući od glave do vrtoglavih potpetica. Dao sam mu nešto sitnog novca i izdiktirao kućnu adresu. Nasumično sam iz jedne kutije izvukao par knjiga, stavio ih u žensku torbu i zaputio se u stan.

           Vratio sam se svoj dom, donoseći sardine, knjige i kondome. Blistao sam od zadovoljstva. Ipak, da bi zadovoljstvo bilo potpuno, falila mi je štafeta za samozadovoljavanje. Zabijao sam je u anus, vadio iz njega, lupao njom po svom pohotnom jeziku i opet je vraćao u anus. Svršio sam pre nego što su do moje zgrade istovremeno stigli Azijat sa kutijama konzervi i anarho-panker sa kutijama feminističkih SF knjiga. Srećnije i ispunjenije osobe od mene nije bilo. Period koji je usledio, a koji je trajao više od pola godine, bio je najidiličniji period mog života. Svakodnevno sam gutao enormne količine sardina, čitao po tri knjige i samozadovoljavao se po nekoliko puta. Samozadovoljavajući sam fantazirao kako komadam naciste i bele suprematiste, a zatim sitno samlevene delove njihovih tela bacam u ribnjak, da nahranim moje sardine. Posle svakog svršavanja sam se osećao sve bitnijim delom nove liberalne intelektualne elite, oslobođene od konzervativnih patrijarhalnih stega. Poželeo sam javno da se pohvalim, i svoje impresije i iskustva da podelim istomišljenicima na internetu. One manje kuražne sam ohrabrivao da pođu mojim stopama, da spoznaju sebe, da budu ono što jesu. Nakon toga sam se iznova vraćao Azijatovim sardinama, feministčkim knjigama i svojoj štafeti. Mašta mi je uzavrela, pa mi se zbog štafete u guzi često ukazivao lik druga Tita pred očima. Zamišljao sam kako odlazim u njegov mauzolej, samozadovoljavam se na mermernoj grobnici i svršavam po njoj. Moja voda života je vaskrsavala maršala. Vadio sam iz anusa štafetu i predavao je njemu u ruke. On ju je uzimao, prinosio ustima i ljubio, a ja sam doživljavao višestruke orgazme.

           Onda su neočekivano, jedan za drugim, usledili problemi. Vid mi je osetno oslabio. Nije me to čudilo, obzirom na količine SF knjiga koje sam čitao. Rešio sam taj problem tako što sam nabavio adekvatne naočare, koje su mojim crtama lica davale profinjeniji izgled. Ni učestala malaksalost me nije preterano zabrinjavala. Bilo mi je dovoljno samo da otvorim prozor, nadišem se svežeg vazduha, i mogao sam opet nastaviti sa svojim akcijama. Ipak, jednog jutra mi je jako pozlilo i jedva sam se uzdržao dok nisam stigao do vecea i povratio u šolju. Sam sebe sam tada u šali nazvao trudnicom koja ima jutarnje mučnine, iako sam znao da od kidanja štafetom ne mogu zatrudneti. Obrisao sam balave usne od povraćanja i osetio neugodan dah. Sipao sam tečnost za ispiranje usne duplje u usta i krkljao, ali sam time izazvao još jedan nalet povraćanja. Vratio sam se u krevet i zaspao kao zaklan. Probudio sam se tek sledećeg jutra, koje je donelo novo iznenađenje. Jastuk mi je bio pun kose. Potpuno sam oćelavio za samo dvadeset i četiri sata. Nije me bilo briga. Ionako mi je u poslednje vreme kosa bivala sve proređenija. Godine čine svoje. Stavio sam žensku periku na oćelavelu glavu i otišao do ogledala da se našminkam. Jedino što me je tog jutra poprilično uznemirilo bilo je opažanje tragova krvi u izmetu nakon velike nužde. Shvatio sam to kao da preterujem sa guranjem štafete u anus, pa sam čitav dan pauzirao od analnog zadovoljenja.

           Apstinencija od samozadovoljavanja štafetom mi je veoma teško pala. Trebao mi je taj osećaj, taj užitak... Trebala mi je njena toplina... Sutradan sam naprosto izludeo od strasti i zgrabio štafetu. Bez podmazivanja i bez kondoma sam je utrpao u anus. Gurao sam je jače nego ikad, želeći da nakodnadim propušteno. Gutao sam sardine, čitao feminističke SF teorije i mahnito pomicao štafetnu palicu napred-nazad. U trenutku kada je svih trideset šest santimetara štafete grejalo moj analni kanal, pred očima mi se najednom počelo vrteti. Anus mi se naglo stisnuo, silovito stežući štafetu. Osetio sam kao da mi se u guzi nešto okamenilo i nikako nisam mogao pokrenuti ili izvaditi štafetu napolje. Preplavio me je nepodnošljiv bol koji je u korenu sasekao svu moju pomamu. Utroba me je neizdrživo pekla čim bih dotakao štafetni rukohvat. Činilo mi se da u štafetu udaraju gromovi i da se njihov udar rasplamsava preko prostate, duž kičme, sve do mozga. Grčenje nije popuštalo, već se nezaustavljivo širilo svuda po telu. Moj mikro penis se uvukao u mošnice, a zatim sam se nekontrolisano upiškio. Panično sam dograbio telefon i pozvao hitnu pomoć. Mumlao sam preko telefona jer mi je i jezik polako otkazivao poslušnost. Kada je medicinska ekipa ušla u moj stan, pao sam u nesvest.

           Još u ambulantnom vozilu su mi izvadili uzorak krvi. Odmah po dolasku u bolnicu predali su uzorak na laboratorijsku analizu. Mene su hitno operisali, uklonili mi štafetu iz analnog kanala i zakrpili anus. Operacija je prošla rutinski, ali su tokom nje doktori shvatili da moje celokupno zdravstveno stanje nije uopšte bezazleno. Mogu samo da zamislim koliko su se šokirali i preplašili za sopstvene živote kada im je stigao moj laboratorijski nalaz. U njemu je stajalo da imam ogromnu količinu radijacije u krvi, više od 6000 mSv.       

           Nakon operacije sam izolovan i stavljen u radiološki karantin. U njemu su mi doktori saopštili sve simptome i jedinu moguću posledicu istih. Ustanovili su mi radijacionu bolest, leukemiju, hroničnu funkcionalnu disfunkciju vegetativno vaskularnog sistema i astenizaciju. Kanceri su mi zahvatili kompletan digestivni trakt i sve unutrašnje organe. Utroba mi je bila prepuna gnojnih čireva i fizioloških deformacija. Ni analni grč nije došao sam od sebe, nego kao posledica disfunkcije parasimpatikusa. Bilo je jasno da moj život ne visi o koncu, već da su svi konci mog života nepovezivo presečeni. Bio sam ozračen na smrt.

           Doktori su me ispitivali o svemu što bi moglo odati gde sam i kako sam bio izložen smrtonosnom zračenju. Moj životni krug kretanja ih je izbezumljivao. Nikako ga nisu mogli povezati sa direktnim izvorom radijacije, neophodnim za razvoj strašnih bolesti od kojih ću umreti. Međutim, ono što se činilo kao najbezazlenije, najneverovatnije, upravo to je prouzrokovalo moje ozračenje. Uzrokovale su ga sardine, kupljene u bescenje od starog Azijata. Ispostavilo se da su kontaminirane radijacijom. Na naše crno tržište, a zatim i u moj stomak, stigle su direktno iz Fukošime.

                                                                      ***

           Pitanje je koliko ću još bivstvovati na ovom svetu. Kada umrem, položiće moj leš u olovni sanduk i zavariti poklopac. Doktorima sam saopštio svoju poslednju, samrtničku želju. Biće ispunjena. U olovni sanduk će mi staviti štafetu. Pokopaće me zajedno sa njom. Odneću je drugu Titu na onaj svet...


zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Ozračen
« Reply #1 on: 07-10-2017, 17:58:19 »
tecite suze moje, rece dr. laza lazarevic... :mrgreen:
moving on my own trace

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.533
Re: Ozračen
« Reply #2 on: 08-10-2017, 05:46:34 »
Uvek je zanimljivo čitati priču nekoga ko je urednik po vokaciji.
Imamo tu još jednog sličnog, mada mnogo iskusnijeg kurjaka.

Nema tu mnogo grešaka, radnja teče glatko, priča ima i ritam i tempo, čak nema ni nelogičnosti.
Ima ponegde viškova, kao na primer: "dok (sam) sebi udovoljavam". Dovoljno je: "dok sebi udovoljavam". 

Mogu se donekle složiti sa Zoskovim komentarom da je priča krajnje morbidna, ali pošto poznajem autorove zahteve kad se preobrazi u svoje drugo JA, odnosno kad nastupa kao urednik, krajnje izopačena tematika i mračno detaljisanje me ne iznenađuju previše.

...Only one gets out alive...

akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 1.923
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: Ozračen
« Reply #3 on: 08-10-2017, 08:06:36 »
Uvek je zanimljivo čitati priču nekoga ko je urednik po vokaciji.
Imamo tu još jednog sličnog, mada mnogo iskusnijeg kurjaka.

Nema tu mnogo grešaka, radnja teče glatko, priča ima i ritam i tempo, čak nema ni nelogičnosti.
Ima ponegde viškova, kao na primer: "dok (sam) sebi udovoljavam". Dovoljno je: "dok sebi udovoljavam". 

Mogu se donekle složiti sa Zoskovim komentarom da je priča krajnje morbidna, ali pošto poznajem autorove zahteve kad se preobrazi u svoje drugo JA, odnosno kad nastupa kao urednik, krajnje izopačena tematika i mračno detaljisanje me ne iznenađuju previše.



Takođe ni mene ne iznenađuje, posebno što kao urednik, ali i ovako autor se sreće sa mnoštvom različtih literalnih ali i verbalnih izliva podsvesti.
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.533
Re: Ozračen
« Reply #4 on: 08-10-2017, 09:24:43 »
Podsvest je zajebana stvar. Jesam li ikad pomenuo da iza priče svakog autora stoji on sam?
...Only one gets out alive...

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Ozračen
« Reply #5 on: 08-10-2017, 09:35:41 »
da, odlicno ste primijetili.

ocigledno je aksentije fenomenalno obradio literarni motiv sardina u sf-u koji sam iznijeo pri osvrtima na procitano, a on se vec ushiceno osvrtao na isti, kao i na alat stafete, predlagan pri posljednjoj raspravi oko radionice.

i sve vrlo uspjesno stopio sa stipanovim verbalnim izlivima podsvesti pri skladanju ove vrhunske price; gdje inace obradjuje edipov kompleks, t.j. svoja iskustva iz italije, kad se u dugim nesanim nocima prisjecao majke i zudio za ocem. vrh srbskog sf-a.
moving on my own trace

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.533
Re: Ozračen
« Reply #6 on: 08-10-2017, 09:38:11 »
Hvala Zosko. Najzad si uvideo gde se nalazi vrh fantastike u regionu.
...Only one gets out alive...

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 23.811
Re: Ozračen
« Reply #7 on: 08-10-2017, 09:44:58 »
... i šire.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Stipan

  • SEVERNJAK
  • 4
  • 3
  • Posts: 13.533
Re: Ozračen
« Reply #8 on: 08-10-2017, 09:45:41 »
Naravno...
...Only one gets out alive...

akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 1.923
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: Ozračen
« Reply #9 on: 08-10-2017, 12:43:25 »
Podsvest je zajebana stvar. Jesam li ikad pomenuo da iza priče svakog autora stoji on sam?

Pa to se podrazumeva. Svako umetničko delo nam prenosi svog autora. Steva Kralj (Stephen King) je jedan od primera...
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Re: Ozračen
« Reply #10 on: 08-10-2017, 17:16:25 »
Uvek je zanimljivo čitati priču nekoga ko je urednik po vokaciji.
Imamo tu još jednog sličnog, mada mnogo iskusnijeg kurjaka.

Nema tu mnogo grešaka, radnja teče glatko, priča ima i ritam i tempo, čak nema ni nelogičnosti.
Ima ponegde viškova, kao na primer: "dok (sam) sebi udovoljavam". Dovoljno je: "dok sebi udovoljavam". 

Mogu se donekle složiti sa Zoskovim komentarom da je priča krajnje morbidna, ali pošto poznajem autorove zahteve kad se preobrazi u svoje drugo JA, odnosno kad nastupa kao urednik, krajnje izopačena tematika i mračno detaljisanje me ne iznenađuju previše.

Хвала на читању и коментару Стипане.
Акценат је на психолошкој промени лика, који луди под утицајем феминистичких памфлета замаскираних у научну фантастику, и постаје кросдресер који презире себе и своје XY хромозоме.
Како прича одмиче, тако и његово лудило напредује.
Морбидна, брутална, једном речју хардкор прича.
Иначе, и тебе сам убацио у причу, као средовечног анархо-панкера, власника познате књижаре у којој се кросдресер снабдева феминистичком литературом. :)

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Re: Ozračen
« Reply #11 on: 08-10-2017, 17:26:44 »
ocigledno je aksentije fenomenalno obradio literarni motiv sardina u sf-u

Као што сам написао у одговору Стипану, акценат је на психолошкој промени главног протагонисте приче.
Сардине и штафета су само алатке његовог физичког и духовног умирања.
Тиме сам испунио захтеве које пред аутора испоставља трансреализам, у коме сам пожелео да се опробам.
Литерарно идем у корак са временом, а трансреализам је први литерарни покрет 21. века, и сигурно је да се у писању нећу освртати на шизофрено-дрогирана бунцања ФКД-а која сам изгустирао још крајем прошлог века, а које ти тек сада откриваш у својим позним годинама.

koji sam iznijeo pri osvrtima na procitano

Већ сам ти на теми Убик објаснио да сам креативан и маштовит.
Толико сам маштовит, да сам од твојих бесмислених булажњења о сардинама и штафетама направио одличну причу.
И то из зезања, у тренуцима разоноде.
Није ми било тешко, јер умоболника који ми пружају инспирацију је много.

gdje inace obradjuje edipov kompleks

Као што сам већ написао Стипану, реч је о лику који под утицајем феминизма постаје кросдресер.
Помињање Едиповог комплекса са твоје стране наводи да од истог и болујеш.
То ме не чуди јер си пун комплекса, па би Едипов комплекс био само један комплекс у подугачком низу комплекса који те муче.

t.j. svoja iskustva iz italije, kad se u dugim nesanim nocima prisjecao majke i zudio za ocem

Заправо сам описао твоја искуства из Немачке и твоју жудњу не за мајком, оцем, ујком или ујном, него за штафетом.
Своја лична искуства из Италије, али и Швајцарске и Аустрије вероватно ћу описати у некој другој причи.

vrh srbskog sf-a.

Кидај се штафетом, уживај и ћути.
И проверавај порекло сардина, могле би бити из Фукошиме.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Re: Ozračen
« Reply #12 on: 08-10-2017, 17:27:23 »
Uvek je zanimljivo čitati priču nekoga ko je urednik po vokaciji.
Imamo tu još jednog sličnog, mada mnogo iskusnijeg kurjaka.

Nema tu mnogo grešaka, radnja teče glatko, priča ima i ritam i tempo, čak nema ni nelogičnosti.
Ima ponegde viškova, kao na primer: "dok (sam) sebi udovoljavam". Dovoljno je: "dok sebi udovoljavam". 

Mogu se donekle složiti sa Zoskovim komentarom da je priča krajnje morbidna, ali pošto poznajem autorove zahteve kad se preobrazi u svoje drugo JA, odnosno kad nastupa kao urednik, krajnje izopačena tematika i mračno detaljisanje me ne iznenađuju previše.



Takođe ni mene ne iznenađuje, posebno što kao urednik, ali i ovako autor se sreće sa mnoštvom različtih literalnih ali i verbalnih izliva podsvesti.

Хвала на читању и коментару akhnaton.
Прича се може посматрати и као спрдња са појединим умоболним групацијама које се агресивно намећу а друштво их титра, уместо да их лечи методама краља Николе.

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: Ozračen
« Reply #13 on: 08-10-2017, 18:23:07 »
opa. ti ocigledno ne znas za sveto pravilo da se u price ne unose forumski likovi? mislim, kako ih vec vidis u svom ludilu.
opet ce tvoj gazda kuku kukati o srcana bolest pa nemojmo jadnika tako iskreno kad dobije koji komentar o izdavastvu.
moving on my own trace

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Re: Ozračen
« Reply #14 on: 08-10-2017, 18:53:35 »
Опа, опа, лома кокса, лома допа.

Трансреализам промовише стварне људе из ауторовог физичког и/или виртуелног окружења.

Који газда? Немам газду.
Која срчана болест? Каква срчана болест патниче?
Тишу мишу и играј се са штафетом.



akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 1.923
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: Ozračen
« Reply #15 on: 08-10-2017, 21:45:13 »
Uvek je zanimljivo čitati priču nekoga ko je urednik po vokaciji.
Imamo tu još jednog sličnog, mada mnogo iskusnijeg kurjaka.

Nema tu mnogo grešaka, radnja teče glatko, priča ima i ritam i tempo, čak nema ni nelogičnosti.
Ima ponegde viškova, kao na primer: "dok (sam) sebi udovoljavam". Dovoljno je: "dok sebi udovoljavam". 

Mogu se donekle složiti sa Zoskovim komentarom da je priča krajnje morbidna, ali pošto poznajem autorove zahteve kad se preobrazi u svoje drugo JA, odnosno kad nastupa kao urednik, krajnje izopačena tematika i mračno detaljisanje me ne iznenađuju previše.



Takođe ni mene ne iznenađuje, posebno što kao urednik, ali i ovako autor se sreće sa mnoštvom različtih literalnih ali i verbalnih izliva podsvesti.

Хвала на читању и коментару akhnaton.
Прича се може посматрати и као спрдња са појединим умоболним групацијама које се агресивно намећу а друштво их титра, уместо да их лечи методама краља Николе.



Ne može ih lečiiti jer oni sami nisu svesni da su bolesni. Takav je današnji diskurs. "Humanizam" implicitno shvaćen na taj način da se bolesnima ne sme oduzeti humanost, a oni lečenje smatraju oduzimanjem humanosti. Pošto se u svojoj bolesti osećaju usamljeni, koriste sva raspoloživa sredstva menjanja ljudskog uma da bi zadobili što veći broj istomišljenika.
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 2.809
  • Homo Superior
Re: Ozračen
« Reply #16 on: 09-10-2017, 19:25:21 »
Ne može ih lečiiti jer oni sami nisu svesni da su bolesni. Takav je današnji diskurs. "Humanizam" implicitno shvaćen na taj način da se bolesnima ne sme oduzeti humanost, a oni lečenje smatraju oduzimanjem humanosti. Pošto se u svojoj bolesti osećaju usamljeni, koriste sva raspoloživa sredstva menjanja ljudskog uma da bi zadobili što veći broj istomišljenika.

Све се може кад се хоће, али очигледно је да друштво неће да их лечи, јер друштву одговара да се болештине шире.

Pošto se u svojoj bolesti osećaju usamljeni, koriste sva raspoloživa sredstva menjanja ljudskog uma da bi zadobili što veći broj istomišljenika.

Poželeo sam javno da se pohvalim, i svoje impresije i iskustva da podelim istomišljenicima na internetu. One manje kuražne sam ohrabrivao da pođu mojim stopama, da spoznaju sebe, da budu ono što jesu. Nakon toga sam se iznova vraćao Azijatovim sardinama, feministčkim knjigama i svojoj štafeti.

akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 1.923
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: Ozračen
« Reply #17 on: 09-10-2017, 21:44:17 »
Ne može ih lečiiti jer oni sami nisu svesni da su bolesni. Takav je današnji diskurs. "Humanizam" implicitno shvaćen na taj način da se bolesnima ne sme oduzeti humanost, a oni lečenje smatraju oduzimanjem humanosti. Pošto se u svojoj bolesti osećaju usamljeni, koriste sva raspoloživa sredstva menjanja ljudskog uma da bi zadobili što veći broj istomišljenika.

Све се може кад се хоће, али очигледно је да друштво неће да их лечи, јер друштву одговара да се болештине шире.

Pošto se u svojoj bolesti osećaju usamljeni, koriste sva raspoloživa sredstva menjanja ljudskog uma da bi zadobili što veći broj istomišljenika.

Poželeo sam javno da se pohvalim, i svoje impresije i iskustva da podelim istomišljenicima na internetu. One manje kuražne sam ohrabrivao da pođu mojim stopama, da spoznaju sebe, da budu ono što jesu. Nakon toga sam se iznova vraćao Azijatovim sardinama, feministčkim knjigama i svojoj štafeti.
Sardine & Štafeta, ideal modernog doba





Sent from my HUAWEI VNS-L21 using Tapatalk

Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.