Veštački život na novim planetama

[Loni]

Recimo da čovek želi da naseli Mars ili neku drugu planetu.
I da mu nije dovoljno, da u novom svetu živi u gradovima pod staklenom kupolom s veštačkim kiseonikom.
Zamislimo da su mu ambicije da hoda po površini te planete gde god poželi.

Da li bi bilo moguće da postoji izum - maska za selektivno propuštanje korisnog vazduha do nozdrva.
Tako bi čovek na Marsu udisao ugljen dioksid koji tamo čini 95 % atmosfere,
ali bi cediljka na maski zaustavljala i uništavala ugljenik i do nozdrva puštala samo kiseonik.

To bi uveliko olakšalo pisanje priča koje se dešavaju na Marsu i sličnim planetama.
Kakva god atmosfera na novoj planeti bila, homo sapiens bi
sa selektivnom maskom, mogao da diše bilo gde, a da usisava samo najkorisnije.


Junaci bi mogli da nam se šetaju bez skafandera na svim planetama i bez staklenika.

Mnoga dela kao rešenje nude tzv. terafirmiranje.
Pretvaranje atmosfere cele nove plaente u onakvu kakva je bila na Zemlji.
Međutim to bi bio skup proces koji bi važio samo u slučaju da su Zemljani na toj planeti već nekoliko vekova.
Ukoliko su tek osvojili novo stanište, efektnija bi bila varijanta s maskom.

Zanima me da li mislite da bi to bilo moguće ili je previše naivno da bi se upotrebilo čak i u književnom delu?

[scallop]

A da pročitaš nešto o "maskama za selektivno propuštanje vazduha"?

[hidden]

Totalni sam laik, ali čini mi se da sastav onoga što bi se udisalo nije jedini problem. Ima tu i radijacije, uticaja gravitacije na organizam i sijaset drugih stvari...

[Loni]

Zar postoji nešto već napisano o maskama za selektivno propuštanje vazduha?
Rado bih da čitam.

Problemi radijacije i gravitacije su lakše rešivi.

Rešenje za radijaciju (ne za realnost, ali za SF delo svakako) vidim u određenoj vakciji.
Čovek ode jednom nedeljno, ubrizgaju mu vakciju i njegova koža izbaci sve otrove.

Što se tiče problema gravitacije, oni su mirnoni u odnosu na vazduh koji se udiše.
Na Marsu je sve 6 puta lakše, ali čovek se da naučiti na skakutanje.

Širom svemira je mnogo planeta baš zemaljske veličine (tu i tamo),
ali mi se čini da bi identična atmosfera bila retkost.

[scallop]

Uređaj za recikliranje izdahnutog vazduha postojao je još dok sam ja radio. 

[Džek]

ne znam zasto bih svoje junake maltretirao sa maskama a sebe objasnjavajuci princip na kojem rade. Lepo ih smestim na teraformirani mars, pa neka se tamo tuku, vole, drame i umiru.

[scallop]

Zato što razlike pokatkad otvaraju više mogućnosti da se priča ispriča. Tebi ne treba ni teraformiranje. Smestiš ih u komšiluk pa piči.

[Džek]

I to sto kazes. Eto zadatka za narednu radionicu. Osmisliti pricu koja bez tih maski ne bi mogla funkcionisati. Inace, cemu maske ako prica moze bez tog modnog detalja? Mnogo je teze i izazovnije napraviti dijalog (udvaranje) izmedju dva lika (ona i on) u skafanderima, nego 'oci u oci'.

[scallop]

Početkom osamdesetih prošlog veka u Siriusu je objavljena priča domaćeg pisca/pisaljke o ostvarenju ljubavi cure od materije i momka od antimaterije. Nego, mogao bi da se posvetiš pisanju bez fantastike. To bi ti išlo lakše. Em ne moraš da se pripremaš i razbijaš glavu, em nema Bobana.

[Džek]

da nema fantastike, ne bih ni pisao. Nego, ceo taj koncept sa maskama mi je zeznut, ako znamo da je prosecna temperatura na planeti -55C, a tek leti, u naj uslovima 27. Mozda da se napise letnja romansa, nakon odmrzavanja iz zimskog sna? Naravno, vrhunska scena bi bila kada oboje strgnu maske sa lica i poljube se u sumrak, sve uz neku dramaticnu muzicku podlogu!

[Loni]

  Kad se u nekom programu prave određene boje, onda nam se postavi pitanje koliko procenata ćemo plave, koliko zelene, koliko crvene boje?
   
  Zamislimo da isto važi i za pisanje SF dela. Kao autori želimo da se odredimo koliki procenat će fantastika, a koliki nauka.
Ako se odlučimo za teraformiranje celog Marsa to je onda daleeeeeeeeekooooo više fantastika, da malo nauka jer vrlo su slabe šanse da je teraformiranje moguće (a i daj e moguće koliko bi koštalo i kako bi bilo izvedeno).

  S druge strane tri grada pod staklnemim kupolama sa veštačkim kiseonikom unutar njih, veštačkom vodom i slično, nosi obrnutu proporciju. To bi bilo više nauka, a manje fantastika.

   Meni je ovog puta veći izazov ovo drugo. Što je nešto moguće u većem procentu, to bih isforsirao. To je prava SF.
Obrnut slučaj - da životinje govore, pevaju i razmišljaju vuče na bajke, basne, animacije i simbolizam. Ne nosi težinu tog tipa.

[scallop]

Moraš biti oprezan. I naslov topika je pogrešan. Veštački život je pogrešno, kao što je pogrešno "veštački" kiseonik i "veštačka" voda. To ne postoji. Onda, nemaš pregled topika. Mislim da par godina teče topik "Gde poslati SF ekspediciju". Jesu većina postova linkovi, naigled neupotrebljivi, ali to je dobra baza podataka kad se neko odluči da piše ozbiljan SF. Pokušao sam da taj topik "gurnem" u pravcu slanja SF ekspedicije, onako kako SF nalaže, ali je interesovanje bilo slabo. Ipak, tamo postoji par dana postovanja kako meni odgovara i videćeš da je mogućnost stvaranja samoodrživih baza na pogodnim planetama dobar početak. Kako, to je već stvar lične pripreme i afiniteta.

[Loni]

Da. Brzopleto sam skovao naziv teme.
Život zapravo i ne može biti veštački, ako ćemo već da baratamo pravilnom terminologijom.

Mene, za novelu koju pišem, zanima prvobitno osvajanje Marsa.
Ne teraformiranje posle 5 vekova već baš ti prvi početni koraci.

- STVARANJE FLORE I FAUNE.

Za početak pada mi na pamet stvaranje jezera na Marsu.
Kad je reč o stvaranju bilja, logično mi bude da je ono lakše za stvaranje (naročito biljke u vodi) jer one same pretvaraju ugljen dioksid u kiseonik.
Marsovska atmosfera sadrži 95 % ugljen dioksida, a samo 0,13 % kiseonika.
(Zemaljska čak 20 % kiseonika. Dominira azot).

Problem temperature bi se rešio izgradnjom velikih solarnih ploča oko jezera.
Tako bi Mars primio mnogo više svetlosti, a time i održavao temperaturu pa se jezero nikad ne bi zaledilo.

E sad... kakve bi to bile biljke koje bi mogle da opstanu u atmosferi u kojoj je samo 0,13 % kiseonika.
Neko bi morao da im izmeni DNK, ali da li bi to bilo ,,previše''.


FAUNA
Životinje u takvoj atmosferi morale bi da imaju 2 nosa.
Spoljni nos bi udisao ugljen dioksid, a onda bi se u nodrvi prerađivao
da bi do unutrašnjeg nosa dolazio samo kiseonik (prerađeni ugljen dioksid).

Možda bi to sve bilo naivno rešenje za istinsku nauku,
ali da li je moguće bar ga ugurati u SF književno delo?

[mac]

Problem života za ljude na Marsu je mali pritisak, zbog nedostatka atmosfere. Atmosfera nedostaje jer je razvejava solarni vetar. Mars ne može da se zaštiti od solarnog vetra jer nema magnetosferu. Kreiranje magnetosfere je osnova za život na Marsu kakav poznajemo na Zemlji.

[Loni]

Hvala Mac.
Mnogo si mi pomogao.

[Mouchette]

Mene, za novelu koju pišem, zanima prvobitno osvajanje Marsa.

Možda će ti pomoći i ovo:
4-Billion-Pixel Panorama From Curiosity Rover Brings Mars to Your Computer Screen

[zakk]

Super je panorama, jedino što je Mars malo pustara 

[Mouchette]

Jeste, ali ipak ne izgleda čudnije od nekih predela na Zemlji na kojima ima života. Mac je objasnio razliku koja se ne vidi.

[scallop]

Imam jedno provokativno pitanje: Da li nema atmosfere zato što nema magnetosfere ili nema magnetosfere zato što nema atmosfere?

[zakk]

Magnetizam dolazi iznutra.

[scallop]

I podrigivanje, ali zato što smo se prežderali.

[Loni]

Mene sad zanima - šta tačno nedostatak magnetosfere onemogućava?

I kao se to može rešiti bar na jednom malom delu teritorije Marsa?

[scallop]

Na malom delu teritorije neke planete je uvek rešivo.

[Loni]

But how?

Govorimo o malom OTVORENOM delu Marsa.
Nalazi se blizu staklene kupole, ali je taj deo ipak otvoren.

Ako se čitava civilizacija zasniva na potpuno zatvorene gradove u staklu ili u podmarsju, to mi nije interesnatno.

[scallop]

Pa, nemoj da pišeš, onda. Ti bi na gotovo. E, nema na gotovo. Ima da se naradiš.

[mac]

Vetrovi na Zemlji nastaju kao posledica regija vazduha sa različitim pritiscima, ali razlike u pritisku su jako male: 999-1001 milibar. Nemoguće je sprečiti gas da prirodno izjednačuje pritisak, i da bi imao Zemljin pritisak na Marsu vazduh mora da bude u nekakvom kontejneru. Kontejner (balon) može da bude toliko tanak da je praktično nevidljiv, ali mora da postoji. Možeš recimo da imaš kupolu, koja je prvo izgrađena i štiti od kosmičkog zračenja, a oko kupole, na bitno većem prostoru, nekakvu membranu koja drži zemaljski vazduh pod pritiskom. Izvan membrane je Marsova trenutna atmosfera.

Kada bi Mars imao Zemljinu gravitaciju to bi takođe omogućilo gustu atmosferu, ali šta ćeš, nema.

[Loni]

I to će mi značiti.

[Biki]

Loni bre, kasnih dobrih 13 godina. Bio film 2000 Mission to Mars, pogledaj
http://www.imdb.com/title/tt0183523/

[mac]

Izgleda da je atmosfera Marsa otrovna za ljude, http://www.space.com/21554-mars-toxic-perchlorate-chemicals.html

Taj otrovni perhlorat može da se neutrališe, naročito u ograničenom prostoru, ali stalno mora da se vodi računa o njemu. Ako sam dobro razumeo to čudo izbija iz površine.