Pisac mora biti inteligentan

[Boban]

To je valjda potpuno jasno, ali zapravo je vrlo važno.
Pisac se bavi zamišljanjem ljudi i situacija, domišlja šta bi se kako i kuda razvijalo, ko bi kako reagovao u određenim situacijama, a razvijanje svega toga i krajnji rezultat definitivno zavise od piščevog klikera.
Uopšte ne mogu da zamislim da glup čovek može da bude pisac složenih dela, može eventualno u nekom nadahnuću ređanja reči da postigne izuzetan nivo i pristup na nekoliko strana, ali nikako više od toga.

Problem sa inteligencijom je taj što svi mislimo da je imamo ako ne previše onda dovoljno; retko ko se žali da mu manjka pamet, a praksa nas uči da bar polovina ljudi moraju biti ispod crte; a da je znatna većina oko crte.
Bilo bi dobro da se svako ko želi da napiše roman podvrgne testu inteligencije i ako zabeleži rezultat ispod IQ=110 da nađe sebi drugu zabavu u životu, a ne da smara i sebe i druge svojim pokušajima.

[Mica Milovanovic]

A sad nam lepo kazi na koga si stvarno mislio...

[Perin]

@Mica: Priča, poslednja, očigledno je.

Ima tu nečega, Bobane. Ali inteligencija je nekako previše generalna stvar za moj ukus. Mrzio sam priče o inteligenciji na faksu, ako ćemo iskreno. Ja mogu samo sa svoga gledišta da dam utiske: jedna solidna priča ne čini mene piscem (kao što kažu, jedna lasta ne čini proleće). Koliko, ah, koliko još moram učiti! Ali, to je super - neka, moram, da, moram da napredujem, shvatim kako stvari idu. Dobih dobre savete sada, nadam se da ću uspeti da poboljšam skill. A kako sam ja čovek velikog ega, neću sebi dopustiti da bude loše - ne ovoga puta. Ja moram biti najbolji!

Zašto ovo rekoh? Pa, samo da naglasim da je važan i stav čoveka, a ne samo inteligencija. Ali najvažnije od svega je volja i mala doza talenta. End of story.

[Coffin Annal]

Da li bi neko bio dovoljno ljubazan da mi poveže nivo kreativnosti sa nečijom intelektualnom kompetencijom... Kreativnost je konstrukt koji se sastoji iz velikog broja segmenata koje je retko ko sposoban da poveže u potpunosti, a koji su opet ključni faktori "inteligencije" merene parametrima koje jedno PROSTO čovečanstvo nalaže. Zato je potpuno glupo kategorisati pisce i "originaliste/kretivce" po IQ-u.
A to što se tiče zamišljanja tih situcija i ostalih sranja, iskreno, za tako nešto, u današnje vreme, sposoban je bilo ko, isto koliko i za realizaciju takvih sadržaja -  dovoljna je samo upornost.

A osnovni problem sa inteligencijom se ogleda u činjenici da je ljudska sujeta mnogo jača od sposobnosti realnog sagledavanja stvari.

Ko zna- zna!

Naravno, ovim ne tvrdim da je svako sposoban da se okuša u vodama spisateljstva, ali isto toliko i podržavam teoriju da IQ nije nimalo presudan faktor u takvoj odluci. Na kraju krajeva, i na našoj "sceni", isto koliko i na stranoj, imamo primere potpuno intelektualno ineferiornih koje veličaju iz tog aspekta.

[scallop]

Da li bi neko bio dovoljno ljubazan da mi poveže nivo kreativnosti sa nečijom intelektualnom kompetencijom...

Do ovoga mesta si potpuno u pravu. Možeš i majmunu da daš četkice i boje i da pred njega staviš platno. Ako voli da maže, mazaće dok se na nekom platnu boje ne sastave tako da to počne da liči na sliku i može da se proda. Ali, verovatnoća je sasvim mala.

Sa druge strane, za dobre punjene paprike potrebne su ti paprike i paradajz (da poklopiš paprike), meso, pirinač i nešto začina da njima napuniš paprike. Dobro, so i biber (obavezno malo slaninice). Da li su punjene paprike sad na stolu? Nisu. Potrebna je i - veština. Najbolji kuvari imaju posebne dodatke kojima ostavljaju lični pečat. Ja bih rekao da je neophodna inteligencija da se osmisli neka tema, talenat da se nađe put do kreativnog rešenja i veština da se to oblikuje u bilo koje umetničko delo. Kad se to postigne onda će verovatnoća da slika bude za prodaju biti velika. Nikako apsolutna, jelo uvek može da ostane malo nedosoljeno ili presoljeno, prepečeno ili nedopečeno, ali se jestivost više ne dovodi u pitanje. Znači, kuvar je i dalje kuvar, ali jelo može biti bolje ili ne sasvim dobro. Nobody's perfect.

Ne znam da li ovo objašnjenje može da te zadovolji.

[Ygg]

Matematički rečeno, inteligencija je potreban ali ne i dovoljan uslov da neko bude dobar pisac.

[Boban]

e, upravo tako... inteligencija je neophodan sastojak dobrog pisanja, ali sama po sebi ništa ne znači ako nema ostalih sastojaka: talenta, veštine, uvežbanosti, istrajnosti... samo pravilan zbir svega toga daje pravi proizvod, a radmilov primer je savršen jer ni postojanje svega ovoga ne garantuje dobar ukus na kraju.
... ma u proseku jednom mesečno dobijam roman na čitanje i ponudu za objavljivanje i pola tih ljudi nema kapacitet ni ovce da čuva.

[Franz Xaver von Baader]

a ti otvaraš teme uglavnom tako nekako površno. mislim, da se razumijeti što želiš reći, ali tvoj pristup nije uopće 'složen'. barataš sa problematičnim kategorijama 'inteligencija' ili 'složeno djelo' olako, kao da su samorazumljive, a zapravo - nisu. pitanje je je li 'složeno djelo' nekakva homogena cjelina ili pak tu ulaze najudaljenije zamišljive stvari i to u najživljim kontrastima; stvari koje se samo labavo mogu obuhvatiti takvim poopćavanjem 'složeno djelo', a to je onda samo tanana opna bez ikakvog stvarnog sadržaja.
dakle, problem je što je to zapravo 'složeno djelo', a još više tko je taj koji prosuđuje 'složenost'?

mi se možemo samo naoko i površno, ovako malo forumaški, možda složiti i prešutno pretpostaviti 'složenost djela', ali prodirući dalje u srž, staze će se razdvojiti, možda i u suprotnim smjerovima, a normativ 'složenosti' će se pogubiti u izmaglicama Oriona.

s druge strane,
pristup ti je bar konzistentan sa likom i djelom Bobana kao mjere svih stvari. to uopće nije naivan stav, a ni životni moto + posjeduje onu draž sirove snage. opet kao nekakav opći dojam, gorštaci, tvrdi ljudi, posjeduju tu privlačnost da se čine kompaktni i istinitiji, a ne raspršeni u nešto izvještačeno što se onda doima kao lažno.

i tako baš dražesno napraviš redukciju pisca na IQ, a čitav proces je poduprijet prešutnom (naravno samorazumljivom) pretpostavkom da si ti taj koji rangira IQ-ove. a super stvar je da si se uspeo u hrandibenom lancu, baš kao taj tvrdolinijski Boban i zaista se postavio u poziciju da jesi onaj koji prosuđuje: pisci ti šalju romane na uvid i prosudbu. iz tog kuta gledano, možeš im prilijepiti kakve god hoćeš IQ-ove, štoviše, namjestiti tako da podupire 'teoriju o minimalnih 110 IQ za pisca'. tako se to i radi u znanstvenim analizama: prvo postaviš teoriju, a onda ti preostaje samo da stvari opišeš tako da se uklapaju.

...

ja optiram za voluntarizam - volja je snaga!
volja tuče intelekt, a čovjek zauzima mjesto na top-listi Velikog Lanca Bića po njegovom karakteru.

[scallop]

Pingvin, nekako sam znao da ovde nedostaješ i da ćeš nam sa bujicom reči ukrotiti vodopad. Ja, zapravo, nisam video ništa što već Boban nije napisao. Ti bi verovatno bio zadovoljniji da je Boban umesto "složenog dela" upotrebio ambivalenciju, koju ne bi osporio. Moraš priznati da višeslojnost zahteva neki IQ koliko god se on perfidno rabio. Svojevremno sam uzeo desetak odbačenih romana iz novosadskog "Dnevnika", tek da vidim kako stoje kriterijumi. Nisam našao nijedan koji bi kod mene prošao. I to zbog prekomernog neznanja, odnosno neposedovanja primerene inteligencije, lošeg obrazovanja, odsustva stila i veštine pisanja. To ne znači da sam sad ja merilo. Ja sam samo utvrdio da je mrtvac - mrtav.

Oko volje ste se složili. Ako dovoljno dugo dosađuješ nekom uredniku, na kraju će želeti jedino da - sjašeš. Makar ti objavio knjigu.

Ja se neću složiti sa tvojim viđenjem teorije. To je tipični voluntarizam. Jeste da bi tvorci teorija voleli da stvarnost uguraju u svoju teoriju, ali teoriju treba dokazati. Tu nikakva volja ne pomaže. Kad Boban kaže da se etil alkohol u otvorenoj boci spontano raspada na metil alkohol (naravno, tu ćemo se pozvati na "autoritete"), onda, bez obzira na volju da je to tako, teorija ne pije vodu. Ne može se dokazati.

Zbog toga ću ostati na pozicijama u kojima nema tvoje magle i relativizovanja bilo čega. I tvoj stav je relativno ispravan.

[Mica Milovanovic]

ma u proseku jednom mesečno dobijam roman na čitanje i ponudu za objavljivanje i pola tih ljudi nema kapacitet ni ovce da čuva

Ja ne bih tako olako poredio čuvare ovaca sa piscima. Ako je verovati u evoluciju može se lako ispostaviti da su naši direktni preci pre vredni pastiri koji su sačuvali najviše ovaca za zimu nego dokoni filozofi koji su najbolje tukli u kamen i zapisivali prve priče...

[scallop]

Ne mora samo evolucija da bude svedok, može i Biblija. Kain je ubio Avelja, zar ne? Zemljoradnik - stočara. U tom slučaju smo potomci orača, a Bobanova rečenica bi mogla da glasi: ne bi im dao ni njivu da mi oru.

[Franz Xaver von Baader]

eto vidiš scallope, zato mi se sviđaš jer vriješ od volje. u postovima iskri, vrckavo, krijesničavo, kritički, polemički - voluntarizam, a što drugo!
i tu se da postaviti jedna teorija: čini se kao da je Pingvin uvijek u pravu.

no dobro,
makar je ton kritički, ja sam zapravo Bobana pohvalio! a tebe moram malecno pokuditi - kakvi dokazi! dokazati se ne može gotovo ništa, osim eventualno u aseptičnim silogizmima i sterilnoj matematici (i to kada se prethodno dogovorimo da je nešto jedan). vidiš, Boban je nastupio psihološki mudrije: pisac mora biti inteligentan. ne upušta se ni u kakvo dokazivanje, negira bilo kakvu problematiku koja lebdi oko stava. gdje, zašto, kako - to nije bitno. pisac mora biti inteligentan se izgovara iz pozicije sile. autoriteta. naravno da se tako uvjerava ljude. ne dokazima. ti bi to dokazivao? i tako si otupio oštricu. volja oštri kobilicu intelekta. pisac mora biti inteligentan i točka. Nietzsche je to kužio. smatrao je da su ljudi koji bi nešto dokazivali sumnjivi; koji bi svoje razloge olako razbacivali. volja za moć. Nietzsche i Boban - pisac mora biti inteligentan. tako se to kaže, gdje postoje još ljudi. a ovi dijalektičari, ovi kao ja, ti su sumnjivi. ti se gube u kaotičnim spekulacijama i analnoj filozofiji. bujicama krote vodopade. plamenom gase vatru. pisac mora biti inteligentan. a ne dokazivati metil etilene. mogu li se oni uopće dokazati? ma koga briga. koga uopće dotiče metil? koga etil? koga psilocibin? pa to je još Camus riješio: koga je briga jel se Zemlja okreće oko Sunca ili Sunce oko Zemlje? zbog toga se još nitko nije ubio, nitko si nije otrgnuo glavu zbog te dileme. ma to je u jedva slabašnoj vezi sa voljom. nego pitanja smisla. e to pokreće volju. na tom polju postaviš teoriju (snagom volje), a stvarnost opišeš tako da se uklapa u postavljenu teoriju. eto ti vječni sjaj nepobjedive volje. i još prepustiš drugima da zahrđaju u jalovim pokušajima dokazivanja. a što više apstrahiraju probajući dohvatiti opće principe, to ispadaju faličniji. neuvjerljiviji. na staklenim nogama. koje im polomiš voljom.

pastir drži živopisnije priče od knjiškog moljca. promatrano iz nekog rakursa...

[Boban]

tako je; uvek je onaj ko ima alibi sumnjiv, a ko ima savršen alibi verovatni je krivac.
Ja se stalno izvučem tako što tvrdim da nemam pojma šta sam radio i ne dopustim da me primoraju da se ičega setim...

[ridiculus]

Inteligencija? Ne verujem.

U stvari, da budem precizan, inteligencija i strast nisu sasvim odvojeni, nezavisni pojmovi. A i psihologija deli inteligenciju na nekoliko vrsta, tako da je ovo pitanje malo komplikovanije.

Ako nisam u pravu, onda je moguće da će za desetak godina računari pisati romane. Oni imaju tu inteligenciju kombinatorne vrste o kojoj pričate. A imaju i znanje. Ili da kažem drugačije: ako je inteligencija najbitnija, neka oni koji odlično znaju engleski pišu na tom jeziku. IQ će im sigurno ostati isti, a imaće i druge prednosti. Beket je, kol'ko se sećam, i rekao da bi pisac trebalo da piše na nematernjem jeziku. Pa, eto... (Ali vladanje jezikom zaista nema veze sa inteligencijom!)

Pisac ne mora da "smišlja" rešenje - ono može doći nepozvano.

[Bab Jaga]

Ja bi Bobanov početni post presložila ovako: zašto svaka budala misli da može biti pisac?

[vilja]

Pitanje ti sadrži odgovor.

[Franz Xaver von Baader]

e da, ali ima tu još jedna caka.
budući da pisac mora biti inteligentan, proizlazi da ujedno mora biti i prodana duša. pisac mora biti pička. mora podilaziti publici. koja je po definiciji jeftina. ako hoće da ga čitaju, da zaista piše a da to netko čita, treba se spustiti. prodati. pisac kao dvorska budala. pisac kao poltron masa. pisac kao seoski cirkusant - to je esencija pisca. podilaziti i oponašati, nositi masku i značku izvještačenosti. ma piscem upravljaju tajni gospodari, Gušteri iz Sedme dimenzije. pisac je harlekin.

ili jednostavno treba biti budala i biti 'prirodan', pisati u svom elementu . biti pozvan u Oprah Show, imati imanje u Montani i osam kuća po Mediteranu.

a ako slučajno ne piše za svoje vrijeme, nego za sva vremena, onda zapravo ni nije pisac. tek-će-biti-pisac. kada mu buduće generacije za 200 godinu dignu spomenik. sada je portir ili, ako ima sreće, opslužuje kakvu staru gospodičnu i pjeva si "o tugo jesenja"...

[mac]

Naravno da nam pisac prodaje svoju dušu između korica knjige. Ništa manje ni ne očekujem.

[Eriops]

Sumnjam bas da ima brdo ljudi koji zele postati pisci, a posebno ne kod nas  .
Kod nas retko citaju, a jos redje pisu. Ionako svi znaju da to nije profitabilna delatnost, i da se pisci koji zive od pisanja mogu nabrojiti na prste dve, a mozda i jedne ruke. Oni koji zaista zele da pisu, svakako su zaludjenici u knjigu i pisanu rec, i zasluzuju postovanje makar zbog toga, bez obzira na ( ne )kvalitet.
O intiligenciji ne bih- to je vrlo rastegljiv pojam. Intiligencija nije garant uspeha- uspevaju uporni i istrajni, a ne nuzno pametni. Tip je primera radi napisao knjigu o odvikavanju od kladionica, ima ogroman IQ, clan je MENSE,  a bio je u teskim krizama, dugovao trideset hiljada evra, proganjali ga zelenasi... intiligencija mu nije pomogla da ne zasere zivot..

[Mica Milovanovic]

O intiligenciji ne bih- to je vrlo rastegljiv pojam.

'Ajde, molim te, objasni mi šta je tu rastegljivo... Ali, inteligentno...

[mac]

Ni sami psiholozi ne mogu da usaglase definiciju inteligencije, svako udruženje ima svoju, i menjaju je svakih desetak godina. Inteligencija je kao Bog, bez osnova očekujemo mnogo od nje. Svakakve sposobnosti utiču na njenu krajnju ocenu. Ovde bi Perin mogao da objasni to školski, ali ono što ja vidim kao inteligenciju uključuje skupljanje podataka, organizovanje, povezivanje, primena... A rezonovanje nisam ni pomenuo. Inteligencija je svašta nešto.

[scallop]

Inetligencija je kao gaće: možeš da navučeš i tesne, ali se takve najlakše zaseru. Ne stigneš da ih skineš na vreme. To je razjašnjenje za Miću, a ujedno i simplifikovanje izjave Tihe vode.

Pingvin je dao osebujnu definiciju pisca, ali je zaboravio onu koju ja najčešće upotrebljavam. Pisac je prostitutka, prodaje svoju ličnost, jer piše sebe, skida gaće pred svetom (eto veze sa gaćama), razgolićuje se za pare za razliku od skribomana, koji to isto rade za džaba ili radodajki koje to rade iz prevelike želje. Domaći pisci sve češće skreću ka ovoj drugoj grupi, a u najboljem slučaju su ulične kurve.

Eh, Mac, bio bi u pravu, ali si uključio i mnogo rada. IQ ne podrazumeva obučenost, samo goli potencijal. Cigla dok ne padne na glavu, samo je potencijal.

[mac]

Pa to je taj paradoks. Pošto mnogo očekujemo od inteligencije uveli smo da se inteligencijom ocenjuje naša sposobnost prilagođavanja u novim situacijama (tako nešto). To je ono što bismo mi da izmerimo, ali ono što zaista izmerimo je samo potencijal da se upotrebi ta sposobnost. Ali šta ti vredi potencijal ako ga ne koristiš? Moglo bi se reći da je onaj ko ne koristi svoj veliki potencijal samo "potencijalno" inteligentan.

[Eriops]

Mica Milovanovic : Otprilike je Mac odgovorio, da ne sirim dalje temu. Cinjenica je da sama intiligencija nije dovoljna za neki uspeh, pa mislim ni za pisanje. Znam recimo nekoliko vrlo intiligentnih ljudi koji nisu uspeli zavrsiti fakultet, a znam jednog bukvalno tupsona kome su se svi smejali, koji je ucio napamet jer dosta toga nije razumeo, al je zavrsio. Milko Djurovski je bio talentovaniji i intiligentniji od x fudbalera koji su imali mnogo uspesnije karijere od njega. Itd, itd...
Rad, upornost, posvecenost...

[angel011]

Niko nije ni rekao da je inteligencija dovoljna, samo da bez nje nije moguće biti dobar pisac. Naravno da je, osim inteligencije, još dosta toga potrebno...

By the way, inteligencija, ne intiligencija.

[Boban]

Ova tema prosejava ljude bolje nego sito.
Elem, jasno je da je teza da je inteligencija neophodan ali ne i dovoljan uslov za dobrog pisca; oni kojima je to izmaklo, koji su shvatili da je inteligencija sve ono što čini pisca time su pokazali da ne umeju da razmišljaju i da ako im je promakla ovako jednostavna postavka, sigurno će im promaći složeni međuodnosi potrebni za građenje nekog književnog dela... te takve pozivam da ako baš ne mogu da se uzdrže od pisanja u budućnosti, zaobiđu mene kao nekog kome će nuditi svoje pokušaje na procenu.

Umesto intiligencija bolje telegencija... inteligencija teleta.

[Mica Milovanovic]

Inetligencija je kao gaće: možeš da navučeš i tesne, ali se takve najlakše zaseru. Ne stigneš da ih skineš na vreme. To je razjašnjenje za Miću.

A je l' kao primer za rastezanje može da posluži i argentinska kapa za plašenje ghoulova, ako nemaš gaće pri ruci?

Mislim, ako preliva, da se sve skupi na jednom mestu, pa onda deli, po potrebi... ili, po zaslugama...

[Eriops]

To je jako bitno, intiligencija ili inteligencija, to je srz stvari.
Boban : ne znam na koga mislis. Ja ti nisam slao ni nudio nikakve romane na procenu.
Ako nekad sta i objavim, to ce biti iz mog dzepa, necu nikog vuci za rukav niti moliti.
Protiv sam toga da se pisci dozivljavaju kao neka visokointelektualna kasta, koju eto obicni smrtnici ne razumeju.. no, svako nek misli kako hoce.

[ridiculus]

Reći: "pisac mora biti inteligentan" nije isto što i reći "pisac ne sme biti glup", a Boban je, na osnovu prvog posta, mogao da zaključi samo ovo drugo (mada je i to dubiozno).

Problem je što su svi ti termini prilično mutni - postoji mnogo vrsta inteligencije i još više vrsta gluposti. Čovek koji postupi pametno u jednoj situaciji (ili je inteligentan u jednoj sferi) može da postupi glupo u drugoj. A šta je sa: "kompozitor mora biti inteligentan"? Ili arhitekta? Hirurg? Pilot? Broker? Bilo ko čiji rad se sastoji od nečeg više od pukog fizičkog rada? Ali ako mistični pojam "talenta" (za pisanje, u našem slučaju) nužno obuhvata nešto od te inteligencije u sebi, ova naša rasprava se pretvara u bespotrebni višak - svaka teorija treba da ima minimum potrebnih objašnjenja, a ne da ih duplira. Talenat+rad, ili strast+iskustvo, ne vidim ništa što već nije obuhvaćeno ovde. Bolje neka se psiholozi izjasne. To jest, ako ovde ima takvih i ako im ko veruje.

[mac]

Protiv sam toga da se pisci dozivljavaju kao neka visokointelektualna kasta, koju eto obicni smrtnici ne razumeju..

Niko nije spominjao intelektualne kaste, to si sam dodao. Ono o čemu se ovde govori je stvar proste logike. Logički je nemoguće da stvoriš nešto što prevazilazi tvoje mentalne sposobnosti. Ako pokušaš da stvoriš tako nešto uglavnom dobiješ bućkuriš. Druga polazna pretpostavka je da čitalac očekuje da mu knjiga podari nešto novo, što se može uslovno interpretirati tako da knjiga treba da bude pametnija od čitaoca. Zaključak: pošto pisac mora da bude pametniji od knjige, a knjiga od čitaoca, i očekuje se da čitalaca ima podosta, onda pisac mora da bude inteligentan.

[scallop]

A je l' kao primer za rastezanje može da posluži i argentinska kapa za plašenje ghoulova, ako nemaš gaće pri ruci?

Mislim, ako preliva, da se sve skupi na jednom mestu, pa onda deli, po potrebi... ili, po zaslugama...

Može, ako shvatiš da je kapa br. 58, a moja tintara je br. 62. Usul me je malo podcenio. Obod se ne računa, ionako je prazan. Ako se sećaš, gaće sam odavno skinuo.

Drugu rečenicu baš i nisam razumeo, moja intelegencija to ne može da svari.

Bobanov topik je trebalo da glasi: Pisac mora biti i inteligentan.

[Ghoul]

Usul me je malo podcenio.

čak bi se moglo reći i da te je potcenio.

[scallop]

Usul me je malo podcenio.

čak bi se moglo reći i da te je potcenio.

Koliko pravopisa imamo, sve je postalo moguće. Recimo: kod mene će uvek biti bljesak, mada se insistira na blesku. Meni je blesak naziv za blesavog. Kada nešto blješti ima da pršti oko toga.

[Ghoul]

znao sam da je pravopis kriv, samo sam hteo tu mudrost iz tvojih usta da čujem.

[scallop]

znao sam da je pravopis kriv, samo sam hteo tu mudrost iz tvojih usta da čujem.

Još da se opismeniš...

[Hobit]

Hmmmda
Hajde i ja malo da lamentiram nad ovim...
Da li pisac mora da bude inteligentan??
Ne mora, može da ima IQ ispod 80. Može, dakle, da bude i glup.
 Kako Boban...?
Znam, kazaćete, on i nije pisac... U tom slučaju, o ''teoriji obavezno visokog IQ kod pisaca'' bi se moglo diskutovati.
Moje  mišljenje je da ne mora da bude nadprosečno inteligentan. Mora da bude pismen (prosečno) i mora da ima IDEJU. Dobru, PITKU IDEJU. Bez toga – propala stvar. (Kolumbovo jaje, a? Čovek se setio... nasuprot onome – dajte mi tačku oslonca i pomeriću Zemlju... e jebiga, i tata bi sine, al to nema...)

@ridiculus    Pusti psihologe i psihologiju. To je izmišljena nauka kojom se bave oni koji nisu mogli da završe medicinu i specijalizaciju iz neuropsihijatrije. Nikada ne bih dozvolio da mi neko ko ne zna kako se zovu kosti u koje je upakovan mozak, i koji ih nikada nije video, ''soli pamet''...

Šta reći za scallopa
Inteligentan – nema sumnje da je bio. Ali.... Sinoć je nisko pao u ''moje oči'' , obećavao je neku koziju surutku, zvao na pivo... a  – sedi posle promocije Šišmiša u Kosovskoj i pije ono američko sranje koje se vika koka- kola. E, moj scallope, nećeš sa time daleko dogurati. Jetra će da ti se rascveta kao majska ruža. Ako već nije...

I ne samo on! Svi prisutni, osim novopečenog Zemunca (pio pivo – točeno), konzumirali su ta američka govna. Gomila praznih flašica na astalu.

Bobana nije bilo. Ostao je u rupi iz koje se oglasi s' vremena na vreme nekom tupom doskočicom sa slinavim mesom, balavim kostima i sta ja znam... Ma, šta je  meni danas...kao da sam i ja pio koka-kolu...jebeš Bobana...

Nije bilo ni Predsednika vaše udruge. Jebeš pijanke bez Predsednika. Zato se i pila koka-kola!

Što bi rekli Zemunci : ZNAČI, TUGA BRATE

[Eriops]

Cini mi se da se u mnogim drugim temama, direktno i indirektno govorilo kako velika vecina citalaca zapravo i ne moze da razume kvalitetnu knjizevnost i umetnost, da vole spanske serijale, skribomane itd.. ako to prihvatimo, onda mi se ne cini da je potrebna neka velika pamet piscu da bi pridobio citaoce.
Sad meriti pisce prema IQ.. da li svi popularni, ili/i kvalitetni pisci imaju visok koeficient inteligencije ( dobro pazim da ne stavim i umesto e ), ja se bas ne bi kladio da ga svi imaju. Ili hajde da uvedemo test, pa ko ima manje, udariti mu zabranu pisanja.
Uostalom mnogim danas poznatim muzicarima, piscima, matematicarima, fizicarima, fudbalerima itd, razne mudre i ucene glave sa visokim IQ, rekle su da batale to sto rade, nije to za njih.. ispostavilo se da su se zeznuli  .

[scallop]

Hobite, ne moraš da se plašiš i sediš za susednim stolom. Da si se usudio da promeniš sto, popio bih ja to pivo , pa nek' jetrica budu na kiselo. E, trebalo je da proveriš i unutrašnjost kafića. Tamo je sedeo precednik sa još desetak ljudi. Sivka, Pahek, Vesović i ja smo ostali napolju da se dogovorimo oko likovnih rešenja za moj roman. Ljudi sa pivom su se zamajavali konkretnim prevodilačkim radom. Ja sam se posle vratio unutra. Rano ste zbrisali.

Tiha voda: OK za i. Ali, ja se ne bih kladio na ono što bi se ti kladio. 

[Coffin Annal]

Mislim da je svima poznato da inteligencija nije homogena struktura, već se sastoji iz velikog broja međusobno kako povezanih tako i NEpovezanih faktora za formiranje izvesnih akcija. Problem se javlja sa merenjem iste i nepouzdanošću testova kada se računa IQ. Naime, postoje subtestovi za gotovo svaki od faktora koji se na kraju podvrgavaju različitim operacijama da bi se dobio finalni skor. E sada, kao što sam već pomenuo, postoje izvesni faktori inteligencije koji zaista ne utiču na pismeno izražavanje i književno stvaralaštvo, a koji veoma utiču na celokupan IQ skor, tako da ne možemo rasuđivati o sposobnosti pisanja na toj relaciji. Npr, imamo jedan numerički faktor, ili vizuo-spacijalnu diskriminaciju, ili neke segmente percepcije, ili praksičku organizovanost koji svakako utiču na IQ, i još kako mogu da ga useru, ali nemaju veze ni sa kreativnošću, ni imaginacijom, semantikom, sintaksom, ili leksikom koja su svakako najjača oružja jednog pisca. Zbog toga je malo nezahvalno govoriti da pisac MORA da ima IQ 110, ili iznad da bi se bavio time čime se bavi i stvarao neka zapamćena i kvalitetna dela.  

[Perin]

Postoji nekoliko definicija inteligencije, mada je najprihvaćenija ona: Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim situacijama. Ja sam se, iskreno, na faksu uvek bunio protiv definicija inteligencije (ne samo definicija nego inteligencije kao pokazatelja uspešnosti ili nečeg takvog), a borio sam se samo za, hajde da kažemo, grubu procenu inteligencije - čisto da se razjasni neka granica između normalnog i umno zaostalog. E sad, postoje razni teoretičari u psihologiji koji su davali svoje teze, podele inteligencije. Tu su:

Spirman - Inteligencija se može svesti na opšti, generalni faktor i više specifičnih faktora, koji navodno dolaze do izražaja kod obavljanja nekih specifičnih poslova.

Terston - Slično je Spirmanu, samo po njemu ti specifični faktori nisu nezavisni, nego se mogu grupisati, čini mi se u 7-8 faktora, ne sećam se baš.

Vernon - hijerarhijska struktura - Opšti faktor je na vrhu, ispod idu dve više grupe faktora, ne sećam se tačno koji, nešto verbalni i mehanički, zaboravio sam.

Kibrnetika - njihov model, koji spada u novije modele inteligencije, glasi da je inteligencija sposobnost obrade određenih informacija.

Gardnerov model multiple inteligencije - prvi koji je napustio shvatanje o "jedinstvenom" faktoru inteligencije, podelio ju je u 7 tipova. Ako nekoga zanima koji su to tipovi, nabrojaću, ali ih se ne sećam tačno po redu...

Inače, sam Gardner mi je i ponajbolji.

Inteligencija je možda neki pokazatelj "potencijala" koji neko ima, ali da li će taj potencijal ostvariti zavisi od same osobe - kakvog je mentalnog sklopa, naravi, volje, kretanja njegovog ka samoaktualizaciji...Tja, Jim Morrison je imao IQ preko 140, pa je opet umro mlad i lud.  

[Coffin Annal]

Po meni je Spirman/Terston teorija jedna od najlogičnijih i razumljivijih, ali je opet i ona sama, kao i sve ostale, izolovana od svih ostalih faktora koji utiču na formiranje sheme akcije. Kibernetski model, koji je u poslednje vreme sve hvaljeniji mi jeste primamljiv, ali ga svakako ne bih slepo pratio, jer nisu uspeli u to da ubace i percepciju i memoriju, koji su po prilici bitni pri obradi informacija.

[Perin]

Ne volim Sprimana - bah, ne volim nikakve brojeve i tako te fazone. Naročito ne volim ljude koji vuku na biheviorizam, kao što je i sam Spirman. Kibernetički model...čekaj, samo da nađem knjigu:

"U ovoj teoriji, angažovana su četiri procesora, i to:

Perceptivni procesor, čija je funkcija dekodiranje, struktuisanje i pretraživanje određenih informacija. u ovom procesu dolazi do izražaja perceptivna sposobnost koja odgovara Terstonovom perceptivnom faktoru.

Serijalni procesor, u kome se vrši obrada informacija koje su transformisane u simbolički kod. ovaj proces je odgovoran za apstraktne i kognitivne procese i ekvivalentan je Terstonovom verbalnom faktoru.

Paralelni procesor, u kome se vrši obrada sve većeg broja informacija pretraživanjem dugotrajne i kratkoročne memorije. ova porcesor odgovara Terstonovom faktoru rezonovanja i spacijalnom faktoru.

Centralni procesor, čija je funkcija da koordinira i kontroliše rad svih kognitivnih većina motoriških procesora i da integriše informacije dobijene od procesora iz kratkotrajne i dugotrajne memorije. ovaj procesor je ekvivalentan Sprimanovom opštem faktoru.

Meni je glup ovaj model inteligencije, kao što rekoh, Gardnerov model mi se najviše sviđa.

[mac]

Ovo sa procesorima je teško modelovanje, ali u suštini je korektno. Čak i fudbaler ima neki skup informacija koji prima i obrađuje u realnom vremenu. Ako to vrhunski radi onda je vrhunski fudbaler, i može se reći da ima fudbalsku inteligenciju, iako ne može da sastavi prosto-proširenu rečenicu. Ti tipovi inteligencije kod Gardnera su klasifikacija po drugom osnovu, ali u svakoj od tih klasa ti i dalje imaš skup informacija koje primaš, obrađuješ, i koristiš svakodnevnom životu, uključujući i nove životne situacije.

[Coffin Annal]

Oho, izgleda da ću ponovo morati da polažem razvojnu!
Malo se zajebucnuh, jbg, pobrkao sam neke stvari, davno je to bilo ipak, a literaturu sam ritualno spalio, nakon što sam izvukao prolaz!
Anyways, složio bih se sa tobom oko S/T teorije, već sam u prethodnom reply-u napisao kako imam zamerki upravo na taj aspekt koji si pomenuo.
Što se Gardnera tiče, izgleda da su ga anatemisali na mestima gde sam ja učio psihologiju, pa ga nisu naročito pominjali.
Evo, sad sam upravo iščeprkao na netu njegov model, pa ću baciti pogled.

[Coffin Annal]

Naš'o, vid'o, overio!
Iz ove kratke prezentacije na netu, primetio sam da, ako ništa drugo, ova teorija je bar imala uticaja na formiranje strukture sposobnosti u Elder Scrolls serijalu! 
Hvala mu na tome.
Ono što je žalosno je što je nisu primenili u realnom edukativnom sistemu, a ima baš nekoliko jakih tipova koji bi mogli pomoći i pospešiti način obrazovanja, naročito ovih dana kada je aktuelan proces inkluzije učenika.
Bilo kako bilo, jako lep konstrukt, jasno definisan, razumljiv, manje-više inovativan, ali sasvim adekvatan.

[Perin]

DA Gardner je posve inovativan - naravno ima i on nekih mana (svaka teroija ima mana), ali mi nekako njegov model multiple inteligencije najviše leži

[Franz Xaver von Baader]

pošto se tema zahuktala, nabacao bih refleksije iz oštećenog života

ljudi, ne znam jeste li vi u stanju uočiti da se s tom 'inteligencijom' razbacuje tako olako. diže se barjak 'pameti' i njime se maše, svakome nabija na nos. čovjeka se sreže na tu njegovu bajnu pamet, još ako je prigoda da mu izmjere IQ. kao da je službeno mišljenje: čovjek jednako njegova pamet (izmjerena standardiziranim testom).

meni je to oduvijek izgledalo sumnjivo. banalno. pojednostavljenje za nezahtjevne.
čovjek jeste um (i to u širem smislu od slaganja u smislenu cjelinu nekih slikica i brojkica), ali povrh toga još njegov karakter. pa izgled. lice. stas. kretanje. gracija.
"duh je kost".
sva ova halabuka oko obrazovanja, to je dreka popišanih ptica. još najviše instrumentalizacija. Osveta Sustava. nisu potrebni 'jako pametni', nego samo 'podobno pametni'. funkcionalni u socijalnom polju. oni prolaze baždarene testove, signifikator 1 = odličan, signifikator 2 = odličan, signifikator 3...

a gdje se tu pogubila čovjekova strast? karakter? pa to je njegovo unutrašnje biće. ono hoteće. ma zaboli me ima li on 135 na testu. više ga promatram po karakteru. po graciji. izgledu. sklonostima. i umu dakako. čovjek je cjelina i ne da se IQ samo tako istrgnuti.

što ne cijeniti klesano lice? ljepota. nije to mala stvar, ljudi. Grk je gradio kip Bacaču Diska. a mi bi mjerili IQ.
ma to su površne psihologije. treba revitalizirati stare metafizike. učenja o inteligibilnom karakteru. kako čovjek sam sebe izgrađuje s onu stranu vremena i prostora. njegovo tijelo je upravo suobličeno njemu samome. ono je njegov hijeroglif. i njegova opredmećena pamet, skrućena u mesu i kostima. "duh je kost". fizignomija. frenologija. nisu Stari bili tako naivni. monstrum in fronte, monstrum in animo.

sve to obuhvatiti, sve te raspršene naznake, koje lete okolo. ali konvergiraju u jednom pravcu. u točno određenog čovjeka, koji je upravo takvog stasa, takvog lica, takvog kretanja, takvog karaktera, na kraju krajeva i takvog IQ-a.

o da, zaboli me za IQ. i parsimonijske ortonormalne detekcije konativnih i kognitivnih signifikatora prve i druge razine.

[Perin]

Kao što rekoh, ne verujem u IQ i priču o inteligenciji. Mislim da sam kroz svoje postove to već pokazao, ali ti si sumirao otprilike većinu mojih stavova.

[Franz Xaver von Baader]

u tom slučaju, i ako nitko nema što dodati, možemo zaključiti temu...

[Eriops]

Pingvinovi postovi su mi u pocetku bili prilicno cudni, ali moram reci da me sve vise odusevljava  . Nije zeza, nego zaista tako mislim. Covek je sve pomalo, i duh, i razum, i telo, i osecaji, i izgled.. ali mislim da je za pisanje, umetnost uopste potrebna pre svega strast. Covek bez strasti, bez zelje, je zivi mrtvac.
Moze delo biti odlicno zanatski odradjeno, ali se oseti ako pisac nema strasti, ako pise iskljucivo zbog $. Moze biti i nesavrseno, ali ako ima onaj duh, strast, osvojice citaoca..