NAUČNA FANTASTIKA, FANTASTIKA i HOROR — KNJIŽEVNOST > Dela STRANIH autora

Balard, Četvorodimenzionalni košmar

<< < (31/31)

Meho Krljic:
Oh, ovo svakako treba pogledati.

crippled_avenger:
Od RUNNING WILD pa sve do KINGDOM COME, Ballard je mahom pisao romane koji se mogu u određenom smislu razumeti i kao krimići.
Neki od njih su veoma slični jedan drugom, a opet po mnogo čemu različiti.
Isto tako, svaki od njih bio je roman ideja pre svega, i Ballardov rukopis praktično je garantovao da je reč pre o visokoj književnosti nego o žanru pošto se on konvencijama krimića služio zaista bitno manje od drugih uvaženih kolega koje su u njemu tražile neku okosnicu za dalju nadgradnju.
Međutim, u izvesnom smislu, Ballard je u svojim romanima ideja nagovestio da budućnost krimića i jeste zapravo u filozofiji, odnosno da se manje brehtijanski izrazim - u teoriji.
Naime, Ballard se bavi raznim scenarijima raspada društva i u svojim prvim romanima ono je nestajalo pod stihijom apokalipse, bilo klimatske bilo drugačije izazvane. U delima od RUNNING WILD do KINGDOM COME, on se bavi raznim formama kolapsa društva proisteklim iz psihe i potreba više srednje klase, i on traži potrebu za nasiljem, zločinom, perverzijom i terorizmom baš među onima koji "imaju šta da izgube", i zato ne mogu biti proleteri.
On umesto proleterijata uvodi pojam "salariat", klase na plati u kreditima, sa dobrim kolima, kućama i decom u privatnim školama koji jedini smisao još mogu naći u zločinu i revoluciji koja im služi više kao opravdanje za niz nasilnih i razornih činova nego kao promena nekih realnih socijalnih odnosa.
U tom smislu, Ballard čini nešto epohalno za krimić jer ga konačno vraća onome što čini ovaj žanr posebnim, a to je spremnost pisca da analizira šta je to u čoveku što ga navodi da počini zločin, a da nije puka ekonomska uslovljenost, osveta, strast ili nešto slično, već neka mnogo dublja potreba koja je na jednom nivou psihološka i kulturalna ali na drugom neumitno politička.
U romanima koji u svom zapletu imaju dovoljnu dozu misterije, istrage, suočavanje osobe koja misli da je žrtva sa osobama za koje misli da su zločinci, sa raznim uzbuđenjima i opisima dramatičnih situacija, napetih konfrontacija i konačno nasilja, Ballard u dovoljnoj meri simulira krimić da ne bude dosadan hardkor fanovima.
Ali za one koji pretenduju da se ovim žanrom i bave, on ostaje u toj fazi od RUNNING WILD do KINGDOM COME praktično obavezna literatura.
Ovog puta, glavni junak je psiholog zaposlen u velikoj korporativnoj kući koji istražuje pogibiju bivše žene u bombaškom napadu na aerodrom Heathrow a onda postepeno postaje jedan od onih detektiva koje odlazak na tajni zadatak previše zbliži sa osumnjičenima - a ovog puta to je družina srednjeklasnih buntovnika iz naselja zvanog Chelsea Marina koji žele da sruše britansko društvo kroz zaraznu pobunu srednje klase.
Kod Ballarada uvek ima i fine satire, pa tako u inače mirnu Chelsea Marinu, od jednog trenutka ne zalaze pakistanski taksisti ili radnička klasa iz komunalnih službi jer kraj emituje "opasan duh srednje klase".
Za Ballarda su u ovom romanu kao od CRASHa pa nadalje, Britanci velika deca, a progres ne garantuje da će odrasti, pa čak ni život u najtvrđem od svih klasnih sistema. Ne zaboravimo gde je Marx pisao svoja ključna dela.
Roman je uzbudljiv i uspeo na svakom nivou, od oslanjanja na žanr preko stila do razvijanja ideja, i uprkos tome što će ga neko zbog pojedinih karakterizacija smatrati za pastiš uspelih Ballardovih karaktera i zapleta, ovo pre deluje kao jedna udarna doza Ballarda za one koji ga ne uzimaju svaki dan.

crippled_avenger:
Ballardov THE ATROCITY EXHIBITION je klasik i jako je teško sada prići ovoj knjizi na bilo koji drugi način. Međutim, utisak koji sam stekao čitajući je 2013. u želji da "kompletiram" čitanje Ballarda, uz svest da ovo nije nužno za mene, više govori o tome da ova vrsta avangardnog postupka ne odgovara previše njegovom rukopisu.

Naprosto, knjiga je najbolja onda kada je Ballard izlaže racionalno a svi drugi pokušaju nekih ideativnih nabacivanja pojmova, što su više "avangardni" i "nadrealistički" deluju sve racionalnije i sračunatije. Otud, jedino što je vrednost ovog teksta, što se mene tiče jeste ponešto Ballardove imaginacije i odatle se zapravo i crpi njen uticaj na sve one koje zanima estetika šoka.

Nažalost, meni ni ta imaginacija, tako izvučena van nekog psihološki i socijalno razrađenog konteksta i pre svega, van nekog ritma narativa, na kraju nije ništa posebno. Osetio sam racionalne pokušaje da se osmisli perverzija ali ne i istinsku perverziju.

No, svi ti zahvati, i stilski i suštinski nisu moja šolja čaja tako da ne sporim da će nebuloza za jednog biti klasik za drugog čitaoca.

crippled_avenger:
U romanu HELLO AMERICA, Ballard naizgled kombinuje svoje razmatranje kraja sveta kao teme iz rane faze opusa, sa romanom ideja kome će se u potpunosti posvetiti kasnije.
U izvesnom smislu HELLO AMERICA maltene može da posluži kao reader o Ballardovom opusu jer su toj knjizi zaista mogu prepoznati karakteristični elementi raznih njegovih faza na jednom mestu.
Dakle, tu je apokalipsa koja dovodi do transformacije sveta koji smo poznavali u nešto drugo gde ljudska priroda dobija priliku da se ispolji na novi način i transformiše. Imamo taj tematski okvir "strave betona i železa" koja opseda Ballarda u fazi kada zalazi u razne forme urbane psihoze i bavljenja psihopatologijom savremenosti. Konačno, imamo element totalne psihoze koji se doduše kod Ballarda karakterističnije javlja u okolnostima nekog postignutog utopijskog ideala nego smaka sveta, ali zašto da ne.
Ovde se globalna katastrofa najviše odrazila nad Sjedinjenim Američkim Državama, i glavni junaci su članovi ekspedicije poslati iz Evrope koju kontroliše Moskva u nekoj formi funkcionalnog egalitarističkog socijalizma, ali bez antiutopijske vizije "komunisti su pobedili", samo da napomenem, i oni istražuju šta od resursa tu još može da se nađe.
Amerika je razorena, opustela od klimatskih promena koje je izazvao progres ali i pogrešne ljudske intervencije, no ostao je njen kulturni kapital.
Suočeni sa golom kulturom, kulturom bez ljudi, svedenom na simbole i fetiše, članovi ekspedicije počinju da lude i jedan po jedan gube život na putovanju, ali ishod je dolazak u Las Vegas u kom novi samozvani Predsednik Amerike, isto tako i samozvani Charles Manson, pokušava da uspostavi novu državu.
Make America great again se u romanu praktično i izgovori i groteskne okolnosti života u njoj u ovom romanu jesu bazirane na ogoljavanju ove države do njenog kulturnog supstrata. Međutim, ne može se reći da HELLO AMERICA anticipira Trumpa, jer Trumpa su činili ljudi, a ovo je svet u kom malo ljudi pokušava da se nosi sa viškom ideja, a jedna od njih je i samostalni vođa, koji utemeljuje u stanjima narcističke psihoze.
Ballard dakle ovde nabacuje dosta ideja, i narativ koji nudi se bazira na putovanju što mu olakšava da prelazi iz jednog okvira u sledeći. Svakako se može reći da do kraja ovog romana HELLO AMERICA nije onaj roman sa početka.
Isto tako, premda Ballard sem jednog dana najranijih priča nije klasičan pisac SFa, on u značajnom delu svog opusa to jeste - u najmanju ruku jer se bavi krupnim promenama koje će uslediti u svetu koji znamo.
Ovde unosi nešto više klasičnijih SF elemenata nego inače, kroz konstrukcije nekih kiborga i mašina kakvi ni danas - a naročito ne u vreme pisanja romana - ne postoje a u ovoj priči imaju određenu ulogu.
Posle HELLO AMERICA usledila je Ballardova faza u kojoj se bavio kolektivnim psihozama modernog čoveka mahom u sadašnjosti, eventualno u građevinskim infrastrukturama kakvih danas nema, ali bez ijednog novuma koji nauka ne poznaje.
Pa ipak, znajući i tu fazu koja će uslediti, HELLO AMERICA kao da nekako obuhvata i nju.
Ovo je daleko od Ballardovog najboljeg romana, mada svakako nije to ni pastiš i autocitiranje. Međutim, ovo jeste roman koji je maltene dovoljno pročitati da se barem uzme uzorak svih faza njegovog opusa sem autobiografske.

Navigation

[0] Message Index

[*] Previous page