Jedino Marinika Tepić ima muda, političarima iz opozicije bih, svima osim njoj, zakazao trening u šest ujutru. Ja sam u izgnanstvu u inostranstvu, u vreme ove korone, ja sam kao usamljena zver u šumi. Vučić je kod mene pao na svim ispitima ljudskosti. Nek polaže kod Šešelja, on je njegov profesor – kaže u intervjuu za NIN Duško Vujošević. U intervjuu za NIN u julu prošle godine, košarkaški trener i legenda KK Partizan Duško Vujošević rekao je da je Aleksandar Vučić sapađivao s navijačima još u vreme kada je bio prvi potpredsednik Vlade i da je od njih stvorio svoje falange. Samo nekoliko meseci kasnije Vučić je najavio još jedan rat mafiji, a ne-dugo potom uhapšena je kriminalna grupa Veljka Belivuka, koja se tereti za nekoliko ubistava.
O tome, o vezama politike, sporta i kriminala, odnosima u društvu i na političkoj sceni za NIN govori Duško Vujoševih, koji trenutno živi i radi u Rumuniji.
Da li ste u prošlom intervjuu za NIN, kada ste pomenuli Vučićeve falange, govorili o grupi Veljka Belivuka ili o većini navijača?
Niti sam govorio o grupi Veljka Belivuka, a pogotovo nisam mislio na većinu navijača. Samo zlonameran čovek može da poistovećuje sve navijače s kriminalom. Navijači su veoma bitni, a i pojedini antropolozi čoveka definišu kao һoto ludensa, kao stvorenje koje voli da igra ili voli da gleda igre. Malo je navijača koji poznaju sport i imaju kulturu navijanja, ali trans koji je karakterističan za sport ne može da se postigne bez simbioze publike i igrača. S druge strane, Aleksandar Vučić je od trenutka kada je postao prvi potpredsednik Vlade (PPV) počeo agresivno, apsolutistički da se meša u sport. Nije Belivuk u to vreme imao svoju grupu, niti su postojali “Principi”. Prvi put sam za tu grupu čuo pre nekoliko dana. Vučić je navijač Crvene zvezde, nije bio vođa, ali je ostrašćeni navijač i kontakt s njima je imao i pre nego što je došao na vlast, dok je još bio u radikalima. Imao je, takođe, i kontakt s Partizanovim navijačima. Neki momak koga su zvali Vlada Budala po onom kriminalcu iz zemunskog klana donosio je na utakmice plave zastave SRS, a utakmica nije mesto za demonstraciju takvog polItičkog nastupa. Dakle, on je radio s navijačima još dok je bio radikal, a taj rad je multiplikovao kada je postao PPV. Tokom prve posete Partizanu nije došao u sportsko društvo, niti u fudbalski, košarkaški ili bilo koji drugi klub… Otišao je u kancelariju navijača i tada sam shvatio da želi da ih kupi, da im da moć i da klub ruši uz pomoć navijača Partizana.
Ta kupovina se pretvorila u zloupotrebu i sada saznajemo da je Belivukova grupa ubijala, prodavala drogu, a korišćena je i u političkim obračunima…
– Ne znam mnogo iskustveno o tome, ali prva takva upotreba tribine se desila na Zvezdinom severu u doba građanskih ratova i Arkana. Naravno da je država, i njen bezbednosni aparat, upotrebila te navijače preko njihovog vođe. Tribina je važna, ona nije samo ogledalo sporta, ona pokreće i druge procese u društvu. Nisu džabe Latini govorili: “Hleba i igara.” Tribina je i ventil za socijalno nezadovoljstvo ako je iskazano na dozvoljen način, ali može da pokrene i skandiranje koje se čulo na Partizanovom stadionu, a bilo je usmereno protiv Vučića. On je želeo da anestezira i kontroliše to za njega neprijatno skandiranje, koje je i počelo zbog ogromne nesrazmere u finansiranju Partizana i Zvezde, naravno u korist Zvezde. Drugo, znajući šta radi s Kosovom, Vučić nije želeo da patriote na tribinama povedu protest koji bi se mogao preliti na ulice. Naposletku, Ispostavilo se da su ti ljudi sposobni za obavljanje prljavih poslova SNS-a, a kao kompenzaciju dobili su određene stvari. U to vreme, kada je on išao na sastanak s navijačima, među vođama nije bio ni Nenad Vučković Vučko (kasnije zamenik komandanta Žandarmerije), ni Aleksandar Stanković, Sale Mutavi, niti Belivuk. Šta se desilo? U septembru 2009. ubijen je Bris Taton i nesumnjivo je reč o užasnom događaju i najoštrije osuđujem sve koji su u tome učestvovali. Država i tadašnji predsednik Boris Tadić, koji je partizanovac, reagovali su adekvatno i 12 vođa iz grupe Grobari 1970 su p begli da ne bi dopali zatvora. Daleko od toga da su i tadašnji navijači bili nekakvi sveci, imali su i oni privilegije i koristi, ali su bili vezani za Partizan. To je stvorilo interegnum i na tribinu su ušli Stanković i Belivuk. Moj utisak je, nemam o tome dokumentovana saznanja, da su došli zbog svojih interesa, ali nisu se odmah nametnuli kao vođe. Tadašnji vođa navijača Džoni, ostajući bez ove dvanaestorice, angažovao je kao obezbeđenje Vučkovića. On je komunikativan čovek i napravio je konekciju sa tadašnjim predsednikom fudbalskog kluba Draganom Đurićem, koji je bio u konfliktu sa Džonijem, i Đurić mu je predložio da preuzmu tribinu. Koristeći tu ideju i sa fizičkim autoritetom i strahom koji su isijavali, Stanković i Belivuk su i preuzeli tribinu.
Onog momenta kada su prestala skandiranja. Vučić je ubrzao akciju okupacije Partizana. Procenjeno je da ta akcija treba da ide preko navijača, a Novak Nedić, koji je 2012. bio zamenik generalnog sekretara, a od maja 2014. generalni sekretara Vlade Srbije, operativno je preuzeo taj posao. Budući da je bio i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i koordinator službi bezbednosti, u dosijeima su pronađ na inkriminišuća dela Stankovića i Belivuka. Verovatno je postignut dogovor o kontroli tribine, zamrzavanju kazni za Stankovića i Belivuka i mogućnosti da rade i poslove koji nisu dozvoljeni. Pretpostavljam, ne znam i to je jedino što ću da pretpostavim. Navijače ne treba potcenjivati, s njima treba da se radi, ali način na koji je to Vučić uradio je apsolutno pogrešan. On je očigledno od njih napravio svoj bataljon za prljave poslove, oni su dobili zaštitu i mogućnost da se bave kriminalom bez posledica. Ne mogu da shvatim da u zemlji u kojoj je 2003. godine ubijen premijer, neko može i da pomisli da kriminal i navijači budu jedna od poluga za opstanak na vlasti. Inače, mislim da je, bez obzira na sve, preterivanje poređenje Belivukove grupe sa zemunskim klanom.
Možete li da pretpostavite šta se sada dogodilo, pa je režim odlučio da pusti niz vodu ovu kriminalnu organizaciju? Da li se Vučić pod pritiskom američke DEA odlučio za ovu akciju ili su afere poput Krušika i Jovanjice postale toliko neprijatne po vlast da je javnosti bačena još jedna dimna bomba?
– Ma kakva javnost. Pa da ima direktnog televizijskog prenosa da neko iz te vlasti ubija, na primer, na naplatnoj rampi, rekli bi da je to montaža. Vučić je vrlo pametno interesno vezao ljude za sebe. Na funkcijama ministara su uglavnom ljudi koji to mogu da budu samo u ovom sistemu jer nisu kvalifikovani niti imaju kapaciteta. Stranačko zapošljavanje, koje je postojalo i ranije, naprednjaci su uzdigli do nivoa apsurda. Pa ovde muda ima skoro samo Marinika Tepić. Najhrabrija građanka Srbije na koju bacaju kokošku pred svima nama. Šta smo mi uradili da Aleksandar Obradović bude vraćen na posao? I o kakvoj javnosti pričamo? Što se tiče američkih organizacija, pratim samo NBA. Ono što mogu da pretpostavim je da su Belivuk i njegova grupa prešli crvene linije i da su ljude koji su bitni vlasti ili su članovi SNS i počelo je da sluti da to neće imati kraj.
Kako je moguće da su Belivuk i njegova ekipa imali “bunker” na Partizanovom stadionu, a da uprava kluba za to nije znala?
– To uprava zna.
Kako onda razumete ćutanje uprave fudbalskog kluba, jer do sada je ostavku podneo samo potpredsednik Vladimir Vuletić?
– Treba reći i koju ljudsku reč, izbor je bio da podnesu ostavke ili da ćute. Belivukova grupa je imala zaštitu države i organizovanu vojsku i bili su jači od uprave. Baš me zanima ko bi to i kako zaustavio u ovom kontekstu? Oni su radili prljave stvari za SNS i zauzvrat su imali bunker na stadionu Partizana i mogućnost da se bave kriminalnim poslovima.
Mogli su da podnesu ostavke?
– Pa dobro, očigledno nemaju takve navike…
Biće da i uprave klubova aminuje režim…
– Naravno, ni predsednik kućnog sa veta ne može da bude neko ko nije drag SNS-u.
Da li je, dok ste bili predsednik JSD Partizan od 2011. do 2015, bilo takvih prostorija i ako jeste da li ste znali za njih i ko je kontrolisao šta se u njima nalazi?
Postojala je na istoku jedna prostorija koju su koristili navijači. Iskreno rečeno, nije bilo neke velike kontrole, uobičajena stvar je da navijači imaju svoj prostor, ali ne ovakav i ne toliki. Opet, oni imaju svoju funkciju i ne možete ni napraviti uspeh bez njihove podrške s tribina, i to nema puno smisla ako stadioni i dvorane nisu puni. Pretvoriti sad ovo u hajku protiv navijača, posebno Partizanovih, još je jedna nimalo slučajna Vučićeva igra.
Dakle, niste znali šta se nalazi u toj prostoriji?
– Nisam znao niti me je interesovalo, niti je postojala neka velika opasnost. Moglo je da bude petardi, baklji i sličnih stvari. Ali, opet je to nešto što država mora da reguliše, pa nisu y Engleskoj problem huligana rešili klubovi nego Margaret Tačer. A sećamo se da je Vučić pre nekoliko godina govorio da ne može da kontroliše navijače, a u stvari ih je kontrolisao.
Pravih navijača je sve manje na tribinama, otkako su kontrolu na njima preuzeli huligani i kriminalci, a nasillje, prodaja droge, uzimanje procenata od transfera, reketiranje igrača postali su javna tajna Da li je tako bilo i u vreme kada ste bili predsednik JSD Partizan?
Jeste, upravo nakon te Vučićeve posete navijačima, dvojica su fudbaleru Šćepoviću skinuli kapitensku traku posle utakmice. Kada su već počeli da ce umnožavaju problemi i sa košarkaškim klubom, a ja ga često prozivao i kritikovao zbog nesrazmerne pomoći Zvezdi, došlo je do sastanka u zgradi Vlade Srbije koji je zakazan preko Branka Ružića. E sad, ta dvojica koja su skidala traku Šćepoviću tvrdili su da su oni zakazali sastanak i tražili da se pomogne samo košarkaškom klubu. Taj sastanak počeo je s pola sata kašnjenja, naravno Vučić je namerno kasnio. Rekao je da ga iz Partizana svaki dan prozivaju, ali da će pomoći u granicama zakona. Odgovorio sam onom Pašićevom da zakon važi samo za opoziciju. Rekao sam da pre nego što počne sastanak želim da razjasnimo ko je organizovao sastanak – navijači ili Ružić? Vučić je pobesneo i rekao mi da nije došao da ga ja propitujem. Postalo mi je jasno da on manipuliše svuda i svakim. U svemu tome, napravio sam stvar koja je bila štetna za klub. Pozvan sam na predsedničku inauguraciju Tome Nikolića, a kao neko ko je imao prijateljske odnose s Tadićem nisam otišao. A to kao predsednik sportskog društva nisam imao pravo da uradim. I Boris je otišao. Nisam ja hteo da se bavim politIkom, ali politika je dotakla mene, moj posao i klub u kome sam proveo ceo život i morao sam da reagujem.
U prvoj informaciji o hapšenju Belivukove grupe pojavila se vest da je droga pronađena i na stadionu Crvene zvezde, ali je taj detalj ubrzo nestao iz opticaja. Kako to razumete?
– Zvezda je iz svega ovog izuzeta na nekoliko načina. Najpre, oni koji su držali tribinu kada je Vučić postao PPV – Radovan Prvi, osnovali su firmu. To pokazuje koliko su se ocećali bezbedno i koliko nisu imali ni stida ni straha, a grupa tadašnjih vođa dobila je legalne poslove. Budući da se radi o inteligentnim ljudima, ta grupa se, po mojoj proceni, više nije bavila ne znam kakvim kriminalom. To je ta firma Ultra kop koju su angažovala i neka javna preduzeća. Ostala je druga grupa Beograd bojs s Novog Beograda koja verovatno radi i prljave poslove. Oni su zaštićeni otkako je Vučić krenuo da sprovodi program po kome Zvezda treba da postane dominantan klub. Setite se kad je prekinuto finale košarkaškog kupa u Kragujevcu, on je nakon prekida pričao sa sudijama, organizatorima, delegatima To je išlo do tog nivoa, da ne govorim ofinansijskoj podršci u Evroligi i činjenici da je Zvezda državni projekat.
Kako vama deluje što se sada priča svela samo na “navijače” Partizana? Šta je sa kriminalnim grupama koje kontrolišu tribine stadiona Zvezde?
– Pokušava se kreirati priča da su svi navijači Partizana kriminalci a da su Zvezdini navijači neki fini momci, to apsolutno nije tačno. Pravi se privid jednakog tretmana Zvezde i Partizana, iako je žandarmerija opkolila i jedan i drugi stadion i čak je isplivala ta vest o drogi koja je pronađena na Zvezdinom stadionu. Koliko sam čuo, Belivuk je, kada su ga hapsili, rekao: “Nisam vam smetao kad sam zakopavao oružje u Jajincima”. Obe stvari su brzo nestale iz medija. Čini mi se da se zataškavaju dokazi kriminalnih radnji dela Zvezdinih navijača. Neshvatljiv mi je način na koji Vučić hoće da ostane doživotno na vlasti, kako kupuje ljude ugovorima o delu, postavlja one koji samo u njegovoj kadrovskoj politici mogu da imaju značajna mesta u hijerarhiji, a oni se krvavo bore za njega. Čim su došli na vlast oslobodili su 2.000 zatvorenika. Pa, ljudi, šta se pravi od ove države? Septička jama? Vučić neosporno ima energiju i napredovao je, vidi se to iz susreta s evropskim liderima, ali njemu to služi za opstanak na vlasti. I napredovao je u funkciji suvog zla za opšte dobro. A Vi me pitate zašto je pustio niz vodu Belivukovu grupu? Pustio je on niz vodu ceo narod. Ima dosta i onih koji imaju Interesa da on ostane na vlasti, ima dva miliona ljudi koji imaju samo osnovnu školu, a bogami ima i onih koji su iskreno za njega. Tako da smo mi trenutno narod bez ukusa.
Očekujete li da režim nastavi s ovakvim akcijama protiv kriminalnih grupa?
– Ne očekujem takav scenario. Vučić će verovatno na Partizanovom jugu pokušati da instalira vođe koje njemu odgovaraju. Zvezdine vođe su unapred amnestirane. Eventualno može biti akcije protiv onih koji mogu da budu problem njemu lično, njegovoj familiji i najbližim saradnicima.
Pomenuli ste Novaka Nedića i Nenada Vučkovića i kako je uspostavljena veza s Belivukovom grupom, zašto se sada malo ili gotovo uopšte ne pominju Nedić i Vučković?
– Zaista ne znam ništa o tome, niti sam istražni organ. Nije prijatno ovo sve pričati, to nije nešto što će vam obezbediti veći komfor ili pak niste svesni da možete biti i ugroženi. Moje ja da kažem za stvari koje znam, eventualno neke koje pretpostavlljam. Ali neću previše da pretpostavljam.
Mnogi su “zaboravili” da se sin predsednika ranije u raznim prilikama nekoliko puta slikao sa nekim od uhapšenih kriminalaca. U to vreme premijerka Ana Brnabić je izjavila: Advokat sam Danila Vučića, to je moj posao.” Je li to stvarno njen posao?
– Njen posao je očito da se ulizuje šefu. Možda ga ona negde u dnu duše, kao i sve sluge svoje gospodare, i mrzi, ali je fakat da joj je svaki nastup krajnje udvorički. Što se tiče Danila, ne volim da pričam o familiji. On je sličnih godina kao moj sin. Vučićev sin na izvestan način i jeste ugrožen, jer ne može da šeta bez nekog obezbeđenja, a njegov otac je mislio da je najbolje da to budu ljudi koji su mu bili verni. Koliko je to bilo pametno, to je već druga stvar. Ne čini mi se da je pametno, ali dok je on bog, mali će biti svetac.
Vi ste neslaganje s Vučićem i njegovim režimom platili progonom iz srpske košarke. Kakva je budućnost društva u kome se sa kritičarima tako postupa?
– Nisam član nijedne stranke i ne bih ulazio u političke konflikte da Vučić nije dirnuo Partizan i moj posao. Onemogućio mi je da s uspehom radim svoj posao. Morao sam da se suprotstavim. Ja se ne slažem sa Vučićem i ne vidim kod njega ni ideologiju ni koncepciju, osim opstanka na vlasti. U međuvremenu sam shvatio da se ljudi bave politikom da bi došli do moći i para i da im je to jedina profesija. Oni su za razliku od demokrata, koji su uzimali pare na zajam, računajući da će dobiti izbore, pa onda reketirati javna preduzeća, već napravili ogromne pare. Tako da ako jednog dana eventualnoi padnu s vlasti, imaće ogromnu moć, jer imaju i ogroman novac.
Bili ste svesni opasnosti frontova u koje ulazite i sami ste ih birali, da li je moglo da bude i drugačije?
– Moj veliki prijatelj, slikar Vojo Stanić, kaže da bi trebalo da čovek ima dva života. Jedan da vidi šta je život i gde je grešio, pa drugi da živi kako treba. Ja u Partizanu nisam radio samo profesionalno, radio sam srcem, sa emocijama, stavljajući klub ispred nekih stvari, što čovek ne bi smeo – ispred porodice i zdravlja. Naravno da me je izdaja pogodila, ali nemam nameru da prozivam bilo koga. Stežući taj finansijski kaiš, Vučić je poslao poruku preko jednog od svojih savetnika, Zorana Koraća, čoveka važnog u ovom sistemu, da Partizan neće dobiti ni banke sponzorstva dok sam ja trener. Praktično, on je osudio te ljude da me smene, mada oni to nisu nerado uradili. Normalno je da se trener menja ako nema uspeh, ali ja sam ga imao. Čak i u poslednjoj godini u kojoj su igrači primili dve-tri plate. Kada je već postalo jasno da ću biti smenjen, ispred stadiona je napravljen miting podrške na kome je bilo 3.000 ljudi i da su tada svi navijači i ljudi iz uprave kluba ostali čvrsti, mislim da Vučić ne bi smeo da udari na Partizan kako je udario. Siguran sam da bismo se izborili za dostojanstven tretman, ali ljudi su gledali neki svoj komfor, budućnost, ili su se zato što su imali “putera na glavi” priklonili njemu. Ono što je meni teško palo jeste što je klupska struktura izvršila egzekuciju, dakle najprljaviji mogući posao. Pa Miloš Obrenović je šaljući Turcima kumovu glavu dobio nešto zauzvrat. Nisam siguran da je i Partizan dobio nešto.
Sve je manje ljudi koji su spremni da javno kažu šta misle, da ih ne bi proglasili za državne neprijatelje. Jeste li ikada pomislili da bi i vama bilo bolje da ste ćutali?
– Kada čovek u teškom trenutku kaže istinu, doživi promenu koja postaje stalna. Posle toga, morate ostati na nekom sopstvenom nivou. Ne smete da zaćutite, onda sve gubi smisao. Jer veliki novosadski pesnik Đorđe Balašević, koji ima ogromne zasluge za rušenje Miloševića, kaže: “Vlast je vlast, a čast je čast:” Država, makar bila i ovakva, ozbiljna je organizacija i pojedinac nema mnogo šansi, ali mora da se bori u pojedinim situacijama. I Boris Davidovič zna da s onim istražitelljom nema šanse, da je sebe sahranio. Jedino o čemu brine je biografija, da kada neko za 30 godina bude to čitao ne bude priznanja da je izdajica. Postoji još jedan sjajan citat Iz te knjige mog omilljenog pisca Danila Kiša: “Ne dajte se pasjim sinovima, Borise Davidoviču” Ja se nisam dao. I to je moj mir.
Iako je do izbora ostalo skoro još godinu dana, stiče se utisak da se već zna pobednik te utakmice. Šta biste kao trener savetovali opoziciji?
– Teško je biti opozicija danas u Srbiji. Ali, dobar deo odgovornosti za ovo stanje imaju i oni. Setimo se belih listića i kako ih je moj prijatelj Boris Tadić izazvao. Moralo je biti pameti da se ti ljudi saslušaju. Kao trener bih im zakazao treninge u šest sati ujutru, osim Marinike. Ona može da gleda ako hoće. Ja poznajem svoje igrače i znam im slabosti. Tako i oni jedan drugom znaju slabosti, niko tu nema kristalnu biografiju. Neka idu i u tri kolone, ali da to bude deo zajedničke strategije. Pogledajte podele u DS-u, pa to je zaista strašno. Zameram mojoj poznanici Vidi Ognjenović i Dragoljubu Mićunoviću što pokušavaju da pocepaju DS. Od Mićuna sam i saznao u kakvoj su finansijskoj situaciji DS i Lutovac za koga mislim da je pošten čovek. Naravno da sve to na razne načine podgreva i Vučić, i on je zaista ovladao tehnologijom vlasti. Jedini posao koji je on u životu radio, osim što je formalno bio direktor Pinkija, jeste politika.
Košarkaški klub, čiji ste jedan od sinonima, pao je na niske grane, jer je na pola sezone bilo jasno da ne može da uđe u završnu bitku za titulu ABA lige. Čijom krivicom, je li ona samo Vučićeva?
– Pre svega njegovom, on stoji iza toga. Stvari nisu jednostavne, sadašnji predsednik Ostoja Mijailović je Vučićev čovek i s te strane ne mogu mu dati nekakav pozitivan predznak. Ali, on je dosta uradio za Partizan. Klub koji je zatekao u teškom materijalnom položaju, zajedno sa trenerom Trinkijerijem koga je doveo, imao je uspešnu sezonu. Partizan je bio u poziciji da kroz Evrokup obezbedi igranje u Evroligi. Ili to ili ABA liga, gde su takođe bili prvi. U sportu se nikad ne zna, možda bi sve izgubili, ali pošteno je pretpostaviti da bi jednu priliku iskoristili. Mijailović ima čist i pošten odnos prema klubu, bori se i s Nebojšom Čovićem, obezbeđuje finansije. A kraj prošle sezone koja je prekinuta, uslovno je mnogo toga što se sada dešava. Otišao je Trinkijeri koji je dobar trener, kome je Mijailović omogućio da napravi dobar tim, ostvareni su dobri rezultati, Arena je bila puna, a to obezbeđuje i sponzore. Sve su to bili signali da se ove godine zavrne slavina. Bez obzira na veliko angažovannje, za neke kadrovske greške koje su napravljene ove godine, izvesnu odgovornost sigurno snosi i predsednik kluba Ostoja Mijailović. Ali najgore što Partizanu može da se desi ovog momenta da, pod teretom žestokih kritika, Mijailović napusti klub.
Oni koji vole Partizan često vas pominju kao rešenje problema. Postoji li mogućnost povratka i da li biste ga prihvatili u ovako delikatnom trenutku?
– Svima je jasno da je to nemoguće. Ja sam ovde u Rumuniji da bih radio. Odbio sam neke ponude iz inostranstva, nisam odbio CSKA, a i to sam slabo radio jer je glava ostala u Partizanu. Doduše, ni oni nisu imali dovolljno strpljenja. Nisam očekivao da će me zdravlje izdati tako brzo, nisam se ni finansijski obezbedio. Jesam do neke mere, ali ako želim da uradim transplantaciju bubrega, ja moram da radim. Ja sam ovde u izgnanstvu. U vreme ove korone, ja sam kao usamljena zver u šumi. Jasno vam je šta bi značilo da na moje pridružene bolesti dobijem koronu. A nisam ostao zaključan u Beogradu, ovde idem na dijalizu, na treninge i utakmice i uopšte nisam u komotnoj situaciji. Valjda je svima jasno da me je Vučić direktno smenio. Tadašnji predsednik Partizana Predrag Danilović je na skupštini kluba izneo da mu je rečeno da neće dobiti ni banke sponzorstva i da on više nije u stanju da dovodi sponzore dok sam ja trener.
Vučić se nedavno pohvalio da je prvi ispit sa ocenom 10 položio na Višoj trenerskoj školi. Da li biste voleli da jedan ispit polaže pred vama?
– Vučić je kod mene pao na svim ispitima ljudskosti. Nek polaže kod Šešelja, on je njegov profesor – zaključio je Vujošević.
Izvor: NIN
