Manga?

[...]

Aj da se javim kao umerena struja(donekle) :

-------------------MANGA--------------------------
Blade of the Immortal
Oh my goddess !!!
Strain (ok malo je nasilan ali je prica...)
Sanctuary, vec receno
Voyeur (ne voyeurs INC)
Cowboy bebop SVE , znachi 3+2xShooting Star

I NENADJEBIVI BAREFOOT GEN !!! Plakace i najtvrdje srce!!!

-----------------  ANIME---------------------------
Hayao Miyazaki SVE, Grave of FIreflies, Cowboy bebop, Neon Genesis, Otogizhushi, Ghost in Shell... Morti bi nabacila josh 5 al nema je.

[ridiculus]

A vidiš, meni Barefoot Gen nije legao iz nekog razloga. Nisam mnogo meditirao o tome, tako da ne mogu da dam neki valjan razlog. Ne mogu da kažem ni za jedan element posebno da me odbija. Recimo, uzmimo The Drifting Classroom Kazuo Umezua. Isto vreme objavljivanja (početak 70-tih), deca kao glavni protagonisti, sličan dizajn likova, suočavanje sa užasnim iskustvima, insistiranje na mnogo vike i plakanja. Iz nekog razloga Umezuovo delo mi funkcioniše, a Nakazawino ne. Nema veze ni to što je The Drifting Classroom jedan od prvih pravih 'survival' horora u istoriji stripa, preteča Battle Royala, udarac čekićem u glavu tadašnjem japanskom obrazovnom sistemu, stoga drugačiji u konceptu i nameri. Volim ja recimo i Grave of the Fireflies (animirani film), koji si takođe pomenuo i ima sličnu nameru kao i Gen.
Ali, na kraju, to je moj lični stav, za sada, dok se ne podsetim Gena ponovo. Većina proučavalaca mangi (ako ne i svi) ga smatra klasikom.

[ridiculus]

Evo, da dam ljudima ovde par semplova, da mogu da se uvere u raznovrsnost materijala.
-Minetarou Mochizuki:
     

Prva dva primera su iz Dragon Heada, a druga dva iz Zashiki onna (Phantom Stalker Woman).

-Hiroaki Samura:
       

Ovo je iz Blade of the Immortal (pravo ime Mugen no juunin (Onaj koji boravi u beskraju)).

-Gonta King:


Sotenkoro, jedna od najvećih kineskih legendi, ravna grčkoj Ilijadi.

-Tsutomu Nihei:
 

2 puta Blame!, potom 2 puta NOiSE. Meho i The Thing znaju za ovo, ali ovo sam stavio zbog onih koji ne znaju.

-Makoto Yukimura:

Planetes. Šteta što nisam našao semplove iz njegove Vinland Sage, priče o Vikinzima, pošto izgleda fantastično.

Eto, to su samo neki autori koji su radili za Kodanšu, tako da mi je bilo lako uzeti ove primere iz njihovih arhiva.

[ridiculus]

Evo, po ugledu na Corneliusa, ostaviću ovde svoja zapažanja o nekim stvarima koje čitam u trenutku pisanja, a tiču se mangi.

Ovih dana sam bio raspoložen za 'lakšu' tematiku, pa sam uzeo da čitam mangu Hayate the Combat Butler (na engleskom, u elektronskom obliku) po preporuci nekolicine ljudi. Autor je Kenđiro Hata, poznatiji kao nekadašnji asistent Kođija Kumete, jednog od najvećih satiričara koji radi u formi stripa, ako ne i najvećeg (barem u Japanu). Hata ostaje u tom žanru, i pošto nisam čitao ništa od Kumete, ne mogu da ih poredim. Međutim, u ravni odnosa prema čitaocu, sudeći barem prema prvom tomu koji sam pročitao, Hayate postavlja nivo koji nije lako dostići. Priča prati avanture mladog Hajatea Ajasakija, koji vredno radi da bi nadoknadio nesposobnost svojih roditelja, večitih gubitnika koji su bolovali od raznih oblika zavisnosti, poslednji onaj od kocke. Hajate je dobar momak, ali zaista nema sreće. Pošto su mu roditelji potrošili zadnju platu na kocku i pobegli ostavljajući mu dug od 150 miliona jena (oko milion i po dolara), prinuđen je da beži od jakuza koji žele da prodaju njegove unutrašnje organe da bi izmirili dug. Rešen da kidnapuje jednu devojčicu da bi došao do novca, Hajate pokreće lanac događaja koji će ga pretvoriti u batlera te iste devojčice, naslednice multimilijardera. Prava sitkom komedija za otakue, prebogata referencama na japansku pop kulturu i vizuelnim informacijama, možda ne i stvar koju bih preporučio slučajnom prolazniku. Pogotovo ako mu je crtež glavno merilo kvaliteta stripa. Hayate ima likove koji izgledaju kao da su izvučeni iz bilo koje današnje televizijske anime koju ste gledali, ali pošto se radi o parodiji dotičnih, meni je to OK. Parodija je suptilnije vrste i nema preteranih događaja koji probijaju zid realnosti (sem što su likovi ponekad svesni čitaoca). Recimo, pošto je odlučio da kidnapuje devojčicu, Hajate joj kaže: "Želim tebe kao taoca". Prirodno da ona ne čuje ove zadnje reči i pomislivši da joj on izjavljuje ljubav, zaljubljuje se u njega. Ili, pošto je zvao njenu kuću (dvorac) da traži otkup, glas sa druge strane žice kaže:
"Halo!",
On: "Ovde Ajasaki!"
"Da, Ajasaki?"
On se zamisli na tren, zbunjen, potom spusti slušalicu, razočaran što je rekao svoje ime i smatrajući da je propao jedan savršen plan kidnapovanja i pre nego što je počeo. Manga je puna takvog humora do kraja prve knjige, a koliko sam čuo i mnogo dalje. Izlazi u šonen časopisu Shounen Sunday i prilično je popularna u Japanu. Za sada 15 knjiga.
Inače, Kumetino delo koje trenutno izlazi zove se Sayonara zetsubo sensei, o najvećem pesimisti na svetu koji se zapošljava kao učitelj i obesi se prvog dana. Spašava ga njegov učenik, koji je najveći optimista na svetu i misli da ovaj samo pokušava da se izduži. Koliko mi je rečeno, ima mnogo asocijacija na Hayatea, i obrnuto, tako da ako čitate oba dela u isto vreme to je još jedan svet asocijacija više.
Preporučujem svakome ko ceni inteligentan humor iznad individualnog stila crtanja. Što se mene tiče, ako saznam da su prevodioci dobro odradili posao, kupujem Vizovo (američko) izdanje. Excellent fun

[džin tonik]

Evo, da dam ljudima ovde par semplova, da mogu da se uvere u raznovrsnost materijala.
...

svidja mi se ovo. tako isto a tako razlicito. svidja mi se kineski strip.

[ridiculus]

svidja mi se kineski strip.

Da nije ona prva slika iz Sotenkora bila presudna (gore levo)?  

Inače, da mi čistunci ne bi zamerali, Sayonara Zetsubo-sensei bi trebalo da se piše ovako, iako Zetsubo nije ime protagoniste, već je to Itoshiki Nozomu (糸色　望), a japanska reč za očaj se piše (絶望, zetsubou), što je vrlo slično. Kažu da je strip genijalan, ali je potpuno neprevodljiv, zbog višestrukih slojeva značenja, stoga se niko i nije trudio.
Uh, "sitkom komedija"!      Dobro da nisam napisao: "smešna, humoristička sitkom komedija situacije". Dođe mi da pitam da li može neko ovde da me udari, ali neću, jer ko zamera sebi, zamera i drugima. Uglavnom.

[džin tonik]

svidja mi se kineski strip.

Da nije ona prva slika iz Sotenkora bila presudna (gore levo)?  
...

ne, ovo:

14godisnjem deckicu cija je velika strast surfanje zrakom jednog dana sleti robot pred kucu iz kojeg se eto pojavise đevojka eureka.
tek sto se upoznase, kad ono vec ih napade zlocesta vojska i oni morase begati.

tako je pocela jos jedna sf-action avantura. ostalo je legenda.

[The Thing]

Jel od danas počinje da izlazi Blade of the Immortal?  
Video sam danas u knjižari Omen neka izdanja Algoritma. Sasvim fino izgledaju a i cena je ok - 400 din. Jedino što bi izbor mangi mogao biti i bolji, za sad me samo Blade i Lone Wolf zanimaju.

[ridiculus]

Da, danas je četvrtak. Nemam ništa ni protiv izbora, nije sve po mom ukusu, ne razumem recimo uključivanje Negime, sem možda zbog popularnosti, ali i u tom slučaju su imali daleko bolje alternative. No, princip je "za svakog po nešto", pa tako imaš strip za decu (žensku, doduše), za tinejdžere, za tinejdžerke i za odrasle. Što znači da, ako ćeš uzimati samo seinen mange, to je jedna knjiga mesečno. Nije mnogo, ali ovo je mali korak za izdavača, a ogromni za život na Zemlji, stoga se neću buniti.  

[Alex]

Evo šta jedan čitalac, na sajtu stripovi.com poznat kao Inferno, kaže o Blade of the Immortal:

quote:Originally posted by Inferno

Loše! Uopće nisam impresionaran.
Sad donekle shvaćam što su mange i po čemu se one razlikuju od zapadnjačkih (pravih) samurajskih stripova tipa "Kogaratsu". Ovaj strip je prije svega namijenjen new-age tinejeđerima koje iz nekog razloga fasciniraju određene (nedorasle) japanezerske pizdarije. Autori se razbacuju nekakvom kvazi-metafizikom, koja nije ništa drugo nego jeftina irealna filozofija koja služi samo kao paravan nepotrebnom, bezobzirnom razularenom sakaćenju i koljačini. Samo klanje, klanje, klanje, bezrazložno klanje, malo poznate japanske otkačene erotike, pa onda opet klanje... Na taj način čitatelji valjda zadovoljavaju svoju požudu (da ne kažem pedofiliju) i fetišističke potrebe (dužina & oblik katane, i sl.). Izostaje svaka prisutnost vremena i prostora, a prevladavaju kadrovi u kojima se prikazuju "ti strašno kompleksni" odnosi između likova (uglavnom tinejeđera i djevojčica s bademastim očima (kao nekakav ideal ljepote) na koje, izgleda, tamo u Japanu svršavaju čim ih vide). Zanimljiv je način konverzacije - tipično japanski - vrte se ko mačka oko kaše; umjesto da se dotaknu biti, oni okolišaju s nekakvim jednostavnim i konfuznim rečenicama & onomatopejama (i sve je to redovito pomiješano s ničim izazvanim hihotanjem). Otkačeno, ali ovo mi i nije tako loše. Crtež je dobar, ali isto zna biti konfuzan, posebno kod akcijskih scena, koje su strašno loše odrađene. Borbeni zahvati su najčešće prikazani u samo jednoj vinjeti, a čim vidite jednu borbu, odmah ste vidjeli i sve ostale (cijeli strip se svodi na njih). Sve su borbe na isti kalup i zato crtež postaje repetativan i naporan. Lako se služiti tumačom.
Jednostavno se nisam "pronašao" u ovom stripu. A to ne znači da strip nije vrijedan čitanja. Razmislit ću o daljnoj kupnji. Nema do bonellija!!!
Sad mi još preostaje samo da se upoznam s tim mangama "za odrasle".

4/10 (crtež: 7/10)

[ridiculus]

Pa, ja nisam čitao Besmrtnika mnogo godina, ali imam prvih pet knjiga koje je izdao Dark Horse i bio sam prestao da ih kupujem. Zašto? Zato što je dotični izdavač imao čudnu politiku izdavanja: bilo im je zabranjeno da obrnu redosled čitanja preslikavanjem, pa su upotrebili tehniku cut-and-paste, tj. sekli su pojedinačne kadrove i drugačije ih raspoređivali. Očigledno da ovo nije moglo da funkcioniše baš uvek, recimo kada nije mogla da se primeni simetrija, i tada bi posezali za preslikavanjem. Kakva je to zbrka bila...
Ali čak i iz onoga što se sećam, ovaj prikaz nema veze s mozgom. Oštrica besmrtnika više je drama nego akcija, mada prvi tom može da prevari. Ne sećam se nikakve metafizike, sem ako se tako ne nazivaju pokušaji da se shvate sopstvene želje i stavovi. Naravno, serija ima svoje uspone i padove i crtež sigurno neće biti po svačijem ukusu, ali odavno sam naučio da:
1. ne verujem ljudima koji brzopleto zaključuju na osnovu jedne knjige;
2. ne verujem ljudima koji ocenjuju delo po komponentama, npr. priča 4/10, crtež 7/10, dužina polnog organa recenzenta 11/10;
3. ne verujem ljudima koji protivureče sami sebi u svakoj drugoj rečenici,

Loše!...Otkačeno, ali ovo mi i nije tako loše.

samo klanje, klanje, klanje, bezrazložno klanje, malo poznate japanske otkačene erotike, pa onda opet klanje...a prevladavaju kadrovi u kojima se prikazuju "ti strašno kompleksni" odnosi između likova

Mislio sam da ću tu naići na kakvu kvalitetniju "metafiziku"...Nema do bonellija!!!

Kod mene ti nema stereotipa, dapaće, uvijek volim saznati nešto novo. A to znači da se po potrebi u tren oka mogu "ufurati" (prilagodba na različite "mentalne sklopove") u američke superheroje, vertigove stripove, Dylanov horor, AF-ov humor, Texov western. Tako da mi kod ove mange ni najmanje ne smeta to "da je ona drukčija od onog na što sam navikao"....Zanimljiv je način konverzacije - tipično japanski - vrte se ko mačka oko kaše; umjesto da se dotaknu biti, oni okolišaju s nekakvim jednostavnim i konfuznim rečenicama & onomatopejama

To je već čitav univerzum nepoverenja. Čak i da nisam čitao ovaj strip, ne bih se ni okrenuo za takvom "kritikom". Neke misli su uzete iz njegovog narednog posta, pošto sam danas zaludan, pa rekoh sebi, ajde da vidim o čemu se radi. I evo da dodam recenziju Jasona Thompsona, sa kojom niko ne mora da se složi, ali koji bar zna šta priča:
Manji, a swordsman made immortal by "bloodworms" infesting his body (similar to the Highlander movies), roams Japan serving Rin, a girl seeking revenge on her parents' killers. Equally strong in both art and writing, this excellent series was praised in Japan as a marriage of "high" and "low" art (i.e., Samura's traditionally trained artistic skill and manga). The figure art has a fluid quality, showing tremendous skill at realistic life drawing,although the waif-thin women and anachronistically punk villains - wielding weird but plausible weapons - strike a pleasant balance between 1990s style and historical accuracy. The swordfighting action could carry the story by itself, but the plot is original as well; stories with immortal protagonists tend to wallow in angst-ridden puffery, but Blade of the Immortal avoids this by focusing on the fascinating side characters and skirting any "who is stronger than whom" debate. The earthy, cynical Manji (he's only been immortal for a few years) has vowed to kill one thousand evil men, but he's resigned to the fact that good and evil are not always clear, and on the road of vengeance the heroes make uncomfortable choices and strange bedfellows. The villains' sadism is more suggested than shown (although the dialogue is grisly enough), and the gore of battle is strangely tasteful - in the early volumes, bodies are dismembered in elaborate freeze-frames composed to resemble traditional Japanese paintings. But it's the power of the writing (particularly as the story progresses) that makes it, at times, superior to the ultimate samurai manga Lone Wolf and Cub. Ogami Itto is a fascinating character, though two-dimensional, but Manji, Rin, Hyakurin and Samura's other characters behave like real people faced with all of life's unpredictability.
I na kraju, mnogo toga zavisi od očekivanja. Ko želi realističan opis samurajskog života u stripu, bolje da preskoči ovo i čita Hiroshija Hiratu (kojeg je i Yukio Mishima cenio).

[Alex]

A evo i mog mišljenja o ovim stranama gore, o crtežu:

Generalno, za sve table i crtače: ala je lako raditi na ovaj način - samo likovi, a skoro sve ostalo se ignoriše, nigde pozadine, ambijenata, ničega. Ovo je gore od američkog stripa koji je poznat po izbegavanju crtanja  pozadine - ambijenata, arhitekture, pejzaža i sl. Nisam za to, da se, kao u savremenom francusko - belgijskom stripu fanatično crta i precrtava arhitektura i preteruje sa crtanjem po fotografijama i dokumentaciji, ali ovako samo sa belinama, tačkicama i linijama u backgroundu je prejednostavno, isprazno i prevaziđeno.

Što se pojedinačnih dometa tiče imamo crtače od osrednjih plagijatora Otoma, kao što je Mochizuki, do totalno nemaštovitog, sa lošom montažom, ispunjenom frontalnim (iz istog ugla) licima, koja se ponavljaju - Nihei-a, do banalno dečije stilizovanog Yukimure.

[ridiculus]

Vidiš, to je ono zbog čega sam ja ovde ranije odbijao da poistovetim mangu sa stripom, jer sam slutio da će neko da uvede  perspektivu (zapadnog) stripa tamo gde joj nije mesto. Doduše, najbolje stvari su nastale spajanjem odlika raznih rasa i kultura, pa tako su najlepši ljudi često melezi i verujem da bi najbolji "stripovi" bili oni koji bi imali najbolje odlike i američke i japanske i evropske škole. Ti, s druge strane, si uporan u poštovanju slikarskog pristupa stripovima (francuskog?) i to je OK, ali neću se složiti. Ja bih, sledeći sličnu logiku, mogao da ocenjujem francuske stripove po japanskim merilima: bezrazložna upotreba teksta, recimo kadar prikazuje sliku svitanja, a tekst ide "sviće novi dan", hvala, znali smo; često potpuna nepovezanost između kadrova, jer, reče Bilal negde, radnja je u onoj praznini između dve slike, ali neka, hvala, ja čitam stripove da bi oni podstakli moju imaginaciju a ne ova strip, ne želim sinopsise sa ilustracijama, itd. Mogao bih reći svašta. Ali ja to neću učiniti, jer onda bih činio isto šta i ti, tj. plesao o arhitekturi.  
I ne razumem ono o prevaziđenosti. Mislim da moraš da imaš potporu istorije za takvu tvrdnju, a ti si nešto u neprijateljskim odnosima sa njom.
Ukratko, meni je crtež, kako si ga ti ovde opisao, bitan za mange koliko i tebi font teksta dok čitaš knjigu. Ne sme da smeta... Te primere sam priložio da bih negirao tvrdnju kako sve mange isto izgledaju.

[The Thing]

Da, danas je četvrtak. Nemam ništa ni protiv izbora, nije sve po mom ukusu, ne razumem recimo uključivanje Negime, sem možda zbog popularnosti, ali i u tom slučaju su imali daleko bolje alternative. No, princip je "za svakog po nešto", pa tako imaš strip za decu (žensku, doduše), za tinejdžere, za tinejdžerke i za odrasle. Što znači da, ako ćeš uzimati samo seinen mange, to je jedna knjiga mesečno. Nije mnogo, ali ovo je mali korak za izdavača, a ogromni za život na Zemlji, stoga se neću buniti.  

Ok, fair enough! Mislio sam bolji ZA MENE  
Naravno da mi je jasna izdavačka politika ali kao i ti mislim da su mogli uzeti i nešto drugo umesto npr. Negime.

Inače, ova diskusija mi je malo smešna. Kakve su to generalizacije i predrasude??? I aj sve to al' nije mi jasno kako neko može da kaže da je Nihei "nemaštovit"?

[Alex]

I aj sve to al' nije mi jasno kako neko može da kaže da je Nihei "nemaštovit"?

Pojasniću ti, ako ti nije jasno: nemaštovit je kao crtač i to u kadriranju!! (Ne kao scenarista, ako se i time bavi)

Na prve dve strane imamo 8 frontalnih (kamera s preda, pod pravim uglom - ista perspektiva) kadrova sa licima likova koji razgovaraju, većina u krupnom planu, od toga 4 skoro identična sa crnokosim i 3-4 sa spodobom.

Školski primer loše režije scene razgovora dva lika.

[The Thing]

Da, ali ti si rekao TOTALNO nemaštovit pa još + sa lošom montažom, ispunjenom frontalnim (iz istog ugla) licima itd. itd.

Nihei ima veoma upečatljiv stil i razvijenu ikonografiju i motive tako da je nemoguće pomešati njegov crtež sa bilo kojim drugim. Plus je i odličan dizajner što likova što enterijera/eksterijera a osmislio je i jedan od najmračnijih svetova ikada viđenih u bilo kojoj priči!

Čak i ako Nihei nije toliko vešt što se montaže tiče nazivati ga totalno nemaštovitim je blago rečeno nefer!
A mislim da čak i to za montažu baš ne stoji (pogotovo ako je zaključak izveden na osnovu 2 viđene table). Format i obim Mange su dosta drugačiji od evropskog i američkog stripa pa je prirodno da je i režija drugačija.

Shvatam šta hoćeš da kažeš i slažem se da su neka pravila univerzalna ali ja čak i ove dve strane okačene ovde mogu da sasvim tečno odmotam kao film u glavi. Sem toga ima i mnogo boljih tabli kod Nihei-a od ovih par ovde.

[ridiculus]

Shvatam šta hoćeš da kažeš i slažem se da su neka pravila univerzalna ali ja čak i ove dve strane okačene ovde mogu da sasvim tečno odmotam kao film u glavi. Sem toga ima i mnogo boljih tabli kod Nihei-a od ovih par ovde.

Naravno da ima, ja sam istakao te četiri stranice (i sve ostale) zato što se nalaze na istom sajtu, Kodanšinom (http://www.kodanclub.com/), pa mi je bilo najlakše da ih dovučem vamo, a ne da tražim po netu najbolje primere. Nije ni bilo vredno da objašnjavam zašto se ne slažem sa ovom ili onom Aleksovom primedbom kada vidim da je to pitanje principa, a ne detalja.
Jedan od najvećih underground manga crtača, Yoshiharu Tsuge, ima delo u kojem je perspektiva uvek iz prvog lica, čak su i kadrovi oblikovani kao vidno polje protagoniste. Pretpostavljam da bi Alex i to nazvao "nemaštovitim"?
Ili radove Shintara Kaga, neke vrste "naslednika" Suehira Marua?

[The Thing]

Ha, Shintaro Kago!
Kako je to pomeren lik! Skoro svaki njegov strip koji sam pročitao (nije to baš skoro bilo) je imao prvo potpuno suludu ideju, a onda i izvedbu.
Sećam se bilo je nešto sa nekom zgradom gde svaki stanar promaši sprat - a svaki sprat predstavlja jedan kaiš i tako u nedogled.
Pa nešto kad se hiljadu sitnih sličica sklopi u mozaik koji predstavlja likove koji razgovaraju o česticama koje čine materiju.

Totalno originalno ali bizarno preko svake mere!

[ridiculus]

Da, mislim da je to sa sitnim sličicama koje se sklapaju u veću celinu Blow Up. Mora da se vidi da bi se verovalo. A ovaj primer što sam dao je iz Abstraction. Ima još toga na http://samehat.blogspot.com/.
Jeste jedan od najluđih autora ikada.

[ridiculus]

Generalno, za sve table i crtače: ala je lako raditi na ovaj način - samo likovi, a skoro sve ostalo se ignoriše, nigde pozadine, ambijenata, ničega. Ovo je gore od američkog stripa koji je poznat po izbegavanju crtanja pozadine - ambijenata, arhitekture, pejzaža i sl. Nisam za to, da se, kao u savremenom francusko - belgijskom stripu fanatično crta i precrtava arhitektura i preteruje sa crtanjem po fotografijama i dokumentaciji, ali ovako samo sa belinama, tačkicama i linijama u backgroundu je prejednostavno, isprazno i prevaziđeno.

Da dam bar jedan odgovor na brzinu: pozadina koja je postojala u jednom kadru, nedostaje recimo u sledećem zato što je vremensko-prostorni marker (okvir) zamenjen psihološko-emocionalnim. Drugim rečima, odgovor leži u semiotici. Ne mogu se ovde preterano osvrtati na teorije Fusanosukea Nacumea, od koga je i počelo ozbiljno proučavanje mangi, iz razloga što ih ne znam duboko u detalje, njegovi radovi su uglavnom na japanskom, ali znam sledeće:

"In his manga-filled office in central Tokyo, Natsume explains that in manga, the graphics, text balloons, frames and presentation style of the text all convey specific meanings.

Also, he insists, a manga crafted to perfection is one that readers can flip through rapidly with ease. "There was a famous manga editor," says Natsume, "who used a stopwatch to time how long it took to read 35 pages of manga. One manga took four minutes and 35 seconds; he said it had to be under three minutes. But I bet it should be even less than that."

Ćelija mange (okvir) se sastoji od subjekta, objekta, tekst-balona, pokreta, pozadine i keiyu i onyu simbola (figura i zvuk). I neki od ovih elemenata se mogu dalje podeliti. Ja znam ponešto o ovome, nikako sve, ali na toliko strana sam čuo potvrdu ove teorije da je zaludan pokušaj negirati je. Naravoučenije: ne suditi po drugim merilima, za koje manga nije ni pravljena. Jer ako je dokaz "loše režije" Niheija to što se glave pojavljuju u fokusu na čitave dve stranice, onda je Lost loše režirana serija.

I svako ko misli da je tako lako raditi neka smesta otputuje za Japan, čeka ga bogatstvo tamo o kakvom je ovde mogao samo da sanja.  

[Alex]

Ridiculus, sad stvarno postaješ "ridikulozan" kao drveni advokat mange sa svim tim ispraznim citatima.

U Japanu, očigledno, postoje teretičari stripa koji nisu previše upoznati sa zapadn(jačk)im stripom, pa "razvijaju" razne teorije medija koje su odavno postavljene, razvijene i razrađene, takoreći - otkrivaju toplu vodu - sa mislima poput "pozadina koja je postojala u jednom kadru, nedostaje u sledećem zato što je vremensko-prostorni marker (okvir) zamenjen psihološko-emocionalnim" .

Ili dobro poznaju teoriju i jezik stripa, koji su razvijeni na zapadu, pa ih prepisuju i prilagođavaju da odgovaraju i da se odnose na japanski strip. Ovo je, inače, svojstveno svim zemljama, jer svako ima svoje teoretičare stripa, filma, čega već.

Ti, s druge strane, si uporan u poštovanju slikarskog pristupa stripovima (francuskog?) i to je OK, ali neću se složiti. Ja bih, sledeći sličnu logiku, mogao da ocenjujem francuske stripove po japanskim merilima: bezrazložna upotreba teksta, recimo kadar prikazuje sliku svitanja, a tekst ide "sviće novi dan", hvala, znali smo; često potpuna nepovezanost između kadrova, jer, reče Bilal negde, radnja je u onoj praznini između dve slike, ali neka, hvala, ja čitam stripove da bi oni podstakli moju imaginaciju a ne ova strip, ne želim sinopsise sa ilustracijama, itd.

Vidi se da slabo poznaješ strip uopšte - propratni tekst koji opisuje slike i ponekad ponavlja ono što se vidi na crtežu svojstven je starijem američkom stripu, a evropljani su prvi, davno - pre više decenija izbacili obimne propratne tekstove i priklonili se filmskom pristupu (nasuprot literarnom), a jedan moderan i za svoje vreme avangardan umetnik, kao Bilal, zaista nikada nije koristio "bezrazložnu upotreba teksta"!

Što se tiče "underground manga crtača, Yoshiharu Tsuge" nemoj da mešaš babe i žabe - underground i jeste underground zato što ne poštuje pravila (klasičnog) stripa, čak se bazira na kršenju istih -  a gornja ilustracija je, za taj pristup, sasvim dobra.

Trebalo bi da više razvijaš sopstveno mišljenje, a da se manje baviš citiranjima i prepisivanjima.

[ridiculus]

1. Da si čitao pažljivije, znao bi da sam Bilala spomenuo u drugom kontekstu. Ja ga volim, ali to me neće sprečiti da ga kritikujem. Loisel i Le Tendre su autori koji su mi bili u mislima kada sam pisao, iz La Quete de l'Oiseau du Temps. I jedna epizoda Torgala, ali kod Rosinskog i Van Hamme-a se gubi to vremenom i zaista postaje "sinematičniji". Ima još toga, ali kako nemam pri ruci, nisam hteo da nagađam. Znam da postoji i u američkom stripu, odrastao sam na njemu. Izgleda mi da je razlog taj što scenaristi nemaju toliko poverenja u crtače, tamo gde je posao podeljen.
A da su to "starije" stvari, to je neosporno, ali kako si ti Akiru proglasio za noviji strip, to nije ni bitno.
2. Da li slabo poznajem strip, to je stvar perspektive. Recimo da mislim da je to tačno, ali kako to mislim i za mange, u blažem obliku, to ti ništa neće reći. Neću reći, kao Meho, da ne znam baš ništa, da mi ne bi pripisao "citiranje i prepisivanje" tuđih misli.  
3. Cuge (Tsuge) je spomenut u odnosu na tvoj sud i "epitete", a ne na formu kojom se bavi.
4. U vezi poslednje tvoje rečenice, druga opcija bi bila da napišem članak koji je ili prevod nekog teksta objavljenog na engleskom ili njegovo prepričavanje i da to objavim pod sopstvenim imenom. Veruj mi, 90% svega što sam pročitao o mangama na našem jeziku je pisano na taj način. Znam jer imam svu sekundarnu literaturu objavljenu na engleskom, sem par članaka koji su u većim zbirkama tekstova i do kojih je teško doći. Uglavnom se kopira Schodt, iz jedne od dve knjige koje su i kod nas lako nabavljive.
I par desetina autora je seciralo, dekonstruisalo, analiziralo i ispitivalo ogroman korpus mangi, komparativna analiza sa drugim strip-tradicijama, opšta medijska analiza, istorija forme, blah, blah, i što bih se ja sad pravio pametan. Te dve teorije stripa se mogu ujediniti, naravno, i neki već rade na tome, a na Zapadu su u tome najvatreniji sledbenici Scott-a McCloud-a. Teorija se menja tokom vremena, kao i sam medijum.
P.S. Ako naiđem na nešto u svim teorijama sa čime se ne slažem, odbacim to. Do tada citiram do mile volje.
Usput, ovo ne bi bilo loše kao potpis:
Samo snaga drvenog advokata može da brani od zle moći drvenog tužioca.  

[ridiculus]

Počeo sam da čitam Šigurui (nešto kao smrtno ludilo ili besnilo). Na koricama piše:

"The Aesthetics of Cruelty

We are in the sixth year of the Kan'ei era (1629), at the beginning of the Edo period. The story takes place inside the castle of Suruga."

Samurajski turnir u kojem su na početku suprotstavljeni jednoruki mačevalac i slepac. Autor je Takajuki Jamagući, i ko je bio u prilici da čita Kakugo no Sasuge (u Americi poznat kao Apocalypse Zero), prepoznaće specifičan stil crtanja ljudske anatomije. Ali dok je ovo drugo delo jedan od najboljih primera svesne upotrebe neukusa u stripu ikada, Šigurui je, izgleda, daleko ozbiljniji po tonu. Zadržaću utiske dok ne pročitam barem prvu knjigu.
Inače, naslov je uzet iz jedne rečenice iz Hagakurea, jednog od najvećih priručnika samurajskog koda, bušida. "Put samuraja je u smrtnom ludilu (ši(ni)gurui). Deset ili više ljudi ne može da ubije takvog čoveka."
Nasilje je way over the top, ali u funkciji priče, koja je, inače, prema knjizi Noria Nanđa. 10 knjiga u Japanu i ongoing.
Možete videti na http://kotonoha.monkey-pirate.com/ongoing-series/shigurui/



Ako su se ljudi žalili na nasilje u Oštrici besmrtnika, ček samo da vide ovo.

[corto]

Shigurui je fantastičan.
Pročitao sam prvih osam tankobona (nabavljam talijanske) i totalno me povuklo. Šteta što još nije zaključen serijal.

[ridiculus]

Izgleda mi, corto, iz nekih tvojih postova, da je izbor u Italiji stvarno dobar. Još mi reci da imaju The World Is Mine i Homunculus i razočaraću se u izbor svog prebivališta. (Nije rodoljubiva izjava, ali šta ću...   )

[corto]

Izgleda mi, corto, iz nekih tvojih postova, da je izbor u Italiji stvarno dobar. Još mi reci da imaju The World Is Mine i Homunculus i razočaraću se u izbor svog prebivališta. (Nije rodoljubiva izjava, ali šta ću...   )

The World Is Mine (još) nije objavljen u Italiji. Homunculus je izdato 8 tankobona i pratim ga - sjajna manga!
Inaće na ovome sajtu ima baza skoro svih mangi, što su izdate u Italiji:
http://www.mangadb.it/

[ridiculus]

Pogledao sam sajt. Hvala.
Ha, Go Nagai ima 19 prevedenih dela, drugi posle Clamp (sa 22), a njih ima četiri u grupi    . Baš sam napisao članak o njemu za UPPS. Znao sam da je popularan u Italiji, ali ne toliko.
Mada, ja ne znam italijanski. Ali da sam komšija, verovatno bih naučio.  
The World Is Mine i Homunculus sam spomenuo kao primere odličnih mangi koje nisu objavljivane u Americi, i ne verujem ni da će skoro (a trebalo bi). Za Urasawu znam da je insistirao da izdavač, Viz, prvo objavi  Monster, pa 20th Century Boys, pa tek onda dolazi u obzir Pluto, tako da će proći više godina dok to dođe na red. Naravno, ono što je meni trenutno najdraža manga koja izlazi, Historie, nije objavljivana van Japana zbog sporog tempa izlaženja (ali postoji skenlacija). Iwaaki izbacuje u proseku jedan tom godišnje i za to izdavači nemaju strpljenja. Ali što se mene tiče, dok crta šta želi, neću se buniti. Mnogi bi se iznenadili da znaju da čovek iz Japana pravi najlepši ep sa temom antičkih vremena u modernoj umetnosti, daleko iznad holivudskih tripova tipa Aleksandar.

[corto]

Go Nagai je stvarno puno objavljivan u Italiji. Izdavač njegovih dela D/Visual je japanski, talijani samo prevode. D/Visual npr. ostavlja originalne onamatopeje i uopče jih ne prevode.

Sve pohvale za tvoje članke na UPPS (nabaviču Kitara, kad idem sledeći put u Italiju - izdate su izabrane priće u tri tankobona).

[ridiculus]

Hvala. Nema lepše pohvale upućene kritičaru nego kad neko počne da kupuje po njegovoj preporuci (sem, ovaj, finansijske potpore   ).
Stay tuned.

[ridiculus]

Upravo sam pročitao prvu knjigu Šigurui-ja. Mišljenja sam da procena celine na osnovu jedne knjige u višetomnom opusu može da navede na krivi trag, međutim, ostaviću par utisaka ovde (da bih kasnije mogao negde drugde da elaboriram na njima   ).
Takajuki Jamagući (Takayuki Yamaguchi) je čudan autor. Rođen u Tokiju 1966. Dve godine je boravio u školi koju je čuveni Kazuo Koike otvorio za one željne da se bave stripom: Gekiga sonđuku. Probio se početkom 90-tih, a jedino njegovo delo koje sam čitao je Kakugo no Susume (Kakugov savet), poznato u Americi kao Apocalypse Zero. Ono je animirano u dve epizode, rađene za video, što je razumno, pošto je u pitanju takva predstava neukusa i bolesnih ideja, da u to doba ne bi prošlo na televiziji ni po kakvim kriterijumima. Ne znam sa čime bih ga poredio; Takashi Miike bi dao dušu da može da snimi nešto onoliko zabavno i pomereno u isti mah. Recimo da bih mogao da ga nazovem apoteozom stila koji je Go Nagai začeo, pogotovo sa Violence Jack-om, što će reći mešavina parodije, telesnih transformacija koje ponekad koriste seksualnost na čudne načine i nasilja koje nema nikakve moralne ili religiozne barijere. Nikakve.
Šigurui je drugačija zverka. Nema humora, nema pomerene perspektive koja nam ne dozvoljava da sagledavamo događaje potpuno ozbiljno. Rađen je okvirno prema prvom poglavlju knjige  Turnir u surugskom zamku (Suruga je ime pokrajine) čuvenog pisca Noria Nanđa (Norio Nanjou) i ima neku vrstu istorijske verodostojnosti. Nisam čitao tu knjigu, ali verujem da je u nekim stvarima Jamagući otišao mnogo dalje.
Početak vladavine šoguna iz porodice Tokugava, tj. početak 17. veka. Tadanaga Tokugava je poremećeni mlađi brat šoguna Iemicua, gospodar pokrajine Suruge. On se, iz razloga znanim samo njemu, odlučuje da organizuje turnir najboljih mačevaoca. Kvaka: Japan je u doba mira i sve borbe se vode drvenim mačevima, međutim, ovaj turnir će se voditi sa pravim. 22 takmičara i prvi par čine stari poznanici: jednoruki i muževni Gennosuke Fuđiki, i slepi i feminizirani Seigen Irako, čije stopalo je osakaćeno. I tu se priča vraća u prošlost 7 godina, u Koganovu školu mačevanja, kojoj su obojica pripadala neko vreme. Ostalo ću prepustiti potencionalnim čitaocima.
Za razliku od mnogih mangi sa modernom tematikom (ili fantastičnom), u delu ovakve vrste je teško učiniti likove trenutno prepoznatljivim (iste frizure, slična nošnja, itd.) Ipak Jamagući ima par trikova u rukavu. Njegovi glavni likovi su svi vrlo specifični i koristi radnju na takav način da čitaoci neće imati problema, mada bi bilo teško razlikovati samuraja A od samuraja B (osim po šemama na odorama). Pozadine i objekti su uvek detaljni i realistični.
Neke scene su i meni bile neprijatne, a video sam svašta. Nema heroja. Nema pozitivnih likova. Samo poremećenih. Verujem da je Jamagući želeo da prikaže besmislenost nekih običaja, dovodeći ih do krajnosti, jer je napisao rečenice kao: "Feudalno društvo, u svom savršenom obliku, sastojalo se od malog broja sadista i velikog broja mazohista." I zato i prikazuje samo dekadenciju. Čak i Fuđikijeva volja za napretkom ima jednu bolesnu crtu.
Ponavljam, ovo je samo na osnovu jedne knjige i ostaje mi da vidim da li je piščeva ideja usmerana protiv okrutnosti tradicionalnog japanskog društva ili protiv čoveka kao takvog. Načekaću se, pošto sem još jednog poglavlja, ništa više nije skenirano. (Iz Japana nabavljam prilično retko, mange su jeftine, ali poštarina...uh, pa još ako mi naplate carinu, pa porez, pa neke troškove   )
Svojevremeno su neki Amerikanci proglasili Apocalypse Zero najekstremnijom animacijom u postojanju. Zvuči pompezno, ali nije daleko od istine. Ovih dana sam saznao da je tu čast nezvanično preuzeo Šigurui, čijih 12 epizoda su emitovani krajem prošle godine na satelitskom kanalu WOWOW.

[ridiculus]

Ovog meseca sam imao priliku da konačno pročitam nešto od Kođija Kumete, konkretno Sayonara Zetsubo-sensei. Čak bolje od očekivanja, a očekivao sam mnogo. Pisaću o ovome na drugom mestu, ovde samo par kratkih napomena.



Spolja, to je sva "poenta" priče, a čak i crtački, svet Zetsubo-senseija je podeljen na crno i belo. Međutim, taj svet je iznutra prepun referenci na moderna dešavanja i osobe iz sveta medija i kulture, japanske i strane, i Kumeta nikom ne ostaje dužan.
Čovek koji dobije ideju da se, u skladu sa modernim brendiranjem i davanjem imena, planina Fuđi nazove Yahoo! BroadBand Mountain (ako imate para možete davati imena po volji) svakako zaslužuje moju pažnju, kao i onu svakog ljubitelja Pajtonovaca, Simpsonovih ili Autostoperskog vodiča. Na engleskom će izaći početkom iduće godine u izdanju Del Rey Mange, s podnaslovom "The Power of Negative Thinking".
U budućnosti me čeka i njegova manga Katteni Kaizo, o genijalnom dečaku koji je dobio udarac u glavu i misli da je kiborg.

[Meho Krljic]

manga Katteni Kaizo, o genijalnom dečaku koji je dobio udarac u glavu i misli da je kiborg.

Neko je napravio strip po mom životu????      

[ridiculus]

Neko je napravio strip po mom životu????

Eh, dakle biografija? Obično se svrstava u komediju. Sad me zanima još više.  

[ridiculus]

OSETLJIVI I LAKO UVREDLJIVI NEKA PRESKOČE OVAJ POST

Da bih ilustrovao razliku između japanskog i američkog strip-izdavaštva, kao primer uzeću jedan naslov koji sam već spominjao (a i kratko sam ga se podsetio): Kakugo no susume (Apocalypse Zero).
U Americi je objavljeno 6 tomova i tu se stalo (Media Blasters). Izdavač je označio delo kao 18+, zbog "jezika, ekstremnog grafičkog nasilja, golotinje, seksualnih situacija". Međutim, Kakugo no susume je u Japanu objavljivan u Nedeljnom šonen šampionu, što znači da je u pitanju strip za mlađe od 18 godina.    Hmmm...  U stvari, meni je taj strip na svoj način genijalan, a verujem da bi se dopao mnogima ovde, pa ću staviti par slika. Evo kako ga Thompson opisuje u svom Vodiču:

"Enjoyable disgusting, sick, immature, sappy, and just about every other bad/good thing you can imagine, this self-aware shonen manga pulp benefits from polished artwork and well-done action scenes."





Kakugov ... uhhh, stariji brat (i glavni protivnik):

[Meho Krljic]

E, da, ali ne vide se slike... Rehostuj ih na imageshacku ili negde...

[ridiculus]

Zaista se trenutno ne vide. Ali sinoć je bilo sve u redu. Možda je server na kome su trenutno iskljucen. Ili cenzura, uprkos Dušmanovom uveravanju da ZS nema cenzuru.  : )
Ionako ne mogu ništa dok ne dođem kući, oko 3-4 posle podne.

[Meho Krljic]

Ma, evo ja sam barem jednu prebacio na imageshack, čisto da narod vidi:

[ridiculus]

Izgleda da je sada sve u redu. Bar tako deluje sa mog kućnog PC-ja.

[Meho Krljic]

Jok, bolan. Tvoj kućni PC to vidi iz sopstvenog keša, mi ostali jok.

[DušMan]

Keš, kolica...

[corto]

Meni Kakugo baš i nije bio nešto, pročatio sam prva tri tankobona.
Malo postaje dosadan u tim pokušajima da se ide "over the top".

Isti avtor je puno bolji u Shigurui

[ridiculus]

Kakugo je znatno drugačiji od Shiguruija. Nema nekog preteranog smisla govoriti o radnji, koja je parodija japanskog žanra superheroja kao što je Guyver ili, donekle, Fist of the North Star.
U svakom slučaju, nijedno od ta dva dela nije "isto, samo bolje", tako da je legitimno više voleti bilo koje.

Sad će i slike ...

[ridiculus]

I, poslednja:

[ridiculus]

Evo šta kaže čovek u recenziji prvog toma američkog izdanja Apocalypse Zero na Anime News Networku:

The mere mention of a young hero trying to survive in a post-apocalyptic world is enough to make most manga readers yawn and turn away. Which is just as well, because Apocalypse Zero is one variation on that theme that no one should ever read—unless they want to see what really bad manga looks like. Some say that Japan takes whatever America does and pushes it to new levels, and such is the case with bad comics. This exercise in tasteless violence, worn-out plot, and uninteresting characters is the ultimate primer on How Not To Draw Manga.

Ima li bolje preporuke?  

[Meho Krljic]

Ovo stvarno deluje odlično. Moraću da potražim skenove a ako mi se to svidi, onda zna se, zbogom pare.

[DušMan]

Japan’s Liberal Democratic Party has elected self-professed otaku Taro Aso as prime minister, replacing Yasuo Fukuda, who resigned suddenly on Sept 1.

As foreign minister, the 68-year-old Aso established the International Manga Award, often referred to as “the Nobel Prize of manga.” Speculation that the outspoken nationalist could become prime minister sent shares in pop-culture companies — such as publisher Broccoli International and second-hand comic book store chain Mandarake — soaring.

A former Olympic sharpshooter, Aso has created an image as a “cool old dude.” However, he’s also developed a reputation for putting his foot in his mouth with comments that have riled North Korea, South Korea and China, and jokes about Alzheimer’s disease (a particularly sensitive area, given Japan’s aging population).

[ridiculus]

Da li bi bolje bilo za mange da je Aso ministar kulture?

Ne znam, ali ovako je vidljiviji u javnosti, i verovatno će svi mediju tu i tamo da spominju njegovu strast prema mangama. Nije baš da su u Japanu mange nevidljive, ali tu je ostatak sveta.

[DušMan]

Anime News Network reported yesterday that six josei (or young women’s) manga magazines were flagged by the local government of the southwestern Japanese prefecture of Okayama as “harmful” due to their sexual content:

According to the local laws, the prefecture’s youth welfare office is required to regularly identify and list harmful publications — specifically, titles that should not be accessible to minors, due to sexual content and other reasons. Of the nine magazines on the October 7 list, six were ladies’ comics, or manga aimed at usually older female readers. The office indicated that these magazines were readily available to minors in convenience stores and bookstores and not separated from comic magazines aimed at young girls.

The magazines are: Jōkyū Renai Mint, Renai Bijin if, Renai Tengoku (Paradise), Zettai Renai Sweet, Special Aya and Renai Taiken.

[Jovana]

Da li neko zna koje jos mange Algoritam planira da izbaci(mozda iz nekih poverljivih izvora )Da li postoje bar neka suskanja?

[DušMan]

Znam ja nešto približno. Nije Algoritam, ali je Večernji List (objavili Bizenghasta):

http://blog.vecernji.hr/mangamania/2008/10/23/la-la-la-lament-of-the-lamb/