Da li se piše sinopsis, pa se fleš-autuje i višak sastruže? Ili pišem iz jednog cuga iznova i iznova, svaki put menjajući ponešto dok ne napišem nešto prihvatljivo? Ili ima nešto treće?
Koraci koji se ne pišu (smišljaju se pod tušem, u snu, dok radiš redovan posao na poslu):
1. Osmisli
poruku/suštinu priče (obrt), tj. šta želiš da saopštiš pričom.
2. Smisli
kako ćeš da uvedeš čitaoca u priču, šta će da bude zaplet koji dovodi do klimaksa/obrta. Odnosno - osmisli logiku priče
3. Smisli
ko će da nosi priču (iz kog lica ćeš da je pričaš, ko i kakav ti je junak/inja, koja je veza junaka sa pričom, šta ga pokreće (motivacija) i sl.)
Koraci koji se pišu:1. Napiši
uvodne rečenice (
prva rečenica je bitna jer njom privlačiš pažnju i postavljaš ton priče. Njena uloga je da zainteresuje čitaoca; u tom smislu ni ostatak ne sme da bude razočaranje za čitaoca).
2. Uvedi junaka (upoznaj ga sa čitaocem na bilo koji način: kroz njegovu reakciju na nešto iz priče, kroz njegove misli, kroz njegovu komunikaciju sa drugim junakom itd.)
3. "Zapleti" priču, tj.
postavi problem u priči (koji će obrt da reši - zato se prvo smišlja rešenje problema kada osmišljavaš priču: "rešenje za problem", rečeno u najširem mogućem smislu, je uvek poruka koju želiš da preneseš drugima)
4. Poentiraj obrtom. Gledaj da on bude kratak, efektan, neočekivan i nov/originalan jer iza čitanja kratke priče ne ostaje isti utisak kao iz čitanja romana (to su dve potpuno različite kategorije i različito se i pišu; ali je mnogo bitno da pre pisanja romana savladamo pisanje kratke priče). Iza čitanja kratke priče treba da ostane wow efekat, kratki udarac u ganglije, da se pamti i prepričava.
Posle pisanja priče: 1. Pročitaj priču
naglas nekoliko puta.
2. Izbaci logički višak i izbaci/
izmeni delove koji se ne uklapaju ritmički i dinamički na prvo oko
3. Obriši sve nepotrebne prideve. Izbaci sve koji nisu u neposrednoj funkciji rečenice, tj. bez kojih rečenica može da funkcioniše (upotreba prideva se vežba i treba naučiti koristiti ih umereno i funkcionalno jer se početnici služe pridevima da opišu atmosferu i događaje, što priču svodi na prepričavanje.
Čuvaj se prepričavanja. Priču treba ispripovedati drugim metodama i alatima osim korišćenjem prideva. Da neki lik u priči ima plave oči možeš da kažeš i tako što će neki drugi junak da se divi tim očima, osim što ćeš jednostavno da napišeš da su plave. Za početak vežbaj da stvari, događaje i ljude opisuješ neposredno i direktno i probaj da ih opisuješ posredno, preko tuđih utisaka, reakcija, kroz tuđe oči i slično).
4. Obriši sve sinonime bez kojih rečenica funkcioniše.
5. Obriši sve zamenice bez kojih rečenica funkcioniše. Po mom iskustvu, tekst početnika najčešće guši višak zamenica. Kada ponavljaš: ja, ona, njima, njihovo itd., a nema potrebe jer se zna na koga se misli. Izbaci sve i suzdržavaj se od korišćenja inicijalno.
6. Identifikuj reči koje si
ponovio nekoliko puta u kratkom roku (u istom pasusu ili u dve-tri uzastopne rečenice, na primer). Obriši ih ako može ili izmeni u sinonime.
7. Budi
nemilosrdan u ovoj fazi
Gledaj da ispoštuješ pravopisna i gramatička pravila i da ne praviš typo greške. Vizuelno odvoji delove priče (pasuse i logičke celine). Poštuj razmake.
Ovo je za početak.
Napiši priču, postuj ovde i reći ćemo ti kakav si posao uradio. :) Posle možemo da pređemo na druge i komplikovanije aspekte pisanja kratke priče.
