Šta sam lijepo/so-so/ružno od serija gledao...

[Aleksa Topuzić]

Jel gledao iko MOTU: Revelation? Koliko ja cenim godište učesnika foruma, ovde bi morali postojati ljudi koji su originalni serijal voleli kao klinci.

[milan]

Odgledao tri epizode, dosta mi se dopada. Ne razumem hejt ovoliki po mrezama, iako mene ovde ne radi nostalgicni faktor, odnosno, u vreme originalne serije bio sam vec tinejdzer, pa se nisam toliko przio.

[Petronije]

Jel gledao iko MOTU: Revelation? Koliko ja cenim godište učesnika foruma, ovde bi morali postojati ljudi koji su originalni serijal voleli kao klinci.

Dobro si me podsetio da pogledam, ja sam taj.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Aleksa Topuzić]

Ne razumem hejt ovoliki po mrezama

Za to je zaslužan Kevin Smit, koji je, najprostije rečeno, lažno reklamirao seriju, a i celu komunikaciju sa fanovima preko društvenih mreža odrađuje jako traljavo - toliko da je neko vickast provalio (i dosta ljudi krenulo da se zeza na isti način) da je Kevin Smit zapravo umro od srčanog udara pre koju godinu, a da je ovo što plače po internetu nekakva zamena. Uostalom, čovek je već ranije priznavao da nije bio fan serije, što mogu da razumem, imao je tipa 15 godina kad se emitovala u USA.
Dobro je animirana, i glasovna gluma je dobra, odgledao sam je bez problema (što se ne bi moglo reći za novu seriju o Hi -menovoj sestri). Smeta mi taj SW: Last Jedi manir: "Hej, postoji neka publika koja ima nekakva očekivanja - hajde da se potrudimo da ih sve izbegnemo".

Dobro si me podsetio da pogledam, ja sam taj.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

Hvala na ilustraciji, sada ću kad budem gledao drugu sezonu svuda videti to

[Petronije]

Prezadovoljan sam Gospodarima Svemira, ne znam stvarno ko se buni i zašto. Možda zbog lez Tile, meni to nije smetalo, iako generalno ne volim da se stvari menjaju tako radikalno, ovde je sve sjajno uklopljeno u priču. Jedina zamerka je prekratka sezona.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Labudan]

Squid Game?

Prva epizoda vrh

[milan]

I druga

[tomat]

Dovršio Raised by Wolves, ne znam odakle toliko oduševljenje ovom serijom, dosta stvari treba da se proguta da bi se gledalo, prilično brzo to krene nizbrdo, otprilike posle polovine prve epizode

A bekgraund stori me podseća na onu epizodu South parka gde Kartman ne može da čeka dve nedelje da izađe Wii, pa se zamrzne i probudi u budućnosti gde ratuju vernici i ateisti.

[Petronije]

^Pa to je težak krš od serije, gde si ti pročitao pozitivne kritike?

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[tomat]

Pa šta znam, na rotten tomatoes je negde oko 75% i publike i kritike, reko aj da vidimo, kad ono...

[ridiculus]

Pa šta znam, na rotten tomatoes je negde oko 75% i publike i kritike, reko aj da vidimo, kad ono...

Koliko se sećam, mnoge kritike koje ulaze u srednju ocenu se odnose samo na prvih par epizoda. Retko ko piše TV kritiku za celu sezonu. Ko će, bre, da čeka toliko?! 

[tomat]

Ma ovde već druga polovina prve epizode nije dobra. A prošlo dosta vremena pa sam kontao da se ocena fino uprosečila, pogreši čovek.

[Petronije]

Odgledao sam čuveni Squid Game, izuzetno zabavna i dinamična serija. Tehnički sjajno realizovana, zanimljivi likovi, priča dovoljno interesantna da drži pažnju svih 9 epizoda. Naravno da ima (uglavnom logičkih) problema, nije ovo toliko dobra serija koliko se hajpuje diljem sajber prostora, al' da valja - valja.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[tomat]

Eno i Ghoul je nahvalio.

[mac]

Pazite samo, ima dve verzije engleskih titlova, i različitih su kvaliteta. Proguglajte "squid game subtitles".

[Petronije]

Ja sam gledao netflix ripove koji imaju integrisane titlove na svim dostupnim jezicima kao i na originalnom streamu (hrvatski).

Ghoul preter'o btw, 4+ je baš široko.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[Labudan]

ja gledam sinhonizovano na engleski, ko zna kakav je original haha

sve u svemu, ovo je u globalu vrlo dobro, ali u pojedinostima je ipak predvidljivo, likovi nisu baš ni kartonski niti super kompleksni, ostale mi dvije epizode i već očekujem da pajkanov brat bude neko mudo, možda i baš to mudo

dakle, ovo neki kažu da je ok za nekog ko je novajlija što se tiče Južne Koreje, no iz mog okruženja nije privuklo nove poklonie, prosto nije tematika koju žele da prate

a meni je boza budući da Sono sredi čitav autobus u jednom potezu itd

mada kao tv serija ja sam zadovoljan, uprkos dosta jednodimenzionalnih, prvoloptaških rješenja, ovi VIPovci su teški debili.

Ostale mi 2 epke

[dark horse]

Odgledah Squid Game.

Pa ok, jeste predvidljivo i ne previše inovativno, ali i zabavno, odavno nisam imao ovaj utisak (još od Breaking Bad) da su epizode sve jače i jače i sve eksplodira pred sam kraj. Gradacija ostvarena u potpunosti.

U finalu me je najviše dojmila scena sa opkladom. Možda učitavam, ali to nekako dođe kao borba za spas duše ovih ogrezlih u zlu, ne podseća onaj pijanac slučajno na jednog od likova u seriji, što svemu daje potpuno novu, spiritualnu dimenziju.

Ne očekujem drugu sezonu ni za dve ni za dvadeset godina. Ovo mi je sasvim zaokruženo tako kako jeste, šteta je skrnaviti bez obzira na postignuti uspeh.

[tomat]

ja gledam sinhonizovano na engleski, ko zna kakav je original haha

sve u svemu, ovo je u globalu vrlo dobro, ali u pojedinostima je ipak predvidljivo, likovi nisu baš ni kartonski niti super kompleksni, ostale mi dvije epizode i već očekujem da pajkanov brat bude neko mudo, možda i baš to mudo

dakle, ovo neki kažu da je ok za nekog ko je novajlija što se tiče Južne Koreje, no iz mog okruženja nije privuklo nove poklonie, prosto nije tematika koju žele da prate

a meni je boza budući da Sono sredi čitav autobus u jednom potezu itd

mada kao tv serija ja sam zadovoljan, uprkos dosta jednodimenzionalnih, prvoloptaških rješenja, ovi VIPovci su teški debili.

Ostale mi 2 epke

Za burazera je valjda bilo jasno u sedmoj epizodi.

VIPovci bukvalno karikature.

Zanimljivo bilo gledati, uz sve mane, a sestra recimo počinjala nekoliko puta da gleda i nije mogla da ostane budna, hit.

[tomat]

Jel gledao ko ovo

https://m.imdb.com/title/tt10834220/

[Labudan]

mene rodica zatrpavala tekstovima koji ukazuju da Squid podstiče razvrat i nasilje!

u finalu me iznenadio obrt sa matorcem, to je bilo odlično

udica za drugu sezonu i ne baš, jer onda nisu trebali uraditi ovo prvo

sve u svemu, mogu se ovdje nabrajati kojekakve mane, ali meni koji sve rjeđe imam volje da gledam bilo što ovo sam izbindžovo

ako ništa drugo i to nešto govori

[dark horse]

Ja sam na Oh Ilnama sumnjao sve vreme, pošto je u svim kritične situacijama presuđivao (prekinuo paniku u prvoj igri, presudio glasanje, prekinuo klanicu u sred noći, preokrenuo igru sa kanapom i sl.)

Kad sam još video da su ga "ubili" off screen, sve mi je bilo jasno.

Inače, kuriozitet je da su sve igre od početka bile nacrtane na zidu spavaonice, samo se crteži nisu videli od kreveta, ali kasnije, kad su počeli da izbacuju krevete jesu, i to niko od pametnijih igrača nije konstatovao. Što je svakako ironično.

Takođe, ironično je i što je petu igru, sa mostom i staklima, mogao da završi bilo koji igrač, da je pokušao da sa obe noge hoda po najbližim gredama na koje se stakla oslanjaju, bukvalno kao staza napravljeno. Ima smisla što je Ilnam izbačen pre te igre, jer bi sa njim koji sve te fore zna bilo prelako ostalima.

Nastavak ovoga pre može da bude nekakva video igrica, gde bi se ubacile svakakve nove igre, bez ikakve priče i dramatizacije. Koliko kapiram, većina onih koji žude za nastavkom serije zapravo samo hoće da vide još igara.

[tomat]

SG de prikazuje i u Severnoj Koreji, kažu da odlično prikazuje propast južnokorejskog društva

[Labudan]

Kim Jong #1 zna šta valja!

[crippled_avenger]

EKIPA BLED je osamnaestodelna serija sačinjena od polučasovnih epizoda, snimljena za slovenački javni servis. Autori Blaž Završnik i Gregor Fon osmislili su seriju koja je hibridna po formi i po žanru. Polučasovni format sitkoma nije nepoznat u krimi serijama, ima zapaženih primera tog formata u Danskoj recimo, ali je generalno atipičan. Naročito je atipičan jer serija kombinuje case of the week pristup sa season arcom koji preuzima dominaciju u završnoj trećini, a ova polučasovna forma tradicionalno jeste vezana za metaserijalne forme sa jakim kontinuitetom iz epizode u epizodu. EKIPA BLED u tom smislu dakle nudi "nedeljni" ugođaj, nema agresivne cliffhangere i slične podsticaje da se gleda dalje ali je pitka i poziva na gledanje.
U žanrovskom pogledu, EKIPA BLED deluje kao jedna tranziciona forma koja bi trebalo da senzibilizira publiku za ortodoksniji krimić jer u osnovi govori o mladom ljubljanskom inspektoru sa traumom koji dolazi na Bled, da li po kazni, da li u sklopu neke agende i u toj mirnoj zajednici kreće da raspliće slučajeve.
Senzibilizacija za žanr dolazi iz spoja junaka koji su policajci i okoline koja je "civilna", dakle običnih meštana, lokalnih moćnika, i samih dela koja nisu po sebi takva da izazivaju veliko uznemirenje javnosti. Dakle, ova serija je neka prelazna forma iz žanra porodične serije smeštene u neko mirno malo
mesto i krimića. U tom smislu EKIPA BLED je i zakasnila jer je ubrzo posle nje izašlo JEZERO koje je skroz ortodoksan krimić.
Nisam siguran koliko je EKIPA BLED interesantna usputnim ljubiteljima žanra koji traže samo najbolje primerke za gledanje ali zbog neobičnog hibridnog formata može biti zanimljiva profesionalcima.

[crippled_avenger]

JEZERO je šestodelna slovenačka serija koja ekranizuje krimi roman Tadeja Goloba u kojoj je po prvi put predstavljen detektiv Taras Birsa, prekaljeni policijski inspektor u krizi srednjih godina kog igra regionalni star i seks simbol Sebastian Cavazza. Slično odluci da Michael Fassbender zaigra Harry Holea u holivudskom pokušaju ekranizacije i serijalizacije Nesboevih romana, tako je i ovde glavnom junaku dat jak star wattage i ovog puta to radi seriji u korist. Cavazzina pojava daje stil i atmosferičnost dešavanjima.
Seriju je pisalo četvoro scenarista i oni su se svakako bolje snašli u scenama akumulacijq motiva nego u bilo kojoj situaciji razrešenjq ili transformacije lika.
Kako im je akumulacija motiva jača strana samim tim je razrešenje pomalo razočaravajuće, i to ne zbog identiteta ubice, već zato što se ne razjašnjava ništa izuzev identiteta ubice od niza započetih istraga.
Međutim, Klemen Dvornik u svom povratku krimiću posle televizijskog filma POD GLADINO i Matevž Lužar izuzetno vešto rediteljski i produkciono izvode celu stvar tako da JEZERO zaista izgleda kao Nordic Noir serija u svim aspektima i lako bih mogao da je zamislim kao neki produkt NRK ili drugih nordijskih javnih servisa.
U tom smislu, svi nedostaci na stranu, mnogi su pokušavali da naprave skandinavsku seriju kod nas a eto Dvornik i Lužar su u tome uspeli i to na školski način sa sve romanom kao okosnicom, pa čak i spontanom refleksijom true crime bizarnosti iz ljubljanskog Hemijskog instituta u delu zapleta koji je opet bolje izveden od Kozoleovog NOĆNOG ŽIVLJENJA.

[crippled_avenger]

Zapadnonemačka televizija sedamdesetih bila je značajan rasadnik talenata koji su odigrali značajnu ulogu u razvoju tamošnje kinematografije. U ozbiljnim i pedantno izvedenim produkcijama debitovali su reditelji u rasponu kasnijih holivudskih velikana Wolfganga Petersena ili pouzdanih rutinera poput Ulija Edela pa sve do raznolike art house ekipe koja je činila Novi nemački film.
Kriminalističke serije bile su bitan deo te produkcije a neke od njih poput kultne TATORT koja ima višedecenijsko trajanje baš su i bile prostor za debi nekih bitnih sineasta. Ova serija uostalom bila je u stanju da u periodu autorske zrelosti privuče recimo Margarethe Von Trottu da snimi epizodu itd.
O značaju serije TATORT dovoljno govori činjenica da je 1972. jednu njenu epizodu režirao čuveni Sam Fuller.
Par godina kasnije, nemačku televiziju overio je jedan drugi reditelj sa kratkotrajnim holivudskim stažom - Gordon Flemyng, danas poznatiji kao otac glumca Jasona Flemynga.
Gordon Flemyng režirao je jednu od najboljih, svakako stilski najcistiju adaptaciju Donalda Westlakea THE SPLIT sa Jimom Brownom. Osim Kaminskog koji analizira ovaj film u svojoj seminal knjizi, nisam siguran da ovo ostvarenje ima dovoljno poštovalaca i trudim se da to promenim.
Flemyng je malo radio na filmu, možemo nabrojati svega tri ili četiri naslova koji su stigli u bioskope ali je zato imao izuzetno bogatu televizijsku karijeru, naročito u žanru krimića. Režirao je praktično sve kultne britanske krimi serije a od epizoda koja je snimio izdvojio bih WOBBLE TO DEATH iz serije CRIBB koja je rediteljski masteklas i svakako preporuka z one koji žele da se malo bolje upoznaju sa istorijom televizijskog krimića.
Šest godina posle THE SPLIT, Flemyng režira HARTE 10, nemačku petodelnu, sedmoipočasovnu seriju koju bismo mogli definisati kao globetrotterski ljubavni krimić smešten u svet ilegalne trgovine dijamantima.
Ljubavna priča glavne protagonistkinje sa tri muškarca iz različiih slojeva trgovine dijamantima ravnopravna je sa kriminalističkim zapletom o njihovom švercu i Flemyng uglavnom uspešno pronalazi balans između ova dva osnovna tematska pravca.
Najzanimljivija je peta epizoda, istovremeno i stilski najnesigurnije jer u njoj Flemyng u zaplet na evropskoj kontinentalnoj lokaciji unosi i neke stileme evropskog kontinentalnog filma.
HARTE 10 više pokazuje snagu nemačke televizije sedamdesetih nego što je reprezentativni primer njenih najviših dometa ali isto tako je lep podsetnik na vreme kada su ambiciozne mini-serije bile vrhunac televizijske produkcije.

[crippled_avenger]

Kada sam prvi put čitao ovaj strip pre dvadesetak godina bio sam oduševljen. A onda se pojavila serija koju je kreirala Eliza Clark, učenica Johna Wellsa i malo je reći da mi je televizijska verzija stvorila veoma sličan utisak kao i strip Vaughana i Guerre. Pre svega po tome što me je podsetila koliko toga se desilo u međuvremenu u društvenim i političkim tokovima, koliko se dinamika između muškaraca i žena ali i liberala i konzervativaca promenila, i serija je uspela da zarobi upravo tu promenu koja se zbila u međuvremenu.

U stripu ima scena kada Republikanke napadnu Kapitol što je tada delovalo kao Vaughanova anarhična vizija a u januaru 2021. godine to je postala stvarnost. I tu stvarnost je uprkos prirodnom delayu između stvarnosti i serije, uspela da uhvati televizijska adaptacija.

Današnji svet je mnogo bliži Vaughanovom iako se krajnja vizija još uvek nije ispunila, no pandemija i promene društvenih paradigmi su tu, i na neki način Y: THE LAST MAN je strip o pandemiji koja ima neki dublji smisao od relativno entropičnog Covida.

UNMANNED arc koji čine prvih pet epizoda stripa poslužio je kao osnov za seriju. I poređenja su laskava za oba dela i za strip i za seriju. Neke stvari je Eliza Clark sjajno razradila i nadgradila, kao što je i Vaughan uspeo da ostane svež za aktuelni trenutak.

Ono što je međutim ključno jeste glumačka podela koja uglavnom prati izgled likova i uspeva da očuva stripovsku stilizaciju iako se u pogledu izvedbe serija kreće u registru "povišenog realizma".

Sve u svemu, ove dve stvari su mi sjajno prijale i stvorile su sinergijski efekat koji vraća veru da literarno i ekransko delo mogu biti komplementarna, bez isključivanja.

[crippled_avenger]

Peta sezona serije ANIMAL KINGDOM bavi se porodicom Cody posle pogibije matrijarha Smurf i postavljalo se ozbiljno pitanje kako će dinamika moći među likovima nadalje funkcionisati kada nje više nema.

Međutim, Smurf baca senku daleko i iz groba je prisutna u životima svojih sinova. Njihov osnovni pokretač u petoj sezoni je da započnu život bez nje, a ona se javlja u izvanrednim flešbekovima, sa kojima se intenzivnije počelo u četvrtoj sezoni gde prisustvujemo formativnim događajima koji su učinili braću Cody onakvim kakvi su danas.

I tu praktično imamo prikaz traumatskog jezgra iz kog su izašli Pope i sestra kao temelj svega što je usledilo kasnije i Baz i J i sve ostalo.

U drugoj polovini sezone se kristališe osnovna akcija koju braća planiraju da izvedu, a na nivou sezone ima ih više i svaka u sebi nosi težinu ovog velikog “posla” koji će da promeni okolnosti, a mi već obavešteni o žanrovskim “poznatim ishodom” znamo da baš i neće.

Smurf iz groba je živa u zapletu, a telesno je prisutna u flešbekovima. Ima je dakle kao i inače, samo je više ne igra Ellen Barkin što je bilo tema određenih kontroverzi.

Zakazano je da će šesta sezona biti poslednja, a peta je nastajala u teškoćama Covid pandemije, srećom to se ne oseća previše u završnom rezultatu jer serija i dalje drži visok nivo u svakom pogledu.

[crippled_avenger]

Posle filma EL SUSTITUTO, nastavljamo sa lovom na naciste pričm o seriji SHADOWPLAY koju je jedan severnoevropski koncern proizveo sa ambicijama plasmana na globalno pa i američko tržište. Dostupnu i pod naslovom THE DEFEATED ovu seriju kreirao je Maens Maerlind, Šveđanin koji je kao jedan od pisaca overio i čuveni BRON. Glumačku podelu predvode Taylor Kitsch i Logan-Marshall Green, momci s bogatim karijerama koji su samo žanr krimića obogatili takvim likovima kakav je Paul Woodrugh u drugoj sezoni TRUE DETECTIVE ili Quarry. Uz njih su i Michael C. Hall kog znamo kao Dextera i Nina Hoss koju znamo iz Petzoldovih trilera, dakle jedna respektabilna ekipa sa iskustvom u žanru.
Sama serija je staromodna, i povremeno je old school na način koji je prijatan a ponekad je i anahrona, pa podseća na neke od starih projekata iz osamdesetih koji su pokušavali da koprodukciono sede na više stolica i to je šteta jer je sam koncept ove podele dobar, Amerikanci igraju Amerikance, Nemci Nemce, sve je logično i uverljiv multilingualno. Ali uprkos tome, u seriji ima neke krutosti kojoj doprinosi i krajnje konvencionalan scenario.
Serija se dešava u Berlinu koji su posle Hitlerovog poraza Saveznici podelili na četiri sektora. Kitsch igra njujorškog policajca koji je došao da posavetuje nove vlasti oko formiranja policije i da to iskoristi da potraži svog nestalog brata a Logan Marshall-Green tog njjegovog brata suspektnog na šizofreniju kog je oslobođenje logora Dachau skroz trigerovalo i on je postao serijski ubica koji ubija naciste.
U sezoni se razrađuju tri slučaja, glavni junak primarno istražuje lik i delo Engelmachera kog rutinski igra nemački superstar Sebastian Koch, ginekologa i svodnika sa zločinačkim ambicijama jednom Mabusea, usput traži brata a na kraju nabasa i na zaveru unutar savezničkih krugova. Sve je na neki način povezano, ali malo i nije, pa ove deonice pojedinačno u osam epizoda sezona ne dobijaju dovoljno refleksije.
Ipak, ova glumačka podela je harizmatična, produkcija je bogata i ko voli filmove kao što su FOREIGN CORRESPONDENT Billyja Wildera ili THE GOOD GERMAN Stevena Soderbergha, pa zašto ne i malo masniji 60s treš kao što je NIGHT OF THE GENERAL, ima u čemu da se obraduje i ovde.
U epohi Peak TV neke old school serije donose osveženje. Ova nije to, ali svejedno ima šta da se vidi, pa makar samo glumačka ekipa.

[crippled_avenger]

Temu potrage za nacistima nastavljamo kroz priču o španskoj seriji JAGUAR koju su za Netflix kreirali Ramon Campos i Gema Neira. Ova serija se dotiče nekih autentičnih istorijskih događaja i ličnosti ali ih smešta u generalno fikcionalni okvir.
Ekipa lovaca na naciste sačinjena je od španskih Republikanaca koji su posle poraza otišli u Francusku, tamo ih zatekao rat, okupacija i Višijev režim te su završili u nemačkim logorima. Iako su oni bili uhapšeni zbog ubeđenja i nisu bili planirani za istrebljenje, dosta ih je u tim logorima i ubijeno.
Jedna od junakinja je i kćer španskih republikanaca koja je bila u logoru što opet nije istorijski sasvim verodostojno jer se smatra da su samo muškarci odvođeni ali ona je pivotalna za priču pošto jedina može da prepozna doktora Ariberta Heima, SSovog zlikovca čija je brutalnost prema zatvorenicima bila ravna Mengeleovoj. On jeste istorijska ličnost i jedan od najtraženijih SSovaca u istoriji koji nikada nije ulovljen. Istovremeno on je očigledno interesantan španskim autorima jer se pretpostavlka da je preko Španije pobegao za Egipat. Tako se i jedan od nacista u EL SUSTITUTO zove Heim iako nije uverljivo da je 1982. bio u okolini Valensije.
Glavna ličnost oko koje funkcioniše mreža ODESSA u Španiji je Otto Bachmann, koji je fikcionalizovana verzija Otta Skorzenyja. Iako se Skorzeny smatra veoma važnom karikom za bekstvo nacista uz pomoć Vatikana, a ti "pacovski kanali" su prikazani i ovde, istorija ne beleži da je on pomogao Heimu. Elem, nema sumnje da je Bachmann u stvari Skorzeny, poklapaju se i izgled i poslovni uspeh i supruga koja se predstavljala kao rođaka Hjalmara Schachta, arhitekte Hitlerovog ekonomskog buma, pa ostaje nejasno što se njegovo ime ne pominje direktno.
Ove istorijske podatke pominjem zbog toga što ih serija dotiče a onda izneverava i donosi iznenađenja čak i za one koji poznaju ta pitanja. Počev od toga da nije bilo republikanskih osvetničkih grupa.
Serija je jednostavan, dinamičan krimić, sporadično manje inventivan pa samim tim i manje uverljiv u nekim elementima ali kada krene, ne zaustavlja se i lako se prelazi preko raznih nedoraslosti.
Glumačka podela je ekspresivna, ima u njoj veterana zlatnog doba španske televizije, rediteljska egzekucija je efikasna i bez suvišnih ukrasa što svemu daje old school ugođaj pored vremena dešavanje, a to je 1962. vreme zrelog frankizma.
Serija ima šest epizoda i imala je priličan odjek zbog teme mada ne i zbog izvedbe, pa se ipak ne može porediti sa skorašnjim španskim senzacijama.

[crippled_avenger]

FURIA Gjermunda Eriksena, jednog od prvih pera skandinavske televizije, osmodelna je serija koja kreće kao nordijski whodunit da bi se potom pretvorila u triler visoke tenzije u kome časovnik neprekidno otkucava.
Glavni junak serije je norveški policajac koji se posle sukoba sa ruskom mafijom radi lične bezbednosti seli iz mesta u mesto po Norveškoj. Kada u jednoj varošici naiđe na relativno banalan slučaj pretnji kampu za migrante i kada se iza toga desi ubistvo maloletnog počinioca, ispostavlja se da je stigao u mesto gde se nalazi jedno od najopasnijih gnezda norveških ekstremnih desničara a da je među njima i prvo pero evropske ekstremne desnice poznata pod korisničkim imenom Furia.
Slučaj će ubrzo junake odvesti iz norveške varošice u Berlin gde ekstremisti planiraju da izvedu teroristički napad kojim će uticati na ishod nemačkih izbora i time destabilizovati EU.
Sama ideja da bi neka partija slična AfD rado inscenirala muslimanski teroristički napad da bi sebi povećala rejting prvi put je viđena u drugoj, i rekao bih najboljoj sezoni serije BERLIN STATION, i u tom smislu Eriksen kasni. No, Norveška ima osetljivu prošlost kad je reč o ovoj vrsti nasilja, pre svega zbog Breivika i Utoye čiji duh progoni neke od junaka ove priče.
Uprkos tome što Eriksenova serija ne nudi puno toga svežeg i novog, a u nekim aspektima spada u domen osrednje izvedbe, ipak je reč o korektnom televizijskom proizvodu koji je i estetski i politički dobro prilagođen televizijskom gledaocu koji nije zagriženi poznavalac forme i politike.
U tom pogledu, verujem da bi FURIA mogla imati solidno prihvatanje gde god bude prikazana, naročito jer je BERLIN STATION ipak nekako ostala marginalizovana a HOMELAND se relativno davno bavio ovom temom.

[crippled_avenger]

Adaptacija knjige Stephanie Land MAID prva je overa Netflixa za starog lisca Johna Wellsa. Njegova dugogodišnja saradnica Molly Smith Metzler kreirala je seriju baziranu na ovoj autobiografskoj knjizi o ženi koja sticajem životnih okolnosti upada u sistem socijalne zaštite i u njemu kreće da živi radeći najniže plaćene poslove, poglavito kao spremačica.

John Wells je u seriji SHAMELESS našao energiju i bizaran crni humor u životu najnižih američkih klasa, pa ne treba da čudi što je i njegova serija MAID iako bitno manje komična puna životne energije. Margaret Qualley je u centru, Andie MacDowell je tu kao njena majka koja pati od bipolarnog poremećaja - što je bitan motiv i u SHAMELESSu - i ova mlada glumica zaista nosi celu seriju. Srećom, Margaret Qualley je napravila izuzetnu ulogu, donela je svu višeslojnost životne situacije ove junakinje i pružila jednu od najupečatljivijih uloga ove televizijske sezone.

Wells je režirao nekoliko epizoda ove limited serije, na njenom početku i na kraju. U post-SHERLOCK svetu televizije, način na koji Wells koristi grafička rešenja bankovnog računa i SMSova glavne junakinje nije toliko nov, ali recimo scena suđenja u kojoj nerazumljiv pravni govor rešava time što pravnici ponavljaju reč LEGAL kada su posmatrani iz vizure glavne junakinje daje jednu veoma zanimljivu inovaciju u prikazu proceduralnih pitanja kada su ona bitna za razvoj priče ali nisu glavna tema.

MAID je u svojoj suštini jedna klasična problemska priča, ali u izvedbi Wellsove ekipe uspeva da joj pruži s jedne strane ozbiljne fundamentalne kvalitete stare škole a s druge i poneku vrlo lepu inovaciju. MAID je serija svog vremena, sa old school duhom i zavređuje pažnju.

[crippled_avenger]

BEYOND WESTWORLD je serija od pet epizoda snimljena po zamisli Michaela Crichtona ali se zapravo nadovezuje na ideju iz nastavka FUTUREWORLD. Ovde rogue naučnik iz kompanije Delos pokušava da ubacuje robote među ljude i pravi diverzija za sovju ličnu korist i u sklopu neke agende kako da postane moćan činilac.

Lou Shaw je kreirao seriju a režirali su je prekaljeni specijalisti među kojima i takva imena kao što su Ted Post, Jack Starrett i Rod Holcomb.

Strukturalno, epizode podsećaju na crtaće sa Kojotom i Pticom Trkačicom - negativac sprema pakleni plan a onda mu ga osujete oficir Delosa sa bezbednost i njegovi saradnici. I tako pet puta.

Međutim, svaka epizoda se dešava u drugom ambijentu, planovi su goofy ali maštoviti, pripovedanje je energično, i za seriju iz 1980. ovo je sasvim OK.

Prilaz temi nema mnogo veze sa onim kako će joj kasnije prići u HBO adaptaciji.

[crippled_avenger]

MARE OF EASTTOWN Brada Ingelsbyja, u produkciji Gavina O’Connora je sedmodelna HBO detektivska serija koja se nametnula kao njihov ponos i dika u 2021. godini. Kate Winslet u glavnoj ulozi je alfa i omega ove priče, a prekaljeni profesionalac Craig Zobel, u saradnji sa direktorom fotografije Benom Richardsonom napravio je grungy i realističku fakturu i izgradio jednu zanimljivu mešavinu misterije u vrlo čistoj žanrovskoj formi i studije porodičnog života u američkoj provinciji danas.

MARE OF EASTTOWN je old school limited series po formatu, premda mogu zamisliti i novu sezonu. U tom smislu, ovaj raskošan, slojevit svet kojim se bavi ima film look, i u pogledu dramaturgije takođe možda više možemo da je sagledavamo kao sedmodelni film nego kao seriju koja treba da izgradi višesezonski kontinuitet.

Ljubiteljima HBO detektivskih serija, zanimljivo je da nešto što je bio red herring u THE UNDOING ovde postaje razrešenje cele priče. I prilično je efektno.

Sve u svemu, ovde imamo posla sa old school mini-serijom, sa film lookom, nema tu neke formalne inovacije ali sve što je preduzeto izvedeno je vrhunski.

[crippled_avenger]

SWAGGER Reggie Rock Bythewooda je televizijska serija nastala u produkciji Kevina Duranta, navodno delimično inspirisana njegovim životom. Reggie Rock Bythewood ima specifičan kredibilitet za temu košarke - film LOVE & BASKETBALL režirala je njegova supruga Gina Prince-Bythewood. Ova serija kreće relativno tupo ali se onda uvuče pod kožu.

O’Shea Jackson je glavna harizmatična figura i igra glavnu ulogu trenera koja je prethodno bila dodeljena Winstonu Dukeu a on se povukao zbog navodnih fizičkih tegoba. Voleo bih da gledam Dukea ali sam izuzetno uživao gledajući Ice Cubeovog sina.

Ipak, glavni činioci su Isaiah R. Hill i Quenzhane Wallis, i dok nam je ona poznata iz BEASTS OF THE SOUTHERN WILD, on je debitant i potpuno novo lice. Izuzetno dobro se snašao i u dramskim scenama i na terenu, i jeste kanalisao nešto durantovsko u sebi, i u fizičkoj pojavi.

Cela podela je talentovana na terenu, ali ipak najbitnije je kako se snalaze u glumi. Scenario sa kojim rade nije inovativan ali je svež je reaguje na aktuelne događaje. Iako serija u sebi sadrži dozu estetizacija i povišenog realizma, ona je ubedljiva i utemeljena u trenutku. Egzekucija je grungy i deluje da je malo B, ali to joj daje sirovost. Uprkos tome što je Brian Grazer među producentima, SWAGGER nije FRIDAY NIGHT LIGHTS ali jeste serija koja kanališe realne socijalne probleme mladih sportista i taj njen B-vibe je čini jako simpatičnim autsajderskim radom za koji bih želeo da opstane.

Serija nije pravljena isključivo za ljubitelje košarke, ima veliki potencijal za crossover jer se bavi svima razumljivim temama. Isto tako veoma je poučno kako se u njoj brzo reagovalo na izazove koje je stvarnost bacila baš pred taj milje, počev od Covida pa sve do Black Lives Matter.

Videćemo šta će se desiti sa serijom jer je već prva sezona nastajala u teškoćama, no nadam se novoj sezoni.

[crippled_avenger]

TOM CLANCY’S JACK RYAN sa Johnom Krasinskim u naslovnoj ulozi (ne Clancyja nego Ryana) imala je sve predispozicije da bude televizijska senzacija koja će prevesti ovog old school junaka pozne hladnoratovske tehnotriler proze u Peak TV. Nažalost, Carlton Cuse i Graham Roland se nisu snašli kao kreatori, i serija je ostala začuđujuće blaga i bajata. Kada sam gledao Bayov 13 HOURS a tad je Ryan već bio najavljen, radovao sam se seriji jer sam video da će je on producirati, i šteta što tu estetiku nije preneo i ovde.

John Krasinski je sjajan Ryan. U sebi ima nešto od Harrisona Forda ali i od Aleca Baldwina i ovde je vidljivo koliko je on iznad materijala, i kako se dobro transformiše iz kancelarijskog u akcionog heroja a to nema ko da iskoristi.

Prva sezona je još bila prihvatljiva, sa nekim garden variety zapletom koji se ticao arapskog terorizma i to sam pogledao sa velikim nestrpljenjem i umereno se razočarao. Bilo je osetno da sam očekivao više pa sam svoje nezadovoljstvo pripisao visokim očekivanjima.

Drugu sezonu sam krenuo da gledam kad je izašla u odmah stao zbog strašno naivnog prikaza Venecuele. Par godina kasnije sam je dovršio i utisak je ostao isti, s tim što je naivan prikaz Venecuele još manji problem od stupidnog zapleta i solidne egzekucije koja čak i nekim sjajnim scenama ne može da prikrije koliko je sve to slabo.

Krasinski je u međuvremenu snimio film A QUIET PLACE, isto kod Baya, i nametnuo se kao upečatljiv reditelj koji itekako zna šta radi što je samo još pojačalo osećaj koliko je ovaj materijal ispod njegovog nivoa.

Ipak, kad je posle ove Amazonove serije, Paramount prodao istoj kući svoj WITHOUT REMORSE, moram priznati da je JACK RYAN malo popravio utisak.

Preveliki sam Clancy-kompletista da ne pogledam i već snimljenu treću sezonu ali joj se ne radujem naročito.

[crippled_avenger]

U trećoj sezoni TITANSa izdvaja se vešt prikaz ponekih kompleksnih stripovskih tropa koji su još i na papiru nailazili na kontroverzne reakcije DC fanova. Postoje veoma dobro izvedene scene u Undergroundu, gde se sreću duše nastradalih, i pokušavaju da se vrate. Na javi, u "realnosti", treća sezona dobija pa onda gubi narativni zamajac. Ali, sada već dobra glumačka podela i produkcioni dizajn bez teškoća drže seriju na okupu i onda kada uđe u dramsku stagnaciju.

[crippled_avenger]

Tom Hanks je ozbiljno zadužio televiziju HBO serijom FROM THE EARTH TO THE MOON, tako da je njegov sledeći HBO projekat BAND OF BROTHERS, sa sličnim antologijskim dometom, dočekan kao nešto posve očekivano. THE PACIFIC, kao BAND OF BROTHERS samo na drugom frontu, nastupio je kada su standardi već bili znatno povišeni, i predvođen glumačkim asovima kao što su James Badge Dale ili Jon Seda, izveo je ansambl glumaca i iskusnu ekipu na teren na kom se jako dobro snašla.

Izvesne epizode su manje dobre od drugih, ali to je opet stvar individualnog utiska. Imamo nekoliko veoma sličnih bitaka i možda je malo diverziteta moglo da pomogne utisku o opsegu i različitosti zadataka sa kojima su se američke snage suočile. Međutim, Japanci kao nekonvencionalni neprijatelj, Amerikanci koji odlaze izvan okvira na koje su navikli i ulaze ne samo u ratni nego i civilizacijski sukob, doneli su sasvim dovoljno inspiracije autorima da iznesu jednu od onih bogatih zaokruženih film look HBO serija koje stoje apartno u odnosu na njihove ongoing/ open-ended projekte i gledaju se ne samo u emitovanju već su zreli i za kolekcionare.

[crippled_avenger]

Paul Abbot je u periodu svog uspona na tron najuspesnijeg britanskog televizijskog scenariste kasnih devedessetih i ranih dvehiljaditih koji je delio sa Jimmyjem McGovernom imao dodira i sa krimićima, premda po njima nije prevashodno poznat.
No, STATE OF PLAY je već dovoljan zalog njegovom kredibilitetu unutar žanra.
I u trenutku najveće slave i bogatstva on je upravo pribegavao tom žanru, i reklo bi se da mu u poslednje vreme nije išlo.
HIT & MISS i NO OFFENCE su se iscrpljivali u ekstremima i ekstravagancijma do tačke odbojnosti. Abbottova nova serija WOLFE međutim funkcioniše u okvirima mejnstrima kao konvencionalan forenzički procedural sa nešto ekscentričnijim likovima i veoma pitkim smislom za humor.
Abbottov edge je i dalje tu ali srećom nije sam sebi svrha. Uprkos tome što za WOLFE ne možemo reći da može imati neki istorijski značaj dostojan Abbottovog imena, nesporno je da ovde imamo šest epizoda svežeg sadržaja u jednom iscrpljenom žanru.
Wolfe Kinte je zanimljiv glavni lik, iako smo do sada videli puno takvih istražitelja na ničijoj zemlji između duševne bolesti i genijalnosti, i Babou Ceesay ga glumi sa dosta šarma pa i ubeđenja. Adrian Shergold kao glavni reditelj serije gradi zanimljiv vizuelni identitet, sa dosta estetizacije i cela ekipa u pozitivnom smislu kao da je svesna da je deo forenzičke serije.
WOLFE veruje u sebe ali se ne uzima previše ozbiljno i tu Abbott nalazi siguran prostor da napravi solidan mejnstrim koji deluje osvežavajuće i za njega i za žanr.

[crippled_avenger]

Steven S. De Knight je bio jedna od ključnih figura prilikom nastanka serije SMALLVILLE, možda i najbolje dugogodišnje, i produkciono održive serije bazirane na stripu. Otud izbor da on izvede za Netflix seriju JUPITER'S LEGACY nije bio pogrešan, ako gledamo radnu biografiju. Nažalost, ono što smo dobili na ekranu je zbilja katastrofalno, naročito deplasirano posle izlaska Amazonove serije THE BOYS. Ako imamo u vidu da je ova serija nastala sa punom svešću da serija THE BOYS već postoji, to sve čini još sramotnijim.

Millarov strip JUPITER'S LEGACY je već bio u zaostatku za Ennisovim stripom ali u to vreme je on već počeo da radi stripove kao pitch deckove za filmove i serije pa meni taj zaostatak nije smetao jer ih nisam ni sagledavao kao da su u istoj ligi. Međutim, JUPITER'S LEGACY ne pokušava da se ne takmiči sa BOYSima u formi televizijske serije, i nije daleko u stilskim ambicijama.

Da je De Knight snimio neku seriju za basic cable ili za network, da je Millarov strip sterilisao, prilagodio većoj gledanosti, onda bi JUPITER'S LEGACY mogao imati smisla kao BOYSi za najširu publiku. Međutim, na streamingu je on zadržao sebi malo slobode da "zapapri", a rezultat je direktno sramotan.

Odavno nisam video ovako cringy high profile seriju. I nažalost, čak i da BOYSa nema, čak i da MISFITSa nema, čak i da ničega nema, ovo je slabo...

Neki dobri glumci poput Josha Duhamela su nažalost ovom prilikom potrošeni. On je recimo faca koja bi se dobro snašla u adaptaciji stripa, sad ih neko vreme neće raditi, ali ovo sve ukupno je nešto što je najbolje zaboraviti što pre. Netflix sada i ima takav plan. Da bi prikrili otkazivanje serije najavili su da će sledeća sezona biti ekranizacija SUPERCROOKSa, kao unutar iste serije ali sa drugim likovima, pa ipak jasno je da je to nova serija.

[crippled_avenger]

Druga sezona PENNYWORTHa je ne samo superiornija u odnosu na prvu već se može smatrati doslednijim alanmooreovskim sadržajem od samog HBO WATCHMENa iako je Bruno Heller ipak čovek sa mnogo linearnijim pristupima od Damona Lindelofa.

Ipak, ne mora stvar biti previše loopy da bi se postigao Mooreov efekat, i PENNYWORTH u drugoj sezoni to potvrđuje. U njoj je došlo do totalnog istorijskog iskliznuća u odnosu na prvu sezonu, sada Velikom Britanijom šezdesetih besni građanski rat između fašista koje smo upoznali u prvoj sezoni, i koje lako možemo zamisliti kao neke V FOR VENDETTA vladare i kraljevske kuće na čijoj su strani i SAD, mada su otvorene za pregovore i sa drugom stranom.

Alfred Pennyworth krstari ničijom zemljom između londonskog podzemlja, sveta uhoda i ratnika, i serija nudi uzbudljiv, vibrantan i stripovski pogon, koji u završnim epizodama dobija i dozu dobrodošlog britanskog televizijskog SFa - čitaj DOCTOR WHO.

Sve ovo je moglo biti papazjanija ali nije, reč je o veoma zanimljivom spoju žanrova i različitih tropa koje znamo iz raznih segmenata britanske popularne kulture. Ako je moguće, Heller ovde pravi gušće tkanje referenci nego u GOTHAMu, a rezultat je jako zanimljiv. Naročito, ako imamo u vidu da ovakva inkarnacija Alfreda nema preteče u stripovima o Batmanu.

[crippled_avenger]

SQUID GAME Hwang Dong-hyuka učinila je južnokorejsku popularnu kulturu globalnom senzacijom drugu godinu za redom. Ako je 2019. i 2020. naročito obeležio Bongov PARASITE, onda je 2021. obeležio SQUID GAME i ogromna ekspanzija K-Popa.

SQUID GAME je dočekan kao neko čudo neviđeno, uprkos tome što je reč o kompilaciji niza senzacija koje smo već videli i dobrano savladali u japanskim i južnokorejskim filmovima devedesetih i ranih dvehiljaditih, pokazujući da to što je nešto klasik - kao recimo BATTLE ROYALE ne mora da znači da su ga ljudi masovno gledali.

U stilskom pogledu, SQUID GAME kombinuje jednu neverovatnu propulzivnost naracije, sa obiljem cliffhangera kakva krasi recimo drugu Netflixovu internacionalnu senzaciju CASA DE PAPEL, sa kojim čak delimično deli i ikonografiju, sa junacima odevenim u kostime jarkih boja, sa maskama itd. ali i koncept - obe se dešavaju u zatvorenoj situaciji, u jednom veoma omeđenom prostoru, u visokokodifikovanim okolnostima gde tamo imamo talačku krizu koja ima svoja pravila a ovde imamo igru.

Dakle, možemo reći da je Hwand Dong-hyuk ovde napravio veštu kombinaciju nekoliko već dobro poznatih stilskih rešenja, pripovedačkih tehnika i ideja. Ono što je kod njega novost jeste to što je motiv duga - koji sam po sebi isto nije ništa novo - doveo po uzoru na pisanje Davida Graebera na nivo temelja civilizacije zarad kog ljudi rado dosežu civilizacijsku nultu tačku pa zakoračuju i ispod nje.

Eventualno se dakle u Graeberu može naći neki dublji smisao komunikacije ove serije sa ljudima izvan onoga što je verujem ipak dominantno - a to je kvalitetan pulp, neodoljivi cliffhangeri, napetost, neizvesnost itd.

SQUID GAME je čvrsto oslonjen na opšte mesto, ali je u suštini dovoljno svež u miljeu i egzekuciji da zadeluje novo. Ovaj vešt sklop polovnih delova samim tim zaslužuje poštovanje.

[Labudan]

jeste početak godina pa valja priznati sve grijehe da bi mi deda Mraz donio poklon

završio sam Lucifera, izbindžovo zadnju sezonu ovih dana, dosta zažalio zbog toga

i ranije sam gledao jer mi bio kao sitkom, ni u jednom trenutku to nije išlo iznad prosjeka ali u finalu ga uozbiljili, mislim treba panteon razriješiti, Boga, anđele i demone namiriti, baš bezveze završilo.

Ali prve sezone su zabavne, bila je to zanimljiva kombinacija jeftinog Gejmana, Trećeg kamena od Sunca i CSI-a, no sve vickastoće su zagadili ovom zadnjom sezonom.

[crippled_avenger]

MAYOR OF KINGSTOWN je treća serija u Sheridan-verseu koji se na Paramountovim kanalima i servisima bazira na scenarističkom radu Taylora Sheridana, nekada sporednog glumca, sada jednog od vodećih američkih pisaca. Sheridanove serije spadaju među najgledanije u Americi, a jedan od razloga za to je činjenica da je on razumeo američki Heartland i one probleme koji su doveli do uspona Trumpa na vlast o čemu je i javno govorio. Otud, Sheridan dobro funkcioniše kod Woke predstavnika industrije ali i kod based gledalaca koji u njemu prepoznaju teksaško poreklo, odrastanje na ranču koji je porodica izgubila i celu njihovu tugu, bolnu i neizrecivu.
Kad je reč o kriminalističkom žanru, Sheridan je pisao i režirao film WIND RIVER koji je u svoje vreme ujedinio reakcije jednog sporednog kanskog žirija i američke publike i vratio misteriju na velike ekrane. Ovaj krimić koji se bavi slučajem nestanka, silovanja i ubistva jedne indijanske devojke bio je njegova inauguralna saradnja sa Jeremyjem Rennerom, tada glumcem u usponu, i veoma je uspešno spojio uzbudljiv ambijent, lokacije koje su osobene do tačke da su lik za sebe, i uprkos tradiciji krimića o rezervatima, kao što je recimo THUNDERHEART nametnuo se kao jedan od najboljih. Videćemo da li će ga Scorsesov novi film nadmašiti.
Zatim, pisao je dva filma o meksičkim kartelima o kojima nemam šta dobro da kažem. Jedan je radio Denis Villeneuve koji je svoj jedini dobar film snimio u tom žanru, mislim na PRISONERS, drugi Solimin sin koji je jedno od prvih imena evropskog televizijskog krimića.
Konačno u svojoj vestern sapunici YELLOWSTONE sve vreme gaji večitu vatru nekih kriminalističkih zapleta i u njima vidi pokretač radnje.
MAYOR OF KINGSTOWN je u tom pogledu povratak ortodoksnijem krimiću. Pilot kreatora Taylora Sheridana i Hugha O'Dillona je je još u fazi scenarija iznenadio svoje čitaoce time koliko je based, a koristio je neke tehnike koje Sheridan već uspešno uzima u svom radu kao što su kameo role poznatih glumaca, iznenadna pogibija protagonističnog lika za kog mislimo da će biti noseći i sl.
U tradiciji Michaela Manna i Edwarda Bunkera, Sheridan gradi priču o porodici koja je sudbinski vezana za kazneno-popravne zavode koji okružuju njihovu varošicu. Poslove vodi stariji i najsposobniji brat kog igra Kyle Chandler uz asistenciju sirovijeg i manje sposobnog kog igra Jerry Renner i podršku najmlađeg koji radi u policiji. Kada stariji brat pogine pod entropičnim okolnostima, srednji mora da nasledi biznis i vodi računa o njihovom biznisu a to je održavanje eko-sistema koji čine zatvorenici, njihove bande na slobodi i čuvari unutra.
U eri kada imamo seriju kao što je ANIMAL KINGDOM, MAYOR od nje uzima propulzivnost, i na to sve dodaje taj mannovsko-bunkerovski prikaz podzemlja, zatvora i te sive zone, na koju se nadograđuje Sheridanov sloj sentencioznih dijaloga, i izuzetno vibrantna vizuelizacija kroz fotografiju Bena Richardsona.
U tom smislu, MAYOR OF KINGSTOWN jeste nekakva spona između serija kao što su nekada SOUTHLAND, danas ANIMAL KINGTOWN a naročito HIGHTOWN, ali sa jakim autorskim pečatom samog Sheridana i onoga po čemu je poznat.
Znajući da su njegove serije do sada uspele da imaju visoku gledanost i produkcionu održivost, nema nikakve sumnje da će i MAYOR verovatno trajati nekoliko sezona. Da li će održati tonus izvanredne prve sezone, ostaje da vidimo.

[crippled_avenger]

WOLF LIKE ME je televizijska serija Abea Forsythea čiji je put za Holivud popločan filmom LITTLE MONSTERS. No, on nije video razlog zašto da u međuvremenu malo ne čačne i televiziju te je za Peacock snimio seriju od šest polučasovnih epizoda koju bismo žanrovski mogli definisati kao melanholični romcom sa elementima horora.

Elementi horora su tradicionalni, i u okvirima već konstituisane mitologije ali Forsytheov genrebending je pokušaj da u okvirima te koncepcije ponudi jednu gorko-slatku studiju karaktera. Sa glumcima kao što su Isla Fisher i Josh Gad to sa lakoćom uspeva, te i humor i emocija ovom talentovanom paru dolaze veoma lako.

U žanrovskom pogledu, serija ne izneverava iako imponuje svojoj pripovedačkom i produkcionom jednostavnošću, pa i nenametljivošću koje ima sve manje u epohi Peak TVa. Otud WOLF LIKE ME ostaje kao favorit iz senke za koji postoji rizik da će ga mnogi propustiti ali i za koji verujem da će živeti duže od inicijalnog izlaska.

Strim omogućuje da serije žive zauvek.

[crippled_avenger]

WIRELESS je Quibi serija nastala u produkciji Stevena Soderbergha koju su pisali Jack Seidman i Zach Wechter sa Tye Sheridanom u glavnoj ulozi. Serija bi se mogla nazvati i BOY AND HIS CELL PHONE jer govori o momku koji je po mećavi pošao kući s fakulteta i žureći da stigne na žurku slupao se u nekoj lavini. Osnovni vid komunikacije sa spoljnim svetom, spas ali i uzrok nesreće mu je iPhone i razne socijalne aplikacije na njemu, i Seidman & Wechter uspevaju da naprave da ovo istovremeno bude cautionary tale ali i survival thriller u kom se junak preko appova bori za opstanak.

Serija je sačinjena od deset desetominutnih epizoda koje unutar sebe imaju određenu ritmičku zaokruženost i kada bi se izmontirale u film osetila bi se doza epizodičnosti uprkos jedinstvu mesta, vremena i radnje koji su apsolutni iako se ne odvija u real timeu. To je svakako priznanje Wechteru kao reditelju i scenaristima koji su iz ovakve postavke izvukli jako puno, da ne kažem maksimum.

Tye Sheridan je sjajan mladi glumac, sposoban da se iznese sa izazovom, ali i raspoložen da ih stalno juri, pa je on svakako treći neobično bitan deo uspeha ove celine pored režije i scenarija. Quibi je propao, da li je njegov koncept bio validan, ne znam ni sam, ali WIRELESS je itekako imao smisla.

[tomat]

Valja li Archive 81, jel gledao ko?

[Meho Krljic]

Moj kum sinoć izbindžovao celu pa preporučio mojoj ženi koja to upravo radi.... tako da... sutra ću ti dati informaciju iz druge ruke 

[Petronije]

Ja sam počeo, na trećoj sam epizodi. Onako, nije baš da te uhvati i ne pušta pa da imaš želju da odgledaš jednu za drugom. Gledao sam i bolje horor serije proteklih meseci. Recimo Midnight Mass.

Sent from my SM-A715F using Tapatalk