Stiven Veb - Gde su vanzemaljci (50 razrešenja Fermijevog paradoksa)

[Loni]

Nisam odoleo da je ne kupim.
http://heliks.rs/assets/text/vanz_odlomak.pdf

   Fermi, američki naučnik italijanskog porekla na polemiku o vanzemaljcima,
postavio je sasvim obično, a vrlo prosto pitanje - Gde su svi oni?
  Knjiga daje čak 50 odgovora zašto ne vidimo vanzemaljce.

  Rešenja su razna. Jedno od meni novih je rešenje o tzv ,,nezvezdanom nebu''.

  Po toj teoriji postoje planete, sa kojih se jednostavno ne vide zvezde u horizontu.
U ređem slučaju to može biti planeta sa 2 matične zvezde (dva sunca).
Ako jedna sija danju, druga noću stvorovima sa planete uvek je dan pa nikad ne mogu da vide
nebo kakvo ono jeste.
  Pošto su dva sunca oko iste planete u svemiru retkost (jedno bi moralo da se okreće oko drugog),
češća varijanta je da planeta ima toliku oblačnost da je nemoguće ikad videti ijedno nebesko telo.
Ova varijanta mogla bi da bude česta.

  Po toj verziji vanzemaljci mogu biti i mnogo godina ispred nas, ali im neće lako pasti na pamet
da posumnjaju da na nebu ima ičega osim onog što vide. Oni se jednostavno neće razvijati u tom smeru.

[Josephine]

Pa šta kad se ne vide? Ne vide se ni elektroni, pa smo ih otkrili.

[Meho Krljic]

Dobro, ima tu nečega. Ako nemaš koncept postojanja ičega iznad oblaka, možda zaista ne razmišljaš o kosmosu koji bi mogao biti veći od tvoje planete. S druge strane, oblaci možda zaustavljaju zračenje vidljivog spektra, ali da li zaustavljaju i druge talasne dužine? Ja sam naravno pozaboravljao sve živo vezano za fiziku (a Gojko Dimić mi dao devetku... sirotan) ali kapiram da oblaci nisu dovoljni i da bi morao da imaš mnogo jebenu jonosferu da odbiješ sve vrste elektromagnetnih talasa koji bi se registrovali na tvojoj opremi (pretpostavka je da visokotehnološka civilizacija ima opremu za komunikaciju baziranu na EM emisijama i primanju) pa bi se ti zapitao otkud sad ovaj šum itd. Mac, Scallop i drugi ovde će to umeti pametnije da promisle od mene.
 
Mislim, zanimljivo je to pitanje. Mi znamo da je šum koji čujemo/ vidimo na "praznom" radio ili TV kanalu u velikoj meri emisija iz kosmosa, ali smo imali koncept kosmosa i EM zračenja pre nego što smo imali televizor, pa nam je bilo lako da saberemo 2 i 2. Ako nemaš nikakav koncept postojanja ičega izvan male sfere u kojoj si zatvoren možda uopšte ne umeš da tumačiš prisustvo spoljnjih EM emisija na taj način..

[Josephine]

Ali ovde je "nevidljivost" jedini argument. Nesreća je što je izveden u "razvijeniji od nas" konceptu... da.

[Loni]

   To je tačno.
   Posle svakog od 50 odgovora, autor navodi i manjkavosti teorije.

   Ipak i pored večno svetlog neba, morali bi otkriti kako nebo stvarno izgleda kad tad.
Razlika je u tome što to ne bi to učinili rano. Kao Zemljani, koji svake noći vide milijardu zvezda pa ih težnja za novim saznjanjima mnogo više goni.
   Vanzemaljci, u čijoj perspektivi je nezvezdano nebo možda vrlo dugo ne bi posumnjali da na nebu ima ičega (jer i ne vide ništa).

   
   Ako bi neko tamo i poželeo da se bavi time, mogli bi mu zapušiti usta (ili nos, ako govore iz njega) time da uvek ima prečih stvari od teoretisanja ,,gluposti''.
   Možda bi postizali uspehe u borbi za svojim mikroorganizama - prenosiocima bolesti, borba protiv gladi, nemaštine... 
   Ukoliko je to reč o nekoj pretežno morskoj planeti (kao što je Ursula L. zamislilila planetu ,,Novi Tahiti''), gde sveukpno kopno izgleda kao neka Indonezija, oni bi imali mnogo vremena da otkriju svako ostrvo, isrcpe mu resurse i povežu ga sa drugim ostrvima dok ih ne zainteresuje nešto van tih operacija.
 

[Loni]

   To pitanje sam naveo jer je za mene bilo nešto novo, ali u knjizi ima daleko interesantnijih teorija.
Jedna od njih je ona, viđena u ,,Terminatoru''.

   Vsc-ovi (skraćeno vanzemaljci) na određenom stupnju razvoja stvaraju superiornu veštačku inteligenciju, koja se okreće protiv njih. Pošto robotska inteligencija rapidno raste, oni postaju inteligentiji od svojih tvoraca u relaciji čovek:bakterija (u boljem slučaju neka viša životinja) pa im tvorci postaju smetnja, koju treba uništiti.
   
   Nedostatak ove teorije je u tome da bismo onda morali videti vanzemaljsku robotsku civilizaciju, ali nju takođe ne vidimo jer i robotska civilizacija teži ka usavršavanjem, a od proizvođača mobilnih telefona poslednjih godina učimo da je USAVRŠAVANJE = MINIMALIZACIJA.
   Ako inteligentni roboti same sebe mogu da svedu na nekakav nanometar (kontrolisan od recimo nekog malo većeg hardvera), onda ni oni nisu vidljivi već tek tu i tamo širom svemira teraju neke svoje interese.

[Boban]

Lomi, ja prosto ne mogu da verujem da postoji osoba koja toliko lupeta poput tebe... užasan je svaki tvoj pokušaj logičkog razmišljanja,

[Loni]

Ni ja ne mogu lako da poverujem da postoji neko ko je tako lak na omalovazavanju kao Mr.Bo Ban.

Da je Znak Sagite fakultet za proucavanje fantastke, a ja student
gledao bih da izbegnem predmet koji Boban predaje i zamenim ga za profesora Scallopa.
Kakav god da je Scallop zna kako se radi sa hobotnicama poput mene.
Od mojih silnih ,,pipaka interesovanja``sasece mi sve, ali ipak ostavi jedan, a kod tog jednog pipka isforsira rascvetavanje u zeljenom obliku i smeru.
Boban ne zna sa mojim tipom. Njegova sajla ne bi mi postedela nijedan ,,pipak interesovanja``.
Sasekao bi ih sve tako da od hobotnice dobije lignju, vecno usidrenu na dnu mora.

[pokojni Steva]

Jebo te cvetni pipak, ulepša mi veče

[Loni]

 

[angel011]

Boban ne zna sa mojim tipom.

A što bi pa morao da zna sa tvojim, mojim ili bilo čijim tipom? Nije ti Boban mama pa da te drži za ručicu, potapše te po glavi jer se za nešto interesuješ (ljubi ga mama pametno), i blagim gurkanjem usmeri u željenom pravcu. 


Ako tražiš forum na kome će te maziti, paziti, tepati ti i zvati te Đorđe Đoka i ohrabrivati te da razviješ interesovanja, sve to uz puno razumevanje za tvoj tip, na pogrešnom si mestu. 

[Джон Рейнольдс]

Па, добро, није да по Сагити није било лепих речи, храбрења, дивљења, примања под крило заштитничко...

[Mica Milovanovic]

Više je bilo primanja u krilo zaštitničko...

[Boban]

Ne možete da mi oprostite što sam ustao u odbranu jedne nedužne devojčice...

Lomi, kod tebe nema šta da se razvija; ti možeš da budeš samo otkačeni umetnik i toliko. Da si na Zapadu možda bi od toga napravio karijeru, ovde budi srećan ako ne završiš kao pantomimičar u Knez-Mihajlovoj.

[Josephine]

Možda to Mića misli na Džona i Gula?

[Stipan]

Džon i Gul? A koji je onda od njih ta nedužna devojčica?

[Josephine]

Pa gul, jasno.

[Loni]

    Meni, kao čoveku koji se ipak negde u sebi nada da pored ove surove materijalne prirode postoji i sfera Spiritika,
odnosno da svako živo biće pored forme telesara može da egzistira i u formi golog duha, javilo se razrešenje pitanja - Zašto nas nisu posetili vanzemaljci?

   Zato što, ako se brže putuje u formi golog duha, nema potreba da se putuje dok poseduješ telo.
   Ako ko duh stižeš svuda brzo, a da bi preneo telo potrebne su mnooooooogo moćne rakete, onda prestaje potreba da putuješ igde telom.

   Po toj logici svemir bi mogao da bude pun života, ali da vanzemaljci uopšte dok su živi ne putuju jedni kod drugih i da to isključivo rade kao duhovi.

   Ujedno bi važilo da nas - telesare na Zemlji nisu posetili telesari vanzemaljci, ali naše pokojnike (duhove) možda jesu posetili njihovi duhovi.

[-_-]

Procitao sam Gde su vanzemaljci, dopala mi se i od mene idu preporuke za ovu knjigu.

Kao sto i podnaslov kaze, u knjizi su sabrana 50 mogucih resenja Fermijevog paradoksa.
Resenja su grupisana u 3 velika dela (VZC su ovde, postoje ali se nisu javili, ne postoje).

Neka od tih resenja su, rekao bih, prilicno poznata (mi smo vanzemaljci; nisu imali vremena da nas dosegnu...),
neka su mi bila skroz nova (uticaj meseca; uticaj tektonskih ploca, npr.), a neka nezanimljiva (prokariote retko prelaze u eukariote)

Knjiga spada u naucno-popularnu literaturu (o gle cuda), pa je jasno da moze da se  cita bez velikog predznanja.
Izvor literatire je sarenolik, izmedju ostalih tu su i SF pisci (Klark, Asimov, Miler...)

Jedine zamerke se odnose na srpsko izdanje:

1. Iako mi se cini da knjiga nije ni 2 puta iznajmljena iz biblioteke, ona se raspada, dakle, kvalitet je los.
2. Bez obzira na stavku 1, knjiga je prilicno skupa (1.300 din)
3. Slika na koricama je apsolutno odvratna/odbojna

i najgore od svega:
4. Fusnote na kraju knjige - zgrozio sam se kad sam ovo video.