Author Topic: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević  (Read 21115 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« on: 10-02-2015, 00:06:03 »
Posle raznih predizdanja i izdanja u vrlo skučenim tiražima i svih drugih pretumbacija koje ispratiše ovu knjigu, evo konačno i regularne verzije u ponudi.



U knjizi postoji kratka uvodna beleška autora:
Sve priče u ovoj knjizi napisane su u XX veku. Ima ih ukupno 37 od 48 koliko sam, po sopstvenoj evidenciji napisao u tom periodu. Tih 11 koje nisu ušle u knjigu su slabe po svim kriterijumima; neke i koje su ušle takođe su slabe, ali su uvrštene iz raznih drugih razloga, kao recimo „Ubica bez milosti“ koja se vodi kao prva moja otkucana priča, 25. jula 1975. godine. Dan pre dobio sam pisaću mašinu za uspešno završen prvi razred srednje škole i odmah sam iskucao dve priče, ovu koja je prva i „Noć meteora“ dva dana kasnije. Poslao sam ih za Politikin Zabavnik, ali nikada nije stigao odgovor.
Bilo je to vreme možda neshvatljivo današnjim generacijama; bez telefona, bez interneta, bez stranih časopisa, čak i bez mogućnosti fotokoipiranja, bez informacija iz sveta i bez jasnog puta kako ostvariti svoje spisateljske ambicije; sa samo tri državna TV kanala i pisaćom mašinom kao jedinim načinom oblikovanja teksta. Pazite, bez mogućnosti fotokopiranja i bilo kakvog umnožavanja.
U svetlu svega toga, percepcija sveta bila je onakva kakva je morala da bude, skučena i drastično drugačija od one kojoj su današnja deca izložena. Ne pokušavam da pravdam neukost i slabost u pojedinim delima, samo postavljam okvir i kulise za događaje koji su usledili. Ovo je knjiga koja je trebalo da izađe u prošlom veku, ali evo je na kraju, u prvobitno zamišljenom obliku, da ostane kao svedok lutanja i usavršavanja.  Ipak, književnost nije matematika i ne meri se po proseku ni po količini, već se traže i pamte samo najbolja ostvarenja. A ja se nekako nadam da svoja najbolja dela tek treba da stvorim.


Na kraju sledi ogromantan pogovor Zorana Stefanovića, koji počinje ovako:
Zbir­kom pri­ča i no­ve­la Slut­nja an­dro­i­da Bo­ban Kne­že­vić nam po pr­vi put da­je je­din­stven pre­gled vi­še od če­tvrt ve­ka svog pri­po­ve­da­nja, ko­je je do sa­da po­ma­lo bi­lo u sen­ci dru­gih stva­ra­lač­kih i kul­tur­nih de­lat­no­sti.
Tek sa­da, Kne­že­vi­ćev opus po­či­nje da nam po­ka­zu­je sve svo­je oso­bi­ne, jer se u zbir­ci bru­tal­no i otvo­re­no išlo pro­tiv fi­lo­zo­fi­je „naj­bo­lje od“, po­ka­zu­ju­ći kroz ra­zno­lik ma­te­ri­jal me­an­dre pi­šče­vog za­nat­skog ka­lje­nja još od sred­njo­škol­skih da­na, blje­ske in­spi­ra­ci­je, kri­vu­da­vost raz­vo­ja, op­se­si­je te­mat­skim mo­ti­vi­ma, pa čak i hi­ro­ve sud­bi­ne.
Sa te stra­ne, ovaj iz­da­vač­ki po­du­hvat je is­pu­nio lič­nu „an­ti­u­red­nič­ku“ že­lju sa­mog auto­ra, i pred­sta­vlja ret­ku zbor­nič­ku pti­cu ko­ja se od­u­pr­la op­se­si­ji da se ured­nič­kim vre­me­plo­vom pri­šte­lu­je i pot­pu­no kri­sta­li­še sli­ka pret­hod­nog raz­vo­ja. To se osta­vlja sle­de­ćim ured­nič­kim ge­ne­ra­ci­ja­ma, pa ne­ka pro­bi­ra­ju.
Svo­jom otvo­re­no­šću zbir­ka ne či­ni sa­mo do­ku­ment o lič­nom po­e­tič­kom i za­nat­skom tra­ga­nju, već za­si­gur­no da­je i za­ni­mlji­vo sve­do­čan­stvo o jed­noj va­žnoj epo­hi srp­ske fan­ta­sti­ke. Do­bu ka­da je ona po­no­vo pro­na­šla sop­stve­ne gla­so­ve u 1980-im i 1990-im, otre­sa­ju­ći se na­gon­ski od ide­o­lo­ške re­tar­da­ci­je umi­ru­ćeg titoizma, ali i epi­gon­stva jed­nom pret­hod­nom an­glo­a­me­rič­kom mo­de­lu. Upo­re­do sa tim, pre­gršt pri­po­ve­sti sve­do­či i o glav­nim mi­sa­o­nim op­se­si­ja­ma fan­ta­sti­ke, tog svet­skog pod­zem­nog uma, u dru­goj po­lo­vi­ni XX ve­ka.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.144
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #1 on: 10-02-2015, 00:21:07 »
O, Bože...
Mica

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.423
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #3 on: 10-02-2015, 10:04:46 »
Na neki način bio sam saputnik autorov, i siguran sam da sam većinu ovih priča čitao u vreme  kad su napisane i ponuđene...
Zato neću zazivati Boga.  :)
Nisam siguran za prosečnog mladog čitaoca, koji je probirljiv u izboru fantastike, posebno domaće... ali za mene je ovako zamišljena zbirka interesantna. Kao document o vremenu i sazrevanju.
Zato što sam savremenik.
Da li sam usamljen u podršci, ne znam. Ali nek je sa srećom!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 46.986
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #4 on: 10-02-2015, 10:15:00 »
Verujem da većinu zanima koje su ovo verzije priča, to jest na kom su stadijumu svog neprekidnog razvoja zamrznute za ovo objavljivanje. Na primer, koliko se ova verzija Protiv Irvinga razlikuje od one iz Siriusa?

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #5 on: 10-02-2015, 10:26:07 »
Sve su prošlovekovne verzije, a većinu toga nisam ni pročitao da bi ispravljao stilske, pravopisne i kucaće greške... ako i postoje razlike u odnosu na objavljene verzije, onda su nastale tada. Recimo priča "Njegov zadatak je moja smrt" prošla je na Andromedinom konkursu i ja sam odmah odneo redakciji novu verziju (malo sređenu, poneka rečenica i takve stvari) ali su me oduvali i objavili tačno ono što sam prvobitno poslao. Priča "Noć koja neće doći" je za prvo objavljivanje u "Vidicima" 1983. ostala bez dva uvodna pasusa koja je tadašnji urednik Predrag Marković smatrao suvišnim, a onda sam video da je on paralelno sličan "preduvod" stavio za svoj blok pesama, ne sećam se više gde. Priča "Ritam straha" ima uvodnih nekoliko strana koje nisam ni poslao u "Gradinu" gde je objavljena jer sam zaključio da nepotrebno opterećuje priču. I dalje tako mislim, ali neka toga svega... Realno, ako je na nekoj priči nešto i čačkano, to se događalo pre 1992. godine kada sam pisao "Crni cvet" pa ih smatram izvorno autentičnim.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 25.778
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #6 on: 10-02-2015, 10:30:18 »
Nešto mi mnogo liči na mene.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 46.986
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #7 on: 10-02-2015, 10:41:17 »
Izgleda da ste svi mišljenja da je vreme za nekakve retrospektive spisateljske karijere. Neka, nije to loše, da se podvuče crta pa dalje da se radi.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #8 on: 10-02-2015, 11:17:30 »
Svakako da bi bilo mnogo bolje da smo na 2-3 ili 5 godina radili zbirke kako su priče nastajale, ali izdavačke prilike su nekako vukle na razne druge strane.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.101
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #9 on: 10-02-2015, 11:29:35 »
Zapravo, ove "najbolje od najboljeg" zbirke kratkih priča koje se najavljuju u poslednje vreme su idealne za ljude koji su poput mene bili opravdano odsutni u proteklim decenijama sa onoga što se naziva žanrovskom scenom. Još kad bi neka od najavljenih zapravo izašla.


Ne mogu da ne spomenem da zbog naslovne koja valjda treba da navuče srednjoškolke da kupuju knjigu neću moći da čitam zbirku u prevozu i da zato zahtevam da se planirana cena, ma kolika bila, smanji za jedno 30%.  :lol:

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.930
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #10 on: 10-02-2015, 11:35:29 »
Zapravo, ove "najbolje od najboljeg" zbirke kratkih priča koje se najavljuju u poslednje vreme su idealne za ljude koji su poput mene bili opravdano odsutni u proteklim decenijama sa onoga što se naziva žanrovskom scenom. Još kad bi neka od najavljenih zapravo izašla.

+1
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

divča

  • 4
  • 3
  • Posts: 597
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #11 on: 10-02-2015, 22:43:46 »
Moram da komentarišem font. Helvetika nije pogodna za dugo čitanje jer umara, slova su odvojena i traže dodatan napor. Serifni fontovi imaju kukice koje ulaze jedne u druge, daju toplinu i opuštaju, te su prihvatljiviji za duga čitanja. Helvetika jeste jasnija i razumljivija na kratke staze, ali vrlo neprimerena kao osnovni font romana.
And every life became
A brilliant breaking of the bank,
A quite unlosable game.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #12 on: 10-02-2015, 22:56:50 »
I?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #13 on: 11-02-2015, 08:52:25 »
Dok čekam da mi divča objasni kakve veze navedeni citat ima sa mojom knjigom, evo dokaza da Nevidljivi vidi vidljivo:

http://sfpogled.blog.com/2015/02/10/slutnja-androida-u-beopolisu/
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

divča

  • 4
  • 3
  • Posts: 597
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #14 on: 11-02-2015, 10:05:25 »
Pa iste kao i sa Miljanovom -- ako iznutra dusu greje neki Garamond ili Gentium, izvinjavam se!
Mada, ovo su price, pa se  mozda ono 'dugo citanje' ipak ne odnosi i na ovu knjigu.
Svejedno, iz knjige znam celu jednu pricu, Ritam straha iz Gradine, tad kad je izasla mi se bas dopala, koliko se secam, bilo mi je interesantno kako je fantastika uklopljena u (savremenu) lokalnu sredinu, detalja se bas i ne secam, ali mi ostala slika tog lika kako lozi smederevac u dugo negrejanoj kuci :)
And every life became
A brilliant breaking of the bank,
A quite unlosable game.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #15 on: 11-02-2015, 10:45:56 »
Naslovi su bezserifnim fontom, kako i treba da bude, zbog čitkosti, a unutra je naravno ekscelzior, najprijemčiviji font za oko...
Kako si uopšte mogao da pomisliš da bih ja uradio drugačije za svoju knjigu?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.896
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #16 on: 11-02-2015, 16:49:43 »

Ne mogu da ne spomenem da zbog naslovne koja valjda treba da navuče srednjoškolke da kupuju knjigu neću moći da čitam zbirku u prevozu i da zato zahtevam da se planirana cena, ma kolika bila, smanji za jedno 30%.  :lol:

Nisam baš srednjoškolka  xrofl , ali meni naslovnica uopšte nije loša.

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 4.101
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #17 on: 11-02-2015, 17:07:24 »
Pa dobro, hteo sam da uključim i studentkinje u priču, ali sam strepeo da preterujem.  :lol:

Mouchette

  • 4
  • 2
  • Posts: 326
    • MouchetteBlog
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #18 on: 12-02-2015, 17:29:10 »
Naslovi su bezserifnim fontom, kako i treba da bude, zbog čitkosti, a unutra je naravno ekscelzior, najprijemčiviji font za oko...
Kako si uopšte mogao da pomisliš da bih ja uradio drugačije za svoju knjigu?


Ako želiš da te bolje shvate piši nečitkim fontom!  :)



http://mouchetteblog.blogspot.com/
''Ma jock, ona, u stvari, želi nasmejan svet. Ili lud.''

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #19 on: 01-03-2015, 06:08:19 »
e, pa ima to, u marketingu se bira srednje čitak font jer on tera na vraćanje i bolje se pamte reči, ali valjda je i vrapcima jasno da meni marketing nikada nije na prvom mestu, ako je uopšte i opcija.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.896
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #21 on: 09-04-2015, 01:15:38 »
Čitam pomalo ovu knjigu i ne mogu da ne primetim koliko se pojedine priče razlikuju: po stilu, idejama, čak i po kvalitetu. Gotovo da posumnjaš da je sve to pisao isti čovek. Poznaje se da nisu picnute u neko skorije vreme.

ZStefanović se baš potrudio.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #22 on: 09-04-2015, 02:16:17 »
Prvo, priče su pisane u 22 godine razmaka; razlike su prosta neminovnost.
Drugo, nisu birane najbolje, već su praktično sve; ima nekoliko baš loših i čak nedorečenih koje su otpale.
Treće, nisu poređane hronološki već po nekom zstefovom osećaju, tako da ima slučajeva da su susedne priče koje dele decenije.
Četvrto, namerno nisu sređivane, čak ni pogledane u ovom veku, jer bi im taj sadašnji glanc sigurno ubio autentičnost, na kojoj je opet insistirao zstef a ja se glatko složio.
Peto, ja inače pišem različito od dela do dela, ne samo od perioda do perioda. Raznovrsnost tema, stilova i pristupa je moja osobenost i prepoznatljivost.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #23 on: 14-06-2015, 23:42:59 »
Čitam pomalo ovu knjigu i ne mogu da ne primetim koliko se pojedine priče razlikuju: po stilu, idejama, čak i po kvalitetu. Gotovo da posumnjaš da je sve to pisao isti čovek.

О Бобану се свашта може рећи, али је чињеница да је он један од писаца са највећим жанровско-идејно-тематским дијапазоном у историји србо-југо књижевности.

ZStefanović se baš potrudio.

Лепо је кад те неко потапше по глави (кад већ аутор није). :)

Је ли поговор вредео читалачког труда?
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.896
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #24 on: 15-06-2015, 08:17:02 »
Čitam pomalo ovu knjigu i ne mogu da ne primetim koliko se pojedine priče razlikuju: po stilu, idejama, čak i po kvalitetu. Gotovo da posumnjaš da je sve to pisao isti čovek.

О Бобану се свашта може рећи, али је чињеница да је он један од писаца са највећим жанровско-идејно-тематским дијапазоном у историји србо-југо књижевности.

ZStefanović se baš potrudio.

Лепо је кад те неко потапше по глави (кад већ аутор није). :)

Је ли поговор вредео читалачког труда?

Bilo je zadovoljstvo čitati.
 

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.896
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #25 on: 15-06-2015, 08:21:43 »
Uzgred, iznenađenje mi je da su neki motivi (recimo ugovori s đavolom) zaokupljali Bobanovu pažnju. :lol:

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #26 on: 15-06-2015, 12:07:06 »
Uzgred, iznenađenje mi je da su neki motivi (recimo ugovori s đavolom) zaokupljali Bobanovu pažnju. :lol:

Хммм, да. Фаустовске и дијаболичне теме су му биле међу главнима у 1980-им... И не само то -- он је изгледа рана ласта локалног хорора, а после и промотер.

У другим временима се за то изопштавало и из Цркве и из Партије (а на Западу и спаљивало)...
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #27 on: 02-11-2015, 22:23:13 »
Valjda prikaz knjige u današnjem Blicu:

Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #28 on: 02-11-2015, 23:01:20 »
skandalozno loš text na svim zamislivim nivoima!

što je najgore, OVO je pisano (valjda) dobronamerno i sa željom da se nešto podrži, a zapravo... totalna retardacija...

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #29 on: 02-11-2015, 23:07:35 »
mda... ne znam da li su za mene gori neprijatelji ili prijatelji... stvarno mučna situacija.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.392
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #30 on: 02-11-2015, 23:11:39 »
ne znam za vas snobove
ali meni je ovo sasma ok
pocetak ok
stil ok
ritam ok
kulminacija i zakljucak ok

zadovoljava zurnalisticke norme iz knjige
ne znam kako je to na filozofiji ili zivotnom fakultetu
ali ovo je za zurnalizam ovog kalibra odlicno
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #31 on: 02-11-2015, 23:25:12 »
ne znam za vas snobove
ali meni je ovo sasma ok
pocetak ok
stil ok
ritam ok
kulminacija i zakljucak ok

zadovoljava zurnalisticke norme iz knjige
ne znam kako je to na filozofiji ili zivotnom fakultetu
ali ovo je za zurnalizam ovog kalibra odlicno


lupetaš, kao i obično.
ovaj text je bezvredan i kao informacija, i kao kritika, i kao podrška.
skroz glupavo nakucavanje, kao 'šalili smo se', a najmanje je o samoj knjizi rekao.
jer piše a da knjige i ne čita, nego o svemu samo ne o sadržaju!

evo, čak i abn se slaže sa mnom:

у данашњем „Блицу“, на стр. 26, Ивков приказује књигу Бобана Кнежевића Слутња андроида са поднасловом „Фантазмагорије, приче настале у периоду 1975-1997“, на којој пише да је изашла 2003. године (пре дванаест година?) а то је дакле колекција Бобанових прича, у разним жанровима (Ф и СФ, каже Ивков).

Али Ивков посвећује доста простора опису Бобанове каријере и личности Бобана као неухватљивог бунтовника и индивидуалца, и још доста простора сатиричном опису лошег друштвеног стања у Југославији а затим у Србији („у овој нашој ... Страдији“), са импликацијом да се Бобан и имао против чега бунити; а о самим причама Ивков не каже заправо много, осим да су „неке за нијансу више, а неке за нијансу мање квалитетне. У целини, драгоцено издање! Верно одражава дух 4 протекле деценије!“.

Поздрав из те Страдије.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #32 on: 02-11-2015, 23:27:11 »
mda... ne znam da li su za mene gori neprijatelji ili prijatelji... stvarno mučna situacija.

možda ćeš jednog dana, pred-posthumno, shvatiti da su ti dragoceniji (bili) 'neprijatelji' nego 'prijatelji'.

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.392
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #33 on: 03-11-2015, 00:47:26 »
snobe nije ti ovo horor na tanak si led navucen
cak i da je bezvjrjedna informacija kako ti kazes to je nemoguce jer info ne moze biti bez vrijednosnog ( suda) to mi ga dodje kao kad je neka zena malo trudna
da ne bih secirao dalje tvoje baljezganje o zurnalitickim znanostima
kad mi kazes koju si literaturu metoda novinarstva koristio za ocjenu ovog zurnalistickog izricaja mozemo nastaviti komunikaciju
do tada se drzi svoga faha
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #34 on: 03-11-2015, 00:50:50 »
ma ne lupetaj budaletino ograničena: čitava ova gomila besmisleno nakucanog texta by ivkov ne kaže skoro ništa o samoj knjizi, njenom sadržaju, pričama, osim nešto kretenski uopšteno što si mogao i ti - više od 2/3 texta je neko lupetanje o bobanu uopšte, o srbiji/stradiji uopšte, trt mrt, tamte vamte - jel su te tako na žurnalistici učili da se piše prikaz, nesrećniče?

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.392
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #35 on: 03-11-2015, 00:59:54 »
ajd ajd ne cmizdri
to sto imas diktafon i napravio si kobajage tri intervjua ne kfalificira te da ocjenjujes novinarske forme
gledam i ja horor filmove i citam knjige pa sutim kad ti pricas
nisi sveznalica niti to statisticki mozes biti jer je nemoguce zato tisu misu rekao sam ti sve sto trebas znati
novinarski izricaj zadovoljava formu iz knjige metode novinarstva
vrjednosni sud je donesen
tekst je korekno napisan
kulminacija i kraj su perfektno napisani s obzirom na gradjenje konstrukcije
ocekivao sam zakucavanje ali je zakljucak mnogo primjereniji
ukratko coja ima stila
kritika je pozitivna
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #36 on: 03-11-2015, 01:01:25 »
Као школовани новинар, изјављујем и ја да је ово позитивна рецензија. "Врло, врло добро" очигледно значи "скоро одлично", што је за збирку која укључује и тинејџерске приче крупан комплимент. "У целини - драгоцено издање".  Паметном доста, а камоли оном ко је стручан за ово.

И био је нежнији према причама него ја у мом тексту.

Едит: "и ја" ;)
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ukronija

  • Guest
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #37 on: 03-11-2015, 01:04:51 »
Tekst je estetski lep i ispunjava formu, ali ne ispunjava sadržaj. Nije prikaz već mitomanija.

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #38 on: 03-11-2015, 01:08:47 »
ma pametan si bre ko onaj naš skorašnji cinkaroški crno beli film sa lj. tadićem i s. cvetkovićem za koji ne znam kako se zove a mrzi me da proverim JER INTERNET i umesto da napišem samo jebeni naslov koji bi se mogao naći za 10 sekundi guglanja – stavljam frazetinu od 10 beskorisnih glupih reči koje svedoče o mojoj totalnoj neprofesionalnosti i neozbiljnosti i traćim prostor bezveze koji se, ionako skučen, mogao potrošiti na nešto KONKRETNO ali pošto sam suviše glup za nešto konkretno ja pišem uopštene fraze, pa zato „vrednosni sud“ nije baš ničim obrazložen, nego lepo, kao za bosanca: „neke priče su malo bolje a neke su malo slabije.“ genijalno!
i eto nama divnog texta da truba može da ga duva na časovima žurnalistike.

Ukronija

  • Guest
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #39 on: 03-11-2015, 01:14:04 »
stavljam frazetinu od 10 beskorisnih glupih reči koje svedoče o mojoj totalnoj neprofesionalnosti i neozbiljnosti i traćim prostor bezveze koji se, ionako skučen, mogao potrošiti na nešto KONKRETNO ali pošto sam suviše glup za nešto konkretno ja pišem uopštene fraze,

Veštine demagogije su cenjene u Srbiji.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #40 on: 03-11-2015, 01:17:09 »
А јесте ли вас двоје читали ову врло, врло добру књигу?
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #41 on: 03-11-2015, 01:23:50 »
nisam čitao.
ružna je, sitnih slova, zbijenih redova, neozbiljno izgleda, neprofesionalno...

to je ionako nekakva radna verzija, neka neozbiljna bobanova kućna radinost, igrarija...

sačekaću ozbiljno izdanje, ako ga nekad bude... i sa pogovorom nekog ozbiljnog experta, ko nije guslar i autorov kućni prijatelj.

Ukronija

  • Guest
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #42 on: 03-11-2015, 01:25:13 »
Ne zamenjujmo teze. Radi se o sadržaju teksta, a ne o sadržaju zbirke.

Tekst ne ide u prilog zbirci. Možda ide u prilog autoru (sumnjam) i vama (jer su Verigaši pomenuti), ali je još jednom propuštena prilika da se SF svrsta u ozbiljan žanr argumentacijom neospornog kvaliteta zbirke.

Šta uopšte znači "vrlo, vrlo dobar"? Bolje od vrlo dobrog? Za koliko? Za jedno vrlo? A što ne za dva?

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #43 on: 03-11-2015, 02:13:12 »
ružna je, sitnih slova, zbijenih redova, neozbiljno izgleda, neprofesionalno...

Možda je trenutak da svoj nastup u javnosti preimenuješ u "Dnevna doza lupetanja".

Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.896
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #44 on: 03-11-2015, 09:51:33 »
Auh, koliko jetkih reči!
I sve su upućene delu iz kućne radinosti, knjižici koja deluje neozbiljno i neprofesionalno, a uz to je i ružna?!
Da li su te zbijeni redovi odvratili od čitanja, Ghoule? Slova su ti suviše sitna?Ili je muka to što je knjiga Bobanova? Daj, molim te...
Padaš ispod vlastitog standarda. Što je još gore, ponavljaš se.
 

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.392
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #45 on: 03-11-2015, 10:10:33 »
ako ste stručnjaci i prvi u stolnom tenisu, i za to ste dobili priznanje, ne znači da se razumijete u novozelandski ragbi ili pakistanski kriket
prema ovome ovdje viđenome većina vas je tvrdoglava što je samo po sebi dovoljno za uspjeh u akademskim krugovima
također, poštujete i uzdižete do nebesa svoju struku, a tuđe ponižavate i omalovažavate
svi mi se gadite :)
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

Ukronija

  • Guest
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #46 on: 03-11-2015, 10:39:11 »
Ja pričam sa nestručnog stanovišta, da se razumemo.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #47 on: 03-11-2015, 10:58:05 »
Da li su te zbijeni redovi odvratili od čitanja, Ghoule? Slova su ti suviše sitna?

ma odokativno lupetanje. Slova su krupnija nego u Zavodniku a slog čitljiviji...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Nightflier

  • Geek Royalty
  • 5
  • 3
  • Posts: 9.806
  • Wolf Who Rules
    • Nightflier's Bookspace
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #48 on: 03-11-2015, 11:28:04 »
Ja sad zamišljam Bobana kao omatorelog i propalog Džejmsa Dina...
Sebarsko je da budu gladni.
First 666

zosko

  • 4
  • 3
  • Posts: 12.960
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #49 on: 03-11-2015, 11:46:58 »
meni boban vise ko fandjo sf-a...
moving on my own trace

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #50 on: 04-11-2015, 11:01:40 »
sačekaću ozbiljno izdanje, ako ga nekad bude... i sa pogovorom nekog ozbiljnog experta, ko nije guslar i autorov kućni prijatelj.

 :) А шта ако бих ти открио која је...

ТАЈНА ГУЛОВОГ ПОРЕКЛА

1. Бобанове приче из 1980-их су кључна карика за развој југословенског жанровског хорора (а делом и каснијег меког сатанизма домаће поп-културе). Ти просто не можеш знати и разумети шта се десило са овим метажанром код нас ако ниси читао ове приче и поговор.

2. Културолошки гледано, ти лично си Бобаново духовно чедо, ментална последица његових издања, као што си и сам признао. Али тих издања не би било да није било Бобановог деценијског интересовања за страву и ужас, што се види јасно само у овој књизи.

3. У светлу наведеног, ја да сам био на твом месту, још одавно бих искамчио који од оних пар комада СА почетком 21. века. Било би ти просветљујуће да си благовремено читао. Не би отезао с неким стварима.

Али нема везе, стрпљив сам ја. А и већ смо ово пролазили са дефиницијом хорора. Ето, добио си домаћи, реагуј.

Поздравио те гуслар  xcheers
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #51 on: 04-11-2015, 13:04:33 »
A jebiga... Svi smo mi na ovaj ili onaj način potekli od Bobanovih režanja...

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.930
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #52 on: 04-11-2015, 13:07:26 »
„Sva Bobanova deca“
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #53 on: 04-11-2015, 14:09:43 »
1. Бобанове приче из 1980-их су кључна карика за развој југословенског жанровског хорора (а делом и каснијег меког сатанизма домаће поп-културе).

niko ne spori da je bobanovo prežvakavanje horora uticalo na "bobanovu decu", barem inicijalno, pre nego što su otkrili njegove uzore. ipak, taj uticaj niti je ključan, niti je nezaobilazan - kao što to moj opus jasno pokazuje.


2. Културолошки гледано, ти лично си Бобаново духовно чедо, ментална последица његових издања, као што си и сам признао.

aha. isto toliko koliko sam "духовно чедо" Nakladnog Zavoda Matice Hrvatske i njihovog trotomnog izdanja poovih dela koje sam kupio i čitao 1988. godine.

3. У светлу наведеног, ја да сам био на твом месту, још одавно бих искамчио који од оних пар комада СА почетком 21. века. Било би ти просветљујуће да си благовремено читао. Не би отезао с неким стварима.

У светлу наведеног, boban je samo jedan istorijski relikt, prevaziđeni artefakt od izvesne istorijske vrednosti za one koji reše da izučavaju početke bavljenja hororom u FANDOMU, ali današnjem čitaocu skoro irelevantan.
današnji čitalac prosvetljenja nalazi na boljim, svežijim, dubljim mestima.


А и већ смо ово пролазили са дефиницијом хорора. Ето, добио си домаћи, реагуј.

dobio si i ti domaći, još pre godinu dana.
zove se POETIKA HORORA.
na tvoj odgovor još se čeka.

Поздравио те гуслар  xcheers

otpozdravio ti doktor za horor. :)

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #54 on: 04-11-2015, 16:34:35 »
У светлу наведеног, boban je samo jedan istorijski relikt, prevaziđeni artefakt od izvesne istorijske vrednosti za one koji reše da izučavaju početke bavljenja hororom u FANDOMU, ali današnjem čitaocu skoro irelevantan.
današnji čitalac prosvetljenja nalazi na boljim, svežijim, dubljim mestima.

Видим да си аутентични љубитељ хорора, па ћу као стручњак за Бобанов опус да ти ово поверим:

1.  Бобаново бављење хорором (које датира од 1975, па се зато не сећаш) почело је ПРЕ организованог ФАНДОМА. У првом периоду објављивања - крај 1970-их, ране 1980-е - он је објављивао у професионалним (и најчешће  комерцијалним и масовним) гласилима, а и био плаћен за то: Галаксија, Еурека, Сириус, Политикин Забавник, али и елитистички Видици и елитне Најбоље светске СФ приче... За 40 година писања објавио је мање од десет прича у фанзинима.

2. Oд Андромеде 1 до Тамног вилајета 1, Бобан је тај који је највише писао фантастичку страву и ужас у нашим крајевима.

3. А све оно што није још онда објављено по периодици, имаш у Слутњи андроида, са релевантним равноапостолским тумачењем у поговору, који ћеш наћи као крајње информативан, објективан и релевантан. Књиге су, дакле, корисне.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #55 on: 04-11-2015, 17:07:30 »
1.  У првом периоду објављивања - крај 1970-их, ране 1980-е - он је објављивао у професионалним (и најчешће  комерцијалним и масовним) гласилима, а и био плаћен за то

pih. plaćen je bio i onaj kakosezvaše što je objavio nekoliko stotina ili tisuća sf pričica u profesionalnim, komercijalnim i masovnim 'večernjim novostima', pa šta?
bilo je takvo vreme, nije objavljivao samo ko nije teo: a velika zemlja, trista glasila, imalo se i gde, a bilo i para za to...

2. Oд Андромеде 1 до Тамног вилајета 1, Бобан је тај који је највише писао фантастичку страву и ужас у нашим крајевима.

to niko ne spori. ali šta s tim? nekad bilo, sad se pripoveda u opskurnim pogovorima opskurnih knjiga koje niko ne čita...

Књиге су, дакле, корисне.

da, recimo POETIKA HORORA.
to bi ti možda moglo biti od koristi, kad već hoćeš da se pačaš u (meta)žanr, sa guslama, i još da drugima zadaješ 'domaće zadatke' iz oblasti koju ni sam ne poznaješ... :wink:

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.392
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #56 on: 04-11-2015, 17:10:39 »
često više vrijedi prvi dan u ratu nego posljednji :)
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #57 on: 04-11-2015, 17:20:17 »
2. Oд Андромеде 1 до Тамног вилајета 1, Бобан је тај који је највише писао фантастичку страву и ужас у нашим крајевима.

to niko ne spori. ali šta s tim? nekad bilo, sad se pripoveda u opskurnim pogovorima opskurnih knjiga koje niko ne čita...

Ах, дакле не само да ниси читао ову књигу, него имам јак утисак и да ниси читао ниједан референтни часопис касних 1970-их и раних 1980-их, који сам навео.

Можеш ли ми скренути пажњу где си писао о југословенској књижевности страве и ужаса тог периода?

Књиге су, дакле, корисне.

da, recimo POETIKA HORORA.
to bi ti možda moglo biti od koristi, kad već hoćeš da se pačaš u (meta)žanr, sa guslama, i još da drugima zadaješ 'domaće zadatke' iz oblasti koju ni sam ne poznaješ... :wink:

Колико се сећам, моја маленкост је више него помогла да се скупи снага и избистри словесност за то твоје ремек-дело, магнум опус. Стићи ћемо и до тога. На другом топику и другом приликом.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #58 on: 04-11-2015, 17:28:33 »
čitao sam većinu časopisa koje si naveo početkom 1980-ih, i dalje, ali mi se nigde ništa bobanovo - ako sam uopšte naleteo na njega - nije nametnulo.

o yu horor književnosti još nisam pisao studiozno, nego samo o pojedinačnim delima, ali svakako planiram i nešto opsežnije, pa ću te, jednog dana, uputiti i na to.
kad tome dođe vreme, pročitaću i tvoje guslarenje androidima - za sada sam ga samo prelistao, i video da je to tipično zstef štivo...

uloga tvoje malenkosti u nastanku mog magnum opusa... ohohoho, pa ti si zaista pravi komičar! :D

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #59 on: 04-11-2015, 18:54:46 »
Па тако реци, да се разјаснимо... Дакле, кажеш нам: "Не знам. Не сећам се. Не разумем. Нисам баш све читао. Погледаћу. Прочитаћу. Разумећу. Јавићу се благовремено кад будем стекао стручнији увид у југо хорор 1970-их и 1980-их... "

То је мени довољно.

Биће све то супер, темељан си ти човек. (Без трунке ироније велим.)

А што се тиче магнум опуса, немој рећи да те наше шаљиве песме уз огњиште нису својевремено /2006/ соколиле, изнеле из тебе најбоље. И довеле до дефиниције самог поља.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #60 on: 04-11-2015, 20:27:03 »
Добро, мало смо се нашалили, да народ има чиме да се забавља.

А сад без пошалица - и после више од деценију тај поговор је најдетаљнији о неком писцу "Знака Сагите" (не и о писцу из "ЛК", јер је ту и Живковић, који је појава за себе). 

Сабрани подаци су важни, ексклузивни, а не моја мутава тумачења. Пошто имаш академске амбиције, теби -- а не мени -- је у најдубљем интересу упознавање са чињеницама.

А важнија је ствар но што изгледа, уз све моје критике.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #61 on: 04-11-2015, 21:11:37 »
Добро, мало смо се нашалили, да народ има чиме да се забавља.

ti si se, kao i obično, šalio – ali ja sam, kao i inače, bio ozbiljan kad sam osporio praktično sve tvoje tvrdnje:
- bobanov uticaj niti je ključan, niti je nezaobilazan;
- ja sam "духовно чедо" bobanovo onoliko koliko i Nakladnog Zavoda Matice Hrvatske (zapravo, manje nego od NZMH-a);
- današnji čitalac prosvetljenja nalazi na boljim, svežijim, dubljim mestima,
itd. itd.

ukratko, boban svakako jeste ‘karika koja nedostaje’, to se iz aviona vidi, na prvi pogled. ;)

a da li mu je mesto među evoluiranim pripadnicima vrste – to će doktor naknadno da utvrdi (kad bude dovoljno dokon).

Boban

  • 3
  • Posts: 21.030
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #62 on: 04-11-2015, 21:23:58 »
Svojevremeno (početkom devedesetih, čini mi se) su braća Momčilović u LK-u izneli tezu da je moj opus previše opsednut strahom kao osnovnom ljudskom kategorijom.
Oni su to predstavili u negativnom kontekstu, ali niti ih je neko uzeo za ozbiljno, niti se iko više osvrnuo na to... do zstefove postvivisekcije.
Sad, ovakao gledano unazad, ja jesam otvorio vrata horora u uredničkom i izdavačkom smislu krajem osamdesetih (mnogo više nego u spisateljskom, posebno što su neke stvari ostale nedopisane i neobjavljene), ali to bi se zasigurno desilo i bez mene; horor je tada nalegao na zidove SF zajednice sa svih strana i prodirao kroz sve otvore, preteći da sruši zidove i krov...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #63 on: 05-11-2015, 07:49:20 »
Добро, мало смо се нашалили, да народ има чиме да се забавља.


Alas, takve vrsti zabave odavno već ima na pretek, otud je veća šteta što sa nama nisi podelio korisnost, makar u vidu materijalnih činjenica: za koje je to horor priče Boban zaslužan, u tim konkretno magazinima i u tom konkretno periodu?

Ne sumnjam da bi i tebi bilo draže da ti teza opstane zato što je argumentovana i dokaziva, a ne samo zato što ti sagovornik nije bio savremenik zbivanja koje pominješ. Ja, pak, jesam, bar u znatnoj većoj meri nego Ghoul i ti zajedno, jer eto, ni tebe se nešto ne sećam iz tog perioda…

naravno, sasvim je moguće da si pomno čitao te publikacije tokom tog perioda i da naprosto nisi znao da LK i Boban postoje…  ali meni se nekako čini logičnijim da si tu informaciju stekao znatno kasnije, nesumnjivo putem pomnog istraživanja, što dalje znači da si i dalje u posedu tih podataka, a to pak dalje znači da ih lako možeš izneti ovde na uvid. Ja bih ti, recimo, bila jako zahvalna za taj mali trud, jer me baš zanimaju ti podaci, a nemam dokumentacije sem sećanja. Koje je, kao što znamo, nepouzdano kod svih ljudi, ne samo kod mene.  :)

U međuvremenu, imam ovde i jedno pitanje: kad je i gde originalno objavljena Lavkraftova “The Colour Out of Space”? sećam se jedne ondašnje veoma žive rasprave o tom Lavkraftovom delu, ali se ne sećam gde smo to mogli da je pročitamo.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #64 on: 06-11-2015, 00:13:33 »
Alas, takve vrsti zabave odavno već ima na pretek, otud je veća šteta što sa nama nisi podelio korisnost, makar u vidu materijalnih činjenica: za koje je to horor priče Boban zaslužan, u tim konkretno magazinima i u tom konkretno periodu?

Либе, је ли то трик питање?!

Бобанова детаљна библиографија прича (са очигледним хорор насловима)  јавна је ствар и постоји на више  места --  између осталог, и на његовом сајту (од 2004), затим у Библиографији југословенског СФ, па и у самој Слутњи андроида. И лично сам Гулу одавно скренуо пажњу на тај хорорски аспект (2006).

Обратити пажњу на пола од ових прича:
  • Против Ирвинга, 1984, Сириус 98
  • Демон страха, 1984, Емитор 18
  • Црњи од олујне ноћи, 1983, Емитор 11; 1983, Сириус 90
  • Ноћ која неће доћи, 1982, Емитор 4; 1983, Видици; 1985, Најбоље светске СФ приче 1985
  • Ту негде, међу нама, 1982, Емитор 3; 1988, Политикин забавник 1894
  • Дан четрнаести, 1982, Емитор 2; 1988, Политикин забавник 1931
  • Велики круг, 1981, фанзин Младих фантаста из Брчког, одломак романа
  • Сенка у ноћи, 1980, Сириус 47
  • Његов задатак је моја смрт, 1979, Галаксија 89
  • Игра ветра, 1979, Еурека 307 "
Дакле, све је врло доступно, а за оне који из лењости не читају домаћу фантастику нема изговора "био је пре 37 година мали".

И да, мој читалачки стаж неких наведених ствари постоји од раних 1980-их, а о Бобану пишем нешто чешће од 1996. Препоручујем вашој пажњи бар следеће:

  •     Интервју: "Бобан Кнежевић, писац, уредник и издавач: Усуд српске фантастике", Република, 2000.
  •     Стефановић, Зоран. "Слободан и помало отпадник: Бобан Кнежевић у свом времену и опусу", поговор у Кнежевић, Бобан, Слутња андроида: фантазмагорије, "Алан Форд", Београд, 2003. /умножено у већем броју примерака 2015/
  •     Интервју: "Бобан Кнежевић: Бити ексцентричан није ствар избора", Књижевна фантастика, 2, Београд, 2015.
И при том је у Гуловом родном граду штампан и извадак текста (Стефановић, Зоран. "Слободан и помало отпадник", у оквиру темата о Кнежевићу, Градина, Ниш, 2007), тако да је знао да постоји већа верзија и могао је да је целу добије од Бобана, од мене или редакције Градине.

У поговору у Слутњи андроида скоро сваку причу сам навео, /мета/жанровски одредио и чак препричао. И то је тек део од 40-ак шлајфни сувих података, укључујући оно што Гула занима (генеза модерног ју-хорора)....

Не сумњам ја да је Гул апсолвирао Бобанов случај, у оквиру своје лобање и телепатски повезаних делова универзума .

Али има неке лепоте и кад се прочитају ствари о којима дискутујеш.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #65 on: 06-11-2015, 01:46:50 »
И лично сам Гулу одавно скренуо пажњу


И при том је у Гуловом родном граду штампан


укључујући оно што Гула занима


Не сумњам ја да је Гул апсолвирао Бобанов случај

u redu je, zstef, potpuno razumem tvoj entuzijazam i nestrpljivost da se bobanom najzad pozabavi neko stručan i ozbiljan - i jednog dana, kada dođe na red da se pozabavim korenima srpskog defetizma, antiutopizma, satanizma, dešperata, hororizma i sličnih pojava, svakako ću baciti pogled i na tvoj glomazni napis, kao i na bobanove pokušaje bavljenja hororom koje do sad nisam pročitao.

ali, trenutno se bavim gigantima horora, kako svetskog tako i domaćeg.
boban će morati malo da sačeka.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #66 on: 06-11-2015, 07:40:30 »
  • Дакле, сад разговарамо и без твоје јужноафричке адвокатске канцеларије?
  • Не читамо и игноришемо Галаксију, Видике, Политикин Забавник, Сиријус и Најбоље светске приче као изворе за југо-хорор?
  • Сматрамо да Бобан јесте монолит а не и гигант домаћег хорора? (Дај нам десет првих места домаћих хорор писаца, пре 1988...)
  • А за ово доле свака част, ни ја не бих боље рекао (Ипак сте ти и он са исте стране...):
Quote
kada dođe na red da se pozabavim korenima srpskog defetizma, antiutopizma, satanizma, dešperata, hororizma i sličnih pojava,



 
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #67 on: 06-11-2015, 08:22:43 »
     Zstef, to svakako nije bilo trik pitanje, ali izgleda da sam dobila trik odgovor.

Kao prvo, ti mi ovde daš listu svega objavljenog u periodu od jedanaest godina, i onda ovlaš pomeneš kako je “pola od toga horor”. Zašto onda nisi poređao samo naslove koji, po tebi, jesu horor? Šta sad, ja treba da pretpostavim na koje si naslove mislio, pretresem svaku priču da vidim da li si imao razloga da to utvrdiš, tek da mi ti odgovorio kako uopšte nisi mislio na te konkretno, nego na one druge?

Da ih sve redom pretresem, za to svakako nemam vremena a bogami ni snage. A čak i da to uradim, verovatno bi me dočekao tvoj odgovor kako ti nisi ni mislio da kažeš da te priče spadaju u žanr horora, nego su više nekakva “karika koja nedostaje”, nekakav meta-horor, ili bog zna kakvim se ti sve lično žanrovskim razgraničenjima ne služiš. Što ja, naravno, ne mogu konstruktivno da ispratim, u to sam se već uverila, jer ja jednostavno ne umem sa proizvoljnostima i višesmislenostima.


I to što me upućuješ na svoje pregovore i intervjue, to je isto kao kad je onomad Ghoul nudio linkove da pročitaš nešto od teorije horora, pa si mu ti odgovorio da ako on nije u stanju da ti to dajdžestuje u forumskom postu, onda to i nije vredno čitanja. Dopusti da i ja iskoristim tu tvoju dovitljivost, makar zato što si joj autor.  :mrgreen:

No, da ne bude kako izbegavam da argumentujem svoj stav, pa makar i sa generalnog niva na koji me teraš: dakle, ja ti tvrdim da NIŠTA od ovoga sa liste nije horor. S druge strane, SVE na toj listi ima, u većoj ili manjoj meri, naznake iracionalne fantastike. E sad, ako dođemo do toga da ti u iracionalnoj fantastici vidiš isključivo horor, ja sam sa time okej, i ne mislim da se oko toga natežem. Ali pošto ona zapravo razbija pravila ortodoksnih žanrovskih motiva i motivacije, onda je fer reći da su naslovi sa te liste taman onoliko horor koliko su i bilo koji drugi žanr čijim se motivima služe. Što će dalje reći da nisu niti jedan.

Što se tvoje opaske tiče koju si uputio dok sam kucala ovaj post, reći ću ti samo da je poprilično prizemna, na tvoj karakteristični pasivno-agresivni način. No dobro, nije baš da me ta tvoja karakteristika sad više iznenađuje, otud mi i nije bitna da iole menjam svoj post.  :lol:
 

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #68 on: 06-11-2015, 13:33:16 »
       
    • А за ово доле свака част, ни ја не бих боље рекао (Ипак сте ти и он са исте стране...):
    Quote
    kada dođe na red da se pozabavim korenima srpskog defetizma, antiutopizma, satanizma, dešperata, hororizma i sličnih pojava,

    ti možda ne bi, ali tvoj kolega ivkov već jeste, u tekstu (prikazu?) koji ti se toliko dopao da si ga već zaboravio (eno ga na prethodnoj strani, pre obraćanja moje JA advokatice).

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #69 on: 07-11-2015, 15:58:30 »
    a da idete da se igrate na nekom drugom mestu... ja nit sam veliki koliko neki tvrde nit sam mali kako bi pojedinci voleli; naprosto sam onakav kakav sam, primeren epohi u kojoj sam delao. Nekada je za štampu knjige trebalo izdvojiti godišnju platu, a sada je to u rangu običnog ceha u kafani... nekada se na izlazak priče u papirnom obliku kod prestižnog izdavača čekalo mesecima i godinama, danas od nauma da izdaš roman do krajnjeg proizvoda treba dan-dva.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #70 on: 07-11-2015, 16:41:14 »
    Dan - dva? Da nisi malo preterao?

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #71 on: 07-11-2015, 17:12:12 »
    Godine 1997. sam proizveo knjigu za nekog Australijanca za 19 sati; od trenutka kada je doneo tekst u wordu i spisak želja, do pedeset primeraka knjige koje je poneo sa sobom na dalek put. Korice u boji, plastificirane, odštampano, povezano... danas to isto radim za 3-4 sata ako sam motivisan. Od sređenog PDF-a do krajnjeg proizvoda: kolor korice, plastificirane, štampa i povez na binderu recimo da to može da se izvede za sat i po. Za ovaj sad sajam, jedan naslov mi je bio rasprodat u sredu; u četvrtak u 9 sam to javio štampariji, u podne sam nosio 20 gotovih primeraka.
    Ta lakoća proizvodnje knjige utiče mnogo i na odnos prema onome što te knjige sadrže, a svakako i na način na koji se sve to priprema za štampu.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #72 on: 07-11-2015, 17:35:22 »
    E stvarno, ako je 3-4 sata dovoljno da se odradi lektura i korektura, napiše recenzija i odradi kvalitetan prelom, onda ja više nemam nikakvih primedbi. Ostaje mi jedino da se divim nadsvetlosnim izdavačkim poduhvatima.

    hidden

    • 4
    • 3
    • Posts: 917
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #73 on: 07-11-2015, 17:46:25 »
    Rekao ti je lepo od sređenog pdf-a...3-4 sata.

    Od nauma do knjige dan-dva...


    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #74 on: 07-11-2015, 17:50:24 »
    Izvini, ali sređen PDF još uvek ne znači put od rukopisa do knjige kao što je to rečeno u legendi o Australijancu, ali nema veze, ipak mi je ostalo dovoljno razumevanja za tvoju potrebu da se dodvoriš jačima od sebe.

    hidden

    • 4
    • 3
    • Posts: 917
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #75 on: 07-11-2015, 18:14:50 »
    Bravo!

    A sad skokni do klonje da se malo pipneš po dražici...


    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #76 on: 07-11-2015, 18:52:37 »
    Samo ti uživaj u svojim visprenim dosetkama...

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #77 on: 07-11-2015, 19:55:08 »
    Stipane, u ovim slučajevima sam dobijao konačnu verziju worda; dakle, sa odrađenim svim predradnjama.
    U pitanju je čisto tehnička stvar.
    Mada je svojevremeno Barouz napisao roman za 4 sata.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #78 on: 07-11-2015, 19:57:49 »
    Ah... To već deluje malo ozbiljnije.
    Nije tako zvučalo u prethodnim postovima.

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #79 on: 07-11-2015, 20:00:05 »
    Pisalo je tako, ali kako je tebi zvučalo... ne znam.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #80 on: 07-11-2015, 20:06:40 »
    Moraš biti precizniji ako želiš da te ljudi razumeju. Sasvim jednostavna stvar.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #81 on: 10-11-2015, 08:47:34 »
    a da idete da se igrate na nekom drugom mestu... ja nit sam veliki koliko neki tvrde nit sam mali kako bi pojedinci voleli; naprosto sam onakav kakav sam, primeren epohi u kojoj sam delao.

    Samo opušteno, ne brini, termin “iracionalna fantastika” ne podrazumeva nikakvu uvredu, bez obzira na sva vaša odokativna i laička tumačenja: dakle, on NE PODRAZUMEVA prozu koju pišu iracionalni ljudi, nego podrazumeva prozu kojoj se ne može sa sigurnošću odrediti poreklo fantastičnog motiva. NE žanrovsko poreklo motiva – to je relativno lako – nego se ne može odrediti sama priroda tog motiva, čak ni da li je motiv prirodan ili natprirodan.

    Osim Lavkraftove price koju sam ponudila u ilustraciju, dobar primer je i Okretaj zavrtnja: ti tu ne možeš sa sigurnošću da ustanoviš da li duhovi zaista postoje ili su samo izmišljotina guvernante. Ima dovoljno indikacija i argumenata za obe mogućnosti, ali neretko jedni druge potiru (a ono što međusobno ne potiru, to dovodi u pitanje psihološka motivacija samog protagoniste), pa se niti jedan zaključak ne može nedvosmisleno i do kraja argumentovati. Otud se za takva dela smatra da prirodno spadaju u dva (ili više) žanrova, ali se ne mogu definitivno svrstati ni u jedan.

    S obzirom da iracionalna fantastika preko nepouzdanog naratora često manipuliše natprirodnim motivima, mnogi ljudi su voljni da je automatski svrstaju u natprirodni horor. Ali to nije nužno samopodrazumevati, jer takva fantastika može biti mnogo toga i van samog horora, od magičnog realizma pa sve do nadrealizma, apsurda ili šta te već volja.

    No dobro, za očekivati je bilo da će se sve ovo shvatiti onako kako se shvatilo.


    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #82 on: 10-11-2015, 13:36:21 »
    Znam da je "prava književnost" prepuna tih elemenata koketiranja sa fantastikom koja se ograničava na ono kako protagonisti doživljavaju svet oko sebe i pojedine događaje, a da se uglavnom nigde ne pojavljuje nedvosmislena potvrda postojanja iracionalnog. Bezbroj je primera na ovu temu, od devetnostovekovnih autora do savremenih postmodernista; posebno ovih poslednjih. Časopis reč je u broju 44 doneo prilog svojevrsni izbor domaćeg horora, e, pa tu je pola priča takvo. Protagonista drhti od straha u liftu i ništa se ne dogodi...
    Hoću da kažem da ja znam vrlo dobro za to, ali ne volim. Ja sam konkretan i kod mene će se češće naći motiv da iracionalno, neljudsko ili fantastično zaista postoji i da je čitaocu nedvosmisleno predočeno a da sam protagonisti ne budu svesni toga.
    Moja samoukost, ma koliko ograničavajuća s jedne strane, dala mi je osnov za iskorak koji je vrlo teško odmeriti prihvaćenim ili uobičajenim aršinima...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #83 on: 11-11-2015, 08:31:25 »
    Ma to stoji i nikad nije bilo sporno, ovo nije ni trebalo da bude ikakva “ispravno vs neispravnog” konfrontacija, jer ne verujem da tako nešto uopšte postoji kad je proza u pitanju. Čitanja u različitim ključevima su ne samo legitimna nego i poželjna, ali se zaključak takvih čitanja ipak mora predstaviti uz nekakav uzročno-posledični niz argumenata, pogotovo kad su u pitanju tako radikalne izjave kao mogućnost da se priča “Protiv Irvinga” prestavi kao horor. No, suvisla uzročno-posledičnost nikad nije bila zstefova jaka strana.

    Rasprava oko Lavkraftove “Boje…” je bila jedna od plodnijih kojih se sećam, bar što se žanrovskih odrednica tiče. Da, “Boja…” se mogla čitati u SF ključu, zato što ta priča ne sadrži ništa što bi je definitivno diskvalifikovalo iz SFa. Zapravo, možda je bolje postaviti to obrnuto: definicija SFa nije imala konkretan parametar koji bi “Boju…” diskvalifikovao, a mi onomad ionako nismo mnogo znali o definiciji horora. A i da jesmo, u ovom konkretnom slučaju bi bilo od male vajde, jer ta definicija ionako ne bi sadržavala Ghoulov parametar o umetničkoj nameri. Ali jesmo itekako bili svesni da je čitanje “Boje…” u SF ključu moguće samo uz izvesnu dozu frustracije, jer ti pri čitanju “Boje…” kao striktno SF priče svo vreme slutiš da autoru ipak nije bilo primarno čitanje u tom konkretno ključu. Otud je i rasprava bila jedna od življih i pamtivljijih.

    No ako se vratimo na gore iznesenu radikalnu tezu o uticajima, onda ja imam prednost znanja iz prve ruke: sasvim je moguće da se Lavkraftov uticaj može primetiti i kod tebe i kod Ghoula, i to je lako konkretizovati, makar zato što su na tebe mogle da utiču samo prevedene Lavkraftove priče. Dakle, konkretizujte, niko vam ne brani, naprotiv.

    I za kraj: šta je ovde po tebi “prava književnost”? da li je to kvalitetna proza? ili književna matica? i kakve svrhe tu imaju navodnici? (ironija??)

    Cilj terminologije je valjda da olakša razumevanje u konverzaciji, otud je besmisleno da se stalno koristite nekakvim terminima za koje samo vi znate šta zapravo znače... Mislim da nisam pročitala niti jednu vašu forumsku rečenicu a da nisam bila prisiljena da pretpostavljam šta se njome zapravo hoće da saopšti. Osim uvreda, naravno: tu bez napora briljirate po pitanju preciznosti.


    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #84 on: 12-12-2015, 07:16:34 »
         
    Najpre da se zahvalim zstefu što je ljubazno obezbedio e-verziju svoje analize na koju se često referisao na ovom topiku, a koja je objavljena kao pogovor u Slutnji androida. Ne znam koliko je sam zstef danas upućen u «stanje na terenu», ali fakt je da se do knjige naprosto ne može doći, otud mi i jeste teško palo njegovo generalno spotčitavanje kako «ništa ne čitamo»: mislim da u najmanju ruku nije fer spotčitavati tako nešto za knjige koje su objavljene u tako malim tiražima da ih praktično nema na tržištu. Naravno, jednom kada se štivo obezbedi, uglavnom se pročita, kao što je i ovde slučaj.  :)


    Nalazim da je ovaj pogovor veoma zanimljiv i za čitanje i za raspravu, utoliko više što nudi perspektivu koju prepoznajem kao ne samo drastično drugačiju od sopstvene, nego i u mnogim aspektima dosad mi apsolutno nepoznatu. U tom smislu, čitanje je proizvelo toliko zapažanja, opaski i primedbi sa moje strane da bi one doslovno ispunile isti broj strana koliko i sam pogovor, znači punih 33 u msw. Ali trudiću se da ih maksimalno redukujem na uglavnom one opaske koje mogu da ilustrujem citatima, čisto da izbegnem nepotpuno razumevanje.


    Kao prvo, mislim da vredi napomenuti kako rečeni tekst nije toliko analiza same proze (primera radi, same priče iz ove zbirke su pomenute tek ovlaš, u najgeneralnijem mogućem deskriptivnom maniru, sa ne više od par rečenica za svaku pojedinačno), nego više analiza Bobanove pozicije u nekom političko-društvenom kontekstu kojeg zaista slabo prepoznajem, pa otud i nemam nameru da na bilo koji način osporavam. Zapravo, kad smo već kod toga, možda je bolje da odmah preciziram: ja ne osporavam ama baš ništa u samom tekstu, ja samo želim da razjasnim neke nedoumice koje mi je čitanje ostavilo u amanet. A prva od njih bi svakako bila ona najgeneralnija ali ujedno i najsuštinskija, zato jer je svepristuna i na njoj se većina zaključaka upravo bazira: reč je o resantimanu zbog skrajnutosti.


    Opet, bez namere da se protivim ili da osporavam razloge za isti, ja ovde moram da naglasim kako lično smatram da je ta skrajnutost u velikom procentu fiktivna, a u onom u kom nije mi je apsolutno razumljiva. Time ne želim da kažem da je smatram opravdanom, nego naprosto – razumljivom.


    Naime, Boban u svakom novom izdanju svoje proze nudi varijaciju, a ne original iste. Svi smo ovde toga svesni, pa čak i sam zstef, koji u jednoj rečenici ovog pogovora to eksplicitno i priznaje. I da ne ulazimo sad u delikatna pitanja tipa da li autor ima na to pravo (naravno da ima), da li su neki drugi pisci isto to radili (naravno da jesu), ili da li iza svega toga stoji težnja ka savršenstvu  - ...mmm, recimo tu samo jedno veliko «možda», jer konvencionalna mudrost savetuje da se težnja ka perfekciji upražnjava pre no što se tekst originalno objavi, a nakon objavljivanja se najbolje praktikuje na idućem tekstu. Naravno, ja shvatam i poštujem sve napore da se izađe iz konvencionalnih ograničenja, ali složimo se barem da ti izlasci nisu nužno najefikasni baš u svom najhaotičnijem maniru. A Bobanov manir jeste ekstremno haotičan, to u nekoliko aspekata: kao prvo, nema dokaza da su novije verzije napredak u odnosu na original (znači, potonje verzije nisu nužno bolje, samo su drugačije), kao drugo, redovito su objavljene u malim tiražima koji tekst čine praktično nedostupnim (kao i u ovom mom konkretnom slučaju), a kao treće, nisu ni na koji način legitimisane detaljnim uredničkim osvrtom koji bi istraživaču dao na znanje na šta konkretno da obrati pažnju po pitanju konkretnih alteracija. Otud mi imao samo Bobanovu reč da, primera radi, njegov roman Crni cvet u sedam svojih izdanja nudi šest verzija originala, i kako se sad ozbiljan analitičar može latiti nužne pripreme? Da nabavi svih sedam kopija, to je praktično nemoguće, a sve da ih i nabavi, koliko zapravo ima svrhe utrošiti silno vreme na pažljivu analizu sedam primeraka istog teksta, tek da se dođe do nekih konkretnih zaključaka koje će već osmo izdanje romana da suštinski opovrgne?


    Ja, naravno, nisam jedan od tih analitičara, ni po vokaciji ni po afinitetu, ali mogu da razumem njihovu uzdržanost po pitanju jedne tako ogromne i srazmerno jalove rabote. Otud u tu uzdržanost zaista ne učitavam nikakve zle namere, nego u njoj naprosto vidim racionalnost i funkcionalnost, a to ipak jesu osnovni uslovi dobre analize. Dakle, po meni, «skrajnutost» o kojoj zstef govori nije posledica nikakve zavere ili malicioznosti od strane ozbiljnih istraživača, nego je naprosto posledica Bobanovog krajnje nekonvencionalnog pristupa objavljivanju. Ili, još prostije rečeno, smatram da je to cena koju Boban mora da plati, ako baš hoće da bude kul na taj konkretno način, otud resantimanu ipak nema mesta. A što se same zstefove opaske o Bobanovoj težnji ka perfekciji tiče, tu bih samo dodala kako je sasvim moguće da zstef i ja ne delimo isti model perfekcije.


    To je bila osnovna i krajnje generalna primedba koja se tiče više samog tona, koji više provejava između redova, nego što je eksplicitno saopšten. Za ostale primedbe neophodne su konkretne ilustracije, što će dalje reći – neophodno je imati znatno više slobodnog vremena. Što sad najzad i imam, otud nastavak sledi kasnije danas.  :)
     

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #85 on: 12-12-2015, 09:40:14 »
         

    Najčešći i najznačajniji problem koji sam imala sa ovim tekstom je suštinsko nerazumevanje, i to na čisto jezičkom, da ne kažem semantičkom nivou. U ilustraciju nudim citat sa strane 26:


    «Spajanje zgusnutog ličnog i civilizacijskog momenta je možda legitimno objašnjenje za činjenicu da se mračni, adolescentski period Kneževićevog pisanja toliko žanrovski, poetički i idejno razlikuje od njegovog svetlijeg tinejdžerskog perioda.»


    Moj problem ovde je što smatram da su pojmovi «adolescentski» i «tinejdžerski» sinonimni, u smislu da se oba referišu na isti specifičan period u fizičkom i duhovnom sazrevanju ljudske individue, a to je period uzrasta od 12 do 20 godina.


    Iz zstefove postavke ispada da on tu ipak vidi dve zasebne razvojne celine - pretpostavljam da vidi svaku od otprilike 4 godine, s tim da «tinejdžerski period» vidi kao fazu od 12 do 16, a «adolescentski period» kao fazu od 16 do 20 godina.


    Valjda, jer zaista nisam sigurna da sam dobro razumela tu podelu.


    Ali čak i da jesam, u ovom kontekstu mi je to od male koristi, jer - da li mi zaista možemo da ozbiljno shvatamo bilo kakav opus nastao u periodu 12-20 godina? da ga shvatamo dovoljno ozbiljno da na njemu izvlačimo zaključke o samoj poetici?


    Ja čisto sumnjam da je tu bilo dovoljno ozbiljnih proznih uradaka da se tako nešto uopšte i vidi, a kamoli da se još i prepozna ta fina razlika na kojoj zstef insistira.


    Otud, ja ovu izjavu zaista ne razumem uopšte, i bila sam prisiljena da tu pretpostavljam nije li možda zstef hteo tu da kaže kako prepoznaje adolescentski i post-adolescentski period u Bobanovom stvaralaštvu? Ali pošto ne znam na koja se konkretno prozna dela zstef referiše, ta moja pretpostavka mi se čini jednako proizvoljnom koliko i originalna izjava, pa sam vrlo brzo batalila tu liniju razmišljanja.


    Takvih primera ima dosta, u smislu da u tekstu nailazim na reči kojima zstef podrazumeva nešto očigledno drugačije nego ja: otud, iako razumem sve pojedinačne reči, ja na kraju zaista ne shvatam šta je to zstef želeo njima da mi saopšti, jer mi sami iskazi ostaju apsolutno nerazumljivi, baš kao i ovaj gore citirani.


    Dodatni razlog za konfuziju povodom ovog pitanja je fakt da zstef bazira velik deo svojih zaključkaka na nedovršenim i neobjavljenim proznim delima: na stranama 13, 14 i 15 on zapravo daje i listu tih... tekstova, nazovimo ih tako, jer šta je zapravo nedovršen roman ili priča? gomila slova i ništa više.


    Zaista, ja umem da smognem mnogo razumevanja za nekonvencionalne pristupe bilo čemu, prozi pogotovo, ali ovo je nešto na šta do sad zaista nisam naišla, i ja sad ovde moram da pitam – koliko je to uopšte svrhovito, bazirati prepoznavanje poetike na nedovršenim i neobjavljenim delima, koja niko nije imao prilike da pročita sem autora i dotičnog istraživača? Da li mi tu uopšte možemo više govoriti o bilo kakvoj ozbiljnoj analizi, jer ne podrazumeva li ista da njeni zaključci moraju biti otvoreni za sve vrste provera? a kako proveriti nešto što praktično ne postoji nigde osim na Bobanovom kompjuteru?


    I opet, to me vraća na moje opaske iz prethodnog posta: ako zaista želimo da nam tekstovi dobiju pažnju koju smatramo da zaslužuju, ona je ipak neophodno da se trudimo da tu pažnju zaslužimo i opravdamo.


    A zahtevati od nekoga da ozbiljno shvati zaključke bazirane na nedostupnoj i praktično nepostojećoj informaciji sigurno nije način da se to postigne, i to nije uopšte pitanje bilo kakve restriktivnosti konvencija, nego je naprosto pitanje zdravog razuma.
     

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #86 on: 12-12-2015, 11:11:29 »
    u tekstu nailazim na reči kojima zstef podrazumeva nešto očigledno drugačije nego ja: otud, iako razumem sve pojedinačne reči, ja na kraju zaista ne shvatam šta je to zstef želeo njima da mi saopšti, jer mi sami iskazi ostaju apsolutno nerazumljivi, baš kao i ovaj gore citirani.


    iz ovog razloga sam odavno prestao da sa zstefom ozbiljno raspravljam, i povremeno se osvrnem na poneku njegovu prijavu isključivo u zajebantskom tonu, jer sve drugo sem toga bilo bi promašeno i protraćeno.
    prosto, njegov diskurs je autistički, u smislu da on reči i termine koristi na neki samo njemu razumljiv i smislen način, i da ne barata faktima nego impresijama i nekakvim apstrakcijama koje tako izgledaju unutar mehura njegovog army-of-one mikokosmosa, ali su nepodložni bilo kakvom objektivnom sudu.


    I opet, to me vraća na moje opaske iz prethodnog posta: ako zaista želimo da nam tekstovi dobiju pažnju koju smatramo da zaslužuju, ona je ipak neophodno da se trudimo da tu pažnju zaslužimo i opravdamo.

    A zahtevati od nekoga da ozbiljno shvati zaključke bazirane na nedostupnoj i praktično nepostojećoj informaciji sigurno nije način da se to postigne, i to nije uopšte pitanje bilo kakve restriktivnosti konvencija, nego je naprosto pitanje zdravog razuma.

    bingo!
    bullseye!

    divim ti se i na pronicljivosti, i na artikulaciji srži problema.
    a, vala, i na strpljenju da se probijaš kroz to pisanije i da ga tretiraš kao da je to neko ozbiljan pisao. ;)

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #87 on: 12-12-2015, 11:29:24 »
    Naime, Boban u svakom novom izdanju svoje proze nudi varijaciju, a ne original iste. Svi smo ovde toga svesni, pa čak i sam zstef, koji u jednoj rečenici ovog pogovora to eksplicitno i priznaje. I da ne ulazimo sad u delikatna pitanja tipa da li autor ima na to pravo (naravno da ima), da li su neki drugi pisci isto to radili (naravno da jesu), ili da li iza svega toga stoji težnja ka savršenstvu  - ...mmm, recimo tu samo jedno veliko «možda», jer konvencionalna mudrost savetuje da se težnja ka perfekciji upražnjava pre no što se tekst originalno objavi, a nakon objavljivanja se najbolje praktikuje na idućem tekstu. Naravno, ja shvatam i poštujem sve napore da se izađe iz konvencionalnih ograničenja, ali složimo se barem da ti izlasci nisu nužno najefikasni baš u svom najhaotičnijem maniru. A Bobanov manir jeste ekstremno haotičan, to u nekoliko aspekata: kao prvo, nema dokaza da su novije verzije napredak u odnosu na original (znači, potonje verzije nisu nužno bolje, samo su drugačije), kao drugo, redovito su objavljene u malim tiražima koji tekst čine praktično nedostupnim (kao i u ovom mom konkretnom slučaju), a kao treće, nisu ni na koji način legitimisane detaljnim uredničkim osvrtom koji bi istraživaču dao na znanje na šta konkretno da obrati pažnju po pitanju konkretnih alteracija. Otud mi imao samo Bobanovu reč da, primera radi, njegov roman Crni cvet u sedam svojih izdanja nudi šest verzija originala, i kako se sad ozbiljan analitičar može latiti nužne pripreme? Da nabavi svih sedam kopija, to je praktično nemoguće, a sve da ih i nabavi, koliko zapravo ima svrhe utrošiti silno vreme na pažljivu analizu sedam primeraka istog teksta, tek da se dođe do nekih konkretnih zaključaka koje će već osmo izdanje romana da suštinski opovrgne?

    Pošto se ovde govori o "Slutnji androida", onda da se na njoj zadržimo. Ovde nema mnogo naknadnih intervencija ako ih uopšte ima. Pokušavam da se setim da li sam i šta od ovih 36 priča dorađivao nakon prvog objavljivanja i gotovo da se ne mogu setiti nijednog slučaja. Sasvim sigurno priče nisu "pipnute" nakon 2002. godine kada su prvi put posložene u neko izdanje. Pre toga takođe se nisam bavio time sem u doslovno nekoliko slučajeva kada nisam imao elektronske verzije, a i priče nisu bile objavljene pa se u prekucavanju poneka reč izmenila. Za dve priče sam siguran da su u devedesetim "redizajnirane" ali to su bili poluzavršeni radovi i potpuno su irelevantni za bilo šta. Može se vrlo lako utvrditi da su mnoge priče doslovno identične verzijama objavljenim na opskurnim mestima, pa i u Emitoru pre 30 godina. Priča prvobitno objavljena u Galaksiji 1979. godine jeste drugačija, ali to je verzija koju sam ja uradio tada, između slanja i objavljivanja rezultata Andromedinog konkursa i ponudio je odmah redakciji, ali su me odbili i rekli da može da ide samo ono što je prvobitno poslato. Mene je to toliko iznerviralo da sasvim sigurno u tom događaju treba tražiti korene mog kasnijeg dopuštanja i sebi i drugima da prepravljaju do iznemoglosti.
    Hoću da kažem da se ni ja sam ne slažem sa mnogim zaključcima i opaskama zstefa u ovom tekstu, jer je tu ipak u igri dosta naknadne pameti. E, sad, naknadna pamet je nešto što se ne može izbeći i za mnoge druge tekstove i analize mi ne znamo koliko je ima i u kojoj meri je promenjen stvarni sud.

    Svi se hvatate za Crni cvet (i sada Slobodanidu), ali izmene koje jesu učinjene i koje jesu brojne, svode se na ubacivanje poneke rečenice, ponekog dijaloga i jedan obimniji razgovor proroka i glavnog junaka koji nije postojao na početku. Najobimnije izmene su napravljene između Prosvetinog izdanja i Narodne knjige, ali to su verzije koje odavno nisu u opticaju. Poslednje dve verzije, jedna latinična a druga ćirilična koje su trenutno u opticaju gotovo da su identične. U Slobodanidi postoji dodatno poglavlje na poziciji 2 u knjizi i dodatog dijaloga u poslednjem poglavlju što samo pojašnjava stvari koje površnim čitačima promaknu, a takvi su bili svi. Uostalom, ko sam ja da se moje knjige čitaju s pažnjom i analizom? U svakom slučaju, pojedince će obradovati moj naum da pokrenem ediciju koja će se zvati otprilike: "Definitivne verzije knjiga Bobana Kneževića" i objavljivanje knjige u tom izdanju značiće moj naum da te naslove više i ne prelistavam.

    Hoću da kažem da je cela ta priča o novim i novim verzija u beskraj pogrešno rastumačena pošto između pojedinih verzija sem u retkim slučajevima jedva da ima bitne razlike.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    angel011

    • PsychoKitty
    • 5
    • 3
    • Posts: 8.092
    • meow
      • Hronika mačjeg škrabala
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #88 on: 12-12-2015, 12:14:23 »
    Ne govori se o "Slutnji androida", nego o pogovoru, koji se priča iz zbirke tek ovlaš dotakao.  :)
    We're all mad here.

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #89 on: 12-12-2015, 12:21:20 »
    Ne govori se o "Slutnji androida", nego o pogovoru, koji se priča iz zbirke tek ovlaš dotakao.  :)

    ih, pa kako, gde? na samo 33 strana, još i o pričama da govori?
    to je taj zstefov epski zamah, 33 strane su samo dok se gusle zagreju... nije taj još ni počeo...

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #90 on: 12-12-2015, 12:37:40 »
         
    @Ghoul: Pa, tu i jeste glavnina problema, pošto ja verujem da je zstef imao nesumnjivo ozbiljne namere dok je pisao ovaj tekst, tako da ova naša mimoilaženja stvarno ne pripisujem njegovoj neozbiljnosti, baš kao ni mojoj. Mislim da je problem uglavnom u tome što zstef i ja egzistiramo u drastično različitim sistemima vrednosti, otud i imamo drastično različite referentne sisteme. Ali kako naš osnovni problem ipak jeste primarno u nerazumevanju, po logici stvari bi trebalo težiti nekom «middle groundu» na kom bi i jedna i druga strana učinila taman dovoljno ustupaka da omogući razumevanje u komunikaciji.


    Jer, da se ne lažemo, ja slutim da zstef zaista ne shvata (ili ne veruje, svejedno) da ja njega zaista ne razumem, on zasigurno smatra da je tu u pitanju nekakva malicioznost sa moje strane. Uostalom, i meni se ponekad omakne da posumnjam kako on namerno ignoriše ono što mu govorim, jer mi naprosto ne ide u glavu da neko može da me ne razume i nakon što mu sve spelujem i iscrtkam...  :mrgreen:  ali tako je, šta da se radi. U principu, znam da on to ne radi namerno, a pogotovo ne iz zle namere.

    Naravno, tu se sad postavlja i pitanje sposobnosti obaju strana, a ne samo dobre volje da se nađemo na pola puta. A ovaj tekst jeste ilustrativan po tom pitanju: recimo da u 90% odsto slučajeva shvatam gde je tačno taj komunikacijski problem, ali ne i kako ga prevazići.



    Bobane, ti se jedan dan na sva usta hvališ sa brojnim verzijama svojih romana a drugi dan to glanc negiraš...  :cry:  tako da, ajde se javi posle redovne smene mišljenja, makar jer ti sećanje nije sasvim pouzdano...  :mrgreen:
     

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #91 on: 12-12-2015, 12:51:29 »
    ja verujem da je zstef imao nesumnjivo ozbiljne namere dok je pisao ovaj tekst

    namere - šnamere.
    od namera se pita ne pravi.
    i nema potrebe za tim relativizacijama tipa 'možda je domene' - nije dotebe, donjega je. ;)
    to je, naprosto, njegov trejd mark diskurs, viđen milion puta i na forumu i u drugim pisanijima koja je potpisao: gomila impresionističko-sviđističkih pompezno sročenih tvrdnji bez ikakvog utemeljenja začinjena obilatim dozama apstrakcija i 'šta je sad uopšte REKO' momenata (poput onih koje gore navodiš).

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #92 on: 12-12-2015, 13:12:33 »
    To stoji, ja to ne sporim. Ali problem je što nas ima isuviše malo (mislim na fandomske entuzijaste generalno) da sebi priuštimo i luksuz nerazumevanja.


    A osim toga - život teče pored i povrh nas, bez obzira hteli mi to ili ne. Ne potruditi se da ga bar potpunije razumemo stvara u čoveku nekakav osećaj... nekompletnosti, recimo. Otud sam svesna da ovaj tekst postoji, takav kakav je, i nosi u sebi određenu informaciju, takva kakva je.


    Nekako mi se čini da nisam fer ako se bar ne potrudim da razumem šta on to zapravo saopštava. Ako i nakon tog pokušaja ustanovim da mi je neprihvatljiv, to je već druga stvar, ali odbaciti ga a priori bi bio znak žešće predrasude. A to se trudim da izbegavam, koliko mogu.






    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #93 on: 12-12-2015, 13:18:05 »
    sad već zvučiš kao meho.
    što je još gore, uglavnom se slažem! :(

    zstefa treba čitati, proučavati, gonetati... iz istih razloga kao i dr ABN-a... ;)

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #94 on: 12-12-2015, 13:54:58 »
    Ne govori se o "Slutnji androida", nego o pogovoru, koji se priča iz zbirke tek ovlaš dotakao.  :)

    Poštujući tvoje drvonoadvokaštvo, moram da zapazim da u ovoj opaski potpuno promašuješ poentu, ispada da mi ne znamo o čemu se priča i da ne znamo šta pričamo. Govori se o pogovoru koji daje naznake da su mnoge priče prerađivane i menjane, a te priče su u zbirci, pa se na direktan način govori o pričama, a ja sam pokušao da objasnim da zstef preuveličava broj i obim intervencija, navodeći konkretne primere.

    Bobane, ti se jedan dan na sva usta hvališ sa brojnim verzijama svojih romana a drugi dan to glanc negiraš...  :cry:  tako da, ajde se javi posle redovne smene mišljenja, makar jer ti sećanje nije sasvim pouzdano...  :mrgreen:

    Pa ta dva pristupa nisu u koliziji. Crni cvet jeste svako izdanje različito od ostalih, ali sem u dva segmenta prve i druge verzije, sve ostalo je kozmetičke prirode i svakako ne podrazumeva potrebu za upoređenjem i paralelnim proučavanjem. Lib, dopusti da se ljudi ponekad malo zajebavaju pa i na svoj račun.

    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    angel011

    • PsychoKitty
    • 5
    • 3
    • Posts: 8.092
    • meow
      • Hronika mačjeg škrabala
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #95 on: 12-12-2015, 14:26:38 »
    Biće da sam onda pogrešno shvatila libeatin opis pogovora (sam pogovor nisam čitala, pa o tome ne mogu ništa da kažem); učinilo mi se da ona tvrdi da se u pogovoru o pričama skoro i ne govori, već je glavna tema, onako uopšteno, to da si ti nepravedno skrajnut.
    We're all mad here.

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #96 on: 12-12-2015, 14:57:25 »
    uvek je rizik kada se tuđe mišljenje usvaja kao svoje...
    Zstef priča o pričama pojedinačno donekle, a mnogo više pokušava sve to da stavi u neki širi i tadašnji koncept.
    I ne bih rekao da Zstef govori o "skrajnutosti" već naprosto okolnostima u kojima rad ispod radara nije mogao da ostavi dublji trag, što je i normalno.
    Ali postoje ljudi kojima je sve to tada i posle značilo, često na posredan način... ti ljudi danas rade i doprinose na neki svoj način, a možda i nesvesno koreni svega toga ipak postoje u čudesnim osamdesetim kada je sve izgledalo drugačije.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #97 on: 12-12-2015, 15:34:55 »
    Kao što rekoh, pokušavam da budem što je moguće preciznija, i da izjave potkrepim citatima, da izbegnem bilo kakva nerazumevanja.


    znači, evo citata u ilustraciju:


    Demon straha (1982). Dugotrajnom ratu suseda se ne nazire kraj, ali se mogućnost vojnog preokreta nazire pojavom čoveka koji ima demonske osobine; međutim, mlada naučnica Galina želi drugu ulogu i za njega i za sebe. U idejnom središtu priče su motivi straha, evolucije i moralnih dilema, a (meta)žanrovski ima elemente ratnog i horor trilera, melodrame, možda i alternativne istorije (pošto anonimni milje sumnjivo podseća na Beograd i Zemun). Jezgro kasnijeg nedovršenog istoimenog romana.

    Ritam straha (1983). Doktor iz velegrada dolazi u naselje u Bosanskoj Krajini, da nađe dete čijem je rođenju pomagao — dete koje nije ništa od onog što znamo. Ovde je reč o psihološkoj drami i melodrami u obliku horora, a idejno je posvećena problemu korena i stvaranja straha, njegovog doživljavanja i kontrole. Priča pripada tadašnjem velikom Kneževićevom tematskom krugu o strahu, a lik Malbaše i njegovo okruženje se pojavljuju i kasnije: usputno u romanu Čovek koji je ubio leptira (1996), a naročito upečatljivo u neobjavljenom romanu Živosahranjeni.

    Noć koja neće doći (1982). Personal i saradnici beogradske opservatorije na Kalemegdanu spremni su za pomračenje Meseca; međutim dešava se neka vrsta Apokalipse, kraj našeg vremena. Ova psihološka drama se pretvara u religijsku, zahvaljujući svom paradoksalnom razrešenju. (Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću novelu 1985.)

    Lovac Grahus, možda (1995.) Na ušću Save i Dunava moglo bi da se desi pristajanje mitske barke. Alegorična i napeta minijatura začudnosti, sa otvorenim krajem. I ovde je upotrebljen topos beogradskog Ušća, pupka Evrope, važnog u autorovoj biografiji i opusu.

    Njegov zadatak je moja smrt (1978). Čovek, robot-gonič i Mesečev lavirint. Ovaj zreli triler gonjenja, iz pera tada devetnaestogodišnjeg Kneževića, pripada žanru svemirske opere i futuristike, a misaono se tiče razvoja razuma, etike i empatije, kao i voljnog momenta. Velika je šteta što je samo razrešenje ispod premise i nivoa priče, jer je karakter robota-goniča izuzetno upečatljiv, i zaista izdvaja ovu priču od drugih sa sličnom temom. (Priča je osvojila šesto mesto na jugoslovenskom konkursu almanaha Andromeda 1978, i trebalo je da bude prva Kneževićeva objavljena priča, kako je i najavljeno u magazinu Galaksija. Ipak, sklopom okolnosti je Igra vetra izašla ranije u listu Eureka.)

    Rođen na Zemlji (1989). Glavni junak namerava da se vrati na Zemlju poslednjim letom vođenim ljudskim pilotom sa Meseca; tom prilikom sreće staru ljubav i njenu kćerkicu — dete koje će odrediti ishod i njihovog puta i jedne ljudske nesreće. Psihološka drama i melodrama o društvenom i ljudskom zastarevanju.

    Natanovo zdanje (1990). Bogataš-vizionar Natan Hold je na asteroidu Ereb[1] napravio novo turističko čudo, ambijent koji se ne dâ zabeležiti, niti zamisliti izuzev ako niste lično tamo. Futuristički triler sa solidnom narativnom premisom, pogodan i kao deo veće celine.
    Prvih pet susreta sa Zelenoglavim (2002). Isti bogataš-vizionar Natan Hold je na asteroidu Ceres napravio istinsku utopiju, ali nju prate mnoge kontroverze. Futuristički triler, pa i svemirska opera, ova priča se bavi faustovskom dilemom koji bi sloj čovečanstva trebalo da profitira od evolucije. Mada je kraj neartikulisan u prvoj verziji, priča ima mnogo upečatljivih elemenata (pre svega u dizajnu sveta, pa i u Holdovoj ličnosti i vizionarstvu), kao i izvanredan potencijal da postane roman.

    Ljudi ne ubijaju svoje sestre (1989). Elitni svemirski kadet Baron i njegov kolega Nikša na prvom samostalnom letu svraćaju u posetu Baronovom svetu, porodici i sestri-bliznakinji Arleti; međutim, stiže naređenje za njihovu prvu pravu misiju u dubokom svemiru. Ova melodramska pa i hororična svemirska opera je karakteristična po skoro incestuoznoj vezanosti brata za sestru i višestrukim iskušenjima za sve aktere, a kroz svoju tvrdu akciju idejno obrađuje problem prirodne selekcije budućeg čovečanstva (a time i budućeg klasnog i kastinskog ustrojstva).

    Sofija dolazi na Zemlju (1977). Sofija pripada čovečanstvu koje već hiljadu godina ne živi na matičnoj planeti, ali devojka ima neizdrživu potrebu da je poseti. Psihološka drama i triler u futurističkom ambijentu svemirske opere. Prilično zrela priča tada sedamnaestogodišnjeg autora.

    Tehnologija vlasti (1987). Buduća ljudska civilizacija treba da odluči šta da uradi sa hibernisanom kolonijom robijaša iz 6.000 godina ranijeg sveta. Ova osrednja svemirska operica misaono se takođe bavi evolucijom svesti i društva, faustovskim motivima i snagom volje — dakle, sve omiljenim Kneževićevim motivima.

    Protiv Irvinga (1982). Junak se iznova suočava sa Irvingom, nepobedivim borcem bitaka na život i smrt u prividnoj stvarnosti. Ova futuristička akciona priča već je klasik eks-jugoslovenske fantastike, a i danas je sačuvala dosta od svežine svojom temom (veštačka inteligencija i prividna stvarnost), kao i idejnom potkom koja se bavi evolucijom svesti i volje. Neki od glavnih misaonih i dramskih motiva ove priče su nešto kasnije nezavisno obrađivani i kod osnivača kiberpanka, Viljema Gibsona, kao i pisaca pod njegovim uticajem. (Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću novelu 1984. Prema legendama procurelim iz žirija, nesuđeni dobitnik zagrebačke „Sfere“ za istu kalendarsku godinu.)
     


       

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #98 on: 12-12-2015, 15:41:48 »

    Bobane, ti se jedan dan na sva usta hvališ sa brojnim verzijama svojih romana a drugi dan to glanc negiraš...  :cry:  tako da, ajde se javi posle redovne smene mišljenja, makar jer ti sećanje nije sasvim pouzdano...  :mrgreen:

    Pa ta dva pristupa nisu u koliziji. Crni cvet jeste svako izdanje različito od ostalih, ali sem u dva segmenta prve i druge verzije, sve ostalo je kozmetičke prirode i svakako ne podrazumeva potrebu za upoređenjem i paralelnim proučavanjem. Lib, dopusti da se ljudi ponekad malo zajebavaju pa i na svoj račun.




    Pristupi možda i nisu u koliziji, ali ja ne govorim o pristupima nego o očekivanjima. dakle, svesno birati nekonvencionalni pristup izdavaštvu i istovremeno očekivati izvesne sasvim konvencionalne odgovore na isti - to jeste u koliziji.


    što se samog zajebavanja tiče, ja sam poslednja osoba na svetu koja ga ne bi dopustila. ja samo pokušavam da to sagledam sa one ozbiljnije strane.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #99 on: 12-12-2015, 18:08:32 »
         
    Sledeća velika tačka spoticanja (i jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ovaj pogovor smatrala obaveznim štivom) se direktno nadovezuje na zstefovu raniju opasku na ovom topiku kako je polovina ranog Bobanovog opusa (dakle, uglavnom priče iz ove zbirke) «zapravo horor». Otud sam se i nadala da će pogovor nuditi analizu priča u argumentaciju tog (po meni poprilično radikalnog) stava: kao što se iz citata vidi, pogovor to ipak ne nudi. Istina, zstef se tamo često osvrće na žanrovsku pripadnost, ali to radi uglavnom zbirno, i na veoma generalan način:
     
                                          Žanrovski, tematski i idejni krugovi


    Tek kad se priče ovako anotiraju postaje dodatno čitljiv i naslov Slutnja androida: većina junaka ove zbirke stavljena je pred iskušenja posle kojih ne važi ono što je bila prethodna definicija njihove ljudskosti ili sopstva.
                                        U smislu žanrova, motiva i premisa, priče pripadaju sledećim oblastima fantastike:
                        svemirska opera, apokalipsa, epska fantastika, vampirizam i totemizam, evolutivne staze, futuristika, putovanje kroz vreme, prvi kontakt, multiverzumi i paralelne dimenzije.
    (Sekundarno, ne nužno fantastičko, uključuje i: vestern, krimić, poteru, ratni žanr, spektakle raznih vrsta itd.

                    U smislu narativnih, metažanrovskih i poetičkih pristupa, priče često imaju jake sledeće elemente:
                 triler, akcija, strava i užas, psihološka drama, melodrama, pa čak i  religijska, poetska i filosofska drama.

                         Skup misaonih motiva je dosta trajan u autorovom stvaralaštvu, a kao najvažnije bismo istakli:
    Iskušenje, sazrevanje, nadilaženje starog sebe. Faustovski izbori. Strah. Preobražaj pojedinca i vrste. Suština ljudskosti. Susreti svetova i sistema. Počeci i krajevi.

     
    E sad, kao što sam već napomenula, ja zaista smatram da su čitanja u različitim ključevima itekako dobrodošla, pod uslovom da se ponude u razumljivom formatu. Pošto je to izostalo, pokušala sam da sama pretpostavim (da, da, opet ta vazda nužna pretpostavljanja) na koje se to konkretno Bobanove rane priče zstef mogao referisati, i došla do zaključka da niti jedna ne ispunjava uslove u celosti. Naravno, za detaljniju procenu bi tu više bio od koristi Ghoul, ali ipak, mislim da većina ljubitelja horora kao žanra umeju da makar intuitivno prepoznaju kada je reč o hororu a kad ne.


    Jedan od mogućih razloga za konfuziju po tom pitanju moglo bi biti Bobanovo često posezanje za iracionalnim motivima.


    U ilustraciju te pretpostavke pomenuću priču “Protiv Irvinga”, delimično zato što je svakako jedna od najpoznatijih Bobanovih priča, i zato što je veoma ilustrativna upravo po ovom pitanju. Kad bi se samo po motivima sudilo, 90% te priče odlazi na čisto natprirodni motiv: narator ciklično biva ubijen od Irvinga i ponovo se budi, taman za iduću rundu borbe. Ali sama motivacija - dakle način na koji Boban koristi te motive – je nepokolebljivo racionalna, ušančena duboko u sf svetonazoru, zbog kojeg narator niti jednog trenutka ne kontemplira okolnosti sopstvenog zaticanja u domenu života-posle-smrti-na-zelenom-pesku, nego se naprosto fokusira na zdravorazumsko izlaženje iz situacije, odnosno na eliminaciju samog Irvinga. Zato se priča teško može čitati u ključu natprirodnog, i pored njenih očigledno natprirodnih motiva: čitalac naprosto očekuje racionalno objašnjenje i na kraju ga i dobija, u samom epilogu.


    Otud ja za sad imam dve teze, za sad samo radne, naravno, ali ipak prilično funkcionalne: kao prvo, ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)


    Kao drugo, slutim da zstef procenjuje žanrovsku pripadnost striktno na motivima odsečenim od sopstvene im motivacije.


    Ali dosta o svemu tome, bar za neko vreme.  :)
     

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #100 on: 12-12-2015, 21:50:05 »
    ......... ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)

    Ovo je već izazov. Kako imaš srca da izvališ da ja ne razumem horor.
    Kada bi ti mogla da zadaš nepristrasnu temu, dakle, bez podilaženja učesnicima, temu za horor pripovetku na kojoj bismo se ogledali Gul i ja, u tačno određenom roku i zadatoj dužini, prilično sam siguran da bi moj rezultat bio očigledno ubedljiviji i bolji horor. I bolja literatura. I sve ostalo bolje.
    Da, ovo je rukavica bačena u lice...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    scallop

    • 5
    • 3
    • Posts: 25.778
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #101 on: 13-12-2015, 00:05:50 »
    Nije rekla da ne razumeš horor, nego da nisi na toj frekvenciji.
    Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

    Kimura

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.896
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #102 on: 13-12-2015, 00:11:20 »
    Možda bi ti priča bila mnogo bolja i strašnija od Ghoulove (ako on uopšte prihvati takav izazov), ali ovo svakako ostaje tačno:




    ......... ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)


    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #103 on: 13-12-2015, 00:44:21 »
    Izazov stoji. Tema treba da bude upravo ovo što je Lidija označila da ja ne razumem. Temu treba ona da zada... i da proceni kako se ko snašao u postavljenim okvirima.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Albedo 0

    • Guest
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #104 on: 13-12-2015, 01:07:19 »
    oćemo fajt!

    elem, kako se tjunira na lavkraftijanu, jedno tri jača udarca s vugla u zid, i više neće biti smiješno i neubjedljivo


    EDIT:
    i naravno, mojne da se disfigjr, jer lako mož' se desi da nazovemo ting a nigr

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #105 on: 13-12-2015, 06:49:03 »
    ......... ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)

    Ovo je već izazov. Kako imaš srca da izvališ da ja ne razumem horor.
    Kada bi ti mogla da zadaš nepristrasnu temu, dakle, bez podilaženja učesnicima, temu za horor pripovetku na kojoj bismo se ogledali Gul i ja, u tačno određenom roku i zadatoj dužini, prilično sam siguran da bi moj rezultat bio očigledno ubedljiviji i bolji horor. I bolja literatura. I sve ostalo bolje.
    Da, ovo je rukavica bačena u lice...




     :mrgreen:




         
    Pa, nisam baš sigurna koliko bi taj eksperiment išta oborio u mojim (radnim!) tezama. Ti naprosto imaš dovoljno empirijskog iskustva i dovoljno poznavanja žanrovskih konvencija i tropa da bez problema skucaš jednu za-ovu-svrhu-ilustrativnu horor priču. Ali ja govorim o prirodnim afinitetima, a ne o kalukisanim i iskonstruisanim modelima, a prirodni afinitet se ne može isfolirati niti sakriti, bar ne na duge staze. Jedna priča tu ne menja ništa, mi ovde govorimo o značajkama opusa, dakle, govori se o materijalu upravo sa tih dugih staza. Otud prirodni afinitet (p)ostaje jasno vidljiv u tekstu bez obzira na njegove književne manjkavosti, baš kao što se ni prirodni žanrovski deficit ne može sakriti u ma kako književno i stilski impresivnim konstrukcijama.


    Ali da se opet ne uvrediš, priznajem da ni ja nemam prirodni afinitet za Lavkraftijanu. Ja sam jednostavno isuviše racionalna da se prirodno snađem u takvoj konstrukcij (a Mića također; mislim, zamisli samo kako bi izgledale Mićine Lavkraftijane… :-D ), samo što meni izgleda lakše polazi za rukom da se divim Lavkraftijani na striktno metaforičnom nivou. Isto kao i u stvarnom živoru, uostalom: ako naiđem na frazu “rvanje sa sopstvenim demonima” garant je ne tumačim kao doslovno fizikalisanje sa zubatim i na sumpor smrdećim inkubusom, nego je prihvatam kao transkripciju duhovnog konflikta koja se najlakše dizajnira baš takvim konceptom, makar da se potencira silna neravnoteža u snagama.


    Otud sam ja zapravo veliki poklonik upravo natprirodnog horora, pa verovatno malko i pristrasna kad su sama dela u pitanju. Mislim da se Ghoul sprema najcrnje da me išamara zbog novog Barkerovog romana koji je mene (izgleda) daleko više impresionirao nego njega...  :(  Mislim, kako i ne bi, pa roman nudi odličan portret suicidalnog Lucifera… pa već to je koncept koji se pamti, dugo nakon se sve manjkavosti u romanu glatko zaborave.


    A da glavnu primedbu ne izgubim olako u digresijama – nek ostane zabeleženo da smatram kako upravo ti snosiš veliki deo krivice za mnoge zsfetove šortkomingse u ovoj analizi. Da li slučajno ili namerno, ne znam, ali uspeo si da projektuješ ogroman deo svoje percepcije na sirotog zstefa, i to ne samo kontaminirajući ga sa nezavršenom i neobjavljenom prozom… naravno, krivica je njegova, ali da si pravi urednik insistirao bi da se sve to kontaminirano izbaci. Ovako se ovaj pogovor čita kao da je iz alternativne stvarnosti, što ga čini svakako zanimljivim kao štivo ali totalno neupotrebljivim kao bilo kakav ozbiljan dokument…  :cry: :cry: :(
     

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #106 on: 13-12-2015, 11:15:52 »
    sve ovo je dosta blisko istini ili bar onome kako ja vidim istinu, osim činjenice da sam ja bilo čime kontaminirao zstefa, već obrnuto, upravo je on tražio dlaku u jajetu i našao je.
    A horor ima mnoga lica; nema pisanog traga ali ceo jedan sastanak u LK sredinom osamdesetih inicirali su drugi (braća Momčilović) i pričali o opsednutosti strahom u mojim pričama, pa čak i tamo gde ih ja nisam namerno umetao.
    Kao što sam prilično zaslužan za preusmeravanje tadašnjih mladih SF pisaca na kolosek domaćih tema i umekšavanje samog SF-a, tako sam se borio i za horor primeren tom vremenu, dakle ne obavezno natprirodan. Horor je svoje zvezdane trenutke i na svetskom nivou osamdesetih dobio upravo kroz dela bez natprirodnog horora. Pa sad ako hoćeš da osporiš moje učešće u razvijanju natprirodnog horora, neću se uopšte koprcati, ali to je samo jedan segment horora, kao što je i Lavkraftovo trabunjanje samo jedan segment. Po Gulovoj definiciji horor je i pričica iz čitanke "Đurđevak". Trećina svega što sam ja napisao glatko upada u horor, a često je to više na fenomenološkom nivou nego što su elementi strave opipljivi.
    Bilo kako bilo, ja ću iz tvog prethodnog posta izvući zaključak da si ti na neviđeno sigurna da bih ja u tom spisateljskom ogledanju protiv Gula očistio pod njime.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #107 on: 13-12-2015, 12:43:58 »
         Pa naravno da ga jesi kontaminirao, samim tim što si mu dao pristup svojim neobjavljenim delima…  :-x


    Ali to je samo vrh sante koja krši Titanike: daleko je gora kontaminacija to što si mu praktično servirao svoja viđenja ne samo proze, nego i fandoma i istorije i ko zna čega sve ne.


    Naravno, zstefova je krivica što je ta tvoja očigledno subjektivna viđenja prihvatio kao aksiome, ali ti si svakako dovoljno pronicljiv čovek da prepoznaš kako zstef naprosto ne poseduje mehanizam kritičke filtracije informacija. Neke od tvojih izjava u onom intervjuu su sasvim moguće date više kao zajebancija, jer ti umeš baš tako da se zajebavaš, ali on očigledno toga nije bio svestan, i uzeo je te izjave kao da su maltene table sa Sinaja.


    Recimo, one tvoje opaske o mržnji slovenskog, riječkog i zagrebačkog fandoma naspram Emitora, pa to je jedan tako kolosalan apsurd, da čovek naprosto ne zna dal da se smeje ili plače… a da ne govorim o kontaminaciji koja se jasno vidi iz zstefovih najava nekih izdanja, edicija i čega sve ne… čovek je očigledno tebi poverovao na reč da su ti naslovi upravo na putu u štampariju, pa je pisao tekst kao da će da izađe za nedelju dana, sve naporedo sa knjigama koje su u tekstu najavljene maltene kao objavljene… i eto, 12 godina kasnije te opaske se doživljavaju tačno kao alternativna istorija, jer skoro ništa od svega toga nije izašlo, a i ono što jeste izašlo nije onakvo kako to zstef opisuje.


    Naravno, to znam ja i par ljudi ovde, ali pitanje je šta sa ljudima koji to ne znaju? Nije baš da tvoje izdavaštvo nudi bibliografiju, jelte, iz razumljivih razloga, jelte opet: i šta sad sa tom i takvom informacijom?  Nema svrhe tražiti od zstefa da to prepravi, jer ne verujem da on uopšte razlučuje ovu našu stvarnost od one fiktivne iz njegovog teksta: on najskrenije misli da kad “objavi” knjigu u 4 ARC primerka da je ta knjiga legitimna ko i sve one što se kupe u bilo kojoj knjižari...
     

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #108 on: 13-12-2015, 12:56:36 »
    Pa sad ako hoćeš da osporiš moje učešće u razvijanju natprirodnog horora, neću se uopšte koprcati, ali to je samo jedan segment horora, kao što je i Lavkraftovo trabunjanje samo jedan segment. Po Gulovoj definiciji horor je i pričica iz čitanke "Đurđevak". Trećina svega što sam ja napisao glatko upada u horor, a često je to više na fenomenološkom nivou nego što su elementi strave opipljivi.


    Kao prvo, ti ne da si drama kvin, nego si bre rođen za kabuki!  :!:


    a kao drugo, ja se definitivno ne mislim sa tobom da natežem o tvojim zabludama koje bi do temelja iskorenile svega dve ili tri odabrane knjige. To, naravno, kad bi te sama tema dovoljno zanimala da ih i pročitaš. Ali te ne zanima, i u tome si stravično sličan zstefu, iako sam svesna da je ovaj pogovor pisan 2003će, ali ipak, on i dandanas uporno ponavlja te svoje laičke zablude iako mu je suštinska informacija bukvalno na dva klika mišem udaljena! I to je možda jedan od glavnih razloga za Ghoulovu otvorenu netrpeljivost i agresivnost u komunikaciji sa vama - ta besumučna, patološka potreba da se stvari izmišljaju, rađe nego da se čovek naprosto informiše. Jer, da - horor ima stotinu lica ali ta lica imaju i svoje fizionomije i svoja imena, i svako koga to zaista zanima eventualno ih i sazna.

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #109 on: 13-12-2015, 13:46:13 »
    I pored tvoje otvorene podrške Gulu, moraš priznati da bih ja bio daleko bolji pisac horora kada bih se tome posvetio...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #110 on: 13-12-2015, 14:05:07 »
    bio bi ti mnogo toga, kad bi se samo ozbiljno posvetio...  :)
    a "otvorena podrška" je namenjena isključivo za neke stvari koje uglavnom i Ghoul podržava, pa se često zateknemo na istoj strani. Bilo bi lepše kad bi se tu zateklo još ljudi, ali... to nam je što nam je.
    kad bi Ghoul bio voljan da ti ovako pedantno izanalizira opus, možda rezultat ne bi bio ovako grupi euforičan, ali bi bio temeljit, tačan i pouzdan, i ti to znaš baš kao i ja.
    I, ko zna: možda bi ti opus i upao celom svojom trećinom u žanr horora...  :mrgreen:

    zstefanovic

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.345
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #111 on: 13-12-2015, 14:59:29 »
    Види, Лидија... Све си опет погрешно схватила.

    Али океј. Идемо редом, насумично:

    - Прочитао сам 2003. и објављеног и (тада) необјављеног Кнежевића. И све друге изворе. И сву мршаву литературу. Гул и ти још то нисте прочитали.

    - Сви подаци и закључци су дати на основу писаних и објављених извора (пописаних на крају текста). Илустровани су цитатима десетак људи.

    - Бобан ми није суфлирао _ништа_ када сам 2003.  писао тај текст, осим пар накнадних података: колико је месеци био на студијама астрономије, да је хтео да упише драматургију... 

    - Када сам Бобану дао текст, рекао је да се већином НЕ СЛАЖЕ, али га је прихватио за књигу.

    - Књиге које су у мом поговору најављене, заиста су касније изашле: после неколико месеци "Црни цвет" у Америци (2004), после шест година "Живосахрањени" у Србији (али под измењеним насловом и у некој стотој верзији -- "Последњи Србин", 2009).

    - Адолесценција: још пре три деценије медицински је дефинисан крај адолесценције на 24 године. Зато сам ранију фазу колоквијално назвао тинејџерским добом, а развијену само као адолесценцију. Бобан у средњој школи није исто као Бобан између 19. и 24. године, рекао бих као лаик.

    - Када сам писао о различитим Бобановим обрадама истог књижевног мотива, већином НИСАМ мислио на разне верзије исте приче, већ баш на опште мотиве или замисли обрађене са различитих аспеката...

    - Није ми суфлирано ни ко је шта у клубу ЛК политички и поетички мислио у осамдесетим и деведесетим, него сам лично нашао, прочитао и цитирао. Бобан-Југословен јесте прокоментарисао фандомску нетрпељивост из Зоне А према Зони Б (Кнежевић, Бобан. "Реч уредника", ЕМИТОР, бр. 16, Београд, 1983.)

    Итд. Мрско ми је да сад тражим где сте још све у подацима омашили.

    Не, не тражим извињење.  Али би неки би могли да почну да читају ствари о којима имају јавно мишљење.

    И понављам -- не спорим ја Гулу да је обавештен за амерички хорор, али обавештен је и сваки други гик овде. Али ако хоће да се бави нашом историјом културе, нека проучи домаћи терен, па ће бити део ове дискусије.

    И немој да га браниш од његовог сазревања, није педагошки.

    ЗАКЉУЧАК: Прочитајте Бобанову књигу и видећете да је Зстеф увек у праву. Укључујући и закључке о развоју србо-југо хорора последњих 40 година. И даље стојим иза свега што сам тад записао и написао.
    Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #112 on: 13-12-2015, 15:33:18 »
    не спорим ја Гулу да је обавештен за амерички хорор, али обавештен је и сваки други гик овде.

    evo, i sa ovako zlobnim glupostima jedan doktor treba da ozbiljno raspravlja i ubeđuje se?
    ta i'te molim vas!

    jer samo zloba, ograničenost i SVESNA NEVOLJNOST DA SE NEŠTO (HOROR) SPOZNA mogu da stoje iza zstefovog upornog odbijanja da pročita jednu tako temeljnu studiju o hororu kakva je POETIKA HORORA i napokon razbije bar deo svojih amaterskih, laičkih, nestručnih, ćiriličnoguslarskih NAGAĐANJA o hororu.
    a čak i bez njenog čitanja, samo da je hteo, MOGAO JE da se upozna sa činjenicom da se ona uopšte ne bavi samo 'AMERIČKIM' hororom, kako on tvrdi u svom tipičnom faktografski neproverenom i netačnom nagađanju (onim AMERIČKIM hororom što ga 'poznaje svaki gik', ali ga ne poznaju ni boban ni zstef, uprkos tome) i da su njeni nalazi relevantni i za mnogo šire polje nego što je to angloamerički horor (jer to je polje temeljno, fundamentalno i za većinu drugog žanrovskog pisanja izvan engleskog jezika - a svakako i za žanr pisanje na srpskom jeziku, jer sav taj horor što je pisan ovde, od bobana preko skrobonje i ota do zelića naovamo svakako nije baziran na gogolju nego na angloameričkim uzorima).

    zaključak: zstef i dalje nije u pravu, kao što nikad nije ni bio u pravu po pitanju bilo čega vezanog za horor što je ikada kazao u svojim pokušajima pipanja po mraku i tvrdoglavog odbijanja da uzme lampu zvanu GHOUL.
    dakle, ko želi da bude (i ostane) slep kod očiju, kao zstef - široko mu polje, tj. mrak.

    zstefanovic

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.345
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #113 on: 13-12-2015, 15:45:39 »
    Реци ти нама:  да ли си ти прочитао књигу која се зове "Слутња андроида" и њен поговор, што је - је л' те - тема овог топика.

    Ако ниси, да ли си део разговора?
    Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #114 on: 13-12-2015, 15:52:00 »
    reci ti nama: da li si u životu, ikada, počitao ma koju knjigu koja se u celosti bavi horor žanrom, i ako jesi - koja je?
    budući da u tom pogovoru, kako vidimo u opširnim citatima, samouvereno lepiš etikete raznih žanrova, pa i horora, i uopšte bacaš se nekim pojmovima i terminima kao da ih stvarno poznaješ, mene kao doktora za horor (a i šire) zanima - s kojim utemeljenjem to činiš?


    inače, lidija je pokrenula daleko dublja i ozbiljnija pitanja nego što je to ova knjiga i njen smešni pokušaj pogovora - napis koji, kako vidimo iz ovog osvrta (i citata), predstavlja paradigmu za fanovsko-gikovsku neozbiljnost - NEOZBILJNOST KOJU TI, ZSTEF, SAVRŠENO OTELOTVORUJEŠ I PREDSTAVLJAŠ - a zbog koje žanrovi fantastike i jesu u getu (uglavnom).
    eto, i to je tema ove diskusije, i ja sam zainteresovan za tu temu, i deo sam toga, sviđalo se to tebi ili ne - a tvoje pokušaje da suziš temu ignorišem isto tako snažno kao što ti ignorišeš moje pokušaje da te krstim. :evil:

    zstefanovic

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.345
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #115 on: 13-12-2015, 17:12:32 »
    ja kao doktor za horor (a i šire) -- eto, i to je tema ove diskusije, i ja sam zainteresovan za tu temu, i deo sam toga, sviđalo se to tebi ili ne - a tvoje pokušaje da suziš temu ignorišem isto tako snažno kao što ti ignorišeš moje pokušaje da te krstim. :evil:

    Е, то ме је занимало...

    ... да  видим одакле ти порив да неупућен долазиш на овај топик који се бави конкретним човеком, опусом, књигом, поговором, епохом, културним правцима и југожанровима, за које видимо да их све на гомили слабо познајеш?

    А што се тиче твог доктората и твог генералног "познавања жанрова" (обрати пажњу - ем их помињеш у множини као да си их све на Јејлу докторирао, ем страва и ужас нису жанр), ћаскаћемо на предвиђеном месту.

    Па ћемо су ту мало пропитати и ко је дошао из фандома. И на чији терен.

    Али дотле, вратимо се теми: шта ти као "доктор хорора" мислиш о /хипо/тези да је Бобан отац модерног југословенског хорора...?

    Док ми то поштено не одговориш, немаш ауторитет овде.
    Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #116 on: 13-12-2015, 17:47:48 »
    југожанрови? :D

    jao, bre, zstef, da nema tebe i ABN-a - niko vas, takve ne bi mogo izmisliti!

    evo, ja ću spremno da priznam da čak i ne znam šta znači termin 'jugožanr' - ma, ako će te to usrećiti, priznaću da nemam pojma ni o čemu, osim nešto malo o američkom hororu - ali to ionako zna svaki gik (osim tebe i bobana) - evo, skloniću se u prikrajak, da ne smetam, bar na neko vreme, i pustiću te da se baviš itekako pronicljivim, dubokim, suštinskim stvarima koje ti je LIDIJA - u svom beskrajnom (i meni nedostižnom) strpljenju i dobroti - spočitala.

    o bobanu kao pioniru horora ću se izjasniti kad/ako ikad sednem da to sve na gomili iščitam (mada, javlja mi se da je bar pola te knjige nečitljiva) - za sada sam se bavio, i možda ću se i nadalje baviti, nekim opštim, paradigmatičnim stvarima koje proističu iz onoga što je lidija tako prodorno (i ubedljivo!) ovde iznela, a što ionako podupire ono što već mislim o tebi, tvom pisanju, stručnosti i ostalome - i to ne da bih se bavio tobom kao pojedincem, nego kao egzemplarom toga KAKO NE TREBA - odnosno, KAKO BITI ŠTETAN IZ NAJBOLJE NAMERE. ;)

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #117 on: 14-12-2015, 17:57:12 »
    Види, Лидија... Све си опет погрешно схватила.



    Smatram da nisi u pravu.
    Daleko je bliže istini reći da nisam shvatila nekih 20 do 25%, to uglavnom iz razloga koje sam već navela. Ostatak sam shvatila u potpunosti, ali smatram da je više od polovine tvojih zakljčaka suštinski kontaminirano pa otud i neupotrebljivo, a za statak ne znam tačno (jer o jugo-stripskoj sceni, recimo, ne znam skoro ništa), pa otud i ne procenjujem. Ali sumnjivo mi je i to podosta, makar samo zato što se uopšte ne pominju Bob i Macan, recimo.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #118 on: 14-12-2015, 18:13:22 »

    izvinjavam se na ovoj rascepkanosti postova ali drugačije ne može.




    - Прочитао сам 2003. и објављеног и (тада) необјављеног Кнежевића. И све друге изворе. И сву мршаву литературу. Гул и ти још то нисте прочитали.



    Ponovo jedna proizvoljnost, ponovo u svrhu diskreditovanja sagovornika...  :(
    no dobro, kad se već ne može drugačije, onda da i to rasvetlimo: što se Bobanovog opusa tiče, čitala sam sve osim prvog objavljenog romana. Prilično sam sigurna da mi ništa drugo nije promaklo osim tog roto izdanja, a ako se ispostavi da je to neistina, onda se unapred izvinjavam. Boban mi uglavnom šalje primerke zs edicija i svu njegovu prozu sam čitala uglavnom u prvom izdanju: ona ponovljena izdanja priznajem da nisam čitala, osim Crnog cveta, čiji štampani primerak imam iz Fantastične biblioteke a originalno sam čitala samo rukopis prvog izdanja.
    što se tiče korpusa kojim se baviš u ovoj pogovoru, tu zasigurno znam da nisam čitala jedino Radmilov opus, sve rane romane koji su izašli u roto biblioteci (ako neki i jesam slučajno pročitala, ne sećam se, pa se otud i ne važi) i dosta Ćuretove proze, odnosno glavninu svega što je objavio van Bobanovih izdanja.
    i to je otprilike to.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #119 on: 14-12-2015, 18:22:36 »

    - Сви подаци и закључци су дати на основу писаних и објављених извора (пописаних на крају текста). Илустровани су цитатима десетак људи.


    nikad nisam ni tvrdila drugačije.


    evo ga taj spisak


         Izvori i literatura Anđelković                Anđelković, Radmilo. „Kratka istorija“, Znak Sagite br. 8, str. 1338-1341, jun 2002, Beograd.
    Živković, 1990.           Živković, Zoran. Enciklopedija naučne fantastike 1-2. Prosveta, Beograd, 1990.
    Živković, 1994.           Živković, Zoran. „O naučnoj fantastici i hororu“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
    Jerkov, 1994.              Jerkov, Aleksandar. Nova srpska fantastika, priredili Boban Knežević i Sava Damjanov. Studentski izdavački centar, Beograd, 1994. (prikaz na preklopu omota)
    Knežević, 1983.          Knežević, Boban. Reč urednika, Emitor, br. 16, Beograd, 1983. (navedeno prema: Nedeljković, 2000.)
    Knežević, 1993.          Intervju sa Bobanom Kneževićem, Košava, br. 8, Vršac, jun 1993, str. 80-81. Razgovarao Ilija Bakić.
    Knežević, 1994.          „Nova (slipstream) srpska fantastika“, predgovor u Nova (alternativna) srpska fantastika, priredili Boban Knežević i Sava Damjanov. Studentski izdavački centar, str. 7-10, Beograd, 1994.
    Knežević, 2000.          „Usud srpske fantastike“, intervju sa Bobanom Kneževićem. Republika, br. 25, Banja Luka, 22. jun 2000, str. 44-46. Razgovarao Zoran Stefanović
    Manić                         Manić, Aleksandar. „Novi prilozi za Lazinu biografiju“, Znak Sagite br. 9, str. 1506-1508, oktobar 2002, Beograd.
    Milovanović              Milovanović, Miodrag. „Pogled unazad: 2002-1982“. Znak Sagite br. 10, Beograd, decembar 2002, str. 1702-1705.
    Nedeljković, 1994.    Nedeljković, Aleksandar. B. „Šljunak na nebu“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
    Nedeljković, 2000.     Nedeljković, Aleksandar. B. Istorija  srpske  naučnofantastične  književnosti, treće, prošireno i dopunjeno izdanje (elektronsko), Beograd, septembar 2000. godine, na sajtu Srpskog društva za naučnu fantastiku.
    Pavić, 1992.                Pavić, Milorad. „Nekoliko reči o umoru“ u: Književni portret Milorada Pavića (zbornik izlaganja sa Devetih književnih susreta „Savremena srpska proza“), urednik Veroljub Vukašinović, Narodna biblioteka Radničkog univerziteta, Trstenik 1992. (Postoji i drugo, popravljeno, izdanje iste godine, naslovljeno Pavić i postmoderna.)
    Pavković, 2001.          Pavković, Vasa. „Poruka Trifida“, pogovor u zbirci: Filipović, Dragan R., Goran Skrobonja i Boban Knežević, Trifid, Knjižara „Alan Ford“, Beograd 2001.
    Skrobonja, 1994.        Skrobonja, Goran. „Kuda idemo i šta nam se događa“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
    Fančović, 1994.          Fančović, Marko. „Slipstream ili Kako se okliznuti“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
    Periodika:                     Emitor, Alef, Orphia, Perpetuum Mobile, Znak Sagite, Gradina, Književna reč, Sveske, Reč i dr.
     

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #120 on: 14-12-2015, 18:54:19 »
    pošto je sve što sam do sada iskucala očigledno bilo uzalud, koristim ovu priliku da se ponovim i uprostim do krajnjig mogućih granica.


    - Zorane, uopšte nije bitno šta jesam a šta nisam od rečenog korpusa pročitala. Taman da nisam ama baš ništa, taman da ne poznajem Bobana uopšte, taman da nije reč o njemu nego o sasvim nepoznatom piscu iz Papue Nove Gvineje, moje zamerke stoje. Jer moje zamerke nemaju veze sa opusom, nego sa tvojom analizom, sa metodima koje koristiš i sa zaključcima koje na taj način donosiš. Jer ja ti ponavljam da se takvi zaključci ne donose na temelju neobjavljenih radova i to je prosto fakt. Jer ne govorimo mi ovde o bilo kakvim neobjavljenim tekstovima, ne govorimo o tamo nekim posthumno otkrivenim Kafkinim dnvniicma, nego govorima o komadićima raznoraznih sinopsisa koje je upravo sam pisac batalio, zaboravio i nikad im se nije vratio, posvetivši se umesto toga nekim drugim idejama i drugim svojim delima. Sam taj fakt  dovoljno govori zašto se te tekstove nije trebalo dirati, a kamoli na njima izvlačiti tako bitne zaključke kao što je baza piščeve poetike. Da je sreće, autor ti te tekstove nikad ne bi ni dao, a kad već jeste, ti si ih trebao zanemariti, da si iole ozbiljan istraživač. Umesto toga, ti sa njima radiš ovo:



    Quote


         Romansijer Autorova interesovanja za duže i složenije forme, po ličnim svedočenjima, postojala su već od prvih omladinskih pokušaja. Zanimljivo je da rani pokušaji imaju jaku dramsku strukturu i da ne deluju srodni adolescentskim delima, koja imaju više od toka svesti, atmosfere i hipertrofirane idejnosti.
    Dajemo ovde mali pregled, a radi jasnosti, pod romanom smo podrazumevali sva duža dela koja imaju dve ili tri dramske kičme, nezavisno od broja stranica.
    U prvom pokušaju, još kao srednjoškolac, napisao je 1975. nekih 90 strana romana o doživljajima dvojice crnaca u Africi, nadahnut avanturističkim romanima, a posebno Tarzanom. Nešto kasnije se okreće naučnoj fantastici pod uticajem sovjetskih pisaca i piše roman o putovanju Rusa na Veneru. Sam autor za oba romana kaže: „sve su to bili više nego početnički pokušaji“. (Knežević, 1993.)
    Sa devetnaest godina (1978) piše roman Noć meteora o dolasku vanzemaljaca u Vlasinu, selo Brod (sic, prvo veće rušenje Zoranovog zakona), i njihovom susretu sa mladim istraživačima-astronomima.
    Tek četvrti pokušaj, 1979, ishoduje završenim romanom: Veliki krug, o automobilskim trkama budućnosti, sa određenim sličnostima Šeklijevom romanu Immortality, Inc. (1958). Po nepotvrđenim informacijama koje su stigle do Kneževića, veruje se da je deo romana objavio Žarko Milenić 1982. u svom fanzinu u Brčkom.
    Peti roman, Čuvar (1981), već je bio dug 325 strana. Epopeja o osvajanju svemira, sa određenim klarkovskim uticajima, bila je i prvi veliki prelom za dvadesetdvogodišnjeg autora, jer je najavljeno da će roman izaći u kultnoj ediciji „Kentaur“, o čemu svedoči i oglas u „Politici“ 1983. (Roman će tek 1986. biti objavljen, ali kod drugog izdavača, skraćen, sa drugim naslovom i pod pseudonimom.)
    Smrt na Neptunu (1986). Novosadski „Dnevnik“ u svojoj roto-ediciji X-100 objavljuje skraćenu verziju romana Čuvar iz 1981, pod pseudonimom Endrju Ozborn (Andrew Osborne).[1]
    Između pisanja Čuvara i izlaska sledećeg, Crnog cveta, proteklo je više od deset godina. I pored velikih izdavačkih i uredničkih obaveza, a ponekad i skoro potpunih spisateljskih prekida (poput 1984-1988), autor je u više navrata, po sopstvenom priznanju, daleko bio odmicao sa novim romanima. Nijedan nije dovršen, a njihovi delovi su se pojavljivali po konkursima i periodici u obliku priča, noveleta i ciklusa.
    Od romana Demon straha (1982) napisano je šest poglavlja, a delo pripada važnom autorovom ciklusu o strahu. Ratni i hororski triler, psihološka drama i melodrama, smeštena u alternativnu stvarnost, čak paralelni svet. Istoimena ranija priča predstavlja jezgro romana, a kasnija priča Hoda kao čovek je preuzela zaplet iz jednog poglavlja romana.
    Beogradski gambit (1988). Nezavršeni, proročki roman alternativne istorije o raspadu SFRJ i postjugoslovenskom Beogradu. Radni naslovi su bili i Bitka za Beograd i Zapadni Beograd. Stilski je drugačiji od prethodne „strah-faze“, sa izraženijom akcionom i trilerskom dramaturgijom, kao i neuporedivo tvrđim stilom. Priča Valcer na lepom plavom Dunavu poglavlje je ovog romana, dok priča Naselje Sunca pripada istom svemiru. (Ovaj roman, kao i naslovna strana prvog Tamnog vilajeta iz 1988, koju je oblikovao dugogodišnji Kneževićev saradnik Dobrosav „Bob“ Živković, skoro su neposredno prorokovali postjugoslovensku krizu i bombardovanje Beograda od strane NATO-a 1999, što je još jedan dokaza za prekognitivnu, prozorljivu funkciju naučne fantastike koju realizam i postmoderna nemaju.)
    Crni cvet (1992). U jednoj paralelnoj Srbiji kasnog XIV veka, nejaki kraljević ima priliku da kroz demonske sile stekne snagu i autoritet. Epska fantastika i alternativna istorija, čvrsto oslonjena na srpsku književnu tradiciju, ali sa određenim poetičkim i strukturnim inovacijama netipičnim za epsko i bajkovito: tok svesti, paralelna struktura poglavlja, nota strave i užasa.... Jezgro romana je napisano 1988. kao noveleta, novela je napisana 1992, a objavljeno kao roman kod beogradske „Prosvete“ 1993. godine. (I mesto u kategoriji novele na konkursu „Znaka Sagite“ za 1992; nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolji domaći roman 1993.)
    Čovek koji je ubio leptira (1996). Grupa savremenih Beograđana je prisiljena da se u jednom pseudomaterijalnom svetu, praktično prividnoj stvarnosti, suoči sa zadacima-iskušenjima, ali i sopstvenim ograničenjima i frustracijama. Akciona naučna fantastika sa elementima epske. Roman je deo većeg ciklusa, a zbog tog nedostatka šireg konteksta je i kritikovan u nekim aspektima. Zbog naslova je očigledna veza sa istoimenom ranom pričom, ali ona nije jasna dok autor ne objavi sve nameravano iz povezanih ciklusa. Neki narativni i idejni elementi (poput prividne stvarnosti) povezuju ovaj roman sa pričom Protiv Irvinga.
    Živosahranjeni je neobjavljeni roman alternativne istorije u kojoj se raspad SFRJ desio 1984. godine. Paralelni miljei su mitizovane Bosna i Amerika, praktično procepi između svetova, a pojavljuje se i Malbaša (videti belešku o priči Ritam straha). Ovo je naučna fantastika sa elementima strave i užasa, a direktno se nadovezuje na autorovu „strah-fazu“ ranih 1980-ih. Pored toga, roman sažima praktično sve dosadašnje tematske i misaone linije autora. Ako je dozvoljeno već sad poturiti rani lični utisak na osnovu jedne od rukopisnih verzija rekli bismo da roman, mada ima poslovično morbidni naslov, pripada najuspešnijim autorovim delima, a nije isključeno da bi mogao biti i značajan roman srpske i jugoslovenske fantastike, ako zadrži svežinu i britkost nakon hirurgije svih revizija.
    Upoređen sa dole opisanim pripovedačkim opusom, ovaj šturi pregled autorovih romana postavlja pitanje pripovednih konstanti i jednog većeg kontinuiteta kod našeg autora.
     













    i ne, ovo NE SPADA u onih 25%; ovo razumem, samo smatram da je pogrešno. veoma.






    - reci mi da li iko normalan, u bilo kojim normalnim okolnostima, može da pomisli da je ljudsko biće od 24 godine - adolescent? Ja ne znam šta si ti to čitao, ja čak i ne tvrdim da ti to nisi negde pročitao, ali brate mili, zakon nas obavezuje da ljudsku individuu najkasnije na 21-vi rođendan smatramo legalno odraslom, sa svim pravima i obavezama koje joj uz to sleduju, pa ako se ispostavi da ta individua ipak NIJE psiho-fizički dorasla tom statusu, e, onda se na nju referišemo drugačijim (malko stručnijim) terminom, nikako "adolescentom". Mislim da je bilo nužno to imati na umu, za potrebe ovog rada: otud, ja ne znam šta si ti mislio da kažeš, ja samo znam šta si ti rekao, otud ovaj iskaz spada u onih meni nerazumljivih i neshvatljivih 25% procenata, a ako se ispostavi da sam zbog toga pogrešna ciljna grupa, onda dobro.




    - najveći problem koji se tiče ovog teksta, problem koji ilustruje i gore citirana lista materijala kojim si se koristio je -  ti naposto ne razlučuješ primarnu od sekundarne informacije. Otud, ti se obema jednako služiš kao sasvim ravnopravnim gradivnim materijalom: tebi ima jednaku informacionu vrednost jedan unos iz enciklopedije taman koliko i nečija kafanska rekla-kazala čičapričapriču. Sa takvim pristupom može se dobiti samo jedna stvar, a to je - štivo možda zabavno za čitanje, ali bez ikakve upotrebne vrednosti. A fakt da je ovo štivo čitalo bog zna koliko ljudi od 2003-će naovamo, fakt da su mnogi od tih ljudi školovani i načitani, da su doktori i magistri i bog dobri zna šta sve ne pride je - meni užasavajući. i poražavajući. skroz. sasvim.
    i to je to, dalje od toga stvarno nemam više ništa da kažem.

    Albedo 0

    • Guest
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #121 on: 14-12-2015, 20:44:34 »
    Načelno nije uopšte samopodrazumijevajuća takva podjela na primarne i sekundarne informacije. Moraju da postoje razlozi koji će neki kafanski intervju učiniti sekundarnim, on apriorno može biti i primaran izvor, kvalitetniji i informaciono vrijedniji izvor.

    Na stranu kvalitet predgovora, pa nije to pisac od prije sto godina već živ fenomen.

    zstefanovic

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.345
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #122 on: 15-12-2015, 00:03:10 »
    Лидија,

    Боб — колико год изванредан ликовни уметник — није битан за ову тему, јер је реч о драматургији стрипа. Он нема обимних СФ стрипова.

    Мацан је наравно, битан (можда најбољи стрипски сценариста наше епохе у „Региону“), али он је практично моја генерација -- он је озбиљније дебитовао код Бобана и тек касније дао своја врхунска дела. Ја сам овде писао о претходној деценији и генерацији. (А о Мацану сам говорио на другим местима, и то не једном.)

    ____________________________________

    Године 2003. сигурно ниси могла да читаш све Бобаново – тад је пола прича и Последњи Србин још било необјављено.
    ____________________________________

    Quote
    „Jer ja ti ponavljam da se takvi zaključci ne donose na temelju neobjavljenih radova i to je prosto fakt.“

    Aко су управо ти необјављени радови (приче) тема текста и књиге, онда њима морам да се бавим. А романе сам морао сумарно да поменем, јер су неки од њих постали кратке приче, а повод текста је приповедачки опус.
    ____________________________________

    Што се адолесценције тиче, чини ми се да те збуњује колоквијална нијанса на енглеском. Да појасним: медицински се поклапају изрази Late Adolescence/Young Adulthood (Ages 18–24 years):

    Код нас:
    1) предадолесценција или претпубертет (11/12 до 13/14 год.);
    2) рана адолесценција или пубертет (13/14 до 17/18 год.);
    3) касна адолесценција или омладинско доба (17/18 до 20/23-24 год.).

    ____________________________________

    Quote
    „tebi ima jednaku informacionu vrednost jedan unos iz enciklopedije taman koliko i nečija kafanska rekla-kazala čičapričapriču.“

    У овом случају - да. То у енциклопедији је о Бобану написао Бобанов први шеф и суоснивач ЛК – Зоран Живковић. Као што је после исти човек говорио о хорору у клубу, па нам је Емитор пренео транскрипт. Мени су то извори прве врсте.

    Методски нисам могао много да погрешим. Узео сам примарне изворе и поређао их, слика се сама појавила. Колико год да је Бобана збунила, а тебе саблазнила.

    Ја све то разумем. Ово је најобимнији и најдетаљнији текст о иједном писцу из круга Знака Сагите. Нормално је да макроплан покаже скривене обрасце.

    ____________________________________

    Ти Бобану кажеш:

    Quote
    kad bi Ghoul bio voljan da ti ovako pedantno izanalizira opus, možda rezultat ne bi bio ovako grupi euforičan, ali bi bio temeljit, tačan i pouzdan, i ti to znaš baš kao i ja.
    I, ko zna: možda bi ti opus i upao celom svojom trećinom u žanr horora...

     :-D

    Ево, понудио се Гул да почне да ради свој самопроглашени посао и у овом случају.

    Ја то једва чекам. Без икакве ироније.
    Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #123 on: 15-12-2015, 00:39:30 »
    najviše bih voleo da me zaobiđe gorka čaša bavljenja srpskom horor prozom - ali, pošto ne vidim da iko drugi namerava da se time bavi, izgleda da ću ipak morati ja.
    samo što mi to nije u vrhu prioriteta, imam preča posla zacrtana za iduće dve godine.

    ja ionako više volim da se bavim mrtvim autorima, onda kad im je opus zaokružen.
    tako da će i boban morati malo da sačeka. ;)

    Kimura

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.896
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #124 on: 15-12-2015, 01:12:50 »
     :(


    Iako mi je nadmetanje u pisanju priča mnogo zabavnije, nadala sam se da će Ghoul prihvatiti makar ZStefanovićev izazov!


    I kako možeš ti, ne tako mladi čoveče, uvereno čekati da se zaokruži opus?!
    Istina je da je Boban stariji, ali ne ide to uvek po redu, znaš. Možda ćeš uveliko polagati račun Lavkraftu dok on još prepravlja nove, izmenjene i poboljšane verzije svojih dela!




    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #125 on: 15-12-2015, 05:27:17 »
    Лидија,

    Боб — колико год изванредан ликовни уметник — није битан за ову тему, јер је реч о драматургији стрипа. Он нема обимних СФ стрипова.

    Мацан је наравно, битан (можда најбољи стрипски сценариста наше епохе у „Региону“), али он је практично моја генерација -- он је озбиљније дебитовао код Бобана и тек касније дао своја врхунска дела. Ја сам овде писао о претходној деценији и генерацији. (А о Мацану сам говорио на другим местима, и то не једном.)

    ____________________________________
    /quote]






    Zorane, ja sam se ogradila da o toj sceni skoro ništa ne znam, otud ništa i ne sporim. rekla sam samo da mi je bilo krajnje sumnjivo pri čitanju.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #126 on: 15-12-2015, 05:34:51 »
    ____________________________________

    Године 2003. сигурно ниси могла да читаш све Бобаново – тад је пола прича и Последњи Србин још било необјављено.
    ____________________________________




    ja sam se precizno izrazila u svom postu, ali tebi to malo znači, izgleda, pa moram da ponavljam: Bobana znam 3 decenije. Za bilo koju tačku u tom vremenu, mogu reći da sam prilično apdejtovana po pitanju Bobanovog privatnog i generalnog izdavaštva. ali OBJAVLJENOG izdavaštva. za svrhe ovog rada to je trebalo biti doboljno. ali nije, u tome i jeste problem. To što ti pričaš o Poslednjem Srbinu u ovoj knjizi, to skoro da nema veze sa knjigom koju sam ja čitala. i u tome je problem, samo ga ti ne vidiš.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #127 on: 15-12-2015, 05:45:50 »
    ____________________________________

    Quote
    „Jer ja ti ponavljam da se takvi zaključci ne donose na temelju neobjavljenih radova i to je prosto fakt.“

    Aко су управо ти необјављени радови (приче) тема текста и књиге, онда њима морам да се бавим. А романе сам морао сумарно да поменем, јер су неки од њих постали кратке приче, а повод текста је приповедачки опус.
    ____________________________________





    ali ti se NE BAVIŠ tim neobjavljenim radovima, ti se ne baviš ni onim objavljenim, ti se prozom ne baviš uopšte! ti za svaki "naslov" nudiš dve-tri rečenice sastavljene u diskursu omladinske lektire, bez obzira da li govoriš o par nakuckanih pasusa nikad završene priče ili o tako kompleksnom romanu kao što je Crni svet. ti se u tom radu "baviš" nečim sasvim drugim, nečim što nema veze sa prozom, niti sa Bobanovim opusom, nego prosto koristiš taj opus zarad promidžbe svoje teze, agende, visoko subjektivne perspektive sveta, Srbije, "titoizma", čega li god. zato se i baviš neobjavljenim, nedovršenim i praktično nepostojećim "tekstovima", jer tu se lakše "pronalazi" ono što tebi zapravo treba. kao što američki tv evanđelisti "pronalaze" parčiće drveta, eksera, kostiju, zna se već čega.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #128 on: 15-12-2015, 05:46:57 »
    ____________________________________

    Што се адолесценције тиче, чини ми се да те збуњује колоквијална нијанса на енглеском. Да појасним: медицински се поклапају изрази Late Adolescence/Young Adulthood (Ages 18–24 years):

    Код нас:
    1) предадолесценција или претпубертет (11/12 до 13/14 год.);
    2) рана адолесценција или пубертет (13/14 до 17/18 год.);
    3) касна адолесценција или омладинско доба (17/18 до 20/23-24 год.).

    ____________________________________



    dobro.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #129 on: 15-12-2015, 05:58:56 »
    ____________________________________

    Quote
    „tebi ima jednaku informacionu vrednost jedan unos iz enciklopedije taman koliko i nečija kafanska rekla-kazala čičapričapriču.“

    У овом случају - да. То у енциклопедији је о Бобану написао Бобанов први шеф и суоснивач ЛК – Зоран Живковић. Као што је после исти човек говорио о хорору у клубу, па нам је Емитор пренео транскрипт. Мени су то извори прве врсте.



    pa to, tako reci! nemoj mi tvrdiš da se "baviš prozom"! jer da se baviš prozom, bila bi ti dosta sama proza! pa još k tomu ona objavljena! ali ti se baviš istorijatima, svakakvim i svačijim, i u tim uslovima naravno da su ti dragocene sekundarne informacije, ali ne one o godini rožđenja tvog subjekta, nego o drugim stvarima koje samo "svedoci" mogu da ti saopšte. jer da se ne lažemo, svi izvori primarne informacije sa tog spiska su korišteni uzgredno i maltene bespotrebno, tek da bi se mogli dodati listi. zanimalo me da saznam za šta si to konkretno Pavića trebao, i ispalo je da je to ovo:   


       
    Quote
      po svojoj funkcionalnosti zbirka ima i prostu argatsku ulogu važnog izdanja u važnom momentu za samog Kneževića, zbog prelomne tačke na kojoj se autor nalazi, i gde je nužnost rasterećenja od prethodnih naslaga važnija od trenutne društvene recepcije. Reč je o mentalnom oslobađanju, tom suštinskom interesu svakog stvaraoca, onako kako je Milorad Pavić vrlo lično opisao u jednom od ključnih autopoetičkih eseja srpske književnosti, Nekoliko reči o umoru. (Pavić, 1992)




    Zorane, ovo je nominalna, kvazi-upotreba primarne informacije. ako ti toga nisi svestan, onda nema svrhe da ti ja išta dalje objašnjavam. ja nemam ništa lično protiv tebe, zaista, mislim da si okej čovek, kad se sve zbroji i oduzme, i mislim da jesi dobronmeran, i cenim tvoj entuzijazam i sve u tom smislu, zaista. žao mi je što se retko nalazim u situaciji da to i pokažem, a ne samo deklarišem. ali ja moram da ti kažem - ovo je zaista bespotrebna, apsolutno bespotrebna amaterizacija domena koji je ionako dovoljno stigmatizovan i ignorisan. ja shvatam da je ovo pisano ranije, ja se dobro sećam kakva je situacija onda bila ali - danas to više nije tako. danas možeš da pribaveš SVE što ti treba, svu primarnu informaciju koja se tiče žanrova, knjiženosti i literature općenito. otud mi se ovaj tekst čini kao svojevoljno ostajanje u nekoj vremenskoj petlji u kojoj se možemo i dalje ponašati kao da na svetu nema informacije osim one koju sami izrvamo iz moždanih vijuga. a to je pogrešno, skroz.
    no dobro, pošto vidim da nisi u stanju da me ispravno shvatiš, onda neka na tome i ostane. 



     

    varvarin

    • 5
    • 3
    • Posts: 3.423
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #130 on: 15-12-2015, 12:01:22 »
    Nešto me muči dok čitam ove sttranice, a imam problem da to pretvorim u reči.  Onda, posle vrlo kratkog guglanja:


    https://sh.wikipedia.org/wiki/Primarna_literatura

    Primarni izvori se razlikuju od  sekundarnih  koji često citiraju, komentiraju ili su građeni na primarnim izvorima, no termin primarni i sekundarni je relativan te ovisi o kontekstu u kojemu je rabljen.

    http://opusteno.rs/analiza-dela-f158/analiza-dela-o-kostani-borisav-stankovic-t23926.html

    Impresionistička kritika: U ovoj vrsti  kritike osnovno je impresija (utisak) koje je književno delo ostavilo na kritičara.Sve izlaganje podređeno je utisku pa kritičar, u žaru utisaka i oduševljenja,  zaboravlja na književno delo, i govori isključivo o sebi, o svojim doživljajima,  čak i o svojim razmišljanjima koja su pokrenuta  književniom delom. Subjektivnost je naglašena, lični stav je dominantan, emocije su snažne... Takva kritika nema oblik diskurzivnog izlaganja, nego oblik umetničkog kazivanja – više je književno imetničko, a vrlo malo ili nimalo naučno delo.  To ne znači da impresionistička kritika nema  teorijsku (naučnu) vrednost:  pruža neka lucidna zapažanja, ukazuje na zanimljive postupke i umetničke probleme.
    Ono što je najvažnije, ova kritika pokazuje kako je književno delo primano u određenom  vremenu – to su činjenice koje služe istoriji recepcije jednog pisca i njegovog dela... Negovali su impresionističku kritiku  Jovan sklerlić, Marko Car, Branko Lazarević, Isidora Sekulić...




    Odnosno, kako davno započe svoju  kritiku nekog pozorišnog komada  jedan teoretičar pozorišne umetnosti:  "Govoriću vam o sebi povodom Šekspira..."   A ni  to nije tako loše.

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #131 on: 15-12-2015, 12:44:50 »
    Prvo sretanje Lidije i mene u ovom veku proteklo je pored ostalog i u tome da mi je poklonila nosoroga, kao ukaz na moju tvrdoglavost.
    Evo ga to nosorokče...



    Ali zapravo je ona najtvrdoglaviji stvor koga znam. U mimohodu kraj nje nosorozi puze u strahu da ne privuku njenu pažnju.
    U nekom od postova gore pomenula je svoju potpuno pogrešnu percepciju "Poslednjeg Srbina", a meni je to dokaz da je nešto u njenoj viziji domaće proze izvitopereno.
    Pominjati tiraže kao znak bilo čega povezanog sa kvalitetom literature je irelevantno; ima dovoljno primera da su neka dela, prvobitno štampana u jednocifrenom broju primeraka stekla besmrtnost, a neka druga, hiperpopularna u svoje vreme, naprosto zaboravljena.

    Ja sam se ne slažem sa mnogim stavovima koje je zstef izneo, ali razumem njegovu potrebu da u jednoj ovakvoj knjizi plasira ovakav tekst sa onakvim tezama. Ne pretenduje on da je tačan u svemu, posebno što se on dosta bavi IF (nemamo reč za to) situacijama, ali kao što varvarin gore napisa, sve je to legitimno. Ne treba mu seći glavu što je uradio jedno a ne drugo, niti mu treba suditi aršinima za prvo kada je on radio drugo.

    Neko je ko ekspert i doktor za određenu oblast ima obavezu da koristi određeni istraživački i misaoni proces, ali ja nemam; niti za zstef ima. Mi verovatno nećemo iznedriti prikaz koji će zavrediti akademsko priznanje, ali ćemo upravo zbog te nesputanosti, napipati, dosegnuti i razotkriti nivoe koji uobičajenim postupcima ostaju skriveni.
    I umesto da nas postojanje različitih pristupa tumačenju istog fenomena raduje, mi se gložimo oko svake sitnice.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #132 on: 15-12-2015, 13:14:01 »
    U nekom od postova gore pomenula je svoju potpuno pogrešnu percepciju "Poslednjeg Srbina", a meni je to dokaz da je nešto u njenoj viziji domaće proze izvitopereno.



    netačno. ja "gore" nisam pomenula svoju percepciju, nego samo prenela upravo zstefovu, koji je i sam izjavio da je roman "živosahranjeni" objavljen pod drugim imenom i u nekoj stotoj verziji.





    Pominjati tiraže kao znak bilo čega povezanog sa kvalitetom literature je irelevantno; ima dovoljno primera da su neka dela, prvobitno štampana u jednocifrenom broju primeraka stekla besmrtnost, a neka druga, hiperpopularna u svoje vreme, naprosto zaboravljena.



    opet netačno. ja nisam pominjala tiraže, a još manje ih uzimala za ikakav pažnje vredan reper: ja sam se tu referisala na vrlo neobičnu politiku registrovanja knjige, tek da se na listi narodne biblioteke (i autorovoj bibliografiji, naravno) prikaže kao postojeća, a same knjige nema ni od korova, čak ni u minimalnom tiražu.





     Ne treba mu seći glavu što je uradio jedno a ne drugo, niti mu treba suditi aršinima za prvo kada je on radio drugo.


    straobalno netačno. ili naprosto nemaš pojma kako seča glave zapravo izgleda... a za aršine neću ni da se ponavljam, jer vidim da nema vajde ionako. 





    I umesto da nas postojanje različitih pristupa tumačenju istog fenomena raduje, mi se gložimo oko svake sitnice.



    kolosalno netačno, jer ovo niti je pravo gloženje, niti je istina da na mojoj strani nema radosti zbog knjige, a ponajmanje je istina da ja ovde imam bilo kakvu prednost. naprotiv, sva prednost je na vašoj strani, vi pišete šta vas volja, objavljujete šta vas volja i kreirate horizont očekivanja koji uglavnom samo vama odgovara.
    ja mogu tu da pariram samo na ovaj način, sa minimumom impakta (zapravo, bez ikakvog impakta uopšte, da se ne lažemo) i da te posle slušam kako mi godinama kukumavčiš o seči glava i koječemu nečem.
    ali fakt ostaje da bez ovakve moje opozicije ne bi bio ništa jači, samo bi bio... malko usamljeniji.  :mrgreen:
    a sad stvarno moram da gibam, sutra je praznik.


     

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #133 on: 15-12-2015, 14:20:58 »
    Pominjati tiraže kao znak bilo čega povezanog sa kvalitetom literature je irelevantno; ima dovoljno primera da su neka dela, prvobitno štampana u jednocifrenom broju primeraka stekla besmrtnost, a neka druga, hiperpopularna u svoje vreme, naprosto zaboravljena.

    aha.
    a bilo je primera i da neko napiše sva svoja glavna dela dok još nije izašao iz te široko shvaćene adolescencije (koju zstef računa do 24. godine) - eto, recimo, REMBO (ne rambo, bobane! REMBO! pesnik!) - pa prema tome, ako je mogo rembo, može i boban. valjda mu zato zstef izučava te maloletne radove.

    a sad stvarno moram da gibam, sutra je praznik.

    čekaj bre, sv. nikola je tek u subotu! :)

    Mica Milovanovic

    • 8
    • 3
    • *
    • Posts: 8.144
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #134 on: 15-12-2015, 15:37:44 »
    Hm. Svetski dan nosoroga (22. septembar), Svetski dan žirafa (21. jun) i Svetski dan majmuna (k vragu, zamalo  :evil: - 14. decembar) već prošli...
    Mica

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #135 on: 15-12-2015, 15:49:53 »
    Mića po običaju konstruktivan...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Mica Milovanovic

    • 8
    • 3
    • *
    • Posts: 8.144
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #136 on: 15-12-2015, 15:52:42 »
    Uvek na raspolaganju...
    Mica

    Mica Milovanovic

    • 8
    • 3
    • *
    • Posts: 8.144
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #137 on: 15-12-2015, 16:01:12 »
    BTW, mene kao predstavnika u međunarodnim telima vezanim za vode pokušavali da poduče teoriji pregovaranja.
    Prvo što su istakli, conditio sine qua non, jeste da obezbedite da vi i onaj s kim pregovarate pod određenim pojmom podrazumevate isto.
    Ako se to ne učini, nema pregovora; odnosno, možete pregovarati, ali kad završite pregovaranje gotovo da nema šansi da to sprovedete, jer svako od vas uglavnom protumači nejasne pojmove na način koji mu odgovara.
    I onda jovo-nanovo...

    Mica

    Гражданка Шульц

    • 4
    • 3
    • Posts: 7.051
    • ведьма
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #138 on: 15-12-2015, 16:07:02 »
    Quote from: varvarin
    Odnosno, kako davno započe svoju  kritiku nekog pozorišnog komada  jedan teoretičar pozorišne umetnosti:  "Govoriću vam o sebi povodom Šekspira..."

    Genijalno!!!!!!! xjap

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #139 on: 16-12-2015, 05:48:24 »
    BTW, mene kao predstavnika u međunarodnim telima vezanim za vode pokušavali da poduče teoriji pregovaranja.
    Prvo što su istakli, conditio sine qua non, jeste da obezbedite da vi i onaj s kim pregovarate pod određenim pojmom podrazumevate isto.
    Ako se to ne učini, nema pregovora; odnosno, možete pregovarati, ali kad završite pregovaranje gotovo da nema šansi da to sprovedete, jer svako od vas uglavnom protumači nejasne pojmove na način koji mu odgovara.
    I onda jovo-nanovo...






         Paaa… ne znam baš da li bi to rešilo problem. Ne mislim da kažem kako ti savet ne valja, daleko bilo, naravno da valja, nego hoću da kažem kako nerazumevanje (bar moje) prevazilazi čisto pojmovnu zbrku.

    Na primer, ja ne shvatam kako je opšte moguće analizirati samo delove proze: po meni, za analizu je neophodno prepoznati delo kao celinu. Ko misli da nije tako, nek krene sa čitanjem novog romana - bilo kojeg i bilo čijeg, samo da za taj roman nema predznanja i spojlera - pa nek slobodno pokuša da nakon prvih par poglavlja donese neke važne, suštinske zaključke o delu, a onda nek dovrši roman, pa nek na kraju proveri koliko je bio u pravu…

    Pretpostavljam da to nije sasvim nemoguće, ako se analiza pravi nakon tačke na kojoj je startovao sam zaplet, ali svejedno, to je izvodljivo samo kod šablonskih romana sa krajnje predvidivom završnicom… svi ostali modeli su prilično neprepoznatljivi u tako ranoj fazi romana. Znači, neko formalno zaokruživanje u celinu je ovde bilo ipak neophodno. Ali to otvara pitanje - ko tu zapravo treba da zaokružava celinu? Da li sam Boban tu daje sinopsis za nenapisani ostatak svog romana, ili ga sam zstef pretpostavlja bez ikakvih autorovih sugestija? Štagod bilo, meni i jedno i drugo izgleda jednako proizvoljno, jer meni to prevazilazi i sam tekst i sam impresionizam, meni je to proizvoljno taman koliko i gatanje iz dlana ili kafenog taloga… ja tu ne prepoznajem nikakva pravila, i nije mi jasno kako uopšte može da ih bude: dakle, poznavanje imena za taj fenomen neće mi nimalo objasniti mehanizam samog fenomena.

    Isto važi za sistem vrednosti u kom su Bobanova menjanja originalnih izdanja rezultat njegove težnje za savršenstvom: kad bi to zaista tako bilo, onda bi Boban bukvalno bio jedini pisac na svetu koji gaji takvu težnju, a ja pouzdano znam da to nije slučaj, otud ne razumem taj sistem vrednosti uopšte.

    Stvar je u  tome što ja mogu da prihvatim nekonvencionalane pristupe kad je o samoj prozi reč, ali ne i u teorijskom domenu: verujem da zstefa ta njegova specifičnost percepcije itekako dobro služi u proznim delima (ne znam zasigurno jer ista nisam čitala), ali u analitičkom delu književnosti taj je talenat od male vajde, pa taman mi njega zvali “impresionistička kritika” ili kako li nam već drago…

    Ali opet ponavljam, ja ne sporim da tekst ima svoju zabavnu vrednost, ja samo sporim onu upotrebnu. A šanse su da će biti korišten upravo u tom maniru, jer on poprilično liči na tekst formalne analize, i po formi a donekle i po sadržaju.  Meni je taj tekst pomalo kao kulise na filmskom setu: ako im se pristupi pod određenim uglom, one zaista mogu da izgledaju kao prava zdanja. Tako da, ako baš tražimo adekvatan termin, onda meni “Potemkinova sela” tu prilično dobro zvuče.
     


    (ps. praznik je Dan Pomirenja...  :mrgreen: )

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #140 on: 16-12-2015, 06:28:39 »
    Ako je zstef našao četiri različita pokušaja da se piše o istoj temi, pravilno je zaključio da je mladi autor u nastajanju neko vreme bio opsednut tom temom. On ne vrednuje te radove, koristi ih samo kao posredan okvir da uđe u glavu autora, pa s te strane ja stvarno ne vidim zašto je to toliki problem. Uostalom, neko je rekao, da se o ljudima može mnogo više saznati iz prekopavanja po njihovom đubretu nego boravkom u njihovom staništu.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #141 on: 16-12-2015, 06:50:23 »
    Ako je zstef našao četiri različita pokušaja da se piše o istoj temi, pravilno je zaključio da je mladi autor u nastajanju neko vreme bio opsednut tom temom. On ne vrednuje te radove, koristi ih samo kao posredan okvir da uđe u glavu autora, pa s te strane ja stvarno ne vidim zašto je to toliki problem. Uostalom, neko je rekao, da se o ljudima može mnogo više saznati iz prekopavanja po njihovom đubretu nego boravkom u njihovom staništu.


    u tri rečenice tri pune omaške...  :lol:


    1. opsednutost temom se ne zaključuje na temelju 4 različita ali nedovršena pokušaja: za opsednutost temom potrebno je imati bar dvaput toliko završenih. jer da si zaista bio opsednut tom konkretno temom, ti bi nešto od svega toga i završio, zar ne? opsednutost to podrazumeva, a nezavršenost podrazumeva upravo suprotno - podrazumeva nezaiteresovanost temom.


    2. on itekako vrednuje radove, a preko tog vrednovanja vrednuje i samog autora, samo što ti to ne prepoznaješ, verovatno namerno, jer ti rezultat tog vrednovanja intimno prija.  :twisted:


    3. n znam ko je rekao to o đubretu, verovatno neki policajac  :mrgreen: , ali čisto sumnjam da je pri tom mislio na aranžirano đubre, u smislu da vlasnik đubreta sam procenjuje i odlučuje koji komad đubreta je podesan da se gleda a koji nije... što si ti upravo uradio, kad si mu predao opus nezavršenih dela. Jer, šta ako su tu nedostajali neki ključni komadi, koje si vremenom izgubio? (bilo je to pre-kompjutersko vreme, sasvim je moguće da si zagubio dosta toga...) I šta ako si mu dao potonje verzije koje se suštinski razlikuju od originalne postavke? (i to je sasvim moguće, ti si poznat po čestim alteracijama...) I šta ako si mu omaškom dao neki komad proze datiran kao iz post-adolescentskog perioda (što je po njemu minimum 25ta godina) a taj pokušaj si zapravo stavio na papir u svojoj 14toj? (A to je vrlo moguće, jer čak i tvoja objavljena dela su datirana najmanje deceniju pre datuma štampe...) dakle, kako znati da je njegovo vrednovanje tvog vedrog i mračnog perioda iole tačno?


    dakle... vidiš moju dilemu...  :(

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #142 on: 16-12-2015, 07:00:36 »
    Ali postoje i tekstovi koje je pročitao i odbacio i ne pominje ih; postoje završene priče koje nisu ušle u knjigu.

    Što se opsednutosti tiče, postoji motiv koji variram na različite načine od 1979. godine do 2009, dakle punih 30 godina. Nezavršen je i nedorečen jer možda nisam u stanju da to uradim, ali svakako ukazuje na određenu opsednutost. Dopustimo da postoje različite vrste opsednutosti, ne mora svaka rezultirati ishodom koji ti izgleda smatraš da je jedini logičan.

    A što se prijanja tiče, naravno da mi više prija neko ko se udubio u moje pisanije i dosegao nivoe koji su tu za pažljive čitaoce, nego neko ko zbrza knjigu i uspe da ispusti osnovni ton dela...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #143 on: 16-12-2015, 07:05:52 »
    Ali postoje i tekstovi koje je pročitao i odbacio i ne pominje ih; postoje završene priče koje nisu ušle u knjigu.


    tek to je najopasnija moguća varijanta...  :(  to znači da ste obojica aranžirali materijal, i uvrstili samo ono što vam odgovara...


    Bobane, bolje da ovde staneš... Miranda warning i tako to...  xwink2

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #144 on: 16-12-2015, 07:15:48 »
    Ja sam počeo da pišem prvi roman sa devet godina... taj rukopis je izgubljen, pa nije bio u razmatranju... a od tih prvih radova nekih 6-7 je odbačeno zbog slabog kvaliteta, mada ja lično verujem da je i to trebalo da uđe; ioanko ima klinačkih budalaština u knjizi, pa nekoliko više ne bi načinilo štetu... sve u svemu, zaista ne vidim da smo toliko grešni kakvim nas predstavljaš.

    p.s.
    Postoje dve priče koje sam ubacio uprkos zstefovom protivljenju, a jednu čak smatram sjajnom i prilično inovativnom za vreme kada je nastala (Taar nepobedivi, sa četvrtog konkursa u Lazar Komarčiću, 1982. godine); obe je odbacio jer su bile toliko mračne da ne daju nikakvu nadu u spasenje... jel ti vidiš dokle je to išlo i na kakvim sam sve iskušenjima bio?
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #145 on: 16-12-2015, 07:21:41 »
    ma znam i vidim sva iskušenja, i tvoja i moja... srećom, sve ovo je zapravo akademska rasprava jer tu knjigu je nemoguće nabaviti ionako.  :mrgreen:








    varvarin

    • 5
    • 3
    • Posts: 3.423
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #146 on: 16-12-2015, 11:21:28 »
    Izgleda da su neki  i stanovali u Potemkinovim selima.
    http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=452.0

    On u srpsku književnost uvodi načela moderne, pozitivne estetike, ali u isti mah neguje i razvija čisto estetičku kritiku, analizu umetničkih efekata. On u tome pokazuje neobičnu tančinu ukusa, sposobnost za raščlanjavanje i objašnjavanje, nezavisnost i sigurnost suđenja. Iz te njegove vrline izlazi i njegova glavna mana. U želji u sve da uđe i sve da objasni, on se često suviše zaustavlja na pojedinosti, dubi je, usredsredi i pažnju i vreme na nju, često stvara teškoće onde i gde ih nema, u svakom slučaju preuveličava ih, [/size]tako da se često pojedinosti istaknu na štetu celine. [/u][/size]On hoće sve da kaže, na najbolji način i najjačom i najiscrpnijom argumentacijom, i zato radi sporo i to objašnjava njegovu relativno malu plodnost...
    Jovan Skerlić o  Bogdanu Popoviću[/b]
    http://balkanliteraryherald.com/broj13/nikolajvelimirovic13.htmNjegova impresionistička kritika razlikovala se pri tom od dogmatske formalističke kritike njegovog učitelja Bogdana Popovića, ali takođe i od impresionističke kritike začinjene socilogizmom tek nešto starijeg Jovana Skerlića. Lazarević je zapravo prvi i jedini u nas bio na tragu prave, impresionističke kritike, po uzoru na njene francuske začetnike, ističući reči Anatola Fransa da kritičar govoreći o delima drugih ljudizapravouvek priča o sebi. Time se njegova impresionistička kritika približavala njegovom idealu - stvaralačkoj kritici.O Branku Lazareviću

    дејан

    • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
    • 4
    • 3
    • Posts: 3.497
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #147 on: 16-12-2015, 11:28:46 »
    нисам успео да прочитам, па сам га 'средио'

    Quote
    Izgleda da su neki  i stanovali u Potemkinovim selima.
    http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=452.0
    On u srpsku književnost uvodi načela moderne, pozitivne estetike, ali u isti mah neguje i razvija čisto estetičku kritiku, analizu umetničkih efekata. On u tome pokazuje neobičnu tančinu ukusa, sposobnost za raščlanjavanje i objašnjavanje, nezavisnost i sigurnost suđenja. Iz te njegove vrline izlazi i njegova glavna mana. U želji u sve da uđe i sve da objasni, on se često suviše zaustavlja na pojedinosti, dubi je, usredsredi i pažnju i vreme na nju, često stvara teškoće onde i gde ih nema, u svakom slučaju preuveličava ih, tako da se često pojedinosti istaknu na štetu celine. On hoće sve da kaže, na najbolji način i najjačom i najiscrpnijom argumentacijom, i zato radi sporo i to objašnjava njegovu relativno malu plodnost...
    Jovan Skerlić o  Bogdanu Popoviću
    http://balkanliteraryherald.com/broj13/nikolajvelimirovic13.htm
    Njegova impresionistička kritika razlikovala se pri tom od dogmatske formalističke kritike njegovog učitelja Bogdana Popovića, ali takođe i od impresionističke kritike začinjene socilogizmom tek nešto starijeg Jovana Skerlića. Lazarević je zapravo prvi i jedini u nas bio na tragu prave, impresionističke kritike, po uzoru na njene francuske začetnike, ističući reči Anatola Fransa da kritičar govoreći o delima drugih ljudi zapravo uvek priča o sebi. Time se njegova impresionistička kritika približavala njegovom idealu - stvaralačkoj kritici. O Branku Lazareviću
    ...barcode never lies
    FLA

    varvarin

    • 5
    • 3
    • Posts: 3.423
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #148 on: 16-12-2015, 11:33:30 »
    Puno hvala, jer ja iz nekog razloga ne uspevam da ga sredim, ne prihvata.

    Meho Krljic

    • 5
    • 3
    • Posts: 46.986
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #149 on: 16-12-2015, 11:34:30 »
    Puno hvala, jer ja iz nekog razloga ne uspevam da ga sredim, ne prihvata.

    дејан

    • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
    • 4
    • 3
    • Posts: 3.497
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #150 on: 16-12-2015, 11:36:00 »
    Puno hvala, jer ja iz nekog razloga ne uspevam da ga sredim, ne prihvata
    ма нема на чему
    ...barcode never lies
    FLA

    varvarin

    • 5
    • 3
    • Posts: 3.423
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #151 on: 16-12-2015, 14:20:21 »
    Da dodam još ovo:


    http://www.sveske.ba/bs/content/jos-jednom-za-skerlica-savremena-srpska-knjizevna-kritika


    JOŠ JEDNOM ZA SKERLIĆA, SAVREMENA SRPSKA KNJIŽEVNA KRITIKA

    Vrlo sadržajan presek kroz današnju srpsku književnu kritiku. Zainteresovanima bih skrenuo pažnju na deo gde govori o Teofilu Pančiću kao kritičaru, vrlo zanimljivo (inače ni najmanje ne delim političke stavove tog gospodina):

    "Skoro cela navedena, ova rečenica predstavlja «srce» Pančićeve kritike. Ispisana je u jednom dahu, sa dobrim odlikama starog impresionizma i stvaralačke kritike. Ona je stilski podsticajna, dok semantički kritičara stavlja u rang saradnika pisca čije delo prikazuje. Karakteristično i za većinu drugih Pančićevih kritika, središnji deo kritičkog prikaza, u sinergijskom naletu, iscrtava tzv. duh književnog teksta. To je u isto vreme značenje teksta i čitaočev doživljaj, ono označeno u tekstu/tekstom i ono što tekst sugeriše kao niz kritičarevih impresija, interpretacija i kontekstualizacija. Okidač interpretativne generalizacije Pančiću su koliko pripovedne situacije i likovi, toliko i prepoznatljivo preslikavanje čitalačkog i egzistencijalnog iskustva."


    Ima toga još i za druge kritičare. Meni to ne liči na Potemkinovo selo...  Da li je to sviđizam  ili moderna kritika? Dakle, metod je legitiman.  A da li me je kritičar ubedio...

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #152 on: 16-12-2015, 14:27:31 »
    lib je malo mušičava i isključivao... kao i zstef. Zaista, ovaj svet ne bi mogao da postoji da nema ljudi kao što sam ja, tolerantnih i otvorenih...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Albedo 0

    • Guest
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #153 on: 16-12-2015, 17:24:56 »
    Stvar je u  tome što ja mogu da prihvatim nekonvencionalane pristupe kad je o samoj prozi reč, ali ne i u teorijskom domenu

    jopet, ne branim zstefa, nisam ni čitao taj tekst, ali dosta bre više s ovim poluistinama

    đe treba da iskopam da će svaki kršteni udžbenik metodologije skromno priznati da izlaže samo neka pravila logičkog mišljenja i istraživanja, a da ljudsku imaginaciju ne može obraditi, iako je najvažniji aspekat istraživanja

    pa eo to sam pročitao kod Milosavljevića i Radosavljevića, mislim da sam pročitao i kod Bogdana Šešića

    šta znači bre ''nekonvencionalan pristup u teorijskom domenu'', Theodor Adorno rings a bell?

    Kimura

    • 4
    • 3
    • Posts: 2.896
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #154 on: 16-12-2015, 20:05:59 »

    Postoje dve priče koje sam ubacio uprkos zstefovom protivljenju, a jednu čak smatram sjajnom i prilično inovativnom za vreme kada je nastala (Taar nepobedivi, sa četvrtog konkursa u Lazar Komarčiću, 1982. godine); obe je odbacio jer su bile toliko mračne da ne daju nikakvu nadu u spasenje... jel ti vidiš dokle je to išlo i na kakvim sam sve iskušenjima bio?

    Koja je druga?

    ''Taar'' se meni dopada. Morbidna priča, ali dobro ispričana. Od kraja sam malo više očekivala. Zašto nisi iskoristio ogrlicu koju je nosila devojka? Moj opšti utisak je da često ne iskoristiš vlastite ideje.
    Taar ti je ogrlicu, istina, uzeo. Raspitao se kod umiruće devojke, ali nekako osećam da je nije kako valja iskoristio. Kao ni curu.
    Možda je to efekat koji si želeo da postigneš, ne znam.
    Meni se pri kraju učinilo da nešto nedostaje. Još jedan obrt?

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #155 on: 20-05-2016, 02:10:52 »
    Стварно ме чуди да „Људи без сенки“, „Софија долази на Земљу“, „Убица без милости“ и „Технологија власти“ нису никада објављене.
    Капирам да су прве две биле доста мрачне за своје време, а трећа је можда прекршила неки „временски закон“(?), али су за мој рачун све четири приче као створене за „Зону сумрака“.
    И не само оне, већ и приче које су  биле објављиване, попут „Срећник“, „Сенка у ноћи“, „Црњи од олујне ноћи“, „Очи које говоре небу“, „Негде у Србији бунар“, „Ритам страха“, „Дијабологика“„Онај који нема душу“, „Његов задатак је моја смрт“ имају зонасумраковски шмек, а у појединим причама се одличним описима изазива тиха језа („Црњи од олујне ноћи“, „Ритам страха“).
    Од објављиваних прича би још издвојио „Насеље Сунца“, „Против Ирвинга“ и „Игра ветра“, а од необјављиваних „Валцер поред лепог плавог Дунава“ (ту се ваљда први пут спомиње Карусел) и „Таар непобедиви“ (која ме је помало подсетила на анимирани „Heavy Metal”, а сам Таар именом на Тара, јунака истоименог стрипа).
    Имам пар питања за тебе Бобане.
    Обзиром да си био Живковићев сарадник, да ли је због тебе и тематике твог писања и настао тзв. „Зоранов закон“, и како он је гледао твоје више него очигледно кршење „закона роботике“ у причи „Његов задатак је моја смрт“?

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #156 on: 20-05-2016, 18:31:37 »
    Verovatno nema nikakvog međuticaja jer ZŽ nije mnogo čitao naše priče. Dapače, u to vreme (kraj sedamdesetih) glavni igrači su bili Žika Bogdanović, Gavrilo Vučković, Esad Jakupović... pitanje je čije su to zaista misli bile. Do nas su stigle preko ZŽ-a ali ko ih je izgovorio u njihovim zatvorenim kružocima ne znamo.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #157 on: 20-05-2016, 18:44:15 »
    Занима ме још нешто, а видео сам у поговору да си се те теме дотакао пре више од 30 година.
    Какви су били односи са Сиријусом и словеначко-хрватском сф сценом, и ко је тада уместо "Против Ирвинга" добио награду Сфере?

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #158 on: 21-05-2016, 01:22:27 »
    Nagradu je pokupio Hrvoje Prčić za neku trivijalnu pričicu iz RS magazina.
    Prethodne godine nagrađen je Ćurčić i bilo im je previše...
    Za sve vreme postojanje nagrade SFera još jedan Srbin je nagrađen, Lazović za Sokolara nekoliko godina kasnije.

    Mnogo godina kasnije shvatio sam šta je tu bio problem. Ekipa iz Zagreba bila je u osnovi 3-5 godina starija od nas, dakle, mnogo iskusniji u svemu, plus jedno golemo samoljublje i umišljaj da sve što vredi potiče iz njihovog atara. Kada smo 1982, godine nas jedanaestoro došli na SFerakon gde se održavao paralelno i YUSfan nastala je potpuna pometnja jer su Slovenci i Hrvati već imali pripremljene odluke. Onda su nastala dogovaranja i rasprave, pa su pustili da vreme prođe i da mi moramo da odemo. Sve je to na kraju propalo jer su oni bili zainteresovani za YUSfan i časopis YUSfo prve dve godine dok se održavalo u Zagrebu i Ljubljanji, posle je to prepušteno stihiji i vrlo brzo ičililo u međuprostoru.
    Oni svakako nisu bili spremni za nove tendencije koje smo mi uvodili u fantastici; nisu recimo uzeli nijednu Fipinu priču iz "kosovskog" ciklusa iako postoje izuzetna ostvarenja. Nisu uzeli nijednu moju priču u poslednjih 6 godina postojanja Siriusa, gomila drugih ljudi nije uopšte imala pristup, a objavljivane su neke trivijalne pričice, uglavnom kratke, strana-dve, čisto da se kaže da ima nekog odavde, često baš loše priče da u upoređenju sa njihovom ponudom izgleda još jadnije.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    mac

    • 3
    • Posts: 9.608
      • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #159 on: 21-05-2016, 01:38:42 »
    Prepušteno stihiji? Misliš, prepušteno Srbima?

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #160 on: 21-05-2016, 02:10:05 »
    Upravo ne. SFera se registrovala kao jugoslovensko udruženje. Da bi to uradili sredinom sedamdesetih morali su da dobiju potvrdu iz svake republike da u njoj ne postoji takvo udruženje. Da je 1976. postojalo bilo koje udruženje vezano za SF u bilo kojoj republici, oni ne bi mogli da nastupe kao "jugoslovenski". Njihov plan je bio da se razgranaju i podružnicama pokriju celu Jugoslaviju. Pa i stvaranje Lazara Komarčića inicirano je s njihove strane; imam njihovo inicijalno pismo: primetili su da veliki broj ljubitelja postoji u Beogradu pa su nas spojili da osnujemo njihovu podružnicu; mi smo se zaista okupili pogledali međusobno, pogledali koliko nas ima i odlučili da napravimo zaseban klub.
    I sve kasnije, "jugoslovenske" akcije, predstavljanja u inostranstvu, osnivanje YUSfana i slične stvari morale su ići preko SFere, a njima definitivno nije bilo u interesu da razvijaju bilo koga bilo gde osim sebe. Da je zaista tako govori i sadašnja, tj. prošlogodišnja hajka i trvenje među tri velika SF centra u Hrvatskoj (Zagreb, Istra, Slavonski Brod) gde SFera uporno donosi odluke i propise koji najviše njima odgovaraju.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    varvarin

    • 5
    • 3
    • Posts: 3.423
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #161 on: 23-05-2016, 09:46:59 »
    Boban:

    "Oni svakako nisu bili spremni za nove tendencije koje smo mi uvodili u fantastici; nisu recimo uzeli nijednu Fipinu priču iz "kosovskog" ciklusa iako postoje izuzetna ostvarenja. Nisu uzeli nijednu moju priču u poslednjih 6 godina postojanja Siriusa, gomila drugih ljudi nije uopšte imala pristup, a objavljivane su neke trivijalne pričice, uglavnom kratke, strana-dve, čisto da se kaže da ima nekog odavde, često baš loše priče da u upoređenju sa njihovom ponudom izgleda još jadnije."



    Ovo je delom tačno, ali... Filipoviča na primer, uopšte nisu razumeli, nisu ni mogli, to je bilo previše za njih.
    Ti si ih nervirao na razne načine, i bez veze sa pričama.  :lol:


    Ali objavlivali su duže priče iz Srbije - govorim o poslednjih tri - četiri godine SIRIUSA, kada im i ja šaljem priče: Radmilovu  SPIRIDONOVU  POTERU..., Skrobonjinu  POKLON S NEBA, a čast mi je izjaviti da meni nisu odbili ni jednu: PIRAT, SOKOLAR, GOLO SEČIVO, PLAĆENIK.


    U beogradskom klubu pitali su u čemu je tajna mog uspeha. Rekoh - valjda zato što delujem ozbiljno.  :mrgreen:

    Black swan

    • 4
    • 3
    • Posts: 6.392
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #162 on: 23-05-2016, 10:40:48 »
    meni je ovo baš zanimljivo
    može li još kakvih detalja
    može i sočnih :)

    Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #163 on: 23-05-2016, 11:25:45 »
    varvarine, nisam rekao da nisu objavljivali, ali neke nove tendencije im nisu prijale.
    A ti si dobitnik SFERE, naravno da si imao specijalni status.
    Recimo, Jurković je mene objavljivao, ali kada ga je smenio Prćić, ništa. Isto i za Fipu... Sad kad razmislim, pa sve te dugačke tvoje priče objavio je Prćić... kod njega je dosta bilo onoga ko mu je po volji a ko nije.
    Eto, mene je nedavno obrisao iz prijatelja na Fejsu. Očigledno nisam bio najpoželjnija osoba za poznavanje i saradnju...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    varvarin

    • 5
    • 3
    • Posts: 3.423
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #164 on: 23-05-2016, 11:59:27 »
    Pa to kažem, nervirao si ih već time što nisi hteo da zagrebački klub bude majka svih klubova.  :)
    Stoji da su imali jedno  tvrđe viđenje SF, i da nisu imali sluha za stvari koje smo ovde pokušavali.
    Pa tako Fipa nije imao šanse, postavljalo se čak pitanje zašto  tura u priču Šiptare, u ovom političkom trenutku...
    Tako i prva zbirka Tamni vilajet nije baš naišla na oduševljenje u Zagrebu.  Kao da smo mi preširoko shvatali SF. (Ima prikaz u SIRIUSU. Meni je dijagnoziran  nacionalizam, za NOĆ KOJA BI...)


    Jedno pitanje ostalo mi je do danas. Ko bi se našao pogođenim, pa sam u priči SOKOLAR termin bogumili svuda morao da zamenim terminom jeretici, da bi bila objavljena ? Zašto je pominjanje bogumila u toj priči bilo nezgodno?  :lol:

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #165 on: 23-05-2016, 13:46:36 »
    Katolicima su bogumili bili trn u oku. Papa je više puta pokušavao da okupi krstaše da očiste Bosnu od bogumila ali nikada se nije javljalo dovoljno ljudi - razlog je to što se u Bosni nije imalo šta opljačkati, jer je nagrada krstašima da pokupe sve čega se domognu. Dakle, moguće je da taj izraz "bogumili" katolicima para živce u mozgu.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Scordisk

    • 3
    • Posts: 2.337
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #166 on: 23-05-2016, 15:36:09 »
    Što reče Crni Labud, baš je interesantno to evociranje prošlosti, dajte još sočnih detalja:D

    Inače, načuo sam teoriju da su potomci bogumila svojevremeno bili otvoreniji prema prihvatanju islamske vere, nakon što ih je Sveti Sava tako ljubezno poslagao na kolac, pa su možda u tom jugoslovenskom kontekstu bogumili kao predstavnici bošnjaka bili politički nekorektan oblik izražavanja?

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #167 on: 23-05-2016, 19:33:26 »
    Тезу о некаквим "бошњацима" који су потомци богомила који примише ислам јер их је у ислам изгонило православлље су фантазије малоумних а исламом индоктринираних фанатика из Босне и Рашке области, и ништа више од тога, и као такве немају никакво упориште у историји.
    Најсмешније у тој тези је да богомили нису јели свињетину, па ето - не једу је ни мује :)
    У југословенском контексту нису постојали никакви "бошњаци", крађа одреднице "добри бошњани" (коју је носила србска властела у Босни) се од стране исламом индоктринираних фанатика одиграла након слома југославије.
    Кога занима озбиљна грађа о богумилима, њиховим религијским схватањима и обичајима, препоручујем књиге професора Драгољуба Драгојловића - "Богомили у Босни и у Малој Азији" и "Крстјани и јеретичка црква босанска".

    И у праву је Бобан, католицима и папи су богомили били трн у оку, исто као и крстјани из цркве босанске...било је ту и изигравања обећања датог папи на скупу код Билиног поља.
    Забележено је да су прва инквизицијска испитивања спроведена управо на богомилским вођама.

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #168 on: 23-05-2016, 23:21:33 »
    Знао сам да је "Поклон с неба" прва Скробоњина објављена прича, али нисам знао да му је првенац био објављен у Сиријусу.
    Испада да је та прича боље прошла тамо него у Београду, јер је у Емитору добила критике на рубу исмејавања, иако је реч о сасвим доброј причи.

    Mica Milovanovic

    • 8
    • 3
    • *
    • Posts: 8.144
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #169 on: 24-05-2016, 07:47:35 »
    Odakle znaš da su kritike bile na rubu ismevanja? Jesi li čitao taj Emitor?
    Mica

    Black swan

    • 4
    • 3
    • Posts: 6.392
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #170 on: 24-05-2016, 13:30:39 »
    nedostaje sočnih detalja
    utanjili ste
    Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #171 on: 24-05-2016, 13:39:25 »
    Тај Емитор нисам читао, али сам читао твој поговор за Скробоњину збирку "Од шапата до вриска", тако да сам за тај податак сазнао од тебе.
    Било ми је чудно да је рецимо Скробоња са том причом без проблема прошао у Сиријусу, али су га жестоко искритиковали у Емитору.

    Black swan

    • 4
    • 3
    • Posts: 6.392
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #172 on: 24-05-2016, 14:15:23 »
    trenutno čitam 81. broj siriusa
    zanima me kakav je odnos alefa bio sa siriusom
    kakav je prijem alef imao među publikom i infrastrukturom koju je sirius izgradio
    jel se spominjao u uvodnicima npr alef ili tako nešto :=)
    Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

    Mica Milovanovic

    • 8
    • 3
    • *
    • Posts: 8.144
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #173 on: 24-05-2016, 17:54:02 »
    Quote
    Тај Емитор нисам читао, али сам читао твој поговор за Скробоњину збирку "Од шапата до вриска", тако да сам за тај податак сазнао од тебе.


    Хм. Па то је само твоја интерпретација "критике" Били Треја. Да си га познавао, не би дошао до таквог закључка. Пре бих рекао да је то била похвална "критика".
    Ако се било шта што је Били Треј написао може звати "критиком"...


    Ја се у том тексту нисам вредносно одредио о наведеној причи, осим што сам рекао да сам је заборавио.
    Што се може односити на још 99,9% прича из тог времена, па и није неко вредносно одређење.
    Mica

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #174 on: 24-05-2016, 18:13:50 »
    Јесте, тако сам схватио Билијеве наводе: "јер тројица упере лупу, наравно ЕСП и прогоре идиота","одох да оперем руке, морам у...па-па..".

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #175 on: 24-05-2016, 18:30:34 »
    Čekaj malo... Ko je Bili Trej? Skrobonja ili Mića?

    Mica Milovanovic

    • 8
    • 3
    • *
    • Posts: 8.144
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #176 on: 24-05-2016, 18:49:25 »
    Bili Trej je, pa, Bili Trej... nije ni Skrobonja ni Mića...
    Hoću da kažem da u Lazaru Komarčiću nije bilo nepodeljeno mišljenje da ta priča ne valja...
    To, naprosto, nije tačno...
    I tada, kao i sada, oko Lazara Komarčića ima toliko raznovrsnih ljudi, sa različitim pogledima
    na pisanje, da se ne može nikako govoriti o nepodeljenosti mišljenja.


    Mica

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #177 on: 24-05-2016, 18:59:43 »
    Ah... Setio sam se ko je... Nema veze.

    Аксентије Новаковић

    • 3
    • Posts: 3.399
    • Homo Superior
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #178 on: 05-07-2016, 19:44:13 »
    Oni svakako nisu bili spremni za nove tendencije koje smo mi uvodili u fantastici; nisu recimo uzeli nijednu Fipinu priču iz "kosovskog" ciklusa iako postoje izuzetna ostvarenja.

    Значи Филиповић није могао, али је могао Раос, који је са својим Брљом Богићем добио СФеру...

    Black swan

    • 4
    • 3
    • Posts: 6.392
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #179 on: 05-07-2016, 21:28:58 »
    mislim da je jasno

    juga se raspala zbog siriusa
    Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

    Black swan

    • 4
    • 3
    • Posts: 6.392
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #180 on: 31-10-2016, 22:47:04 »
    iii koji je tiraz ove zbirke
    naprijed pise 200 a u cipu nazad 400 ako se ne varam

    dakle 600? :D
    Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #181 on: 31-10-2016, 23:38:23 »
    Šta te briga? Zar ti nije dovoljan jedan primerak?
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Black swan

    • 4
    • 3
    • Posts: 6.392
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #182 on: 01-11-2016, 07:35:02 »
    Jesu čipovani da pratimo kretanja?

    Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

    Boban

    • 3
    • Posts: 21.030
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #183 on: 29-11-2017, 06:14:16 »
    Zaboravio sam da napomenem da se pojavilo novo izdanje ove zbirke, još na Sajmu knjiga.
    Presloženo je na format 14x20cm (prethodna je bila 155x230mm) i sada ima 502 strane.
    Interesantno je jer je netipično za mene, ali nema niti jedno jedino slovce izmene u odnosu na prethodno izdanje.

    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.