HOLLYWOOD CHAINSAW HOOKERS F.O. Ray * 1
Ovo je film u kome je sva kreativnost umrla istog časa nakon što je obavljen kasting (Gunnar Hansen i Linnea Quigley) i obavljeno krštenje tim predivnim naslovom. Premisa je genijalna- drevni egipatski kult obožavalaca motorne testere! sisate fufice kasape uspaljene slepce! krv! Lederfejs lično! – avaj, od toga (skoro) ništa nije urađeno. Prvo ubistvo je onako, OK, i to je sve. Ostatak je bleda i bezvezna rutina. Retki su biseri u dijalozima, poput: I'd stumbled into the middle of an evil, insidious cult of chainsaw worshipping maniacs. I had to wonder if we'd let our religious freedom go too far in this country, or maybe our immigration laws were just too lax – Ko bi rekao da film s tim naslovom može da bude DOSADAN!?
SUCCUBUS J. Franco *(*) 2-
Ovo je još jedna od Frankovih kvaziartističkih softcore isprđevina u kojoj se odustvo logike, zapleta, likova, ili bilo čega što čini film, nadoknađuje 'snenom' atmosferom i iracionalnim zbivanjima. Poznat i kao NECRONOMICON, ovaj film naravno nema veze s Lavkraftom,... niti sa čim smislenim. Zadivljen sam da je Fric Lang navodno ovo proglasio retko erotičnim filmom. Mora da je u to vreme (krajem '60ih) već bio polu-senilan, i imponovalo mu je što ga Franko u filmu, zajedno s Godarom, proglašava jednim od filmskih velikana. SM scene su osrednje, a pretenciozni dijalozi nenamerno smešni, te stoga zabavni. U susštini, ovo je jedan od njegovih sasvim gledljivih filmova, ako ste u pravom mentalnom stanju.
TOOLBOX MURDERS D. Donnelly **(*) 3-
Zadivljen sam koliko je ovo bolji film nego što sam očekivao (a očekivao sam niz ubistava povezanih skroz nezanimljivim 'fillerima'). Pored ubistava iz naslova, tu postoji i sasvim podnošljiva priča, solidni likovi i gluma (za ovaj nivo low-budget filmovanja), kao i iznenađujuća suzdržanost koja u pojedinim scenama ume da bude frustrirajuća (hej! oću još nail gun akcije!), ali u ponekim uspeva da ovaploti more is less princip. Ovo naročito važi za understated, low key kraj koji mu daje baš slatko-gorku notu. Poseban plus mu dajem što film otpočinje žestoko, ne jednom već trima scenama ubistva.
VIJ
G. Kropachyov
A. Ptushko
K. Yershov **(*) 3-
Odavno jurim ovaj film, i najzad je dolijao! Ruski horor po istoj Gogoljevoj priči koju je kasnije Kadijević obradio u SVETOM MESTU. Vrlo dobar filmić, sa fino uhvaćenim ruskim 'šmekom', najjači je u onome gde je MESTO najtanje – scene horora u crkvi, tokom noćnih bdenja – a najslabiji tamo gde ga SM šije za tri dužine – u slojevitosti priče i izvlačenju svih njenih implikacija. Vizuelni efekti su neverovatni! Ako odbacimo neke neubedljive, poput sasvim nepotrebnih scena u kojima veštica LETI daleko iznad zemlje sa studentom koga jaše, ostaje ih nekoliko za koje ne mogu da prokljuvim kako su ih uradili bez CGI-ja (film je iz 1968.)! Sem toga, u kulminaciji filma pojavljuje se (kao i u priči) gomila nakaznih stvorova, vampira, zombija, i još koječega – i te scene su izvanredne (čak i maske su prilično dobre)! U suštini, ovo je pretežno bajkovit, ne naročito zlokoban film, i može da iritira površnost u obradi teme; ali ga zato vizuelni kvaliteti i nekoliko sjajnih scena čine više nego vrednim pažnje. Takođe, veštica je -kao devojka- sexipilnija i jezivija od Branke Pujić u SM, a kao bakutaner -na početku- daleko starija i groznija od Mire Banjac.
