Mene licno Berserk odushevljava zbog Gatz-a, ceo princip kada ti je otkinuta ruka da najvise tada ujedas i bijes mi je prokleto fascinantan....sto se tice toga bih izdvojio dve scene koje me odusevljavaju. Prva je ona kada se prvi put tuce sa Griffith-om i kada mu Gatz bukvalno ujeda mac Evil or Very Mad a druga je kada sam sebi otkida ruku slomljenim machem....car Twisted Evil
Pa, ne bih manje ni očekivao od čoveka čija želja za životom je tolika da je još kao beba izašao iz mrtve majke.
Inače, koliko vidim, takva vrsta ideala opčinjava Japance generalno. Zakon dijalektike, valjda. Što su veće društvene stege koje sputavaju čoveka, veća želja za individualizmom će rasti duboko unutra, dok ne izbije negde, recimo u kreativnoj sferi, kao ovde. Ludilo nema ništa s tim, kao što se često misli ("Japanci su ludi" itd).
Necessity is the mother of invention. Ovo kažem kao uvod u sledeću činjenicu:
Berserk je uspešan i poznat u Japanu na način kakav je neuporediv sa bilo kojim stripom "za odrasle"(Vertigo i sl.) na Zapadu. Mrzi me sada da jurim cifre ponovo, ali poslednji put kada sam to radio, pre 2-3 godine, našao sam da je u proseku svaki tom (bilo ih je 28 ili 29 tad) prodat u nešto malo manje od milion primeraka. A video sam i pivo brendirano prema nekim likovima, recimo, Gatsu i Kaski. Sa druge strane, kada sam čitao članak o tajlandskoj strip-sceni napisan od jednog japanskog stručnjaka (na engleskom), saznao sam da su i tamo mange najpopularnije, i među najprodavanijima takođe
Berserk. "Bad Japanese influence", kažu tajlandski mediji.
U svakom slučaju fenomen koji zaslužuje daleko više pažnje nego naše neobavezno ćaskanje na jednom forumu (koliko god da volim ovaj forum
).
Naravno, dizajn glavnog pandemoniuma u Berserku, God Hand-a, je inspirisan kenobitima iz Hellraisera što je super, jer stvarno odlično izgledaju!
Pretpostavljam da je tako, mada sam video i članak koji poredi Slan sa likovnim predstavama Lilit kroz istoriju.
Doduše, u poslednje vreme priča kao da gubi na surovosti i više počinje da podseća na klasičan (dosta dobar, doduše) fantasy.
Da, znam, nisam baš up-to-date sa
Berserkom, ali pročitao sam prvih 29 tomova i čekam da se nakupi još malo, kao i da budem u raspoloženju za tu vrstu priče (da bi efekat bio najjači). Nije da nemam šta da čitam... Sada sam u modu istorijskih priča, pa pokušavam da nadaknadim propušteno iz
Vagabonda, pa da nabavim
Soten Koro... O njima ću pisati drugom prilikom. A ovde samo da dodam nešto što mi je palo na pamet dok sam razmišljao o avanturama najvećeg japanskog mačevaoca.
Priznata stvar je da su tri najveće strip tradicije na svetu američka, japanska i franko-belgijska, i koliko god voleli ili ne neku od njih, svaka ima svoje prednosti i mane u odnosu na druge dve. Ono što smatram neprikosnovenom prednošću mangi su sledeće dve stvari:
1. prikazivanje akcije,
2. prikazivanje emotivnih stanja i prenošenje njih na čitaoca.
E, ovo prvo,
akcija, ima svoj uzrok, po meni, usled postojanja jednog "žanra" koji ne postoji nigde drugde na svetu - sportske mange (to je samo naziv sa dramu sa određenim scenama koje prebacuju dramatiku na teren i usput popularišu sport, ali svejedno...). Ako autor ne uspe da prikaže momenat, tenziju datog trenutka i svu dinamiku sporta čisto i jasno, ta manga globalno ne može da ima uspeha. A to je ono na čemu su se mnogi kalili, jer čak i ako ih nisu crtali, čitali su ih generacijima. Kakve ovo ima veze sa
Vagabondom? Pa, Takehiko Inoe (red da počnem da pišem imena kako se čitaju, imamo blisku fonetiku, mi i Japanci) je pre njega radio na
Slam Dunk-u, najpoznatijem stripu sa temom košarke i ultra-mega-giga-hitu u Japanu, za vreme čije publikacije je znatno povećano interesovanje publike za taj sport, kao i broj klubova. Što mu je itekako pomoglo kada je prešao na mačevanje. Kao i
Yawara (džudo) Naokiju Urasavi kada je prešao na trilere i misterije.
Samo usputna misao... (za broj 2. nemam želje ni inspiracije sada, moram jednom i da završim ovaj post).
jel neko citao Death Note?
Yup, dva toma, imam još deset ovde i zanimljivo je, izokreće neke standarde šonen mangi, samo, k'o što rekoh, čekam pravi trenutak.
