Author Topic: Akcioni RPG-ovi (Read 15189 times)

ridiculus · « **on:** 20-04-2016, 00:04:09 »

Da bismo održali čistotu teme "Kompjuterski RPG-ovi", a samim tim i neomedjenog zadovoljnijim, započinjem posebno poglavlje. Imamo posebne teme za Diabla, Dark Souls i Grim Dawn, ali bilo mi je potrebno mesto za manje, kratkoročnije izlete u ovaj žanr.

Pre jedno dvadesetak dana je izašla sledeća igra. Forced Showdown je neka vrsta akcionog RPG-a, jer imamo gradjenje likova - u smislu biranja sposobnosti - i veliki deo igre se sastoji od akcije, tj. borbe kroz niz arena. Medjutim, ona je i neke druge stvari, pošto obuhvata i neke druge žanrove.

BetaDwarf je ime studija koji je napravio ovaj nastavak igre Forced - otud i naziv. Tema je zabavni program koji se gleda širom galaksije, a prikazuje gladijatorske borbe raznovrsnih stvorenja, spodoba i robota. Osnovni sistem igre, osim gotovo non-stop izometrijske akcije, je igračev špil karata, kojih ima nekoliko vrsta koje odredjuju način upotrebe. BetaDwarf su opisali ovu igru kao "a spectacular deck-building twin-stick rogue-lite", i još, "Binding of Isaac meets Hearthstone in an intergalactic gameshow", ali mene je više privukao komentar Toma Čika "Phantom Dust za mase". (Jer Phantom Dust je akciona 'kartaška' igra najvećeg neshvaćenog genija japanske videoigračke scene, Jukija Futacugija.)

Mnoge stvari u igri su kratkoročne: svi apgrejdovi koji dobijete uz pomoć karata u borbama se resetuju po završetku istih. Ali, postoji i konstantna progresija: vaš špil, pre svega, i neke otključane stvari, sposobnosti i, čak, likovi. A tu je napad na poene, jer uvek možete da poredite svoj učinak sa drugima. E, sad, na Stimovoj prodavnici stoji samo 'single-player' u opisu, tako da nam je to što nam je.

Nightflier · « **Reply #1 on:** 20-04-2016, 00:16:53 »

Javljam se da hvalim Grim Dawn. Oduševljen sam vorld bildingom i endžinom igre i fali joj samo malo dijaloga pa da bude sjajan rpg, na stranu akcijaški deo. Sam termin "akcioni rpg" je malo besmislen, jer su retke igre koje se daju završiti bez ikakvog klanja. Čak je i koren ovakvih igara zapravo u taktičkim igrama i simulacijama bitaka.

ridiculus · « **Reply #2 on:** 20-04-2016, 00:23:28 »

Slažem se da akcioni deo ne zahteva istu veštinu od igrača u Diablu i Dark Souls - ma, ne zahteva istu ni u Diablu i Victoru Vranu. A ja se takodje povremeno žalim da se i standardni (kompjuterski) RPG-ovi previše oslanjaju na borbene sposobnosti kod svih likova (klasa). Ali, koristim uvrežene nazive da ne bih sad izmišljao nešto svoje.

ridiculus · « **Reply #3 on:** 20-04-2016, 01:18:58 »

Pošto nekad video vredi više od hiljadu slika, evo kako Forced Showdown izgleda u pokretu:

http://youtu.be/tgpgDgbHgiw

Meho Krljic · « **Reply #4 on:** 20-04-2016, 09:48:22 »

Mislim da je Neomeđeni već pominjao Technomancer na drugom topiku al pošto sad imamo ovaj za ARPGove, evo da se vidi i gejmplej trejler (spojler alrt, meni ovo ne izgleda kao išta više do drugoligaški RPG od strane studija koji je već izbacio jedan drugoligaški akcioni RPG naslov - Bound by Flame - ali pretpostavljam da će imati svoje ljubitelje...)

http://youtu.be/0g7SuTCHqEk

neomedjeni · « **Reply #5 on:** 20-04-2016, 11:05:14 »

Ja ću samo da se zapljunem i da kažem da sam tu, ali da je ovih dana na poslu ogromna gužva (uglavnom u pozitivnom smislu), pa nemam vremena da čitam i pišem na sajtu. Ali znajte da ću se uključiti da napljujem nešto čim uzmognem.

Meho Krljic · « **Reply #6 on:** 20-04-2016, 11:10:14 »

Samo napred, druže Neomeđeni. Pa nije to to ako svaki put kada zakačim nešto vezano za Bethesdu, bilo koju akcionu rolplejing igru ili bilo šta napravljeno istočno od Varšave ne osetim kako mi srce preskoči u anticipaciji vaše surove ali pravedne reakcije

Tex Murphy · « **Reply #7 on:** 21-04-2016, 13:39:17 »

Спада ли овде Јаде Емпире?

neomedjeni · « **Reply #8 on:** 21-04-2016, 18:46:57 »

Teško.

ridiculus · « **Reply #9 on:** 06-05-2016, 20:33:51 »

Neon Chrome se na nekim mestima vodi prevashodno kao pucačina, drugi bi rekli da je prvo roglajk, ali mislim da se slobodno može smestiti u ovaj pod-žanr akcionih RPG-ova.

Tema je kiberpank, napredak u igri je podeljen na nivoe, a igranje od trenutka do trenutka jeste akcija - upucati ili uništiti protivnike ili elemente okruženja. Medjutim, neke stvari su me podsetile na Deus Ex - možda kibernetska poboljšanja koja dodeljujete likovima? Poput Tormenta, ova igra koristi mehanizam smrti na pametan način: vaš glavni lik je zapravo u stolici povezan neuro-linkom sa svojim "avatarima", koje koristi za misiju (jer ima samo jedna: doći do poslednjeg nivoa i uništiti glavnog neprijatelja). Kada ovaj pogine, možete odabrati drugog. Tu spada i izbor klase, a oružja i druga poboljšanja stičete usput.

Put između nivoa je uglavnom isti, ali sami nivoi postaju drugačiji (proceduralno generisanje) ako poginete. Između nekih nivoa postoje dva puta, ali njihov prelazak nije vezan za sposobnosti vašeg avatara, već za to želite li apgrejd ili ne. Tako da je poređenje sa Deus Ex verovatno preterano, ali, svejedno, uzbudljiva je ovo igra na svoj način. Po dinamici i količini dešavanja na ekranu me ponekad podseća na igre japanske kompanije Treasure. Ah, da, 10tons je ime studija, da se zna.

http://youtu.be/r51ZKqVwfDQ

neomedjeni · « **Reply #10 on:** 07-06-2016, 08:04:44 »

http://www.gamebanshee.com/news/117343-former-diablo-iii-game-director-jay-wilson-leaves-blizzard.html

Malo je falilo da ovo metnem u topik u kompjuterskim RPGovima, a onda sam se setio šta je Diablo u stvari.

ridiculus · « **Reply #11 on:** 10-06-2016, 11:39:55 »

Ovo bi možda trebalo da pustim da Meho kaže, s obzirom da je za Playstation, koji je njegova "oblast". No, ipak...

Odin Sphere: Leifthrasir je osavremenjeno izdanje igre Odin Sphere sa PS2. Izdavač je Atlus, i izlazi za Vitu, PS3 i PS4. U stvari, već je izašlo, barem za američko tržište, pre nekoliko dana.

http://youtu.be/X7xgU_TL8Cc

Umalo da stavim ovo na temu o "čistim" RPG-ovima - toliko sam se zaneo!

neomedjeni · « **Reply #12 on:** 10-06-2016, 11:43:16 »

Možda su nam refleksi spori, ali imamo dobre kočnice!!!!

Meho Krljic · « **Reply #13 on:** 10-06-2016, 11:47:28 »

Quote from: ridiculus on 10-06-2016, 11:39:55

Ovo bi možda trebalo da pustim da Meho kaže, s obzirom da je za Playstation, koji je njegova "oblast". No, ipak...

Odin Sphere: Leifthrasir je osavremenjeno izdanje igre Odin Sphere sa PS2. Izdavač je Atlus, i izlazi za Vitu, PS3 i PS4. U stvari, već je izašlo, barem za američko tržište, pre nekoliko dana.

http://youtu.be/X7xgU_TL8Cc

Umalo da stavim ovo na temu o "čistim" RPG-ovima - toliko sam se zaneo!

Pa, ja ću o njoj pisati kad je kupim, što neće biti baš ovih dana, ali držim je na radaru. Vanillawareove igre generalno volim a originalni Odin Sphere sam rado igrao na Playstation 2.

neomedjeni · « **Reply #14 on:** 05-07-2016, 07:40:19 »

Čitajući Codexov rivju, više nisam toliko siguran da je Tehnomancer stvoren isključivo za ovu temu, ali opreza nikad naodmet.

Uvodna mudrovanja:

When the Codex paid a visit to Gamescom back in the golden era of late 2015, The Technomancer was one of the most interesting games on display. The relatively small French developer Spiders were promising a story-heavy action RPG experience full of meaningful choices and consequences, with stat-driven dialogues and absolutely zero minigames, developed by a team of passionate pen&paper players. If Spiders had been able to realize all of these goals, The Technomancer could have become one of the best games of 2016; and if they had failed, it would at least have been an interesting failure.

As it turns out, The Technomancer is neither a great success nor an outright failure; it's simply a solid story RPG that is hamstrung by an omnipresent lack of polish and a few thoroughly stupid design decisions. Together, all of these flaws and little bits of weirdness infuse the game with a strong sense of character, a character which some people will find appealing and others repulsive. All I can do is try to offer my own perspective and hope that it will help people to determine if this game can appeal to them.

Završna reč:

The game's story is decent, but it falls far short of its full potential. Its "unique" writing style and the general low budget atmosphere are going to be massive turn-offs for some people, though for me they only added to the charm. Nearly every quest has multiple solutions and different outcomes, but the consequences of your actions are almost entirely cosmetic. The combat is fun but a bit easy, and the respawns are utterly abhorrent. What does all of this amount to? In my appraisal, The Technomancer is a good low-budget game with a few significant flaws that might be alleviated by future patches. As far as the current version is concerned, prospective players should search their souls whether any of the game's positive sides can outweigh the tedium of clearing out endless respawns in the same area again, and again, and again. For me, the benefits still barely managed to outweigh the cons, though I would never consider replaying this game until the respawn rate is reduced.

Of course, I also received this review key for free, so I could afford to approach the game without worrying whether I was getting good value for my money. The Technomancer is currently being sold for 44,99€ on the Steam store, and that price may be hard to justify for a game that was very obviously made on a tight budget. Every player has their own idea of what a good purchase price looks like, but if you want my advice, I'd wait until the game is fully patched and at least 60% off. It is worth playing, but there's no need to rush.

Kompletan rivju:

http://www.rpgcodex.net/content.php?id=10350

Meho Krljic · « **Reply #15 on:** 05-07-2016, 07:54:49 »

Niko nam ne brani da otvorimo još tema, za svaku od podvrsta RPG-a kojih možete da se setite, druže Neomeđeni!!! Roguelike! Turn-based! Realtime! D'n'D!!!!!! Srednjevekovni! Naučnofantastični! Savremeni! Japanski! Njemački! Američki! Poljski! Estonski!

Tehnomanser deluje kao nešto što ćemo uzeti na nekom budućem steam saleu i brutalno ga ignorisati godinama... A kad ga zaigramo možda budemo prijatno iznenađeni.

neomedjeni · « **Reply #16 on:** 05-07-2016, 08:03:18 »

To bi već bilo bahaćenje.

Sve je to okej dok god imamo pomenute godine za ignorisanje igara upitnog kvaliteta u našim peščanicima, druže Meho!!!

Meho Krljic · « **Reply #17 on:** 05-07-2016, 08:10:38 »

Pa... ja ih imam značajno manje nego ti, zato trenutno i igram japanski RPG u kome učim da pevam i plešem da bih postao tinejdžerski pop-idol.

neomedjeni · « **Reply #18 on:** 05-07-2016, 08:17:20 »

Ma koliko mi sama ideja delovala u startu odbojno, pretpostavljam da je mehanika igre osvežavajuće drugačija u odnosu na RPGove s, hm, klasičnijom tematikom.

Meho Krljic · « **Reply #19 on:** 05-07-2016, 08:24:25 »

Pa, imajući u vidu da je igru pravio Atlus i da je u pitanju krosover između Shin Megami Tensei i Fire Emblem franšiza, mehanika je drugačija od, šta ja znam, Mass Effect, ali ne spada u nikad-do-sada-viđeno teritoriju. Ko god je igrao Persona 3 ili 4 i poslednjih par Fire Emblema ovde će prepoznati uobičajene Shin Megami Tensei trope (onostrana bića koja običnim ljudima daju nadnaravne sposobnosti, elementalni napadi, uobičajeni bafovi i debafovi...) i Fire Emblem elemente (tzv. weapon triangle kao i zajednički potezi srodnih likova). Dakle, nije baš inovativno u apsolutnom smislu ali je udobno, funkcionalno i lepo se uklapa uz ajdoru estetiku igre.

neomedjeni · « **Reply #20 on:** 05-07-2016, 08:29:27 »

Zaboravi, mislio sam da se radi o RPGu čija je suština građenje karijere pop zvezde kroz celu igru, bez ikakvih fajtova, upliva onostranog i slično. Te sam pretpostavio da prilikom levelapovanja poboljšavaš, šta znam, različite aspekte svojih glasovnih sposobnosti, učiš plesne pokrete, uvećavaš komunikativnost, smanjuješ nivo treme i slično.

Meho Krljic · « **Reply #21 on:** 05-07-2016, 08:43:06 »

Da, pa, postoji i to, ali je pre svega vezano za invaziju onostranih bića koja pokušavaju da preuzmu kontrolu nad svetom (a kreću od Šibuja četvrti u Tokiju, naravno

) koja se moraju poraziti ulascima u "idolasferu" i borbama u njoj. Sakupljanje iskustva ide kroz borbu a pored uobičajenih borbenih veštona koje se time poboljšavaju, levelapuju se i aspekti ličnosti koji se tiču toga što si pomenuo. Sve je to ipak usredsređeno na borbu, sa jasnim vezama između sazrevanja osobe kao izvođača i njenih sve viših borbenih statistika, ali akcenat je na borbi, da.

Za to što tebe zanima, trebalo bi da igraš Yakuza V gde je celo treće poglavlje upravo prikaz napornog rada tinejdžerke koja se sa Okinave preselila u Osaku jer ju je agencija skautovala u prodavnici i njeno poglavlje je actually učenje pevanja, plesa, nadmetanje na talent show emisijama na televiziji, gostovanje u talk show programima, nadmetanje u plesu na ulici sa drugim vršnjacima itd.

Naravno, za to ti treba:

1. PS3

2. Stotinak sati vremena od kojih to poglavlje traje možda 20 a ostalo su brutalni mačo muškarci koji se tuku pesnicama, katanama, motkama, biciklima i saobraćajnim znacima.

neomedjeni · « **Reply #22 on:** 05-07-2016, 08:50:44 »

Pa, za početak ispunjavam jedan uslov.

Meho Krljic · « **Reply #23 on:** 05-07-2016, 08:59:25 »

Kupili ste Playstation 3, druže Neomeđeni? Prelepo!!!!!!!!!!!!

Šalim se, jasno mi je na šta mislite. Samo sam napomenuo da četiri petine te igre otpadaju na borbu da ne biste mislili da je cela taj neki tinejdž pop pristup.

ridiculus · « **Reply #24 on:** 05-07-2016, 09:26:14 »

Quote from: neomedjeni on 05-07-2016, 08:29:27

Zaboravi, mislio sam da se radi o RPGu čija je suština građenje karijere pop zvezde kroz celu igru, bez ikakvih fajtova, upliva onostranog i slično.

To je jedna od najstrašnijih ideja koje je ljudski um ikad smislio, u kontekstu kulture japanskih idola! Administratori, brišite ovaj deo teme! Za dobro čovečanstva!

neomedjeni · « **Reply #25 on:** 05-07-2016, 09:50:39 »

Plašim se da je Boban uzeo odmor i da je za čovečanstvo, da ne spominjeno njegovu dobrobit, odveć kasno.

Meho Krljic · « **Reply #26 on:** 05-07-2016, 10:06:11 »

Drug Neomeđeni svakako ima dobru ideju i igra o kojoj pričamo (a koja nije akcioni RPG, već staromodni, potezni, mnogo više zasnovan na menijima nego na kretanju u realnom vremenu, ali meni je i u redu da brišemo te arbitrarne granice između podžanrova) se dosta metikulozno bavi tezama ajdoru kulture. Ne toliko na mehaničkom nivou ali na tematskom tu ima dosta istraživanja percepcije idola kao ne pukih zabavljača već neke vrste savremenih heroja koji običnom svetu donose nadu i prenose energiju i služe kao neka vrsta idealnog uzora. Za sada (završio sam tek dva dandžna) igra na ide u dublji konflikt između spoljne manifestacije ličnosti idola i unutrašnjih previranja u njihovoj duši - znamo da idoli zvanično nemaju emotivne/ seksualne partnere jer je veliki deo njihovog imidža "čistota" i posvećenost isključivo fanovima - ali ima nagoveštaja da će do ovoga doći pošto se pomalja moguća romansa između para likova a po kancelariji u agenciji se već šuška o tome da li ona ima dečka itd. Pošto je Persona 4 solidnu kilometražu izvukla iz sličnih ideja, ne bi me iznenadilo da se i ovde ispipa ta tenzija između idola kao ideala i idola kao ljudskog bića.

Takođe, jedan od likova u igri je, iako dolazi iz Fire Emblem univerzuma, zapravo solidno jaka aluzija na Hatsune Miku i zanima me šta će Atlus da uradi sa ovim do kraja i da li ćemo dobiti neku dublju analizu odnosa ljudi sa sintetičkim ličnostima itd.

ridiculus · « **Reply #27 on:** 05-07-2016, 10:59:37 »

U osnovnom obliku, čitav taj fenomen nije ništa bolji od našeg turbo-folka. Ali, neke od najboljih stvari u japanskoj pop-kulturi su nastale kao satira idola ili bar istraživanje njihove mračne strane. Sve zavisi kako se pristupilo tome. Nije tu samo "čistota" - nemaju oni nikakve vezu sa hrišćanskim kaluđericama, recimo - već je to potpuno prožeto sa obožavanjem "slatkog" (kawaii), učestvovanjem u svim zabavnim aktivnostima - iako retki imaju talenta makar za jednu - i korporativnim imidžom. Ne zaboravimo da su idoli lice zabavljačkih korporacija - mnogo, mnogo više nego pop-grupice na Zapadu. A to je nešto čega bi se većina liberalno odgajenih Zapadnjaka grozila, kada upozna stvari malo ispod egzotične površine. I ja sam se često tu zgrozim, mada više na području ukusa...

Father Jape · « **Reply #28 on:** 05-07-2016, 11:12:07 »

Hm. Koje bi štivo preporučio za bolje upoznavanje s tom tematikom?

ridiculus · « **Reply #29 on:** 05-07-2016, 11:17:51 »

Štivo u kom smislu? Kao teoretski rad ili estetski (nešto što se bavi idolima)?

EDIT: ima tu nekoliko stvari koje su veoma prepletene - kult mladosti, oličen u srednjoškolcima kao najčešćim protagonistima u popularnim kulturnim proizvodima, pa kult bezbednog i pitomog, slatkog, oličen u mnogim igračkama i "slice-of-life" stripovima i TV serijama, i pokušaću da se setim šta se bavi konkretno idolima (koji su tradicionalno imali najviše veze sa muzikom i TV-om, ali imaš i foto-idole (gravure idols) koji su seksualizovani, itd). Čitava je to zbrka, a ja sam kupio informacije sa milion strana. Od filmova mi Perfect Blue prvo pada na pamet. Pogledaću pa ću ti probrati.

neomedjeni · « **Reply #30 on:** 05-07-2016, 11:27:54 »

Što više čitam o ovome, sve sam uvereniji da treba napraviti RPG koji će se isključivo baviti pomenutom temom. Izvini, druže Ridiculus.

ridiculus · « **Reply #31 on:** 05-07-2016, 11:33:34 »

Quote from: neomedjeni on 05-07-2016, 11:27:54

Što više čitam o ovome, sve sam uvereniji da treba napraviti RPG koji će se isključivo baviti pomenutom temom. Izvini, druže Ridiculus.

Ništa, ništa... Miran sam jer je sledeći korak: Takashi Miike plati neomedjenog da odigra tu igru na PS-u najnovije generacije i snimi to kamerom! I ostavi mu PS u nasleđe!

ridiculus · « **Reply #32 on:** 05-07-2016, 11:54:53 »

U suštini, i Macross je zasnovan na kulturi idola, ali to su bile 80-te, tad je to bilo malko drugačije. Čak i Sharon Apple iz Macross-a Plus je neka vrsta preteče za Hatsune Miku. Istorijska preteča, jer je konceptualno nadmoćna i karakterno zanimljivija. Vidim da ljudi (tj. fanovi, zapadni fanovi) trpaju neke stvari među idole kojima tu nije mesto... Urbangarde je meni drag bend, oni satirizuju idole, ali nisam siguran koliko bi njih ukapirao neko ko dolazi sa strane.

A od teoretskih radova, ovaj je najbolji, od onih na engleskom.

Meho Krljic · « **Reply #33 on:** 05-07-2016, 12:20:46 »

Quote from: ridiculus on 05-07-2016, 10:59:37

U osnovnom obliku, čitav taj fenomen nije ništa bolji od našeg turbo-folka. (...) Ne zaboravimo da su idoli lice zabavljačkih korporacija - mnogo, mnogo više nego pop-grupice na Zapadu.

Da, negde između ove dve rečenice treba tražiti suštinu idol-kulture, bar kako je ja doživljavam kroz vrlo indirektni ekspoužr istoj. U njoj postoji isti intenzitet površnosti u životnoj filozofiji i stavovima koji pripisujemo našoj estradi ali izbrušen na mnogo viši nivo prezentacije i, ako smem da upotrebim tu reč, ritualnosti.

ridiculus · « **Reply #34 on:** 05-07-2016, 12:31:19 »

Heh, lepo si to opisao.

A za Džejpa... pa, mislim da se Helter Skelter može opisati kao priča kakvu traži. Nije formalno o idolu o kakvom ovde pričamo (članu/članici veće grupe), ali suštinski je to to. Ista vrsta pritiska, ista vrsta medijske manipulacije. Jedna od najboljih mangi svih vremena.

Meho Krljic · « **Reply #35 on:** 05-07-2016, 12:38:22 »

Inače, najpoznatija japanska igra (tj. serijal) koja se bavi temom idola je Idolmaster, mada nije RPG, neg tzv. "raising simulator". Najpoznatiji RPG koji se (donekle) bavi ovom temom je Omega Quintet, koji je opet kombinacija RPG-a (sa sve postapokaliptičnim elementima) i idol simulatora. Ali verujem da će ubuduće i Tokyo Mirage Sessions biti pominjan kad se bude o ovome pričalo...

Father Jape · « **Reply #36 on:** 05-07-2016, 13:13:37 »

Zahvaljujem.

neomedjeni · « **Reply #37 on:** 05-07-2016, 15:08:54 »

I od mene preporuka za Helter Skelter. Pročitano bez treptanja.

ridiculus · « **Reply #38 on:** 24-08-2016, 00:43:22 »

Ovo će izgleda biti jako dobra godina za akcione RPG-ove. (Ma, koga briga za GODINE! Mi gledamo najmanje MILENIJUME! EONE, BRE!!!)

Ovaaaj... sledi malo ozbiljnosti...

Osim visokoprofilne Grim Dawn, koja je jedna od najboljih u ovom podžanru od njegovog nastanka, imamo i jednu nezavisnu igru, koja nije vizuelno lepa, koja nema neku posebnu veštinu na nivou pripovedanja, čiji tekst je povremeno amaterski napisan, koja ima potpuno zanemarljivu muziku (obično su igre takve, ali onu iz Eadora i Sunless Sea mogu da slušam i nezavisno), čiji svet je bez posebnog karaktera zato što je proceduralno formiran (ali to je boljka i Diabla) na početku svake igre, koja ima pretrpan i verovatno ružan korisnički interfejs, ali koja je toliko dobra na nivou sistema i mogućnosti i informacija koje pruža igraču, da ću ozbiljno da se pozabavim njome.

Dame i gospodo, ta igra je Zombasite. Puštena u javnost koliko danas. Dobro, ne bukvalno, pošto je već bila pristupačna za probu neko vreme, ali nije bila finalizirana, dakle, ni ozvaničena.

Ta igra je proizvod malog studija zvanog Soldak Entertainment, koji je praktično poslovno ime za Steven-a Peeler-a. Ovo je četvrta igra pod njihovim imenom, i sve imaju neke odlike koje ih povezuju i čine njegov dizajnerski pristup prepoznatljivim. Više o tim drugim igrama - kao što je Depths of Peril - drugom prilikom.

Elem... Zombasite polazi od ideje koja možda i nije toliko originalna u drugim medijima, ali u svetu video-igara ne znam za nešto slično. Najbolji opis - a to sam čuo od drugih, i to me je privuklo njoj - je: Diablo i zombi-apokalipsa. Drugim rečima, mrtvi - i to ne samo ljudi - se dižu i prete da uguše taj svet (koji god bio stvoren od strane Boga proceduralne geneze), koji je standardni svet fantazije. Zombasite i znači "zombi + parasite", a ja ću za sada samo postaviti mali trejler, koji ne znači mnogo - zbog onih mana koje sam gore izneo - ali možda je bolje da krenemo od najlošijeg ka najboljem.

http://youtu.be/x5PqM-wPlUg

ridiculus · « **Reply #39 on:** 24-08-2016, 01:56:23 »

Evo nekoliko elemenata koje bih istakao kao značajne u Zombasitu:

- nekoliko mogućih načina da se dođe do pobede;

- igrači imaju svoje likove, ali imaju i svoje klanove, koji slede tog centralnog lika. Klanova u igri obično ima nekoliko, čak i kod solo-igranja (moguć je i multiplejer);

- temeljna objašnjenja u vidu tultipova, sistema pomoći u samoj igri ili unutar priručnika;

- svet funkcioniše nezavisno od igrača. Ovo je glavna odlika igara koje pravi Soldak, i ne mogu dovoljno da naglasim njenu važnost. Njihovi svetovi idu svojim tokom. Na primer: dobijete kao jedan od mogućih zadataka da ubijete neko stvorenje koje pravi nešto što može stanovnicima okolnih oblasti (a tu ste možda i vi i vaš klan) zagorčati život. Prvo, može da se desi da ga neki drugi klan ubije pre vašeg, i taj zadatak otpada - dakle, ne uzimate nagradu za njegovo ispunjenje. Drugo, može da se desi da to stvorenje napravi to što je započelo, ili sklopi saveze sa drugim stvorenjima, i zaista vam zagorča život. Velika je šansa da se nešto od toga desi ako pustite stvari. Zaključak: ne možete nikad uraditi sve i završiti sve ponuđene zadatke, jer: A. ima ih mnogo; i B. neko će nešto uraditi pre vas.

- ovo je igra gde je cilj preživljavanje, što znači da su resursi škrti, i da hrana igra veliku ulogu. Takođe, uvek postoji opasnost od infekcije (poenta zombifikacije).

neomedjeni · « **Reply #40 on:** 24-08-2016, 07:36:34 »

U teoriji zvuči fenomenalno. Ti si ovo igrao u nekoj test fazi, druže Ridiculuse, ili si samo pomno pratio vesti o razvoju igre i snimke gejmpleja koje su izbacivali?

ridiculus · « **Reply #41 on:** 24-08-2016, 07:43:05 »

Igrao besplatan demo... ali sam i pratio i gledao druge, tako da više ne znam šta u mojim zaključcima vodi poreklo od čega. U svakom slučaju, nastaviću da igram demo, koji nema podršku za više igrača i više nivoe težine i mnogi elementi su siromašniji (zadaci, protivnici, događaji), ali, u suštini, daje dobru predstavu o igri.

neomedjeni · « **Reply #42 on:** 24-08-2016, 07:57:28 »

Okej, moraću i sam da probam demo. Opis onoga što igra nudi deluje prilično intrigantno, šteta što je hack&slash.

ridiculus · « **Reply #43 on:** 24-08-2016, 08:08:43 »

Možda barem bude inspirisalo nekog da eksperimentiše sa sličnim rešenjima u okviru žanra. Kao jedan od najvećih problema u dizajnu RPG-ova (onih "pravih"

) vidim tok vremena i dešavanja, koji uvek nekako čeka na igrača, i što je svet otvoreniji i mogućnosti raznovrsnije, situacija je gora. Ali treba to odraditi tako da igrači nemaju osećaj potpunog gubitka kontrole.

Meho Krljic · « **Reply #44 on:** 24-08-2016, 08:12:38 »

U takvim situacijama rešenje je najčešće da se vreme potrebno da se odigra cela igra skrati na takvu meru da je ponovno igranje igre iz početka ne samo verovatna akcija nego i očekivana. Dead Rising je primer visokoprofilne mejnstrim igre koja je rabila ovu filozofiju: vreme protiče "stvarno", mnogi događaji i misije se događaju paralelno i ne mogu se uraditi u jednom prelasku igre, sa svakim sledećim prelaskom igre igrač zadržava apgrejde koje je dosegao u prethodnom itd. Iz nekog razloga i to je bila Zombi igra.

ridiculus · « **Reply #45 on:** 24-08-2016, 08:15:47 »

Ako se koncept ispostavi kao neuspešan, najlakše je optužiti zombije?

neomedjeni · « **Reply #46 on:** 24-08-2016, 08:21:18 »

Quote from: ridiculus on 24-08-2016, 08:08:43

Možda barem bude inspirisalo nekog da eksperimentiše sa sličnim rešenjima u okviru žanra. Kao jedan od najvećih problema u dizajnu RPG-ova (onih "pravih" ) vidim tok vremena i dešavanja, koji uvek nekako čeka na igrača, i što je svet otvoreniji i mogućnosti raznovrsnije, situacija je gora. Ali treba to odraditi tako da igrači nemaju osećaj potpunog gubitka kontrole.

Da, to je jedna od stvari koja je i mene živcirala. Naročito jer su još u devedesetim RPGovi počeli da prave prve korake u prevazilaženju pomenutog problema, ali se od toga odustalo (možda upravo jer su svetovi postali veći i raznovrsniji). U orginalnom Baldurs Gateu, ako si uzeo Minsca za kompanjona, on bi te napustio ako ne odeš do Gnoll Strongholda da oslobodiš Dynaheir u roku od desetak dana. A Kalid i Jaheira bi počeli da neprestano zvocaju ako bi predugo odlagao odlazak u Nashkel.

Drug Meho bi mogao da potvrdi da li je ovo tačno, mislim da sam negde pročitao da su mnogi kvestovi u Witcheru 3 tako koncipirani da ne čekaju igrača da dođe i pozabavi se njima jednom kad ih aktivira, nego stvari idu svojim tokom koji ih može dovesti do nemogućnosti da se kvest završi kada se igrač jednom seti da se njime pozabavi. Ovo je bilo neko hvalisanje developera iz CD Projecta u toku izrade trojke, pa nemam pojma da li su pomenute ideje na kraju zaživele u igri.

Meho Krljic · « **Reply #47 on:** 24-08-2016, 08:25:02 »

Ja nisam sreo ništa slično u Uičeru trojci, ali nije isključeno da je to istina za neke kvestove. Mada je to frustrirajuća stvar za igrača i, kako rekoh, ima smisla ako je igra dovoljno kratka da stalno ponovno polaženje iz početka ne deluje kao vežbanje mazohizma. Dead Rising kampanja je mogla da se završi za 3-4 sata pa je to tamo solidno funkcionisalo a sa svakim sledećim prelaskom igrač je bio sve snažniji pa jemogao i više da uradi. U Witcher 3 ja sam posle nekih 25 sati tek na možda 9-10% igre tako da...

Inače, ideja o "stvarnom" protoku vremena u igri je dosta stara, sećam se da je Sherlock, tekstualna avantura studija Melbourne House (poznatog po avanturi Hobbit koja je bila u vrhu lista najboljih igara svih vremena početkom osamdesetih

) još osamdesetčetvrte godine radila nešto tako:

https://en.wikipedia.org/wiki/Sherlock_(video_game)

ridiculus · « **Reply #48 on:** 24-08-2016, 08:30:48 »

To je univerzalna karakteristika Soldakovih igara. Još je prva, Depths of Peril, imala tu odliku, a ona je izašla... 2007?

Depths of Peril Overview

Quote

Features:
...
- real and hard consequences from a living world
- breathing, evolving world
etc.

No, njihove igre su prilično opskurne (a sledile su takođe fantazijski Din's Curse i svemirski Drox Operative), ali sada živimo u dobu kada mogu da prođu zapaženije. Indi-revolucija, Stim, i tako to...

neomedjeni · « **Reply #49 on:** 24-08-2016, 08:42:15 »

Možda nije pravo mesto za temu, ali mrzim tu razmaženu potrebu da igrač reši sve kvestove i vidi kompletan sadržaj igre u jednom prelasku (utoliko više jer i sam od iste patim). A developeri su počeli i previše da izlaze u tom pogledu u susret igračima, bar po mom, skromnom da skromnije ne može biti, iskustvu.

Uzmite Baldurs Gate 2 i njegovog duhovnog naslednika, Pillars of Eternity. BG2 ima tone i tone materijala vezanog za kompanjone (pritom mislim na kvestove, jer neki likovi ih imaju više od jednog) i Strongholdove (svaka klasa ima po jedan, sa najmanje 5-6 kvestova vezanih za isti) koje je apsolutno nemoguće istražiti u jednom prelazu (čak ni kada je samo o kompanjonima reč). Jer je nemoguće i teoretski i praktično sve regrutovati i putovati sa njima dovoljno dugo da bi se otključali pomenuti kvestovi). S druge strane, PoE ima jedan stronghold u kome, u zavisnosti od odluke donete u ranoj fazi igre, za vas tajna može da ostane samo jedna jedina soba (u kojoj se nalazi solidno oružje i ništa više). A igra je koncipirana tako da ima vremena i načina (i to je veoma lako izvesti, uradio sam to na prvom prelazu) da igrate sa svim kompanjonima, rešite sve njihove kvestove i vidite kompletan sadržaj vezan za svakog od njih.

Okej, ovo je naizgled kompenzovano skil čekovima koji igraču zaključavaju određene dijaloge i puteve za rešavanje kvestova ako mu određeni atributu nisu dovoljno napumpani. Avaj, ponovo nešto što je lako prevazići. jer u igri je moguće nabaviti predmete koji dodaju po 3-4 poena pomenutim atributima i dodatno ih još povećati odmorom u gostionicama ili Strongholdu za 2-3 poena. Posledično, samo ako ste dovoljno uporni, vi ne možete ni u čemu da omanete u PoE. Jedna od retkih stvari koje mi se ne sviđaju u igri.

News:

Author Topic: Akcioni RPG-ovi (Read 15189 times)