Normalno je da kada imas 20-ak preispitujes autoritet. Isto tako, normalno je da nemas fitilj da se saberes, iskuliras dovoljno i shvatis razliku izmedju kritike upucene tvom radu i kritike upucene tebi licno. Ovo prvo je cak i pozeljno, a ovo drugo se vezba.
Imam prilicno veliku samokontrolu, pa se i dalje zagrcnem kad mi neko popljuje po radu. Ali napravim pauzu, porazmislim i izvucem sta moze da mi koristi.
Prednost godina u mom slucaju je u tome da sam shvatila da volim da pisem dovoljno da nadvladam strah od 'iznosenja u javnost' (imala lose iskustvo sa autoritetom i tesko ga podnela, not Sagita to blame, jbg uzasan sam introvert) i da prihvatim da je sustina u tome da ako vec hocu da pisem, onda bolje da se potrudim da to pisanje i unapredim.
Sto znaci, zaboravi drustvo i familiju i daj nekom sasvim nepoznatom da vidi sta ne stima.
Ja sam relativno nova na Sagiti, mada ne mogu da se ubrojim u decu/juniore (barem ne po godinama). A sudeci po reakcijama, cini mi se da su Sagitasi nekada cak i suroviji prema starijoj gardi nego prema podmlatku. Isto tako, primetila sam i da vrlo cesto navedu kada je nesto 'licno misljenje' ili kada nesto 'licno ne vole' u komentarima.
