Ovako, jedna mala sistematizacija ključnih dela bi bila sledeća:
1. Bilo šta od Frederika Schodta, pre svega
Manga! Manga! The World of Japanese Comics i Dreamland Japan. Prva knjiga je najsveobuhvatniji prikaz industrije i kulturnog okruženja mangi do dana današnjeg; jedina mana bi bila starost - knjiga je prvi put štampana 1983, a to je, priznaćete, vreme kada mnogi fanovi još nisu bili ni rođeni, i mnoge stvari na koje knjiga upućuje im neće biti zanimljive. Prva i najvažnija knjiga na engleskom jeziku o fenomenu mangi.
Dreamland Japan, sa druge strane, nema koherentnost prve knjige, jer je u pitanju samo zbirka tekstova koje je Schodt objavljivao tokom 90-tih, tako da se dotiče svega i svačega: opisa nekih časopisa; nekih autora, kao što su Kawaguchi, Mizuki i Maruo; čitavog poglavlja posvećenog Tezuki; odnosa mange prema drugim medijima, itd. Ali prema obilju materijala, kao i pokazivanju razumevanja za specifičnosti i tokove japanske kulture, neprocenjiva knjiga.
Da pomenem i
Astro Boy Essays (koje nemam, ali možda Dušman ima?), koji su fokusiraniji i bave se Tezukom, kome je Schodt bio bliski prijatelj. Mnogi će pomisliti da je to prijateljstvo uticalo na Schodtovo veličanje Tezukinog života i dela i da je u toj analizi malo neumeren (dođavola, niko ne može biti ONOLIKO genijalan). Međutim, što sam više čitao mange (i o mangama) dolazio sam do saznanja da i Japanci misle tako, a pogotovo misle manga-crtači - mnogi od mojih omiljenih autora, na pitanje ko im je najveći uzor, jednostavno odgovaraju: "Tezuka Osamu" (i Iwaaki, i Morohoshi, i Urasawa). Tako da Schodtov stav itekako ima zaleđinu.
Dosta zanimljivosti (i linkova!) ima i na njegovom
sajtu. Vrlo prijatna osoba, rado je odgovarala na i-mejlove, i jedna od dve osobe koje su najviše uticale na mene. Ako ikad budem u prilici da nagovorim nekog da dođe u Srbiju na neki anime/manga festival, Schodt bi bio prvi na listi želja.
2.
Manga: Sixty Years of Japanese Comics Paula Gravetta.
Gravett je čuveni britanski popularizator stripova svih vrsta i oblika i jedini sa ovog spiska koji ne zna japanski - međutim, to nadoknađuje iskrenim entuzijazmom i trudom koji je uložio u
research ove materije.
Knjiga koju bih prvu preporučio sa ovog spiska, jer je najbolja kao uvod, manje detaljna od Schodtovih, ali aktuelnija.
3. Taschenov
Manga Design 
Pravi vizuelni
tour de force - nigde se bogatstvo mange ne može bolje videti. Knjiga opisuje radove oko 140 manga crtača i daje mnoge primere (recimo, donja slika daje dve stranice iz opusa Reiko Okano).
Ali, ima i loših strana. Prvo, dosta grešaka. Nisu svi primeri na dobrim mestima, što će reći, kod odgovarajućih autora. Drugo, knjiga je pisana na 4 jezika, ali originalno japanskom i nemačkom, dok su engleski i francuski tekst rađeni kao prevod sa nemačkog, ne uvek najtačniji, nažalost. Treće, spisak autora je dat ne po abecednom redu, već prema redosledu slogova u japanskoj hiragani, što meni ne smeta, ali laike može da dovede do ludila.
Ipak, sve u svemu, zbog vizuelnog utiska koji se nigde drugde ne može naći, kao i dodatnog DVD-a sa bonus materijalom (koji sadrži intervjue sa Urasavom, Okano i Furuyom) jedna od ključnih knjiga.
4.
Manga: The Complete Guide Jasona Thompsona.
Ova knjiga je suprotnost Tašenovoj. Koliko je ona prva zasnovana na vizuelnoj informaciji, toliko je ova na tekstu, ne sadržavajući čak niti jednu sliku u boji. Sadrži kratke opise i osnovne informacije o svim mangama zvanično objavljenim na engleskom jeziku, uključujući i yaoi i hentai. Takođe sadrži i kratke preglede istorije raznih žanrova. Thompson je imao zadatak da pročita praktično ceo materijal (uz par izuzetaka) pre pisanja knjige, i već tim je zaslužio naše poštovanje. Pošto je knjiga objavljena 2007, relativno je
up-to-date.
Ovo su bili osnovni papirni izvori informacija (na engleskom). Mnogo više ima onih onlajn, ali su i nesistematičniji. Više o njima u sledećem postu.
