Recent Posts

Pages: [1] 2 3 4 5 6 ... 10
1
RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA... / Re: The Crippled Corner
« Last post by crippled_avenger on Today at 01:58:56 »
Jonas Akerlund ima vrlo loopy karijeru od kada je svet muzičkih klipova zamenio igranim filmom, međutim, i dalje je reč o reditelju ćiji rad vredi pratiti. POLAR je njegova ekranizacija Dark Horse stripa koju bismo primarno mogli definisati kao Netflixov JOHN WICK. I zbilja, POLAR sa JOHN WICKom deli glavnog junaka koji je penzionisani plaćeni ubica kao i elemente stripovske stilizacije. Međutim, dok je WICKu striposvka stilizacija iskazana više kroz svedeniju 70s prizmu poput Helgelandovog PAYBACKa, kod Akerlunda su očuvani i grotesknost i kolorit svojstven stripu. Naravno, takvu stilizaciju je teško očuvati i film bi po meni bio efektniji da je malo smanjio doživljaj u pogledu baš tih elemenata jer zapravo oni se pojavljuju u kraćim deonicama i proizvode disbalans.

Isto tako za razliku od WICKa, POLAR na momente ima funkcionalnu melodramsku priču, kroz odnos glavnog junaka sa komšinicom koju upoznaje u Montani, i tu Mads Mikkelsen i Vanessa Hudgens dele jednu dobru deonicu, pa sve to sugeriše da je POLAR efektan po segmentima i na parče.

Moguće je da epizodičnosti narativa doprinosi i koren u stripu kome je epizodičnost formalno inherentna, ali svakako da bi film morao imati ujednačeniji ton i funkcionisati kao celina.

No, ako imamo u vidu da je POLAR već na neki način nadražio geek community upravo u tim deonicama i baš tako na parče nudi ono čemu su se fanovi nadali.

Mads Mikkelsen kao leading man je acquired taste. Nisam baš nešto oduševljen time što se film oslanja na njega, ali ko ga voli svakako će kao gledalac dobiti više nego ja. Akerlundov redovni saigrač Matt Lucas je glavni kolovođa stripovske groteske pa i to gledalac mora da prihvati radi uživanja u filmu.

No, nema zbora da Akerlund nudi nekoliko efektnih scena i da je POLAR prijatno R-rated iskustvo. Na tom putu samo je propustio da postane skladan i zaokružen film.

* * 1/2 / * * * *
2
Tri priče su čini mi se značajno probile zadati okvir.
Skrobonjina, pa Nemanja Jovanov ima priču preko trideset strana isto,
i Dragan Jovičević čini mi se dvadeset strana.
Šta znam, ja nisam baš nešto zakeralo što se tiče prekoračenja, par strana više-ako je priča kvalitetna ne mislim da treba praviti problem, ali ovde su neke baš debelo probile okvir, mnogo više od nekoliko stranica...ali opet sam taj okvir po meni polako treba napuštati.
Mislim da bi generalno i u ovim tematskim zbirkama trebalo ići polako na duže priče i novele,
i da bude manje tih ograničenja s brojem strana.


Što se tiče ovog drugog, i to mi je normalno i ljudski, neki autori su duže i dugo na sceni i prepoznatljivi su i ljudi znaju za njih i onda nemaju potrebu da posebno detaljišu u biografiji, dok mlađi i oni koji su odskora na sceni svakako žele da se što više predstave čitaocima, da ih zainteresuju za sebe, ne samo pričom nego i eto detaljima iz biografije.



3
SPORT, NAVIJAČI, KLADIONICE... / Mens sana in corpore sano
« Last post by Alexdelarge on Yesterday at 23:45:27 »
4
KNJIŽEVNA RADIONICA / Re: Tema za radionicu 61
« Last post by Hrundi V. Bakshi on Yesterday at 23:24:38 »
Pa  bar ima rečnik  :mrgreen:


... a zamisli kod Pekića... treba ti enciklopedija, rečnik engleskog, grčkog, latinskog... pa onda one njegove rečenice dugačke celu stranicu, sa digresijama... tri puta moraš pročitati da bi uhvatio nit....


... veliki intelekt, veliki pisac... tvorac najboljeg srpskog SF romana... 1999...


neću ja da učestvujem...
5
Malo da osvežimo temu, ali ne novim informacijama, već da se podsetimo starog (koje opet može biti novo za mnoge, i verovatno jeste, budući da je ovaj svet i njegovi likovi prilično ezoteričan i egzotičan za širu stripovsku publiku).

Držim se podalje od Mister Miracle-a Toma Kinga i Mitcha Gerads-a zato što svi pričaju o njemu, i osećam kao da moram da potvrdim neka očekivanja. Naravno, to delo je i dalje 100% u mojoj zoni interesovanja - to se nije izmenilo - samo čekam da se graja oko njega utiša. Ionako imam hiljadu drugih stvari za čitanje, pa uzdržavanje ne pada teško.

Podsetio se nekoliko epizoda animirane serije Justice League, sa početka veka, u kojima se pojavljuju Novi bogovi. Gledao neke neke delove te serije davno, ali tek iz današnje perspektive vidim koliko sam koncept duguje Starlinovim prikazima Novih bogova. Čim vidim da se Lightray ponaša kao Starfox ("gori je od Flasha", kaže Wonder Woman) znam o čemu se radi. Konkretno, ovde pričam o prve dve epizode druge sezone, u kojima Darkseid traži pomoć od Supermena (i Lige pravde), a takav razvoj događaja je zapravo starlinovski do srži. No, ovaj serijal, i njegove veze sa Kirbijevim Četvrtim svetom, nisu nešto o čemu dublje želim da pričam u ovom trenutku.

Starlinove priče o Novim bogovima nisu po meni bile najlošiji doprinos njihovom nasleđu, bar ne direktno. One su samo bile najdestruktivnije po Kirbijevu mitologiju, jer su mnogi rasli na njima. Bruce Timm je bio pod njihovim uticajem, očigledno. Tom Fowler. Koliko sam uspeo da čujem, Geoff Johns. Siguran sam da bi ova lista bila mnogo duža, kad bih pokušao da uhvatim sve niti, ali već i ovo je dovoljno da pruži okvirnu predstavu o tome da su jedini Novi bogovi za koje mnogi iz mlađih generacija znaju zapravo Starlinovi, ili bar predstava nastala na njima. Što je šteta, ali kultura se razvija čudnim putevima, kao i uvek - pričao sam jednom davno kako se pogrešna interpretacija nekih japanskih stripova razvila u temelje fandoma, i samim tim je prestala da bude "pogrešna", na neki način - i tu se ne može ništa.

No, kao što rekoh, to nisu najgore priče, po sebi. Ta titula bi išla četvrtoj seriji Novih bogova, onoj iz 1995, pre Birnovog dolaska, koju su pisali Tom Peyer i Rachel Pollack, a crtali mnogi. Preskočićemo sad to, i otićićemo malo dalje u prošlost, do treće serije, iz 1989. Taj serijal je bio najduži, čitavih 28 svezaka. I taj serijal je bio najhaotičniji, u smislu kako je rađen, i kako su razni ljudi ostavljali svoj pečat na njemu. Ali bilo je dobrih ideja, i čak je njihova realizacija povremeno bila na zavidnom nivou. Nastao je kao nastavak Starlinove i Minjoline Kosmičke Odiseje, i, normalno, Starlin je doveden da piše. Ali je kao crtač doveden Paris Cullins, čovek koji je enormni fan Kirbijevog originalnog rada, i koji je imao svoje ideje kako je sve to trebalo da se radi. I Starlin je napisao nekoliko epizoda, ali uredništvo je odlučilo da je potreban neki uvod, pa je prva epizoda delo Cullinsa (i u smislu zapleta), i doveden je Mark Evanier - čovek koji je bio Kirbijev asistent ranih 70-ih, i koji je najbolje poznavao njegove namere - da napiše scenario. Potom Starlin preuzima pisanje, ali odlazi na pola svoje priče. Nećemo sad o razlozima. Svako ima svoju verziju. Evanier završava tu priču, veoma brutalno. Posle toga Cullins i Evanier rade zajedno, ali Evanier je više puta izjavio da je njihovo viđenje likova potpuno drugačije. Za mnoge epizode (ili narativne lukove, zapravo) Cullins smišlja zaplet. Onda i on odlazi sa serijala, posle #18, iako su u sredini priče koju je on pokrenuo. Dolazi Rick Hoberg, koji radi sa Evanierom na "Marvelov način", što će reći, samo na osnovu sinopsisa, sa velikom slobodom. Onda na nekoliko epizoda kao osnovni crtač (tj. olovkar) uskače Steve Erwin, pa se ponovo vraća Hoberg da završi serijal. Willie Blyberg je tuširao veći deo serijala, tako da je vizuelni identitet... ako ne očuvan, ono ipak ne suviše okrnjen.

Ipak, i pored ovog kreativnog haosa, meni neki delovi veoma prijaju, posebno Hobergov crtež.



Ovo je dupla spleš stranica na početku sveske broj 16, kada je Hoberg prvi put uleteo da privremeno zameni Cullinsa. Ovde vidimo temu koju je Cullins pokrenuo desetak brojeva ranije: ko su Stari bogovi koji se pominju kod Kirbija, još na početku sage? Odgovor je bio: to su bogovi Asgarda. To je nešto što je dokumentovano kao Kirbijeva namera, iako nikad nije dublje razrađivao tu ideju. Cullins je uveo i neke elemente Saint Saiye, enormno, enormno popularne borilačke mange u ono vreme, što se vidi u crtežu (po frizurama, recimo), ali i u konceptu da se različite grupe bogova bore među sobom. To je zapravo priča koja traje u brojevima 6-12, a veći njen deo je poznat kao Bloodline Saga, jer ima veze sa Orionom, njegovim roditeljima, i njegovim nasleđem. I Cullins ovde radi jednu sjajnu stvar. Svaka od epizoda 7-12 počinje splešom u kome vidimo Orionovo lice u krupnom planu. Ali svaki put je ono drugačije, i počinje sa najljudskijim izgledom, i nastavlja se transformacijama ka najzverskijem. Ili "najdarsajdovskijem", ako hoćete tako.

 

(Primeri iz prve i druge epizode sage, tj. svezaka #7 i #8.)

Ima tu još mnogo stvari koje su vredne priče, ali za sada ću se osvrnuti samo na poznatu činjenicu da je, u vreme kada je Paris Cullins otišao sa naslova, uredništvo imalo ideju da eventualno zameni i scenaristu. I Micheal Eury, koji je bio urednik naslova u to vreme, kaže da je alternativa bio Neil Gaiman, koji mu je jednom ranije poslao priču o Darksajdovom poreklu. No, Eury je prešao na drugo mesto, i zaboravio je na čitavu stvar. A, kako on kaže, Evanier je radio odličan posao, što bi ga menjao? Ostaje žal za izgubljenom mogućnošću da Gaiman radi sa elementima Kirbijeve mitologije... ili ne? Setimo se njegovih Večnika (Eternals, 2006). Nije to baš blistalo, osim što je bilo lepo za oko. Mada, opet, nisu to iste stvari. The Eternals blede u poređenju sa Novim bogovima i u originalnim verzijama.


6
ISTORIJA, DRUŠTVO, POLITIKA, RELIGIJA... / Re: SERBIA TODAY
« Last post by Pizzobatto on Yesterday at 23:18:58 »
Mental Miki je marksističko-trockistički anarhista :lol:

nači nije lenjinista ni staljinista! :lol:

a Del je neoliberal, naravno
7
ISTORIJA, DRUŠTVO, POLITIKA, RELIGIJA... / Re: SERBIA TODAY
« Last post by Ksenija Atanasijević on Yesterday at 23:08:53 »
Vidim da mnogi tvrde da su Marks21 zapravo podmetnuta ekipa koja je u stvarnosti uzela pare da kopa za Vučića.

Nije.
8
ISTORIJA, DRUŠTVO, POLITIKA, RELIGIJA... / Re: SERBIA TODAY
« Last post by Alexdelarge on Yesterday at 23:07:35 »
Mental Miki je marksističko-trockistički anarhista :lol:

 :D
9

Ima simpatična stvar s biografijama pisaca na kraju knjige: Skrobonja i Bakić, na primer,  predstavili su sebe sa pet-šest redova teksta.
Naki drugi, rođeni u drugoj polovini osamdesetih, predstavili su sebe  šlajfnom teksta, ili malo više...  :lol:

Nije to samo u toj knjizi, viđala sam i u drugim. Biografija na dve strane, ili tako nešto.  :lol:  Moraju malo da se pokažu, valjda.  :lol:
10
RAZONODA, ZABAVA, DOKOLICA... / Re: The Crippled Corner
« Last post by crippled_avenger on Yesterday at 22:45:52 »
CLOSE Vicky Jewson je Netflixov akcijaš sa Noomi Rapace u glavnoj ulozi iskusne telohraniteljke koja dobija zadatak da zaštiti mladu naslednicu čiji je život ugrožen tokom ostavinske rasprave. Vicky Jewson nije veliki reditelj akcije, ali u Noomi Rapace dobija neočekivano dobru saradnicu koja je uverljiva i u psihološkom i u borilačkom aspektu. Nažalost, na kraju CLOSE ne dobacuje do prethodnog Noominog solo akcionog nastupa u špijunskom trileru UNLOCKED u kome se ispostavila kao iznenađujuće efektna leading lady u ovom B-formatu. No, ako imamo u vidu da nam Netflix sada pokriva baš tu ničiju zemlju malih repertoarskih filmova koji su premali za multiplekse a preambiciozni za DTV, CLOSE je sasvim pristojan programmer koji će stabilno praviti gledanost na ovom servisu.

* * 1/2 / * * * *
Pages: [1] 2 3 4 5 6 ... 10