NE SAMO O POSLU: MIHAILO BLAM
Rođen pod srećnom zvezdom
Najviše bih voleo da imam batlera, pristojnu jahtu i mali avion, ali, pošto nemam, prešao sam na alternativu broj dva, dobre cigarete i dobar viski, kaže naš poznati džezer
Čovek koji radi na četrdeset kanala: tako je Mihaila – Mišu Blama svojevremeno opisao njegov prijatelj, čuveni kompozitor Zvonimir Skerl, i ta definicija je ne samo najtačnija, već je i dalje aktuelna. Zaista, teško je samo pobrojati mesta gde je bio, nagrade koje je dobio, velikane svetskog džeza sa kojima je svirao, festivale gde je nastupao...
– Ja sam, izgleda, rođen pod srećnom zvezdom. Možda sam malo i megaloman u svemu, skupljam razne stvari iz celog sveta, maske, figure, bavim se filatelijom, numizmatikom, gajim biljke, mačke, imam i akvarijum… ali ja sam u biti muzičar, dete klasike – kaže Miša Blam, muzičar, koji je ujedno i kompozitor, profesor, džez-publicista, menadžer i slobodni umetnik.
Krajem šezdesetih svirao je u Beogradskoj filharmoniji i položio audiciju za Berlinski radio orkestar pod upravom Herberta fon Karajana. Svirao je u šest simfonijskih orkestara i u Velikom narodnom orkestru RTB, pre nego što je „otišao” u džezere.
Srpski džez i na engleskom
– Sve mi je poznato i sve me interesuje. Imam pet uspešnih razvoda iza sebe i veliki sam hedonista. Nikada nisam sebi dozvolio da upadnem u depresiju jer sam smatrao da je depresija životna demagogija. Život je cikličan, grafikoni idu i gore i dole, kao muzičar sam to najbolje iskusio. Nekad se ima dosta para, a nekada skupljamo one žute dinare za cigare i novine. Ali umesto da kukam, ja smišljam, pravim planove, nudim projekte.
Najviše bih voleo da imam batlera, pristojnu jahtu i mali avion, ali pošto to nikad neću imati, onda kažem „idemo na alternativu broj dva”, da kupim dobre cigarete, dobar viski, da uživam u životu, a ako i to ne može, prelazim na varijantu tri... Uvek imam pet planova u životu kako da se „pokrijem” i sebi priuštim makar iluziju pristojnog života. Tako je to svuda u svetu, možda su samo kod nas poslednjih dvadeset godina stvari bile malo ekstremnije – kaže.
Radeći na knjizi „Džez u Srbiji od 1927. do 1944.” skupio je gomilu podataka o rađanju džeza kod nas i veoma je ponosan što je ugradio jednu ciglu u srpski kulturni mozaik. Taj predratni i ratni period bilo je i najteže istražiti zbog skromnih podataka. Njegov deda Markus svirao je u društvu „Lira” a otac Rafael bio je kompozitor horske muzike i osnivač prvog džez orkestra „Miki džez”.
– U „Politikinoj” arhivi pronašao sam članak o njemu koji glasi ovako: „Već godinama jedan mojsijevac diriguje horom crkve Sveti Aleksandar Nevski. Njegovo ime je Rafael Blam i on se čak i krsti tokom bogosluženja...” Zar to nije lepo? To je jedna divna tradicija koja me dodatno vezuje za zemlju u kojoj sam rođen – objašnjava naš sagovornik.
Njegova knjiga je pobudila dosta interesovanja pa je zahvaljujući tome prikupljeno još vrednog dokumentarnog materijala, fotografija, plakata, raznih drugih zanimljivosti na temu kako se razvijao džez u Srbiji. Izvesno je i drugo izdanje knjige, a možda će ići i na engleskom jeziku, kako bi i stranci mogli da saznaju da se ovde nisu dešavale samo ružne stvari.
Prepad na džezere
– U Srbiji se može dosta toga postići, potrebno je samo mnogo dobre volje i nešto finog mazohizma – kaže Miša iz svog iskustva.
Sledeći period džeza, onaj od 1945. do 1970. godine, mnogo je lakši za istraživanje, i za ispisivanje druge knjige postoji mnoštvo pisanih tragova koji, između ostalog, ruše dogmu da su – kako kaže – zli komunisti uništavali džez. Već 1948. godine u zemlji je bilo sedam „big bendova”, a 1953. godine osnovano je Džez udruženje, da bi nešto posle toga ovde gostovao i Luis Armstrong, a njegov film „Zlatna truba” bio je hit u to vreme.
– Džez je danas postao univerzalna umetnička muzika. Devedesetih godina je bio vrlo popularan u Srbiji jer tamo gde se svirao nisu zalazili reketaši, kriminalci, pa je bio i neka vrsta duhovnog utočišta. U svojoj trećoj knjizi istorije džeza moraću da objavim i da su me devedesetih godina reketirali kada sam u Studentskom kulturnom centru otvorio džez klub, slali su mi čak i policiju, bilo je to teško vreme, pa sam zapao i u dugove, a teško mi je palo i kada su na mom festivalu „Samer tajm džez” hapsili mladiće koji su došli u „Sava centar” da bi ih slali na ratište – seća se Miša Blam.
On je živeo na svih pet kontinenata, u Njujorku, Dominikanskoj Republici, Izraelu, Japanu, u Africi, u Južnoj Americi... Ne postoji, kako ističe, nijedno lepo more gde se nije okupao, nijedan grad u kojem nije popio dobro vino, tekilu ili viski. Ima poznanstva u preko 140 zemalja sveta, što govori mnogo i o njemu, ali i uopšte, o kontrabasistima.
– Kad putujem, nosim samo aktentašnu sa pidžamom i aparatom za brijanje, jer svuda će me sačekati smoking i kontrabas – priča naš sagovornik, koji to smatra jednim od svojih najvećih uspeha u životu: oslobodio ga je straha da će mu njegovu veliku divnu devojčicu, kako naziva svoj kontrabas, polomiti prilikom transporta.
Dobitnik je i brojnih nagrada za svoj neumoran rad, nedavno je dobio nagradu za životno delo na Nišvilu, niškom festivalu džeza, najmlađi je dobitnik „Zlatnog mikrofona” Radio Beograda.
Učestvovao je na skoro svim značajnijim festivalima u svetu, jedini je kontrabasista iz regiona koji je snimio tri solo ploče džez muzike, snimao je sa domaćim i stranim muzičarima (među kojima su i sekstet Gut–Marković, Duško Gojković, Klark Teri, Erni Vilkins, Edi Haris, Kliford Džordan, Arnet Kob), komponovao je i za nekoliko pozorišnih predstava: „Sablja dimiskija”, „Hamlet u Mrduši Donjoj”, „Vesele žene vindzorske” ...
– Ja sam veoma srećan čovek, svirao sam sa velikanima džeza, i to će me činiti srećnim do kraja života. Ali neću više da se hvalim, kad budem hteo, platiću da se napiše knjiga „Čika Miša srpskoj deci” – kaže šeretski. ...
O muzici i nacionalnom identitetu
Miša Blam planira da objavi i mali istorijat o tome kako je kroz muziku urušavan nacionalni identitet. Naime, kako tvrdi, još sedamdesetih godina iz Saudijske Arabije je uplaćeno „Sarajevo-disku” 300.000 dolara da plasira na naše tržište potpuno novu muziku do tada, pa je ubrzo tržište bilo zatrpano nekim čudnim pesmama, koje su za lepe pare interpretirali neki i danas aktuelni pevači.
– Jasno je da su naše pesme uvek trpele uticaje sa strane, ali ovde se radilo o nečem sasvim drugom, nametanju nečega što je našem identitetu potpuno tuđe. Vremenom je nestao i festival u Ilidži, potisnut je i stari bosanski sevdah, a onda i šumadijska pesma. Danas nove generacije pojma nemaju šta je srpska muzika. Zato bi trebalo iskoristiti istraživanja etnologa Miodraga Vasiljevića i njegove ćerke Zore, da se kod mladih ponovo razvije osećaj za ovo podneblje.
Mnogo bi mogla da pomogne i Fonoteka Radio Beograda sa ogromnom zbirkom audio zapisa bisera naše izvorne muzike, koje su pevali Dragoljub Lazarević, Pavle Stefanović, Anđelija Milić, Radmila Dimić... kako bi se potisnuo ovaj bućkuriš neuspelog roka sa popom, fankijem i ko zna sa čim sve. Takav zaokret ne traži pare iz budžeta, već samo dobru volju i nešto što sada nije mnogo popularno, traži patriotizam. Ja nisam Srbin, ali sam patriota, volim zemlju u kojoj živim i znam da sve jake, pametne i uređene zemlje žive na patriotizmu svojih ljudi – kaže naš sagovornik.
Porodična tradicija
– Moj deda Markus je bio akcionar Radio Beograda sa sedam posto akcija, i kad bi se restitucija danas ozbiljno shvatala ja bih sada imao sedam odsto u RTS-u! Pet članova naše porodice je vezano za Radio Beograd, kao i za muzičku školu „Kornelije Stanković”: osim mene, oca i dede, i moja sestra Nada (bila je član Radio drame) i jedan od moje dvojice sinova, Markus, koji je pevao u tinejdžerskom horu. Moji sinovi Markus i David su ipak otišli u druge vode, a ne umetničke, menjaju se vremena, ali zato je unuka Minja upisala klavir. Tu sam ih sačekao! Porodična tradicija je tako nastavljena, pa sam joj poklonio svoj klavir, trebalo bi uskoro da ga prenesem, a deda će morati sebi da kupi drugi. Eto, vidite, kako je kultura skupa – priča poznati džezer.
Omladina je uvek u pravu
Po svedočenju Miše Blama, naš poznati kompozitor i svojevremeno oficir Udbe Bojan Adamič je zbog svojih umetničkih afiniteta dao nalog da se odmah posle rata počnu osnivati „big bendovi”, pa je do 1948. godine u tadašnjoj državi bilo osam takvih orkestara, uglavnom u Ljubljani i Beogradu. I Tito je dao nedvosmislenu podršku džezerima kada je rekao da „mi možemo zabraniti Gričku vješticu ili džez, ali moramo omladini dati da upozna sve kulture svijeta”.
– Probleme su pravili pojedinci, a ne sistem, tako je neka budala donela uredbu da se u Radio Beogradu zabrani emitovanje svake muzike koja ima trubu preko Ce-4, ne bi li izbacili Armstronga iz programa. Posle petnaest dana uredba je skinuta jer se ispostavilo da je njome pola klasike došlo pod udar i da bi čak i muzika Vagnera i Baha bila zabranjena – kaže Blam.
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Rodjen-pod-srecnom-zvezdom.lt.html
