Ja ću neki dan iza praznika da vidim da napravim nekakav pregled godine, ali za sada, pošto je poslednji dan godine, evo mog spiska od deset(ak) naslova za koje mogu dosta bezbedno da tvrdim da su (meni) obeležili ovu ludački dobru godinu...
Naravno, prvo se mora napraviti disklejmer da postoji još bar toliko igara za koje sam siguran da zavređuju ulazak u top 10 ali koje nisam odigrao uglavnom zbog pomanjkanja vremena (mada nikom ne umem da objasnim šta sam zapravo to kao radio pa da nisam imao vremena). Neki od tih naslova su, na moju sramotu: Divinity: Original Sin 2 (još uvek treba da odigram i prvu igru), Horizon: Zero Dawn (posedujem ali neodigranu), Rain World, Hollow Knight (kikstartovo ali čekam Switch izdanje), The Evil Within 2 (imam ali nije dospela na red), XCOM2: War of the Chosen, Fire Emblem: Shadows of Valentia Echoes (posedujem, čeka red), Dead Cells, Night in the Woods, Everything (koja se upravo daunlouduje na moj Plejstejšn...), Life is Strange: Before the Storm (kupljena pre par dana ali to nije još ni izašlo do kraja), Hellblade, Pyre, What Remains of Edith Finch, Danganronpa V3, Dishonored 2: Death of the Outsider.
Drugi disklejmer je da je ovo bila toliko jaka godina da bih od igara koje čine sledećih deset mogao komotno da napravim top ten listu koja bi u nekoj drugoj godini bila IZVRSNA što je svedočanstvo o zdravlju medijuma ako već industrija stalno pati od nekih nezdravosti... Mislim, evo šta bi išlo u drugih deset:
* Future Unfolding (koja je KRIMINALNO zapostavljena igra a koja bi i meni proletela ispod radara da je David Turner nije ekstremno potencirao na svom podkastu)
* The End is Nigh (visokoproducirana Mekmilenovština koja ne pravi kompromise oko težine i nema problem da bude Super Mitbojev suroviji rođak)
* Raiden V: Director's Cut (jedan od najfinijih Mossovih radova i apsolutna kruna dugoživećeg šutemap serijala sa prelaskom u danmaku filozofiju)
* Mario + Rabbids Kingdom Battle (XCOM taktika i dobro odmeren koktel mariovske i rabbidsovske komedije = šokantno odlična igra)
* The Sexy Brutale (već opširno obrađena, a vrlo maštovita varijacija na pojntendklik avanture sa iznadprosečno odličnim narativom)
* Uncharted: The Lost Legacy (započeta kao tek DLC paket za U4, ovo je ispala izvrsno uobličena akciona avantura u kojoj su dotadašnje igračice iz drugog reda bez napora iznele igru na svojim plećima i donele nam suvu krtinu Uncharted iskustva)
* Cuphead ("Dark Souls platformskih ranendganova" plus ta fantastična maksflajšerovska audiovizuelna komponenta)
* Heat Signature (Tom Frensis je spojio Hotline Miami sa Invisible, Inc. Sej nou mor.)
* Wolfenstein II: The New Colossus (nedavno opširno opisana - solidan FPS sa izvrsnom, nepotrebno briljantnom pričom)
* Polybius (nikako da stignem da napišem nešto o ovoj genijalnoj ekstravaganci legendarnog Jeffa Mintera... Ali hoću, jednom, zaista)
* Yakuza Kiwami (mislim, naravno). (Ups, jedanaest komada... sorry)
Respektabilna lista. A na njoj čak nije bilo mesta ni za Prey, Gravity Rush 2, Necrosphere, čak ni za Lawbreakers!!!!!!!!!!!!
Eto, čisto da se vidi u kakvom raju živimo a samo se žalimo. U tom smislu, evo sada mog top 10 spiska za 2017. godinu, pa nek ide život. Raspored nije TOLIKO bitan i treba ga prevashodno gledati kao orijentacioni, mada je fakat da je Zelda najbolja igra ove godine.
1.
The Legend of Zelda: Breath of the Wild Nintendo je ovde reinventovao Zeldu i usput pokazao čitavom ostatku sveta kako se STVARNO prave open world igre. Već sam opširno pisao o ovoj igri na gornjem linku (heh... linku), ali još jednom da podvučem: Breath of the Wild je igra koja nastaje kada najbolji dizajneri igara na svetu naprave nekoliko izvrsnih sistema a onda povrh svega i veruju publici da će biti dovoljno radoznala i kreativna da od njih napravi memorabilnu igru. BotW je taman toliko "vođeno" iskustvo da ne bude puko igralište, ali je u odnosu na maltene sve drugo što se pod open world firmom prodaje toliko slobodna da se čoveku malo zavrti u glavi. Ko bi reko da će igra godine izaći na... Wii U????? Dobro, naravno, i na Switchu.
2.
Super Mario Odyssey Ako nemate Wii U, nego samo Switch (a statistika ukazuje da je to verovatnije), možete da se pohvalite ovim ekskluzivnim biserom. O igri nisam još pisao jer je, mesec i više dana posle izlaska još uvek posvećeno igram i to je i svedočanstvo o njenoj dubini. SMO nije ni najveća ni najkompleksnija akciona igra ove godine ali je verovatno najinteligentnija i najgušće zasejana mogućnostima da nešto otkrijete, rešite i osvojite u jednoj neverovatnj bujici kreativnih ideja i najgenijalnijeg dizajna prostora i mehanike koji postoji u industriji. Pisaću opširnije kada završim ali ako i dalje mislite da Switch možda nije vredan para koje za njega traže, ukazujem da ćete se kasnije kajati jer ste Super Mario Odyssey mogli da igrate dok je još bila deo cajtgajsta.
3.
Persona 5 Detaljno opisivana i analizirana, Persona 5 je, neverovatno, uspela da ispuni moja astronomski visoka očekivanja i isporučila mi stočasovni narativ u kome sam uživao i sada već do brilijantskog sjaja uglancani gejmplej koji kombinuje uzbudljiv dandžn kroling, zabavnu pokemonštinu sa demonima plus opscene količine "socijalnog" igranja koje se savršeno uklapa u Shin MegaTen formulu. Atlusov veliki trijumf (da ne pominjemo superseksi vizuelni dizajn i muziku) i mnogo očekivanja od sledeće SMT igre koja je, kako stvari stoje, ekskluziva za Switch.
4.
NieR: Automata Ja ne znam kako se ovo dogodilo... Ali dogodilo se. NieR: Automata je, da citiram Šona Bela, "nastavak igre koju niko nije igrao koja je i sama spinof igre koju niko nije igrao", a uspela je ne samo da bude u vrhu svih kritičarskih lista ove godine već i da proda više od milion i po kopija. Neko u Square-Enixu bez sumnje sad gleda u draft završnog računa za 2017. godinu i češe se po glavi: "Čekaj, to je pravio
onaj Yoko Taro što se stalno slika pod maskom i ima instagram gde slika kučiće koji čekaju svoje gazde? Neko mu dao budžet da mu Platinum napravi akcioni RPG i on prodo milion i po kopija? LJUDI, PRVI APRIL JE TEK ZA TRI MESECA!" Moj opširni prikaz igre sa uredno obeleženim spojlerima je na gornjem linku ali za potrebe sižea: NieR: Automata nije samo ekscentrični dizajn koji je imao sreću da Platinum hendluje mehaniku pa ispao udoban i moćan za igranje nego i jedan od najšokantnijih i najdirljivijih narativa u igrama ikad. Ko posle petog kraja igre nije u suzama oficijelno nema dušu. (Podsetiću da igra ima i Steam izdanje za ljude koji bi da umoče al se plaše da se ne zaraze konzolitisom.)
5.
Yakuza 0 Zasluženi trijumf serijala posle decenije tavorenja na weebo marginama, Yakuza 0 je najbolja igra u serijalu do danas i izvanredan spoj ozbiljne, mračne priče o organizovanom kriminalu u Japanu, omaža ludim osamdesetima, maštovitog JRPG-a sa skretanjima u menadžersku simulaciju, turističkog simulatora i krvoločnog brawlera. Neopisivo sam srećan ne samo što je igra ovako dobra nego i što je konačno pronašla publiku na zapadu koja će je ceniti.
6.
Nex Machina Housemarque je ove godine izdao ne jednu nego dve izuzetne arkadne igre obeležene za njih karakterističnom vokselskom grafikom i visokobrizantom akcijom, pre nego što su najavili da od ovakvih igara više ne mogu da rane decu i da će njihovi naredni projekti biti drugačiji. I dok je Matterfall (pisaću opširnije kad završim) tek vrlodobra run and gun veselica u kojoj se stvari zakuvaju do belog usijanja u trećoj trećini, Nex Machina je legitimno ne samo jedna od najboljih igara ove godine ili jedna od najboljih arkadno-akcionih igara ikada nego verovatno najbolji twin stick shooter ikada napravljen. Mislim,
moralo je da bude tako jer su se ovde Finci udružili sa Judžinom Džarvisom i Nex Machina je ponovno rođenje Robotrona, ali opet, kadgod sednem da je igram, šokiram se koliko je ova igra moćna i koliko skoro sve druge u odnosu na nju deluju kao da vam drsko gube vreme.
7.
Resident Evil: Biohazard Sedma igra u sržnom serijalu je, pisao sam gore, uspela ne samo da se priseti šta je klasične Resident Evil naslove činilo posebnim u odnosu na sve druge igre u ponudi, nego je onda Capcomov tim sve to što je bilo dobro uspeo da utera u moderan, udoban dizajn i kreira igru koja je u legitimnim količinama i opaki survival horror i visceralni first person shooter. Zadivljen sam i želim JOŠ.
8.
Splatoon 2 Ja čak i ne igram kompetitivne šutere u nekoj primetnoj meri, upadljivo je da nigde i nikada nismo pominjali ni PUBG ni Overwatch ni Destiny, ali Splatoon 2 je... nešto posebno. Nintendo je uspeo da pomiri kompetitivnost i na veštini zasnovan gejmplej najboljih onlajn šutera sa sopstvenom prijateljskom, inkluzivnom filozofijom i napravio igru koja podseća na to koliko je već prvi Splatoon bio izvrstan ali koja je na Switchu legitimno eksplodirala. Pola godine nakon izlaska, ja još uvek igram Splatoon 2 relativno redovno (a kampanju još nisam ni pipnuo!!!), divim se svedenosti dizajna koja oslobađa kreativnost igrača, eksplozivnosti koperativnog Salmon Run moda, ali i bubblegum punk estetici koja nikako da me zamori. Čudesna godina za Switch kad je na ovoj kozoli izašao i Doom, izvrstan je a meni je ipak Splatoon 2 šuter godine.
9.
Bleed 2 Da je i dalje normalno da jedan čovek napravi igru koja onda bude bolja od produkata timova od nekoliko stotina ljudi je možda najlepši element igračke industrije uopšte. A Bleed 2 je u godini sa izuzetnom ponudom akcionih/ arkadnih/ run and gun naslova za mene odneo šnjur konstantnim odlascima korak dalje od prve igre i pametnim građenjem na temeljima istorije podžanra u kojoj su neki od meni najdražih igračkih naslova ikad (Contra, Metal Slug i, razume se, Gunstar Heroes). Bleed 2 je
toliko dobar.
10.
Nioh Konačno, Nioh sam kupio tek pre neki dan ali sam već na osnovu demoa u Januaru znao da će ovo biti na listi najboljih igara godine. Koei Tecmo su studiju Team Ninja dali priliku da se iskupi za smeće koje su napravili nakon odlaska Tomonobua Itagakija sa serijala Ninja Gaiden (i iz njihovih života generalno) i Team Ninja je uzvratio igrom koja kombinuje superbrzi komboima bogati akcioni gejmplej Ninja Gaiden sa darksoulaškim pristupm dizajnu misija i sveta, sve uronjeno do obrva u japanski folklor i mitologiju. Nioh je odnedavno dostupan i na PC-ju, pa... proverite sami.
