Narodna

[---]

posto se prica na drugim topicima otima kontroli, hajde, reko, da otvorimo jedan topik za narodnjake.
(argument da to ne dolikuje ovom forumu ne prihvatam, jer je ocigledno da ne oskudevamo u poznavaocima i ljubiteljima narodne muzike.)
koji su vasi favoriti medju pesmama i zasto, koji su vam omiljeni kompotzitori, stilevi, periodi, pjevci, i sta biste voleli da cujete obradjeno u modernom, a la alt. kantri stilu danas?
(u principu, trebalo bi se drzati novokomponovane muzike, ali i koji tradicional ako upadne - nije steta...)

za pocetak, moj all time favorit je tozovceva pesma "violino, ne sviraj", koju bih zbilja voleo cuti danas su nekakvom uvrnutom bluz maniru.
takodje, "moj zivote, sta li mi te truje" je oduvek bila moj svadbarski kec iz rukava.

taj bolni, iskreni, katarzicni vapaj propracen lijepom melodijom  izaziva zmarce vec vise od trideset godina:
"moj zivote, sta li mi te truje,
sta li moje nade sahranjuje?
da li pice, kafane il' zene?
moj zivote, sta cinis od mene?"

[Ghoul]

taj bolni, iskreni, katarzicni vapaj propracen lijepom melodijom  izaziva zmarce vec vise od trideset godina:
"moj zivote, sta li mi te truje,
sta li moje nade sahranjuje?
da li pice, kafane il' zene?
moj zivote, sta cinis od mene?"

da, ali ima li krucijalnijih stihova od ovih:
"nemam drage,
nemam druga,
sudbina se sa mnom ruga,
na mom polju nema cveća,
jedina si moja sreća''
???????

[---]

he, he, gdje se toga seti?
oduvek sam se pitao sta znaci onaj deo "najma rakli"... kontam da je nesto na romskom, ali sta - devla zna...

[Meho Krljic]

Ja sam nekako skloniji jugu... Sinan Sakić, Boban Zdravković, Kemal Malovčić, Beki (nisam siguran odakle je on??), Indira, Šemsa... I naravno, bosanske kolege, recimo, dva Halida... Volim tu domaću interpretaciju turske narodne muzike, sa malo persijskih začina (i tu i tamo sirijskih, pakistanskih itd.) koja je u devdeset posto slučajeva teži hardkor od bilo čega što može da se čuje istočno od Novog Pazara. Volim te ubistvene ritmove, orijentalne harmonije pomešane sa lickovima hard roka sedamdesetih godina. Volim to triler-heavy pevanje.

Ono što je još uvek moja neispunjena želja je da neko sedne i sve to obradi u tvrdom hard rok ili pank fazonu (dakle, samo da doda malo gas na već postojeću osnovu). Nervozni Poštar je bio dobra ideja ali nije otišao dovoljno daleko, a Hali Gali Halid je previše dugovao Stoogesima da bi zaista odradio posao (mada je to bilo prilično opasno). Bio je onaj bend iz Smedereva, Tigrevi, koji su svirali neki dosadni moškor, ali su im obrade Sinana Sakića bila UBISTVENE. Takođe, behu oni momci iz Niša, Polarni fazani koji su, isto svirali neki dosadni moškor, ali su obradili Mali Mrav tako da čovek porazbija sve po kući...

[Jake Chambers]

taj bolni, iskreni, katarzicni vapaj propracen lijepom melodijom  izaziva zmarce vec vise od trideset godina:
"moj zivote, sta li mi te truje,
sta li moje nade sahranjuje?
da li pice, kafane il' zene?
moj zivote, sta cinis od mene?"

da, ali ima li krucijalnijih stihova od ovih:
"nemam drage,
nemam druga,
sudbina se sa mnom ruga,
na mom polju nema cveća,
jedina si moja sreća''
???????

Erm...

Tekst ne glasi "sudbina se sa mnom ruga", već "život mi je samo tuga"

[Ghoul]

Ono što je još uvek moja neispunjena želja je da neko sedne i sve to obradi u tvrdom hard rok ili pank fazonu (dakle, samo da doda malo gas na već postojeću osnovu).

100 mu gromova, meho, ovo je donekle blisko mojoj davnašnjoj ideji (na koju me inspisala baš obrada tome zdravkovića, 'pusto mi je sve' by ALONE): naime, da se uzmu naj-krš domaće tužbalice i kukumavačke pesme: sve ono 'nemam drage, druga, ništa, sudbo kleta, niko me ne voli, bem ti život, crni čemer, kuku lele, o zašto sam sam, čaše lomim, kafana je moja sudbina, bog me mrzi,' itd itd i da od tih pesama napravimo neke ebm, industrial, dark ambient, GOTH itsl obrade.
ali NE komične, parodijske, nego ozbiljne, da se mrak iz njih dovede do svojih najextremnijih zvučnih konsekvenci.

ovo što vuče na metal i hardcore me manje zanima, ali ok, i to bi valjalo čuti; al ovo sa dark-goth electro verzijama, to bi bilo do jajca!

[Ghoul]

Tekst ne glasi "sudbina se sa mnom ruga", već "život mi je samo tuga"

varira se u pesmi: postoje oba stiha.

[Meho Krljic]

Hmmm, morao bih da čujem tu verziju koju je Nikola uradio... Ne znam, meni je dark ambijent i sve što je gotsko po estetici nekako suviše tunjavo za muziku u kojoj ja ipak čujem puno strasti (čak i kad se peva da ti je sve pusto). Mislim, 'Dotako sam dno života' e pesma uz koju se lome čaše, stolovi i ostali inventar, ne pesma uz koju sediš u zamračenoj sobi i šaraš žiletom po rukama. Dakle, ja to sve vidim kao neku vrstu dionizijske tragične muzike, as explained by Fridriech Nietzsche.

Doduše, elektronsko obrađivanje muzike koju sam gore pominjao već se događalo i bilo je vrlo uzbudljivo. W-Iceov 'Techno Folk Remiks' je svakako bio na pravom tragu i velika je šteta što je posle počeo da se bavi nekakvim običnim elektrom i jadnjikavim hip-hopom..

[BladeRunner]

Odlicna tema. Sto se tice nekih mojih favorita, jedna od prvih pjesama narodne muzike koju sam cuo, a koja je bila toliko dobra da sam bio spreman da branim njen kvalitet u triphop/metal drustvu, bila je savrsena pjesma Usnije Redzepove "Zivote moj". Ta pjesma je u sebi imala (i dalje ima) esenciju Kostane, juga, Gazda Mladena i Jovce; tekst je bio potresan, a Usnijin glas jos bolji. Kasnije, kada sam nabavio malo vise od Usnije, vidio sam da je u svojim ranijim danima Usniju karakterisao 'gospodski' i odmjeren vokal, kao recimo u "Ruse kose curo imas". Takva Usnija mi se NE dopada previse, jer je bilo boljih vokala koji su izvodili slicnu muziku. Dakle, trubacki juznosrbijanski sevdah uz koji se lome case i flase - Usnija Redzepova.

Usnijino 'gospodsko' pjevanje na ranim albumima nije bilo nista drugo nego odraz doba u kome je "Ruse kose curo imas" nastalo. Trubacki potencijal ove pjesme totalno je zrtvovan smarajucem aranzmanu, a od novijih grupa slicno rade i otuzne "Legende" koje vise ne bi pominjao. Brak odmjerenosti i trubaca mogao je da prodje u zapadnoj Srbiji (uzicki kraj - Mica Petrovic, Milan Babic itd.), ali nikako ne i na raspojasanom jugu. Ipak, ovaj virus klasicizma u narodnoj muzici, gdje je harmonika zamijenjena kompleksnim aranzmanima i tihim violinama, izbacio je u prvi plan Cuneta Gojkovica (legenda o cenzuri u "Kafu mi draga ispeci"), donekle Lepu Lukic, ali moj apsolutni favorit u ovom drustvu je bila i ostala Ksenija Cicvaric. Ona je jedina pjevacica narodne muzike koju nikada nisam mogao da zamislim u kafani. Izdvojio bi njen odmjeren glas u "Drema mi se", pri cemu je kljucna rijec kontrola. Zaista je imala GLAS koji je bio pravilno zauzdan. Nema tu sevdaha i lomljenja casa - ovo je esencijalna, gradjanska tuga i narodna muzika koja ima jako malo seoskog u sebi.

Nekako dodjosmo i do Silvane Armenulic. Silvana je bila best of two worlds. Mogla je da vlada i u zadimljenoj kafani u Bosni i u koncertnoj sali bilo gdje drugo. Prosto: Silvana je imala i stas, i glas, i licnu sudbinu koja se mogla porediti sa ponorima Tome Zdravkovica i, vec spomenute, Ksenije Cicvaric. Izdvojio bi Silvanino izvodjenje pjesme "Zvijezda tjera mjeseca". Kad procitam da je Meho Puzic kralj sevdalinki, pustim sebi ovu pjesmu onako kako je otpjevao on, pa onda kako je otpjevala Silvana, a onda shift+delete Meho Puzic. Niko nije bolje izvodio sevdalinke od Silvane Armenulic, pri cemu bi jedino dodao Nedzada Salkovica i njegovu predivnu "Ne klepeci nanulama".

Zenski vokali su mogli mnogo toga, ali nisu mogli da obuhvate klasican seretluk kojim se odlikovala Sumadija. Mislim da (izuzev u Bosni) nigdje nije bilo ostrije konkurencije nego u srednjoj Srbiji. Klasicne numere Miroslava ilica su mi uvijek bile isuvise poetske i prociscene - pravu dozu realizma meni je davao neprikosnovni Tozovac, cija "Vlajna" i "Vodenicareva cerka" predstavljaju pravu mjeru skakljivog teksta koji nikad nije banalan, nego becarski u pravom smislu te rijeci. Za dalju razradu, uporediti Tozovcevo shvatanje klasika "Da zna zora" i istu numeru u izvjedbi Zvonka Bogdana, gdje se u pet sekundi vidi ko je bolje shvatio o cemu se tu zapravo radi. Tozovceva "Ide Mile lajkovackom prugom" bila je numera koja je zaista i apsolutno seoska (ne i seljacka), i upravo ovo nepristajanje na kompleksne aranzmane (u tom periodu - kasnije su dosle "Prazna casa na mom stolu" i "A ja sam negde rujno vino pio") izdvajalo ga je i izdvaja ga od svih ostalih. Takodje, treba se sjetiti subverzivnog "Jeremije" i legendarne fotografije na topu.

U prethodnom pasusu sam spomenuo Zvonka Bogdana i njegovu inferiornost u shvatanju sumadijskog zvuka. Sa druge strane, niko nije superiornije shvatio duh ravnice od njega u numerama "Vec odavno spremam svog mrkova" i "U tom Somboru" (koja mi je jedna od najdrazih numera narodne muzike uopste). Zvonko je takodje imao talenat da duhovite pjesme pjeva taman kao da se ubitacno zeza, pri cemu mislim na "Kad sam bio mladjan momak ja". Treba obratiti paznju na vokalne sinkope koje obilato koristi dok ovo pjeva. Svaki stih kasni djelic sekunde u odnosu na orkestar u pozadini - izvesti ovo tako da postane ocigledno tek na peto slusanje jeste ogroman talenat.

Kad pominjemo izvodjenje tradicionala, ne bi htio da zaboravim Aleksandra Sarievskog nakon cije "Uci me majko, karaj me" sam poceo manje da cijenim "Leb i Sol" (meni je original komad bolji od obrade). Ipak, izvodjenje tradicionala i talenat da se sopstvena numera progura kao tradicional su dvije razlicite stvari, sto najbolje zna Toma Zdravkovic. Numera "Ispod palme na obali mora" koja u sebi ima dva kobna nenarodna elementa gdje je jedan botanicki (palma), a drugi geografski (more), meni predstavlja bukvalno klasik ravan svemu gore nabrojanom. Kako je Toma pisao i stvarao, ko je odgovarao na pisma Tominih obozavalaca, kome je i kada poklanjao ruze na Skadarliji - sve u djelovi jedne licne legende. Ruku na srce, par Tominih pjesama, i to onih po kojima je najvise poznat, su mi tezak smor. Nikad nisam uspio da se navucem na "Kafana je moja sudbina" (ili na ijednu pjesmu Harisa Dzinovica), ali zato se redovno najezim i potresem kada cujem "Za Ljiljanu". To je zaista emocija, a samo ova numera bi bila dovoljna da opravda moj snobisticki prezir koji imam prema ljudima koji odmahnu rukom na pitanje da li im se dopada ijedna pjesma narodne muzike. Pozdrav.

[Meho Krljic]

BladeRunneru, suzu sam pustio....... I hvala za podsećanje na Nedžada Salkovića...

[Ghoul]

Hmmm, morao bih da čujem tu verziju koju je Nikola uradio... Ne znam, meni je dark ambijent i sve što je gotsko po estetici nekako suviše tunjavo za muziku u kojoj ja ipak čujem puno strasti (čak i kad se peva da ti je sve pusto).

pa jeste, to je usporeno maximalno, pretvoreno u DRONE, dakle DOSLEDNO sprovodi textualnu poruku: ako si 'na dnu' onda si NA JEBENOM DNU života, naravno da ćeš da se sečeš žiletima, uostalom i (samo)čerečenje je dionizijsko par excellence; i stoga mi je logično da i melodija treba da bude takva, down & out.

mada, ne mora da je *isključivo* takva melodija. to je samo jedna od opcija.
pogledaj recimo moju all time favorite pjesmu PAINT IT BLACK (ne njenu folk obradu, pliz!): ona, kad se sluša samo melodija, čak može da zazvuči i živahno, možda čak i veselo. al kad vidiš text, shvatiš koje je to sumorno 'veselje'; znači može i taj pristup, što da ne.

ko može bez problema da skida s neta mjuz, evo fascinantne preporuke:

'Tango for the Concession of the Suspender Princess'
od grupice ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO  na albumu 'Cocktails, Carnage etc. etc.'

to su neki šveđani ako se ne varam, nisam siguran da su ikad čuli tomu zdravkovića, ali to je odrađeno sa klarinetima i armonikama (ok, klavir je malo out of place, ali lepo zvuči), i –za mene, barem- SAVRŠENO gađa taj tominski ugođaj,  A POSEBAN ŠMEK DAJU POVREMENI ZVUČNI EFEKTI NALIK OŠTRENJU NOŽA O NOŽ, što kafanskom štimungu i pretnji iminentnog krvoprolića daje preko potrebnu dimenziju autentičnosti!
 

[Джон Рейнольдс]

Meho, sećaš li se kako su Kurz und klar obradili (beše li?) Cecu "Volim te"? Kakav je to kraudplizer bio! Onomad u Božidarcu su je odsvirali dvaput zaredom i niko se nije bunio. Plašim se da su članovi današnjih bendova prevelike sise da bi se upustili u prepakivanje narodnjaka. Nije to dovoljno "urbano", a gle paradoksa - ja ne vidim veliku razliku između nekog rejva i Guče.

Čikine bombone sviraju kao instrumental deo jedne starogradske pesme čije su mi ime sto puta govorili i ja sam je stoprvi put zaboravio. Bilo kako bilo, mislim da mid-tempo psychobilly zvuk dobro leže uz starogradske pesme i ta kombinacija bi meni bila najzanimljivija.

Ja već veoma dugo čekam neke naše The Pogues, ali zasad uzalud. Nije da nemamo originalnog materijala, ali se prepakeri bave drugim stvarima. Glupo je da imamo Orthodox Celts, Irish Stew i Tir na n'Og, ali nemamo nijedan takav koji svira srpske pesme. Tuđe-slađe...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

za re-visit predlazem jos 3 pesme:
1. Uzmi sve sto st zivot pruza...
2. Srce je moja violina...
3. Vino tochim, a vino ne pijem...

[---]

cestitam blejdraneru, post je zaista fenomenalan...
glede sevdalinki i nedzada salkovica - uzivam u njegovoj izvedbi pesme "kad ja  podjoh na bembasu", jedne od mojih omiljenih sevdalinki. na neki cudan nacin, tamo gde ni trebalo da bude razgoropadjeni bol sevdaha - koji je odlikovao nacin pevanja safeta isovica - nedzadova verzija je uzdrzana, smirena, a "tanki" vokal bravurozno seta kroz melodiju, pokazujuci legendarnom saji da sevdah moze i drugacije. inace, legenda kaze da je ivo andric, kada je cuo vest da je dobio nobelovu nagradu, od neke starogradske bande na skadarliji narucio upravo "kad ja podjoh na bembasu".
s druge strane, safetove vokalne kvalitete je tesko osporiti. taj raspon kojim safet sa lakocom prelazi iz niskih u visoke registre na "kad sretnes hanku" je fascinantan, ali meni, danas, pomalo dalek. mostar sevdah reunion, recimo, kombinujuci sevdah sa dzezom, mnogo mi je blizi, smireniji, kontrolisaniji... neke od pesama koje sa MSR izvodi ljilja petrovic batler su pure gold.

opet, bicu iskren spram meha puzica, cisto radi ravnoteze. njegova verzija "cudna jada od mostara grada" mi je mnogo zivlja i bolja, valjda zbog tog veselog forspila (znam, znam, mozda promasenog kad se sagleda celina pesme), da mi druge verzije, cak i ona merside hadziabdic, totalno padaju u zaborav.

takodje se slazem sa blejdom i suzu pustam u ucmaloj kancelariji na zabezeknutost amerikanaca... samo zato jer sam se podsetio "vec odavno spremam svog mrkova", ravnicarske nostalgije par ekselans, gde i sam "spori ritam" vozi u nepovratni stari svet salasa, konja i bunara.

sto se estrade tice, i tog kafanskog derta i cemera, valja da se pomene angel dimov. zapravo, svega par pesama, ali pesama koje su eklatantan primer da je nekada cak i razdert "ispracaj u vojsku" narodnjak imao vise smisla (razlikujem "svadba" narodnjake, koji su obicno nesto veseliji i pesme se ipak biraju spram prigodnosti, od "ispracaj" narodnjaka, gde se okupi momcad iz lokala, pa udara u patos). angelove pesme "jedna prica o nama", "cujem neke price" i "dva prstena dva svedoka" imaju ono sto im se najcesce pominje u naslovu - pricu. "dva prstena, dva svedoka" radi ono sto nase filmadzije, a i umetnici, jos ne rade - gazi do kraja. sta, zelis da napravis pesmu o nostalgicnom susretu dvoje nekad zaljubljenih? udri do kraja:
"jedva sam te prepoznao, draga,
godine su ucinile svoje,
ne svetlit i lice onim sjajem,
ko kad nekad mastasmo u dvoje," je pocetak bez iluzija, a kraj, kad se emocije izmedju njih ne vide na licima, a trepte u srcima, jos je bolji:
"rastasmo se zbunjeno i brzo
i bez reci, jer bilo ih nije,
zaplovismo ulicama dugim,
svako svoje suze da sakrije."

sto se tiche obrada, i meni se chini da bendovi jos uvek nemaju dovoljno hrabrosti da ozbiljno uzmu u obzir novokomponovanu muziku. previse konteksta. seljacki je. muzika najnizih poriva. dno dna. tako te stvari. ali evo, Strasni Haremski Cuvari su imali na repertoaru u jednom periodu "ostaj ovde" od mileta kitica, a na prvom snimku recituju, doduse, "kolovodja djavo" sabana saulica i "okrece se kolo srece" kemala malovcica.
sad, videcemo sta ce dalje biti.

[lilit]

opet, bicu iskren spram meha puzica, cisto radi ravnoteze. njegova verzija "cudna jada od mostara grada" mi je mnogo zivlja i bolja, valjda zbog tog veselog forspila (znam, znam, mozda promasenog kad se sagleda celina pesme), da mi druge verzije, cak i ona merside hadziabdic, totalno padaju u zaborav.

nova verzija: Mostar Sevdah Reunion
http://youtube.com/watch?v=WMawaPEqg1I&mode=related&search=

[crippled_avenger]

Ja sam prošle godine predlagao Loki da Automatik objavi kompilaciju covera gde bi Karamelice pevale pesme koje je stihovala Marina Tucaković, od Zane do Cece.

Što se ličnih preferenci tiče, da parafraziram besmrtnog Jaja Houru, ja jesam odrastao uz ratne filmove u boji, ali ne i uz narodne pjesme pune boli. Pa ipak, mogu da kažem da imam par favorita posle šesnaestog "jegera", ipak nažalost isključivo turbine, nikako old schoola.

[Meho Krljic]

Jes, i meni je turbina nekako bliska, valjda jer sam metalac. Slične estetike.

Nego, šta je rekao Loka? Poznajući njega, vrlo je ozbiljno razmatrao tu ideju, s obzirom da su njegovi puleni redovito izgrađivali popularnost na obradama pop hitova. Not that there is something wrong about it...

[---]

marina-futa besmrtno old school ostvarenje: "poznaces me" harisa dzinovica.

i daj da cujemo te turbina favorite...

[Cornelius]

neke od pesama koje sa MSR izvodi ljilja petrovic batler su pure gold.

"Glas zemaljskiji nego sama zemlja koji ide pravo u srce – rekao je za nju poznati libanski džez majstor Rabi Abu-Kalil. Aranžmani dvanaest kompozicija u potpunosti su uradjeni ne samo za Ljiljanine vokalne mogućnosti, nego i za njenu čitavu ličnost. "Ashun daje mori" (Slušaj majko), otvara ploču u sporom ritmu sa dubokim, tamnim Ljiljaninim glasom. "Zvonija" odvodi slušaoca u južnjačke ritmove u kojima se prepliće čist zvuk Bobanove trube i violina Nedje Kovačevića. "Noćas mi srce pati" poznata pesma Tome Zdravkovića otpevana u sporom ritmu, uz pratnju gitara, postala je melanholična balada, a "Imam jednu želju", u pratnji klavira Damira Arslanagića, nalik je romansi, erotizovanoj baršunastim glasom romske dive.

"Duško, Duško, ti si mi najdraži, ti si moje cveće, srce drugog neće", veliki Ljiljanin hit, otpevan je u novom aranžmanu sa laganom notom Manuš džeza. Vrhunac ploče stiže u kompoziciji "Čororo" (Siroče), čistog aranžmana i neverovatne osećajnosti u kojoj Ljiljanin lamentirajući glas prati bas sviran gudalom, visoki tonovi gitare i duboki zvuk klarineta. "Ciganine sviraj, sviraj" Tome Zdravkovića prava je balkanska bosa-nova sa izuzetnom trubom Bobana Markovića čiji je zvuk prepun suzdržanog i neizrečenog.

Snaga odlične ploče Ljiljanine Batler počiva na lepoti i osećajnosti njenog izuzetnog glasa kao i na čistim i jednostavnim aranžmanima "Mostar Sevdah Reuniona".

[crippled_avenger]

Upravo to Mehmete, bio sam metalac sve do početka gimnazije kada sam malo proširio poglede, i taj stari metalski štim nalazim u folku dan-danas...

Zlaja i Mili su nesumnjivi nastavljači 80s metala, i u suštini jedini old school metalci pored Roba Halforda na projektu Two i Tima Skolda, koji su benefitovali od rada sa elektronikom.

Definitivno Aca Lukas, "Nešto protiv bolova", "Bele ruže", "Nisam preživeo", ...

Zlajin opus sa Verom Nešić.

Dragana Mirković koja ripuje Natashu Atlas u "Moru tuge".

Od Cece neizbežno ceo "London Mix", a naročito "Zabranjeni grad".

I flaša "jegera".

[crippled_avenger]

Loka je odlepio na ideju. Obojica smo se tu super našli, ja kao poznavalac naše 80s scene a on kao protagonista. U stvari, naša ideja je bila da Karamelice urade obradu Zane "13 je moj srećan broj" za DOBA NEVINOSTI i onda smo o tome prvo džezirali Uroš Milovanović, Vlada Petković i ja na koncertu Euforije i Karamelica, a potom i ja sam kod Loke i njemu se to jako dopalo.

U svakom slulčaju, Karamelice će raditi taj jedan kaver za nas, a o celom albumu će se videti kasnije. A kad je reč o njihovom repertoaru one sviraju kaver "Majstora za poljupce".

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...VERA NEŠIĆ, la reina                          

[Meho Krljic]

Loka je odlepio na ideju. Obojica smo se tu super našli, ja kao poznavalac naše 80s scene a on kao protagonista. U stvari, naša ideja je bila da Karamelice urade obradu Zane "13 je moj srećan broj" za DOBA NEVINOSTI i onda smo o tome prvo džezirali Uroš Milovanović, Vlada Petković i ja na koncertu Euforije i Karamelica, a potom i ja sam kod Loke i njemu se to jako dopalo.

U svakom slulčaju, Karamelice će raditi taj jedan kaver za nas, a o celom albumu će se videti kasnije. A kad je reč o njihovom repertoaru one sviraju kaver "Majstora za poljupce".

To je lepo, al to je klasičan Loka pristup. Valja otići radikalnije i dalje u obrađivanju. Zanu su, na kraju krajeva obrađivali i Oružjem Protiv Ustaša, prvo ozbiljniji Lokin projekat tog tipa...

[---]

aca lukas ima preteranu metalchugu, "nije ti ljubavi ovo amerika, nisam ja gospodar celika", dok je ceca prisla sasvim blizu merlinu mensonu u numeri "oprostajna vecera"... pritom, ubedjen sam da cecina pesma "metro" (mislim da je marina tucakovic i tu uplela prste) govori o heroinu.

a zana... bsa ovih dana slusam rprva dva albuma (favoriti: jutro me podseca na to i via america), a za obradu u istom duhu  najjaca je ona predratna...
 
PRVO LJUBAV, ONDA SEX
 
Prvo ljubav, onda sex,
tako kaze moja mama, mama, mama,
dal' si ti, nekad sa njim bila sama,
Prvo ljubav, onda sex,
tako kaze i moj tata, tata, tata,
da li ti, nesto radis iz inata...

Ref: Nisam pri sebi,
kad sam pri tebi,
krv mi se ledi,
da, da, da ....

Prvo ljubav, onda sex, t
ako kaze moja baba,
ako me je ljubio,
nije baba on baraba.
Prvo ljubav, onda sex,
tako kaze i moj deda,
a sta mogu kad me on,
kad me tako nezno gleda...

[---]

jao, sad sam se setijo.      
 volio bik cuti vise neg ista da neki skinhedski ljuti oj bend obradi pjesmu radise urosevica "Seljaci su pred Evropom/Branili slobode cast/Mirno vojske sirom sveta?Pred opankom u pocast".
srbin u meni bi prso od ponosa

[Meho Krljic]

Da sam skined, odmah bih uslišio tvoju želju. Sve što dovodi do anihilacije Srbina je blisko!!!

[Black Mamba]

ovaj, ajd i ja da priznam.... nesto

mrzim narodnjake, daklem, ALI... postoje samo dve pesme, koje na zalost il na srecu cujem jednom u 5 godina, a koje mi UVEK nateraju suze na oci, bez obzira kakvo mi je raspolozenje u tom mometnu/dal sam mozda apsolutno happy, na ovde dve pesme reagujem uvek isto, total and utter nostalgicnim suzama:

Hanka Paldum - Crne Kose
Lepa Brena - Jugoslovenka

[Meho Krljic]

Znao sam da će neko da dođe ovamo da nam kvari devojačku sreću. I skoro sam mogao da se opkladim da će biti ženskog pola, hehehe

No, dobro. Crne kose u redu, ali Jugoslovenka??? Pa to čak nije ni narodnjak!!! Mislim, razumem reakciju, ali slab je to primer dobre novokomponovane narodne muzike.

[Black Mamba]

koje novokomponovane narodne muzike? ako mislis na PINK i tome sl vec mi se bljuje

pazi, dodje ovde u goste nas covek, negde Bobanovih godina, koji je kao mali dosao u Ameriku, dakle cerka tinejdzerka mu je rodjena ovde, i kaze kako ona uhvati Pink TV kod drugarice, ili gde vec, i Grand show, dodje kod caleta i kaze: "...tata, jel se svi oni onako oblace tamo?..." kaze da je bilo sramota sto je Srpkinja

[crippled_avenger]

Prvo veliki pozdrav za Žiku koji upravo overava prve dve Zane, dve među deset najboljih ploča naše muzike. Zahvaljujući Big Daddy Gingeru moram da se pohvalim da sam u posedu vinila prve Zane i kasete Videosexove kolekcije SVET JE ZOPET MLAD što nas polako dovodi i do poente. Naime, od savremenijih bendova upravo su Videosex i Đavoli prvi shvatili ogroman potencijal naše, u ovom konkretnom slučaju, pop tradicije, i prvi su ukazali na to da je reč o odličnoj referenci i riznici ideja.

Konačno, nema ništa smešnije od srpskog benda koji misli da će biti relevantan ako alt.country svira baziran na američkom countryju. U to ime moram da podsetim na jedan svoj post sa jednog drugog foruma

 pazi, ovo kao ideja, iako je napisano u pezorativnom kontekstu, zapravo uopste ne bi bila losa tendencija. naime, smesno je da se nas svet bavi alt-countryjem i slicnim stvarima. zamisli, ako bi se pojavila alt-folk, ili emo-folk, folk-core scena, u kojoj mladi osecajni muzicari koji su u dodiru sa materijom, nazionalgeistom, i ostalim, prave autenticni emotivni folk, udaljen od korporativne turbo price.



zatim, naravno, desk-folk, lo-fi folk, distribuiran preko neta...



naravno, twee folk...



izvesni folk ezoterik snimi album `69 kafanskih pesama` na 3 CDa, u kojima u lo-fi kljucu povremeno dostize vrhunce Miroslava Ilica. posle ga pljunu kad je potpisao za City Records.



to bi bilo zanimljivo. podrsku moze naci na koledz radijima po unutrasnjosti, medju DJevima u kasarnama,...



zaljubljeni osecajni dizelasi narezivali bi drugaricama CDove sa ovom muzikom. sajt koji promovise ovu muziku www.пичвајзмедија.com na kome samo cekaju novi Cecin album da ga saseku.

[Meho Krljic]

Jebiga, Cripple, ja to pokušavam već deset godina da objasnim onim mojim mangašima iz Ventolina, ali džaba...

pazi, dodje ovde u goste nas covek, negde Bobanovih godina, koji je kao mali dosao u Ameriku, dakle cerka tinejdzerka mu je rodjena ovde, i kaze kako ona uhvati Pink TV kod drugarice, ili gde vec, i Grand show, dodje kod caleta i kaze: "...tata, jel se svi oni onako oblace tamo?..." kaze da je bilo sramota sto je Srpkinja

Blah blah blah blah, zar nisi ovo već spominjala na ovom forumu? Poznata mi priča. A, ne, sad se sećam, to je bila neka druga priča o nekom UK građaninu koji je došao ovamo i čudio se da nismo svi Cigani jer je utisak o nama stekao samo iz Kusturičinih filmova.

Mislim, Mamba, nemoj da me shvatiš pogrešno, ali zašto bismo ikakvu pažnju pridavali onome što misle tinejdžeri? Oni ne znaju ništa, a o svemu imaju stav. Svaka im čast, ali nije da ću se duboko zamišljati nad njihovim unutrašnjim tlapnjama. Mislim, upali televizor, okreni na Rai Uno i zapitaj se 'Tata, da li se svi Italijani oblače ovako'? Još bolje, okreni na Eurosport i gledaj neke crnce kako se boksuju i upitaj tatu da li svi crnci nose samo zlatne gaće sa leopardovim dezenom.

Mislim, shvataš šta hoću da kažem?

Grand je nedvosmisleno treš subkultura, ali osim što je fascinantna ni po čemu nije posebna u odnosu na turske, japanske, albanske, italijanske, francuske ili američke treš subkulture.

[džin tonik]

narodne pjesme? dobre su mi narodne pjesme od recimo hrvatskih baruna (tamburice i sl.), balasevica i jedna za koju se ne mogu sjetiti cija je. negdje iz 70. godina "ni zbogom ti ne mogu reci, jer ... trabunjtrabunj" mislim da na ploci pise trubaduri.

[crippled_avenger]

Možda je najbolji primer očuvanja tradicije i odnosa prema SVEMU što postoji u jednoj kuilturi upravo Britanija. Oni su uspeli da fetišizuju i učine da svet zavoli APSOLUTNO SVE što tamo postoji. Tamo bukvalno nema nijedan segment društva prema kome postoji zgražavanje ili odricanje. Pogledajte recimo kulturu britanskih Crnaca, koliko su oni neverovatno veće i dostojanstvenije face od američkih, iako su takođe bili robovi. Pogledajte britanske dizelaše koji su kod nas doživljeni kao pojam sofisticiranosti.

otud nije ni čudo što se London na Istoku nametnuo kao paradigma i kao neki oblik legitimisanja gde čak i najopskurniji ruski gangsteri postaju cool.

[marduk]

100 mu gromova, meho, ovo je donekle blisko mojoj davnašnjoj ideji (na koju me inspisala baš obrada tome zdravkovića, 'pusto mi je sve' by ALONE): naime, da se uzmu naj-krš domaće tužbalice i kukumavačke pesme: sve ono 'nemam drage, druga, ništa, sudbo kleta, niko me ne voli, bem ti život, crni čemer, kuku lele, o zašto sam sam, čaše lomim, kafana je moja sudbina, bog me mrzi,' itd itd i da od tih pesama napravimo neke ebm, industrial, dark ambient, GOTH itsl obrade.
ali NE komične, parodijske, nego ozbiljne, da se mrak iz njih dovede do svojih najextremnijih zvučnih konsekvenci.

ovo što vuče na metal i hardcore me manje zanima, ali ok, i to bi valjalo čuti; al ovo sa dark-goth electro verzijama, to bi bilo do jajca!

Što se mene tiče, najekstremnije zvučne konsekvence glede miksa metal vs.narodnjak (ali bez sramotne patetike, karikiranja, preočiglednog parodiranja itsl) sam već odavno čuo na genijalnom prvencu novosadskih PERO DEFFORMERO. Već sam ih spominjao negde. Album nastao negde u prvoj polovini 90ih, i na veličanstven način utkao kukumavačko kafanske pesme na tragu gore spomenutih u jednu razornu METAL mašineriju (ali mašineriju "sa mozgom", spanning from Pantera to Dream Theater, grubo rečeno). Timeless stuff.
I da, to nisu obrade, već autorske pesme.

[Meho Krljic]

Jebote... Moram da proverim... Čak možda i imam taj album...

Novosađani su i inače imali sklonosti ka miksu tvrdog, znojavog rokanja sa pastirskijim pravcima. Recimo DMT koji je uzeo matricu Vatrenog Poljupca i nakalemio je na pank.

[crippled_avenger]

Ili Griva?

[Meho Krljic]

Haha, da,ili Griva. Si, sestro,si...

[David]

Saban The Tzar Bajramovic;
zvuk koji priziva nepatvoreni kafanski zijan, samo sa shljashtenjem 'zlatnog osmijeha, zlatnog zuba' umjesto disco-kuglagera sa plafona neke od 'folkoteka'...

[Demo(n)lisher]

S obzirom da sam teeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeski folkomrzac, i sto sam od malena ucen da mrzim sve srpske bljuvotine (narocito turbo folk koji mrzim iz dna duse) jedino na sta sam otkinuo glavu je pesma od Tozovca (jel se tako zove) koju sam cuo prilikom nocne setnje po Kosutnjaku (cini mi se da je kafana u pitanju, ili kafic). Pesmu sam posle trazio po netu, i naravno nasao. Pesma je Ljubavi moja tugo.
Nothing Else, Nothing More.

[Tex Murphy]

Kad je o narodnim pjesmama riječ, kvalitetom štrče dvije kompozicije jednog benda.
Bjelašnica planina - emotivan pogled na jedan one-night-stand u hotelu Famos na Bjelašnici
Ništa više nije kao prije - emotivan pogled na pradavnu školsku ljubav, koje se narator sa tugom sjeća. On je emancipovana faca koja se "skita po svijetu" i na sebi ima "farmerice blijede, patike All-star i dvije-tri vlasi sijede", dok je ona domaćica kojoj dan miriše "na pelene i punjene paprike".

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...devedesetih sam radio u video-klubu u Novom Sadu, iako je klub bio u centru grada, jedan od redovnijih posetilaca je dolazio iz baš-baš predgrađa, bio je to lider narečene, tad već manje-više rahmetli grupe GRIVA, koji je isključivo iznamljivao nekoliko zatečenih filmova o Sandokanu, ali i tvrdo-najtvrđe pornjekanje sa temom mađarskih baba( bilo je 7-8 takvih naslova u xxx ponudi, inače je to bio video-klub opšteg usmerenja!)...ja, lično, sam mu ponudio da mu te filmove umnožimo kako se ne bi trošio i kako bi mogao da se usresredi na ostatak regularne, ali i adult-oriented, ponude, on se malo ljutnuo i rekao mi da nije u redu da ga, kao redovnu mušteriju, vređamo...

...kako kažu momci iz grupe Sophia-"People are Like Seasons"

[---]

e, cripple, pa prosto je za neverovat kakav se to geist javlja na razlicitim meridijanima u isto vreme! samo da dijalektika ucini svoje, i napravice se neka sinteza vec... evo, ja godinama pripremam bend, koji je vec postao patoloska odlika moje persone, posvecen samo obradama i novim kompozicijama alt. narodne muzike. samo da pronadjem muzicare. posle toga, sajt-portal alt. narodne je pitanje volje i pregnuca.

sto se tiche "ljubavi moja, tugo", ne cudi me sardzentova reakcija. ta izuzetna tozovceva pesma (koji je komponovao "ciganine, sviraj, sviraj" za silvanu, a ne toma zdravkovic, kako se veli u nekom od prethodnih postova - da se pofalim i ja - ponosni sam vlasnik te LP ploce Silvane Armenulic), blistav je trenutak njegove "modernije" faze koju je elaborirao blejd raner - pesma ipak komponovana u tradicional maniru, ali upeglano producirana i aranzirana, bas onako kako su to i "prazna casa" i "ti si me cekala". jos kad bi, sardzente, malo popustio te stege neopravdane mrznje spram narodne muzike, mozda bi ti se i jos koja pesma svidela, sta znas? sto se unapred ogranicavas, ne znas koliko je sirok put kojim nisi koracao, zar ne?

a pero deformero meni nije bio bas toliko zanimljiv, cak ni u ono vreme, ali sam, zarad istorije, taj album svojerucno prebacio sa mjuzik juzer kasetice u mp3 format. samo prva pesma (Srca tvoga plam, sa hit refrenom "Dosli smo do kraja puuuutaaa nase ljubaaaviii") pije vodu, jer ima tu narodnjacku formu i nije forsirano parodiranje, a sve ostale su slabije - prosto ne dosezu nivo koji je harvi vec pomenuo u dvema vrhunskim pesmama nervoznog postara. kod nervoznog postara u pitanju su ozbiljne pesme, sa neobicnom i ambivalentnom formom, koja nekom moze liciti na zezanje a nekom ne, ali u slucaju pera defformera - zezanje je naprosto previse ocigledno i bode oci. pero deformero bi svakako bio interesantiji, bar meni, da ga ne jede taj prezir prema narodnjacima, koji preovladava u ostalim pesmama na prvom albumu (pa bogami i na drugom, "napalm, nitro, turbo, disko"). u stvari, pero defformero mi lici na bend sa tezom - mi cemo deformisati narodnjake, pa slus, a sve ce biti super ako dodamo malo drim tiatra u pozadinu. iako postujem zbog ideje, pero defformero, bojim se, nije put koji bih preporucio u buucem dostizanju alt. narodne scene.

[crippled_avenger]

Ja sam sa grupom prijatelja dugo maštao o grupi Nimani Teenage Riot koja bi svirala electro agit pop, međutim, niko nije bio dovoljno muzički obrazovan da bi se išta ozbiljno desilo izuzev stihova za jednu pesmu.

[---]

daj stihove, ja cu odma komponujem hiće...
imam talenat za pop-rok sa elementima agita.
i da se skrati ime benda u Nimani Riot (ili cak na srbijanskom, Pobuna Nimani?) - krace je, efektnije.
znas kako veli balasevic kad je doneo pesmu "prva je ljubav dosla tiho nezvana, sama", a producent mu veli: "sta je ovo, pola metra naslova? "prva ljubav" i zdravo!"

[Black Mamba]

Mislim, Mamba, nemoj da me shvatiš pogrešno, ali zašto bismo ikakvu pažnju pridavali onome što misle tinejdžeri?

  a kako, zivota ti, ovo da shvatim? aman zaman.. pa na mladjima svet ostaje, kuku i lele sta napisa..... ko zna sta tek mislis o deci

[Kastor]

ko zna sta tek mislis o deci

 
Pazi sad ovo:

[lilit]

ko zna sta tek mislis o deci

sve najbolje ( i Meho i Kastor)

[Black Mamba]

ti lilit, vrci onaj predhodni avatar, mlogo je bolji

a s ovim/o ovom Mehu ne zelim da diskutujem uopste... zanimljivo da covek pise kool blogove a ovde vazda lupa gluposti

 

[lilit]

ti lilit, vrci onaj predhodni avatar, mlogo je bolji

only for you:


da, i meni se vise svidja ovaj iako je i onaj drugi iz istog filma.

hm, kakav bestidan offtopic. izvinjavam se.

[Meho Krljic]

Ja sa decom imam izuzetan odnos međusobnog razumevanja: ja mrzim njih i ona mrze mene.

Nego, iako nećemo da se raspravljamo, evo moja dva eurocenta:

To da na mlađima svet ostaje je jedan takav truizam (priznajem da sam reč ukrao od Gula, ali on je objavljivan pisac a ja samo skromni sledbenik Muhameda... Blažen bio.) da ga je bljutavo i izgovoriti. To je u rangu izjava 'voda je mokra' ili 'sise su originalni izvor hrane'.

Dakle, to je prilično bezvredan argument. Da u njemu ima neke težine siguran sam da bi deca osnovnoškolskog uzrasta imala pravo da izlaze na izbore i, uostalom, kandiduju se da i sama budu birana i donose odluke od nacionalnog značaja. Takođe bi im bile izdavane vozačke dozvole već u prvom osnovne, a u seksualne odnose sa starijima mogla bi da stupaju čim pokažu interesovanje za to.

Šalu na stranu, kako već rekoh, tinejdžeri ne znaju ništa a imaju mišljenje o svemu. Ja to uvažavam u smislu da je to prirođeno njihovom uzrastu i očekivan deo odrastanja i sazrevanja, čak sam i ja kroz njega prošao. Ali baš zato što sam kroz njega prošao znam da su mišljenja tinejdžera zasnovana na vrlo malo znanja i vrlo mnogo želje da demonstriraju kako imaju stav o nečemu. Prirodan impuls, ali to ne znači da njihovom stavu i mišljenju valja pridavati neku težinu.

Ako se radi o stvarima koje se direktno njih tiču, treba im dati priliku da odlučuju, mada i tu treba imati na umu da je generalno mišljenje da oni nisu u stanju da odluke donose informisano i odgovorno, što je formalno potvrđeno institutom maloletnosti i institucijom odgovornosti staratelja. Daleko od savršenog sistema, naravno, ali ovo jeste indikator trenda.

U tom smislu, izjava jedne tinejdžerke koja iz Amerike dolazi u Srbiju, vidi Grand Show na televiziji i zatim se 'stidi što je Srpkinja' je vredna pažnje koliko i govanca koje je jutros iskakila moja mačka a ja ih bacio u WC šolju, sve gunđajući sebi i bradu.

Ponavljam da je 'pink kultura' ili 'grand kultura' prisutna u svakojakim obicima svuda u svetu i da je apsolutna besmislica smatrati da nas ona na neki način čini posebnima i gorima od drugih, makar u delu našeg građanstva.