Author Topic: SLOVENSKA MITOLOGIJA  (Read 33826 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 24.232
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #100 on: 04-01-2018, 12:40:46 »
Nema nikakvih dokaza da je ova knjiga zabranjena u Vatikanu ili bilo gde drugde. Ima samo priča o tome.


A, kakav dokaz biste preferirali? Sa pečatom Vatikana i potpisom rimske kurije s početka XVII veka?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

mac

  • 3
  • Posts: 9.277
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #101 on: 04-01-2018, 14:07:05 »
Ako je knjiga zabranjena u Vatikanu onda Vatikan to mora da ima napismeno, to je valjda jasno. Prvi indeks zabranjenih knjiga objavljen je 1559. godine, 40 godina pre nego što je objavljena ova knjiga. Ali knjiga nikad nije ušla u indeks. Sve informacije koje imamo o tome da je Vatikan zabranio knjigu je od izdavača, kojem je u unteresu da se razvija fama i kontroverza o knjizi.

akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 2.020
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #102 on: 04-01-2018, 14:58:57 »
Ako je knjiga zabranjena u Vatikanu onda Vatikan to mora da ima napismeno, to je valjda jasno. Prvi indeks zabranjenih knjiga objavljen je 1559. godine, 40 godina pre nego što je objavljena ova knjiga. Ali knjiga nikad nije ušla u indeks. Sve informacije koje imamo o tome da je Vatikan zabranio knjigu je od izdavača, kojem je u unteresu da se razvija fama i kontroverza o knjizi.

Tačno tako. Uzgred Mavro Orbin je bio dominikanski fratar, i kasnije iguman, tačnije opat. Uz Franjevce i Jezuite tog doba, a to je vreme Katoličke Kontrareformacije, ova tri reda su bila stubovi obnovljene inkvizicije. Da je njegovo delo ikada došlo na index zabranjenih knjiga, mogao bi da se nada sudbini Đordana Bruna, ili Galileja. Sama priča o zabrani ide, što si lepo napisao, samo zarad reklame, jer ovdašnji kada im neko kaže da je Vatikan nepto zabranio, dobiju napad radoznalosti, ubeđeni da se time potvrđuje Vatikansko, Kominternovsko, Masonsko, judejska zavera protivu "nebeskoga naroda" i njegove slavne prošlosti...
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 24.232
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #104 on: 04-01-2018, 15:19:48 »
Mićin Index je iz 1664. godine. Mavro je imao priliku da se izvadi praktično do svoje smrti. Akhnaton po običaju lupeta o stubovima inkvizicije. Franjevci su red "braće", a "očeva" i češće su bili na drugoj strani i žrtve inkvizicije. Dominikanci su poznatiji po rakiji.


Dakle, nemam dokaz da Mavro nije bio na listi. Posebno, jer je čitav njegov opus postao osnova za Hijeronimski Ilirikum.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.079
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #105 on: 04-01-2018, 16:49:41 »
Uzgred Mavro Orbin je bio dominikanski fratar,

Није био доминиканац, већ бенедиктанац. Такође и Србин, католичке вере.

Sama priča o zabrani ide, što si lepo napisao, samo zarad reklame, jer ovdašnji kada im neko kaže da je Vatikan nepto zabranio, dobiju napad radoznalosti, ubeđeni da se time potvrđuje Vatikansko, Kominternovsko, Masonsko, judejska zavera protivu "nebeskoga naroda" i njegove slavne prošlosti...

Ти очигледно први пут чујеш и за Мавра Орбинија и за његово дело Краљевство Словена.
Да си чуо о том делу раније, сигурно би се запитао зашто су господа "званични" историчари и господа из САНУ забранили да се у првим преводима код нас објаве првих 240ак страница из тог дела, које управо говоре о славној прошлости Срба,  Србској држави и  Србским владарима из петог века па надаље.
То су забранили јер им се не уклапа у ватиканску-бечку историјску школу, по којој су Срби у Србију дошли из неке карпатске вукојебине, све ходајући уз Дунав и штекујући се пред непријатељима тако што су у Дунаву дисали на трске :)
Ти си на тој историјској линији, коју заступа усташа из Ливна, Радивоје Радић, али ваша линија је прошлост, те наша деца неће учити будалашттине о својим прецима, и зато велико хвала аутохтонистима који су превели и објавили комплетно дело Краљевство Словена.
Узгред, ово твоје баљезгање о небеском народу - никад Срби себе нису називали небеским народом, нити је тај епитет измислио неки Србин.
Тај епитет је Србима пришљамчио један јеврејин.


Књига коју је Ватикан забранио: Краљевство Словена

Ватикан[1] је због у јавност изнесених података, забранио једног аутора, тј. да будемо прецизнији једну његову књигу „Краљевство Словена“[2], због њеног садржаја, а иста је веома занимљива за историју Серба.
 
Ова књига је дуго чувана у Ватикану, односно у Ватиканској библиотеци[3] са напоменом да је – „Недоступна за Сербе“.

Сва каснија оспоравања овог аутора, коме је име Франо-Мавар[4] Орбин[5] (1563-1610) су научно неутемељена, тј. заснивају се на тражењу грешака у његовом делу, мада је оно само компилација других извора или неких локалних предања, чији су аутори понекад и понегде и погрешили.
 
Кажемо да критике немају научно покриће, јер се на пример данас, цео Свет држи података, које је о Германији[6] изнео Публијус Корнелијус Тацитус (56-117)[7] у наводно „свом делу“ „Германија“[8], а сви знају да од тог аутора немамо ни један примерак оригиналног дела (само поседујемо копије), односно знамо да у њему постоје бројне контрадикторности, односно нетачности.
Тако, у преписима његовог дела „Германија“, ова домовина Германа[9] залази (читај: прелази) чак и источно од реке Лабе[10], мада источно од ње није никада било никаквих германских насеобина, нити постоје било какви докази за тако нешто (источно од Лабе, буквално нема никаквих германских топлонима пре 9. века), пошто су источно од ње (у његово време, па све до 9. века) живели једино Серби (корпус сербских племена), које овај аутор зове Свеби[11], али их ипак у једном делу књиге потпуно јасно разликује од Германа, са којима су увек били у непријатељским односима.
 
Из тог истог разлога не може да се оспорава и ниподаштава Орбиново дело у целини, односно у његовом највећем делу, те оно има и даље изузетан значај за историју Серба и Словена уопште.
 
У питању је књига, чија чак 241. страна (нечијом одлуком) никада није преведена на сербски језик. Ко год жели, може ове наводе проверити прегледом превода у књизи „Краљевство Словена“ (1968[12] и 2006[13]).
 
Заиста, никоме нормалном није јасно, који (и мало позитиван) смисао може имати прећуткивање историје Серба пре Немањића[14]? Јасно је, да историја Серба нити почиње, нити се завршава са овом познатом династијом.
 
Из свега изнетог произилази логично питање коме то смета (забележена) сербска историја после пропасти 4. септембра 476. године на западу Романског царства[15] (753. г. п. н е. -476), односно после пада Рима[16]?

У више извора су забележена имена свих сербских владара од 490. године па до Немањића, али о њима генерацијама кроз образовни систем у Сербији нико никада није ништа чуо.

 
Мавар је дело посветио слављењу историје Серба, јер говори кроз скоро цело своје дело о сербским династијама и племићким породицама, а на пример за Хрвате је одвојио једва три странице свог дела које има 528 страна.
 


Назив дела: „Il regno degli slavi, hoggi corrottamente detti schiavoni: historia, nella quale si vede l’origine quasi di tutti i popoli che furono della lingua slava, con molte & varie guerre, che fecero in Europa, Asia & Africa, etc“
 
https://www.scribd.com/doc/241369199/Il-regno-degli-Slavi-hoggi-corrottamente-detti-schiavoni

Аутор: Франо-Мавар Орбин (1563-1610), сербски историчар
 
Издавач: Girolamo Concordia
 
Место штампе: Pesaro (Ducato di Urbino 1213-1625 // Imperium Romanum Sacrum 962-1806)
 
Година издања: 1601
 
Језик: италијански (староиталијански)
 
Писмо: латиница

————————————————————


[1] Лат. Status Civitatis Vaticanæ.

[2] Лат. Il regno degli slavi, hoggi corrottamente detti schiavoni: historia, nella quale si vede
l’origine quasi di tutti i popoli che furono della lingua slava, con molte & varie guerre, che fecero in Europa, Asia & Africa, etc.

[3] Лат. Biblioteca Apostolica Vaticana. Орбини је своју књигу посветио свом мецени, Марину Андријином Бобаљевићу (1556-1605), познатом дубровачком Сербину, који је као и Марво био хришћанско-католичког верског опредељења.

[4] Лат. Mauro, или ит. Mavro. Мавар је његово монашко име аутора, које је веома популарно међу бенедиктинцима (лат. Ordo Sancti Benedicti), монашком реду коме је и Орбин припадао. У историјској литератури присутно је више различитих облика имена овог писца. Често се јавља облик Мавро Орбини, али тај облик је писац употребљавао само када је писао италијанским језиком. На сербском језику он се (као монах) звао само – Мавар Орбин, како су га и његови суграђани називали и како се потписао 20. априла 1606. године у посвети (на сербском језику) свог дела „Зрцало духовно“.

[5] Лат. Mauro Orbin, или ит. Mavro Orbini. Орбин је по националности био Сербин, али не православни хришћанин по верском опредељењу, већ као и већина Дубровчана (града у коме је живео) и он је био следбеник хршћанско-католичке цркве, а породица му је пореклом из Котора.

[6] Ватикан је после успостављања Каролиншког царства, односно од периода када њиме почињу да доминирају Германи, чак и измислио непостојећу земљу, која назива „Велика Германија“ (лат. Germania Magna).

[7] Лат. Publius (или Gaius) Cornelius Tacitus.

[8] Лат. De Origine et situ Germanorum.

[9] Лат. Germani.

[10] Нем. Elbe.

[11] Лат. Suebi или Suevi.

[12] Прво издање (Београд: Српска књижевна задруга, 1968).

[13] Друго издање (Зрењанин: Sezam book.d.o.o., 2006).

[14] Лат. Imperium Romanum, Imperium Romanorum, или Romania, односно грч. Βασιλεία τῶν Ῥωμαίων, Αρχη τῶν Ῥωμαίων, или Ῥωμανία.

akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 2.020
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #106 on: 04-01-2018, 20:53:18 »
Drago mi je da se slažemo u tome da se ne slažemo. Za autohtoniste, ili one koji bi to da postanu, nadam se samo da neće postati"autohtonisti", jedno pitanje: koje je nacionalnosti bio autor dela koje znamo pod latinskim (uh svjatogrđa, izmišljen jezik) nazivom De Administrando Imperio? Ili Tačnije  Πρὸς τὸν ἴδιον υἱὸν Ρωμανόν? Poznatiji kao  Κωνσταντῖνος Ζ΄ Πορφυρογέννητος, u domaćim autohtonističkim krugovima poznat kao "lažov", a isti je pripadao Makedonskoj dinastiji.
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 24.232
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #107 on: 04-01-2018, 20:57:09 »
Lažov.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.079
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #108 on: 04-01-2018, 20:59:13 »
Каканатон, уместо да прихватиш своје погрешке које си изнео о Краљевству Словена, ти си на то не осврћеш, и идеш у нове поноре.
Типично радићевски.
Немам шта да причам са тобом, јер си у старту изнео глупост и нетачност око реда којем је припадао Мавро, и свака даља дискусија са тобом би била губљење времена.
Због других  - написаћу само да аутохтонисти не називају Порфирогенета лажовом, већ успешно доказују да је његово дело фалсификовано у ватиканским подрумима, током 16-ог века.


akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 2.020
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #109 on: 04-01-2018, 23:33:46 »
Lažov.

Каканатон, уместо да прихватиш своје погрешке које си изнео о Краљевству Словена, ти си на то не осврћеш, и идеш у нове поноре.
Типично радићевски.
Немам шта да причам са тобом, јер си у старту изнео глупост и нетачност око реда којем је припадао Мавро, и свака даља дискусија са тобом би била губљење времена.
Због других  - написаћу само да аутохтонисти не називају Порфирогенета лажовом, већ успешно доказују да је његово дело фалсификовано у ватиканским подрумима, током 16-ог века.



Parafraziraću jednog Rimljanina: "Što napisah, napisah"...
Uspešno dokazuju? Čime? Pustom željom da svom populusu nađu povoljnije mesto u istoriji? Možda bi i uspeli da imaju marketing kao oni koji su uvek krivi za sve. Pa bi onda imali milijarde koje bi gutale te "dokaze". Kao što ovima gutaju. Do tada, samo mogu da pokušavaju i zamlaćuju.
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.

Ugly MF

  • 4
  • 3
  • Posts: 4.669
  • Natural born FlatEarther!!!
    • https://www.facebook.com/Art-of-Bojan-Vukic-396093920831839/
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #110 on: 04-01-2018, 23:42:19 »
E, moz' prica ko sta oce, ako istoricari lazu, Istorija ne laze!

Kad je zapadna evropa, tipa franci i germani i ostali doziveli 'renesansu' i procvat u umetnosti i 'kulturi'?

Nakon krstaskog pohoda na Vizantiju.
Dotad su imali mracni srednji vek de im je crna guja bio rollmodel.
Tek kad su pokrali i videli sta valja, naprasno su se kultivisali.


scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 24.232
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #111 on: 04-01-2018, 23:49:30 »
Konstantin je začetnik epske fantastike na Balkanu. Diplomirao je na isturenom odeljenju Megatrenda, sa serijom plagijata koju su mu dvorske službe pakovale. Kad car naredi podaci se i izmisle.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

akhnaton

  • Against all
  • 4
  • 3
  • Posts: 2.020
  • I Walk Alone... and not give a damn...
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #112 on: 05-01-2018, 10:12:55 »
E, moz' prica ko sta oce, ako istoricari lazu, Istorija ne laze!

Kad je zapadna evropa, tipa franci i germani i ostali doziveli 'renesansu' i procvat u umetnosti i 'kulturi'?

Nakon krstaskog pohoda na Vizantiju.
Dotad su imali mracni srednji vek de im je crna guja bio rollmodel.
Tek kad su pokrali i videli sta valja, naprasno su se kultivisali.



Dodaj u tu grupu i Slavjane. Pokrali su tek 1204, pre toga su kopirali, onako kao što mi danas gledimo šta nam serviradu sa mrskog nam Amentija, pa privatamo. Sad što je tada imalo šta da se pametno privati, a danas već i nema, to je druga priča.

Konstantin je začetnik epske fantastike na Balkanu. Diplomirao je na isturenom odeljenju Megatrenda, sa serijom plagijata koju su mu dvorske službe pakovale. Kad car naredi podaci se i izmisle.

Jeste, i on je daleki predak današnjih doktora, kao i najboljeg studenta Pravnog Fakulteta B.U u istoriji. Nesrećni Konstantin nije mogao da računa na antiplagijatski softver, jer u to vreme nije bilo kompjutera, a glupi dvorjani zauzeti pisanijem nisu mogli da nađu vremena da smisle kako da povežu Antikitera PC na mrežu svih mreža, još manje kako da ga programiraju. Tako da radove Konstantina (inače predak mu je naše gore list, Vasilije Makedonac) danas seciraju uzduž u popreko dublje i preciznije nego što su to radili ranije. Bilo na mrskom zapadu, bilo na ljubljenom vostoku.

Konstantin ne čudi uopšte, Numenorijanci su uvek s visine gledali na Rohan...
Politically Incorrect member of "Snage Haosa i Bezumlja"

ankh Em Maat  since 1973.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 24.232
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #113 on: 05-01-2018, 10:27:17 »
Kad zatrpavaš teme po ZS trebiš li nešto ili uzmeš lopatu?
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Аксентије Новаковић

  • 3
  • Posts: 3.079
  • Homo Superior
Re: SLOVENSKA MITOLOGIJA
« Reply #114 on: Yesterday at 18:52:05 »
Иља Черкасов - Велеслав

РОДНОВЕРНИ ПРАЗНИЦИ У ПОРЕЂЕЊУ СА ХРИШЋАНСКИМ

- Слово о кологоду -



1. КОЛЯДА - Коледо, кољада
Једна од највећих светковина, пада на зимски солстициј, представља дан рођења младог сунца и Нову годину. На тај дан упражњава се обред Обнављања – оживљавања Огња и целу ноћ на брдима пале се ватре којима се помаже новом Сунцу. Православни хришћани славе га 25. децембра, а славље почиње 24. децембра, ноћ уочи Божића.

2. ВЕЛЕСОВЫ СВЯТКИ – Велесови свети
Дванаест светих дана (симболизују дванаест месеци у години, не рачунајући Коледо), трају од Божића до Водокреса (види ниже) који је посвећен сећању на претке. Зачарано доба, када је сунце још слабо да би разагнало таму, а врата између Јава и Нава су широм отворена. То је време коледовања, спомињања предака, гатања. Велесови свети трају од 25. децембра до 6. јануара следеће године. Хришћани овај период називају некрштеним данима.

3. ВОДОКРЕС – Водокрес
Последњи дан Велесових светих, када се затварају врата Нава, а свет поприма уобичајени поредак. На тај дан искре Небеског Огња (Крес) из Сварожје ковачнице падају у воду Земље, дајући јој чудовишна својства. Још се верује да у то време Велес шаље здравље благосиљајући све земне воде, како би свако, умивши се у њима на тај дан, се исцелио од разних болести. Православни хришћани 6. јануар сматрају Крштењем Господњим које називају Богојављење, а односи се на крштење Исуса Христа у водама реке Јордан у Палестини.

4. ГРОМНИЦА – Громница
Сусрет Зиме са Пролећем (Весном), када снаге Весне бију прву битку против Моране, зиме и једини пут у току зиме удара Перунов гром. Зато народ каже: «На Громницу зима с летом сусрете се». Овај дан православни хришћани празнују под називом Сретење. Слави се 2. фебруара.

5. ВЕЛЕС ДАН – Велесов дан, Велес зимски
У селима прослављају празник говеда јер Велес није само бог мудрости, већ и бог говеда; врше заштиту стоке и дворишта, молећи Велеса за њихово здравље и множење. Православни хришћани сматрају овај дан, 11. фебруар, даном Светога Василија, такође заштитника стоке.

6. ВЕСНОВЕЙ – Весновеј, Стрибог зимски
Зимски ветрови, Стрибогови унуци, доносе прве знаке наступајућег отопљења. Православни хришћани 21. фебруара посвећују Тимофеју Весновеју.

7. КОЩЕЕВ ДЕНЬ – Кашчејев дан
Обележавао се једном у четири (преступне) године. Тог дана Кашчеј узвраћа, у облику разних несрећа, за сва људска недела. Но мудри уче да се тога не треба бојати, већ се од срца обраћати родним боговима за снагу која ће људе одвојити од кривде и помоћи им да живе по правди. Православни хришћани 29. фебруар обележавају као дан Светога (преподобног) Касијана кога зову и Касијан Немилостиви, Касијан Злопамтиви итд. Постоји и израз «Касјаново око», а тако се назива око злог чаробњака.

8. СОРОКИ – Четрдесетница
Клицање Весни (Пролећу); са врхова брда почиње да се отапа снег. Сагласно словенским веровањима, на тај дан из Светлог Ирија долетело је 40 птица, наговештавајући долазак Деве-Весне. На чије поље птице прве слете, њему богови шаљу те године посебну срећу и добар род. Православни хришћани обележавају 9. март као дан 40 мученика.

9. МАСЛЕНИЦА (КОМОЕДИЦА) – Масленица, комоједица (покладе)
Један од четири најважнијих празника кологода, одговара пролећној равнодневици. Време обнављања, пролећног васкресенија (од крес, огањ) Мати Земље и све Природе. Иза седмице Масленице следује Комоједица, медвеђи празник. Према веровањима, тада се медвед (Газда шуме, оваплоћење Велеса Самог) у свом брлогу буди после дугог зимског сна. Православни хришћани обележавају 25. март као Благовештење које почиње трећим клицањем Весне (пролећа), после Громнице и Четрдесетнице.

10. ИМЕНИНЫ ДОМОВОГО – Слава Домаћег
Слављење и приношење жртве (треба) Домаћем Заштитнику. Православни хришћани 30. март славе као дан Јована Лествичника и пеку колач у облику лествица.

11. ВОДОПОЛ – Дан Вода
Буђење Водених и Русалки после зимског сна, почетак отапања леда и разливања река. Православни хришћани обележавају 3. април као Никиту Водопола. На тај дан дечаци су приносили понуде Воденоме говорећи: ако лед у овај дан не прође, риболов ће бити лош. Русалке, према веровању, 7. априла иду и ишту мало платна како би покриле наготу. Зато тог дана, још у зору, бабе на обале река и језера носе чисте ланене кошуље или комад платна, верујући да ће их захваљујући томе Русалке заштитити од дубоке воде; како њих саме, тако и целу њихову породицу.

12. СТРИБОГОВ ДЕНЬ – Стрибогов дан, Стрибог пролећни
Топли ветрови, Срибогови унуци, доносе пролећну топлоту. Православни хришћани 5. април славе као Фјодора Ветреника и Фјодору Ветреницу. Народ је говорио: «Дошао Федул – топло подув'» итд.

13. ВОРОНЕЦ – Вранец (Врањи празник)
Празник посвећен вешцу Врану (гаврану), гласнику Кашчеја који призива Нав и казну злима. Мудар такође, Вран носи у кљуну Живу и Мртву Воду и открива тајне живота и смрти. Православни хришћани обележавају 14. април као Мартина Лисогона. Како примећују ловци, на овај дан лисице напуштају старе и прелазе у нове рупе и прва три дана и три ноћи након пресељења су «слепе и глуве». Домаћице на тај дан кувају кашу, ставе је у тигањ и изнесу у двориште, а тигањ окрену наопако, стварајући тако сјај који ће да привуче љубопитљиве птице. Пошто домаћица изручи кашу и оде, вране долете на трпезу.

14. ПЕРВЫЕ РУСАЛИИ – Прве Русаље
Ред празника који претходи Јарилу Пролећном, чародејствена недеља, у част Деве – Леле – младе богиње Весне и Девствене природе, пролећног буђења вода и женских водених духова – Русалки. Православни хришћани обележавају 16. април као Ирину (Арину); почетак русалне недеље.

15. ЛЕЛЬНИК – Лељник (Лелник, Љељник)
Девојачки празник којим се завршава Русална недеља; прве Русаље које су обележаване 22. априла, дан пре Јарила Пролећног. Тада цветају јабуке, а по народном веровању тог дана ујутру на јабуково дрво слеће Птица Сирин, птица туге, која тужи и плаче. После подне на исто место долеће Птица Алконост, која се радује и смеје. Сузе Птице Сирин су Мртва вода, а роса са крила Птице Алконост су Жива Вода. Болестан, који се на тај дан најпре умије мртвом, а после Живом водом – оздравиће. На тај дан девојке носе на обале река и језера дарове Русалкама, а по ноћи, да момци не сазнају, чине девојачке магије и проричу.

16. ЯРИЛА ВЕШНИЙ – Јарило Пролећни
Јарило 'отвара' Мати Земљу и пушта росу, услед чега растиње почиње да буја. Православни хришћани 23. април славе као Георгија Победоносца, јер је убио аждају. Ако на тај дан време буде лепо, онда се обредно стока изгони на пашњаке, не би ли унела у себе и мало Јарилове росе. Обичај је био да се стока тера врбовим прућем. Заправо, и стоку и децу би мало млатнули врбовим прутом, говорећи: «Донела врба здравља! Како врба расте, тако и ти расти!»; ако би се умили Јариловом росом, говорили су: «Буди здрав, као Јарилова роса!». Такође се и предвиђао принос. Нпр.: «(Ако је) На Јарила роса – биће доброг проса».

17. ВЕЛЕСОВА (ЖИВИНА) НОЩЬ – Велесова (Живина) ноћ
Тајанствена ноћ између 30. априла и 1. маја, када Црнобог коначно предаје Коло године Белобогу, а врата Нава до првих петлова (до цика зоре) су широм отворена ка Јаву.

18. ВЕШНИЕ ДЕДЫ (НАВЬЯ НЕДЕЛЯ) – Пролећни дедови (Навја недеља)
Низ празника који почињу са Даном Земље (види ниже); недеља спомињања предака, када душе умрлих посећују живе. Православни хришћани ово обележавају као Пасху - Уксрс, називајући је Страсна. Недеља, следећа после Ускрса, назива се Фомином Недељом – време помињања умрлих. Основним даном Фоминове недеље сматра се уторак који народ именује као Родоници, Радуници (РОДОНИЦЕЙ, РАДУНИЦЕЙ), када сродници умрлих одлазе на гроб, где свештеник води парастос, након чега се код гроба организује даћа, а свештеник позива преминулог по имену да подели оброк са живима. Најопаснији дан Фоминове недеље је четвртак, јер се верује да тог дана умрли посећују своје домове. Како би их ваљано дочекали, практикује се да се у једној од соба остави прозор отворен, а да се у ту собу не улази до јутра. Најрадоснији дан ове седмице је недеља, која се назива и Црвена Гора, када се на узвишицама организују прославе, игре и забава. Такође, на овај дан обично у друштво излазе будуће невесте.

19. ВЕШНЕЕ МАКОШЬЕ (ДЕНЬ ЗЕМЛИ) - Пролећна Мокош (Дан Земље)
Празник, када, пробудивши се после зимског сна Мати Земља се поштује тако што се на тај дан Земља оставља да одмара, зато је не треба копати, рити, требити, а такође није добро ни стављати нож у њу. Особито се сматра даном Велеса и Мокоши, јер су они заступници Земље. Родноверни свештеници одлазе на поље, лежу на траву, ослушкујући Земљу. Православни хришћани обележавају 9. мај као Николу Пролећног (Летњи Св. Никола).

20. ЖИВИН ДЕНЬ – Живин дан
Празник посвећен Великој богињи живота и прослављању Пролећа. Православни хришћани славе 13. мај као дан Св. Лукерије Комарнице и, како се приметило, на тај дан заједно с топлим ветром појављују се комарци. Народ је имао обичај да каже: «Много комараца - биће добро за овас, комараца нема – овса и траве неће бити.»

21. ЗЕЛЁНЫЕ СВЯТКИ (ВТОРЫЕ РУСАЛИИ – Зелени свети (Друге Русаље)
Празници који претходе Јарилу Мокром (види даље), чаробна недеља, посвећена пролећу и њеним пратиоцима, женским духовима – Русалке – Брегиње. Време, када уместо Леле – Деве пристиже Жена Лада. Православни хришћани обележавају овај дан као Вазнесење. У народу су говорили: «дошла Весна до Вазнесења, ту јој је и крај». Пада у седму недељу по Пасхи (Ускрсу), седми дан по Вазнесењу, четвртак, зову русалним даном. Тада девојке одлазе у шуму да се окуме, плету венчиће од брезе кроз које се љубе и певају обредне песме. Субота се назива Кличућим даном, када се врши посебан обред умирења Воденога. Тада девојке од траве праве страшило Кострому (од 'ломача'), а затим с њим играју, тргају га и разбацују по пољу.

22. ЗМЕЙНИК ВЕШНИЙ – Змијник пролећни
Празник змија, обележава се у време Зелених светих, један од највећих празника Кола године, посвећен Велесу. Свадба Велеса и Живе. По веровању, тада змије, заступници (потворницы) Велесови излазе на Бели Свет и доносе земљи плодност. Православни хришћани 30. мај славе као Исакија Змијника. У тај дан, по веровању, змије имају право да некажњено уједају необазриве људе, или да их плаше да било који други начин. Између осталих, остала је забележена изрека: «На Исакија се змије окупљају, иду возом на змијску свадбу.» и «На Исакију Седмоглави Змај – змијску свадбу спрема».

23. ЯРИЛА МОКРЫЙ И ТРОЯН (ТРИБОГОВ ДЕНЬ) – Јарило Мокри и Тројан (Трибогов дан)
Празник краја пролећа и почетка лета, обележава се не касније од 3. јуна, када Младог Јарила Пролећног смењује Тросветли Дажбог. Празник посвећен победи Бога Тројана над Црним Змајем. Тада родноверни прослављају Сварожји Триглав: Сварога-Перуна-Велеса, светих и силних у Праву, Јаву и Наву. Према веровању, Тројан је оваплоћене моћи Сварога, Перуна и Велеса, који се уједињују у својој борби против Змаја. Православни хришћани овај дан славе као Тројицу и Духове (Педесетницу). У ноћи на Тројицу девојке и жене кадиле су село као заштиту од злих сила. Народ је имао обичај да каже: «Од Духова не с једног Неба, већ и из под земље топлота избија». Сагласно народним веровањима, тог дана од огња се боји свака нечист, а мати Земља открива своје тајне. Као и за Јарилов дан, и роса овог дана се сматра светом и лековитом.

24. КУПАЛА – Купало
Један од највећих празника, пада на летњи сунцоврат. Празник Сунца и Воде, који су дали почетк свег живота и расцвет силе Мати Природе. Православни хришћани славе 24. јун као дан Јована Крститеља (Ивана Купала). Од давнина, у ноћи Купала (с 23. на 24. јун) на обалама светих вода ритуално су паљене обредне ломаче, кроз које су прескакали парови држећи се за руке. Венчићи су бацани да пливају по води, скупљало се лековито биље и корење, трагало се за чудотворним Жар-Цветом, а ујутру су се умивали лековитом росом. Уочи Купала, обележавали су Агрипину Купалницу (23. јун). На тај дан се отпочињало купањем, при топлом времену, наравно, купало се доста рано. Тада се и старији људи купају.

25. СВАРОГОВ ДЕНЬ (ЛЕТНЕЕ СВАРОЖЬЕ) – Сварогов дан, Сварог Летњи
Празник у част Небеског (Свароговог) Огња и Сунца, по правилу, проистиче из самог распиривања летњег жара. Православни хришћани обележавају 29. јун као Петровдан (Дан Петра и Павла). Народ је имао обичај да каже: «Петар и Павле жегу прибавили.», «На Петровдан сунце игра». Млади се тада заручују, због чега се посредно, овај дан сматра и Ладиним.

26. ПЕРУНОВ ДЕНЬ – Перунов дан
Свети дан свих војника-заштитника Родне Земље. Православни хришћани обележавају 20. јул као Илиндан (Пророка Илију). Народ има обичај да каже: «До Илије облак хода по ветру, а од Илије против ветра», «На Илију до ручка- лето, а после ручка – јесен» итд. Перунов (Илијин) дан у народу називају 'срдитим даном'. На тај дан је непожељно радити. На тај дан нису водили стоку у околину јер су сматрали да у то време у шуми слободно лутају дивље звери, особито вукови и отровне змије. Према веровању, киша тог дана спира зле чини и многе болести. Припреме за прославу Перундана су обично трајале целу недељу. Пекли су обрени гхеб за цело село, велики комад сира и правили обредно пиво. На самом почетку празновања добивали су Живи Огањ од чистог храстовог дрвета. Само празновање је укључивало два елемента: војни и земљораднички.

27. ВЕТРОГОН (СТРИБОГ ЛЕТНИЙ) – Ветрогон, Стрибог Летњи
Јаки ветрови, Стрибогови унуци, доносе прве гласове о наступајућој јесени. Православни хришћани обележавају 8. август као дан Мирона Ветрогона. На тај дан обично дувају јаки ветрови. Ускоро после Мирона Ветрогона, празнује се Михеј Тиховеј (14. август), а по томе какви ветрови дувају тог дана прориче се какво ће време бити у септембру.

28. СПОЖИНКИ – Спожинки (дожинки, обжимки) – Дужијанца (заветине)
Празник завршетка жетве. На тај дан захваљује се Дажбогу Тросветлом и Мати Земљи за усев, приносе се дарови Мокоши (Мајци Усева) и плету се на пољу од последњих откоса браде богу Велесу. Православни хришћани обележавају 15. август као дан Успења Пресвете богородице. Жене на земљи изводе обред вретеном.

29. ИМЕНИНЫ ЛЕШЕГО – Слављење Лешија, Лесовик
Празновање Шумског домаћина и приношење посебних дарова. Православни хришћани обележавају 22. август као Агатона Огуменика (Гумника). У ноћи Агатона Лешија раскидају се снопови по гумнима и уопште дешавају се свакојаки пехови, славећи свој дан. Народ је имао обичај да каже: «На Агатона Лешиј из шуме у поље излази». У неколико губернија су чак стражарили код гумна, како би спречили да Лешиј не направи неку опачину.

30. ДЕНЬ РОДА И РОЖАНИЦ (ОСЕНИНЫ) – Дан Рода и Рожаница (јесењих)
Празник Рода и породице, сабраних усева и кућног благостања. Време за доношење и спровођење одлука. Сусрет јесени – слављење Мокоши као Мајке Јесење. На тај дан приносе се дарови Роду Сведржитељу (Све-Богу) и Роду Небеском (Прецима), а такође и прослављање Рода Земље (свих рођака, по Праву живућих): «Богу (Роду) навек слава, а нама хвала по делима»... Православни хришћани празнују 8. септембар као Рождество Богородице. Ово јесење празновање се по правилу спроводи крај воде, са овсеним хлебом.

31. ЗМЕЙНИК ОСЕННИЙ – Змијник јесењи
Јесењи змијски празник, посвећен Велесу. Свадба Велеса и Маре. Православни хришћани обележавају 14. септембар као Крстовдан (Воздвижење св. крста). Народ је говорио: «На Воздвижење змије одлазе под земљу», «На Воздвижење медвед у брлог улази» итд. На тај дан у селима се одржавао (сатирични) обред сахране мува, бува и бубашваба. Инсекти су сахрањивани у башти, а обред су обављале само девојке које су се правиле да тугују и наричу: «Јао, наше мртве бубашвабе. Јао, јао, јао, наше бубашвабе!...» У многим местима су бубашвабе и муве вешали о гранчице, имитирајући тако један од најдревнијих начина сахрањивања покојника...

32. ЛИСТОБОЙ (СТРИБОГ ОСЕННИЙ) – Листобој, Стрибог Јесењи
Хладни ветрови, Стрибогови унуци, доносе јесење захлађење, смењујући се с последњим топлим данима... Православни хришћани обележавају 20. сепбембар као Еустатија (Астатија) Листобоја.

33. ТАУСЕНЬ (РАДОГОЩ) – Таусењ (Радогост)
Један од четири најважнија празника, поклапа се са Јесењом равнодневицом. Велики јесењи празник приноса и рађања, када главни свештеник, заклоњен иза погаче, пита вернике да ли га виде. Ако га не виде, то онда означава да је година била богата; ако ли га виде, онда су жеље усмерене на то да следећа година буде још плоднија. Узвиком «Нека Богови дају да (ме) следеће године не видите!» почиње празнично славље. Православни хришћани славе 24. септембар као Фјоклу Царевницу и од самог јутра месе хлеб, пале Огањ итд.

34. ПОКРОВ (ОСЕННЕЕ СВАРОЖЬЕ) – Покров (Сварог Јесењи)
Сварог покрива Земљу палим листом. На Земљи је крај јесењих гозби и почињу зимска посела. Ортодоксни хришћани прослављају Покров 1. октобра. Народ је имао обичај да каже: «На покров до ручка јесен, а по ручку – зима», «Покров покрива Земљу, негде листком, а негде и снежком», «Не чуди се снегу на Покров», «Какво време буде на Покров, таква ће и зима бити» итд. Почиње време свадби, па је народ говорио: «Дође и покров, па девојке главу покривају». Двојке су говориле: «Покриј, Свароже, Земљу снегићем, а мене мужићем!» Такође Покров означава почетак женских радова у кући. После Покрова, хришћани су 4. октобра обележавали Јерофеја када, по веровању, од тог дана престају по шумама да ходе последњи Лесковици (они који нису ушли под Земљу на Змијника Јесењег). Они ломе дрвеће у шуми, рију земљу на пољима. С првим петловима, нестају и они у Земљи и враћају се тек следећег Пролећа.

35. ОСЕННИЕ ДЕДЫ (НАВЬЯ НЕДЕЛЯ) – Јесењи дедови (Навја недеља)
Низ празника који претходе Јесењој Мокош (види ниже), недеља сећања на Претке, организовања тризни и других обреда са циљем спомена. Испраћај душа Предака у Ириј – до будућег пролећа. Ортодоксни хришћани суботу пред Димитрија Солунског називају Дмитровске Деде и посвећују је сећању на умрле родитеље. Кузминским Дедама су, с друге стране, називали суботу пред дан св. Косме и Дамјана (1. новембар), а Михајловским Дедама називали суботу пре Арханђела Михајла (8. новембар).

36. ОСЕННЕЕ МАКОШЬЕ – Јесења Мокош
Дан када Мати Земља и Господарица Вода заспи, све до наредног пролећа. Тај дан је посвећен Матери Мокоши – Прељи Небеској, Владарки Судбина, Држитељици нити свега постојећег. Ортодоксни хришћани обележавају два датума посвећени Параскеви – Петки, познатој у народу као Земаљска и Водена Мати, Покровитељка брака и Исцелитељка (посебно оних болести које су последица чарања): 14. и 28. октобар (Петка - када се у селима припрема лан за предење).

37. ВЕЛЕСОВА (МАРИНА) НОЩЬ – Велесова (Марина) ноћ
Чародејствена ноћ, између 31. октобра и 1. новембра, када Белобог предаје власт над Колом године Црнобогу, а врата Нава су до првих петлова широко отворена ка Јаву.

38. СВАРОЖКИ – Сварожићи
След празничних дана посвећених Сварогу, Ковачу Небеском и Оцу Светлих Богова, Сварожића. Тада се затварају врата Сварге и Земља се окива ледом. Православни хришћани обележавају 1. новембар као дан Св. Косме и Дамјана. Постоји читав низ народних изрека које помињу Козму и Дамјана и говоре о почетку зиме и првим мразовима. Такође су се обележавали 2. новембар (Акиндин и Пигасиј), 6. новембар (Павле Исповедник и Варлам Хутински – Ледоставни), а посебно 8. новембар (Арханђел Михаил).

39. МАРИН ДЕНЬ – Морин дан
Стиже Морана – Зима. Ортодоксни хришћани обележавају 9. новембар као Матрјону Зимску. Према веровању, Морана – Зима долази не касније од 21. новембра, а ортодоксни хришћани тај дан обележавају као Ваведење Богородице. Народ је имао обичај да каже: «На Ваведење зима уводи се», «Ваведење – врата зиме», «Ваведење дошло – и зиму довело» итд. Дан пре тога обележавали су Прокла (20. новембар) када су правили заштите од сваког зла, а дан после (22. новембра) св. Прокопија, када се копају прве стазе по снегу.

40. КОРОЧУН – Крачун
Најкраћи дан у години. Ортодоксни хришћани празнују 24. децембар као Сочивник. По веровању, ноћ пре Божића (25. децембар, види Коледо) је време за гатање, матије, путовање душа у Нав и сл. Народ је имао обичај да каже: «Ако на Божић Небо буде звездано – животиње ће бити плодне» итд.


………………………………….
ДВАДЕСЕТ НАЈВАЖНИЈИХ ПРАЗНИКА КОЛОГОДА:
1. Коледо (25. децембар)
2. Велесови свети (25. децембар – 6 јануар)
3. Громница (2. фебруар)
4. Велесов дан (11. фебруар)
5. Четрдесетица – Клицање Весни (9. март)
*6. Масленица (25. март)
7. Јарило Пролећни (23. април)
8. Пролећни Дедови (Навја недеља, пред Пролећну Мокош)
9. Пролећна Мокош (9. мај)
10. Јарило Мокри (3. јун)
*11. Купало (24. јун)
12. Летње Сварогово (29. јун)
13. Перунов дан (20. јул)
14. Дужијанца, заветине (15. август)
15. Дан Рода и Рожаница (8. септембар)
*16. Таусењ – Радогост (24. септембар)
17. Јесењи Дедови (Навја недеља пред Јесењу Мокош)
18. Јесења Мокош (28. октобар)
19. Сварожићи (1-8. новембра)
20. Морин дан (21. новембар)


http://www.svevlad.org.rs/narodni_zivot_files/veleslav_praznici.html