Author Topic: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević  (Read 21632 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #100 on: 12-12-2015, 21:50:05 »
......... ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)

Ovo je već izazov. Kako imaš srca da izvališ da ja ne razumem horor.
Kada bi ti mogla da zadaš nepristrasnu temu, dakle, bez podilaženja učesnicima, temu za horor pripovetku na kojoj bismo se ogledali Gul i ja, u tačno određenom roku i zadatoj dužini, prilično sam siguran da bi moj rezultat bio očigledno ubedljiviji i bolji horor. I bolja literatura. I sve ostalo bolje.
Da, ovo je rukavica bačena u lice...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 26.569
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #101 on: 13-12-2015, 00:05:50 »
Nije rekla da ne razumeš horor, nego da nisi na toj frekvenciji.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

.

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.899
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #102 on: 13-12-2015, 00:11:20 »
Možda bi ti priča bila mnogo bolja i strašnija od Ghoulove (ako on uopšte prihvati takav izazov), ali ovo svakako ostaje tačno:




......... ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)


Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #103 on: 13-12-2015, 00:44:21 »
Izazov stoji. Tema treba da bude upravo ovo što je Lidija označila da ja ne razumem. Temu treba ona da zada... i da proceni kako se ko snašao u postavljenim okvirima.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Albedo 0

  • Guest
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #104 on: 13-12-2015, 01:07:19 »
oćemo fajt!

elem, kako se tjunira na lavkraftijanu, jedno tri jača udarca s vugla u zid, i više neće biti smiješno i neubjedljivo


EDIT:
i naravno, mojne da se disfigjr, jer lako mož' se desi da nazovemo ting a nigr

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #105 on: 13-12-2015, 06:49:03 »
......... ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)

Ovo je već izazov. Kako imaš srca da izvališ da ja ne razumem horor.
Kada bi ti mogla da zadaš nepristrasnu temu, dakle, bez podilaženja učesnicima, temu za horor pripovetku na kojoj bismo se ogledali Gul i ja, u tačno određenom roku i zadatoj dužini, prilično sam siguran da bi moj rezultat bio očigledno ubedljiviji i bolji horor. I bolja literatura. I sve ostalo bolje.
Da, ovo je rukavica bačena u lice...




 :mrgreen:




     
Pa, nisam baš sigurna koliko bi taj eksperiment išta oborio u mojim (radnim!) tezama. Ti naprosto imaš dovoljno empirijskog iskustva i dovoljno poznavanja žanrovskih konvencija i tropa da bez problema skucaš jednu za-ovu-svrhu-ilustrativnu horor priču. Ali ja govorim o prirodnim afinitetima, a ne o kalukisanim i iskonstruisanim modelima, a prirodni afinitet se ne može isfolirati niti sakriti, bar ne na duge staze. Jedna priča tu ne menja ništa, mi ovde govorimo o značajkama opusa, dakle, govori se o materijalu upravo sa tih dugih staza. Otud prirodni afinitet (p)ostaje jasno vidljiv u tekstu bez obzira na njegove književne manjkavosti, baš kao što se ni prirodni žanrovski deficit ne može sakriti u ma kako književno i stilski impresivnim konstrukcijama.


Ali da se opet ne uvrediš, priznajem da ni ja nemam prirodni afinitet za Lavkraftijanu. Ja sam jednostavno isuviše racionalna da se prirodno snađem u takvoj konstrukcij (a Mića također; mislim, zamisli samo kako bi izgledale Mićine Lavkraftijane… :-D ), samo što meni izgleda lakše polazi za rukom da se divim Lavkraftijani na striktno metaforičnom nivou. Isto kao i u stvarnom živoru, uostalom: ako naiđem na frazu “rvanje sa sopstvenim demonima” garant je ne tumačim kao doslovno fizikalisanje sa zubatim i na sumpor smrdećim inkubusom, nego je prihvatam kao transkripciju duhovnog konflikta koja se najlakše dizajnira baš takvim konceptom, makar da se potencira silna neravnoteža u snagama.


Otud sam ja zapravo veliki poklonik upravo natprirodnog horora, pa verovatno malko i pristrasna kad su sama dela u pitanju. Mislim da se Ghoul sprema najcrnje da me išamara zbog novog Barkerovog romana koji je mene (izgleda) daleko više impresionirao nego njega...  :(  Mislim, kako i ne bi, pa roman nudi odličan portret suicidalnog Lucifera… pa već to je koncept koji se pamti, dugo nakon se sve manjkavosti u romanu glatko zaborave.


A da glavnu primedbu ne izgubim olako u digresijama – nek ostane zabeleženo da smatram kako upravo ti snosiš veliki deo krivice za mnoge zsfetove šortkomingse u ovoj analizi. Da li slučajno ili namerno, ne znam, ali uspeo si da projektuješ ogroman deo svoje percepcije na sirotog zstefa, i to ne samo kontaminirajući ga sa nezavršenom i neobjavljenom prozom… naravno, krivica je njegova, ali da si pravi urednik insistirao bi da se sve to kontaminirano izbaci. Ovako se ovaj pogovor čita kao da je iz alternativne stvarnosti, što ga čini svakako zanimljivim kao štivo ali totalno neupotrebljivim kao bilo kakav ozbiljan dokument…  :cry: :cry: :(
 

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #106 on: 13-12-2015, 11:15:52 »
sve ovo je dosta blisko istini ili bar onome kako ja vidim istinu, osim činjenice da sam ja bilo čime kontaminirao zstefa, već obrnuto, upravo je on tražio dlaku u jajetu i našao je.
A horor ima mnoga lica; nema pisanog traga ali ceo jedan sastanak u LK sredinom osamdesetih inicirali su drugi (braća Momčilović) i pričali o opsednutosti strahom u mojim pričama, pa čak i tamo gde ih ja nisam namerno umetao.
Kao što sam prilično zaslužan za preusmeravanje tadašnjih mladih SF pisaca na kolosek domaćih tema i umekšavanje samog SF-a, tako sam se borio i za horor primeren tom vremenu, dakle ne obavezno natprirodan. Horor je svoje zvezdane trenutke i na svetskom nivou osamdesetih dobio upravo kroz dela bez natprirodnog horora. Pa sad ako hoćeš da osporiš moje učešće u razvijanju natprirodnog horora, neću se uopšte koprcati, ali to je samo jedan segment horora, kao što je i Lavkraftovo trabunjanje samo jedan segment. Po Gulovoj definiciji horor je i pričica iz čitanke "Đurđevak". Trećina svega što sam ja napisao glatko upada u horor, a često je to više na fenomenološkom nivou nego što su elementi strave opipljivi.
Bilo kako bilo, ja ću iz tvog prethodnog posta izvući zaključak da si ti na neviđeno sigurna da bih ja u tom spisateljskom ogledanju protiv Gula očistio pod njime.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #107 on: 13-12-2015, 12:43:58 »
     Pa naravno da ga jesi kontaminirao, samim tim što si mu dao pristup svojim neobjavljenim delima…  :-x


Ali to je samo vrh sante koja krši Titanike: daleko je gora kontaminacija to što si mu praktično servirao svoja viđenja ne samo proze, nego i fandoma i istorije i ko zna čega sve ne.


Naravno, zstefova je krivica što je ta tvoja očigledno subjektivna viđenja prihvatio kao aksiome, ali ti si svakako dovoljno pronicljiv čovek da prepoznaš kako zstef naprosto ne poseduje mehanizam kritičke filtracije informacija. Neke od tvojih izjava u onom intervjuu su sasvim moguće date više kao zajebancija, jer ti umeš baš tako da se zajebavaš, ali on očigledno toga nije bio svestan, i uzeo je te izjave kao da su maltene table sa Sinaja.


Recimo, one tvoje opaske o mržnji slovenskog, riječkog i zagrebačkog fandoma naspram Emitora, pa to je jedan tako kolosalan apsurd, da čovek naprosto ne zna dal da se smeje ili plače… a da ne govorim o kontaminaciji koja se jasno vidi iz zstefovih najava nekih izdanja, edicija i čega sve ne… čovek je očigledno tebi poverovao na reč da su ti naslovi upravo na putu u štampariju, pa je pisao tekst kao da će da izađe za nedelju dana, sve naporedo sa knjigama koje su u tekstu najavljene maltene kao objavljene… i eto, 12 godina kasnije te opaske se doživljavaju tačno kao alternativna istorija, jer skoro ništa od svega toga nije izašlo, a i ono što jeste izašlo nije onakvo kako to zstef opisuje.


Naravno, to znam ja i par ljudi ovde, ali pitanje je šta sa ljudima koji to ne znaju? Nije baš da tvoje izdavaštvo nudi bibliografiju, jelte, iz razumljivih razloga, jelte opet: i šta sad sa tom i takvom informacijom?  Nema svrhe tražiti od zstefa da to prepravi, jer ne verujem da on uopšte razlučuje ovu našu stvarnost od one fiktivne iz njegovog teksta: on najskrenije misli da kad “objavi” knjigu u 4 ARC primerka da je ta knjiga legitimna ko i sve one što se kupe u bilo kojoj knjižari...
 

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #108 on: 13-12-2015, 12:56:36 »
Pa sad ako hoćeš da osporiš moje učešće u razvijanju natprirodnog horora, neću se uopšte koprcati, ali to je samo jedan segment horora, kao što je i Lavkraftovo trabunjanje samo jedan segment. Po Gulovoj definiciji horor je i pričica iz čitanke "Đurđevak". Trećina svega što sam ja napisao glatko upada u horor, a često je to više na fenomenološkom nivou nego što su elementi strave opipljivi.


Kao prvo, ti ne da si drama kvin, nego si bre rođen za kabuki!  :!:


a kao drugo, ja se definitivno ne mislim sa tobom da natežem o tvojim zabludama koje bi do temelja iskorenile svega dve ili tri odabrane knjige. To, naravno, kad bi te sama tema dovoljno zanimala da ih i pročitaš. Ali te ne zanima, i u tome si stravično sličan zstefu, iako sam svesna da je ovaj pogovor pisan 2003će, ali ipak, on i dandanas uporno ponavlja te svoje laičke zablude iako mu je suštinska informacija bukvalno na dva klika mišem udaljena! I to je možda jedan od glavnih razloga za Ghoulovu otvorenu netrpeljivost i agresivnost u komunikaciji sa vama - ta besumučna, patološka potreba da se stvari izmišljaju, rađe nego da se čovek naprosto informiše. Jer, da - horor ima stotinu lica ali ta lica imaju i svoje fizionomije i svoja imena, i svako koga to zaista zanima eventualno ih i sazna.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #109 on: 13-12-2015, 13:46:13 »
I pored tvoje otvorene podrške Gulu, moraš priznati da bih ja bio daleko bolji pisac horora kada bih se tome posvetio...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #110 on: 13-12-2015, 14:05:07 »
bio bi ti mnogo toga, kad bi se samo ozbiljno posvetio...  :)
a "otvorena podrška" je namenjena isključivo za neke stvari koje uglavnom i Ghoul podržava, pa se često zateknemo na istoj strani. Bilo bi lepše kad bi se tu zateklo još ljudi, ali... to nam je što nam je.
kad bi Ghoul bio voljan da ti ovako pedantno izanalizira opus, možda rezultat ne bi bio ovako grupi euforičan, ali bi bio temeljit, tačan i pouzdan, i ti to znaš baš kao i ja.
I, ko zna: možda bi ti opus i upao celom svojom trećinom u žanr horora...  :mrgreen:

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #111 on: 13-12-2015, 14:59:29 »
Види, Лидија... Све си опет погрешно схватила.

Али океј. Идемо редом, насумично:

- Прочитао сам 2003. и објављеног и (тада) необјављеног Кнежевића. И све друге изворе. И сву мршаву литературу. Гул и ти још то нисте прочитали.

- Сви подаци и закључци су дати на основу писаних и објављених извора (пописаних на крају текста). Илустровани су цитатима десетак људи.

- Бобан ми није суфлирао _ништа_ када сам 2003.  писао тај текст, осим пар накнадних података: колико је месеци био на студијама астрономије, да је хтео да упише драматургију... 

- Када сам Бобану дао текст, рекао је да се већином НЕ СЛАЖЕ, али га је прихватио за књигу.

- Књиге које су у мом поговору најављене, заиста су касније изашле: после неколико месеци "Црни цвет" у Америци (2004), после шест година "Живосахрањени" у Србији (али под измењеним насловом и у некој стотој верзији -- "Последњи Србин", 2009).

- Адолесценција: још пре три деценије медицински је дефинисан крај адолесценције на 24 године. Зато сам ранију фазу колоквијално назвао тинејџерским добом, а развијену само као адолесценцију. Бобан у средњој школи није исто као Бобан између 19. и 24. године, рекао бих као лаик.

- Када сам писао о различитим Бобановим обрадама истог књижевног мотива, већином НИСАМ мислио на разне верзије исте приче, већ баш на опште мотиве или замисли обрађене са различитих аспеката...

- Није ми суфлирано ни ко је шта у клубу ЛК политички и поетички мислио у осамдесетим и деведесетим, него сам лично нашао, прочитао и цитирао. Бобан-Југословен јесте прокоментарисао фандомску нетрпељивост из Зоне А према Зони Б (Кнежевић, Бобан. "Реч уредника", ЕМИТОР, бр. 16, Београд, 1983.)

Итд. Мрско ми је да сад тражим где сте још све у подацима омашили.

Не, не тражим извињење.  Али би неки би могли да почну да читају ствари о којима имају јавно мишљење.

И понављам -- не спорим ја Гулу да је обавештен за амерички хорор, али обавештен је и сваки други гик овде. Али ако хоће да се бави нашом историјом културе, нека проучи домаћи терен, па ће бити део ове дискусије.

И немој да га браниш од његовог сазревања, није педагошки.

ЗАКЉУЧАК: Прочитајте Бобанову књигу и видећете да је Зстеф увек у праву. Укључујући и закључке о развоју србо-југо хорора последњих 40 година. И даље стојим иза свега што сам тад записао и написао.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #112 on: 13-12-2015, 15:33:18 »
не спорим ја Гулу да је обавештен за амерички хорор, али обавештен је и сваки други гик овде.

evo, i sa ovako zlobnim glupostima jedan doktor treba da ozbiljno raspravlja i ubeđuje se?
ta i'te molim vas!

jer samo zloba, ograničenost i SVESNA NEVOLJNOST DA SE NEŠTO (HOROR) SPOZNA mogu da stoje iza zstefovog upornog odbijanja da pročita jednu tako temeljnu studiju o hororu kakva je POETIKA HORORA i napokon razbije bar deo svojih amaterskih, laičkih, nestručnih, ćiriličnoguslarskih NAGAĐANJA o hororu.
a čak i bez njenog čitanja, samo da je hteo, MOGAO JE da se upozna sa činjenicom da se ona uopšte ne bavi samo 'AMERIČKIM' hororom, kako on tvrdi u svom tipičnom faktografski neproverenom i netačnom nagađanju (onim AMERIČKIM hororom što ga 'poznaje svaki gik', ali ga ne poznaju ni boban ni zstef, uprkos tome) i da su njeni nalazi relevantni i za mnogo šire polje nego što je to angloamerički horor (jer to je polje temeljno, fundamentalno i za većinu drugog žanrovskog pisanja izvan engleskog jezika - a svakako i za žanr pisanje na srpskom jeziku, jer sav taj horor što je pisan ovde, od bobana preko skrobonje i ota do zelića naovamo svakako nije baziran na gogolju nego na angloameričkim uzorima).

zaključak: zstef i dalje nije u pravu, kao što nikad nije ni bio u pravu po pitanju bilo čega vezanog za horor što je ikada kazao u svojim pokušajima pipanja po mraku i tvrdoglavog odbijanja da uzme lampu zvanu GHOUL.
dakle, ko želi da bude (i ostane) slep kod očiju, kao zstef - široko mu polje, tj. mrak.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #113 on: 13-12-2015, 15:45:39 »
Реци ти нама:  да ли си ти прочитао књигу која се зове "Слутња андроида" и њен поговор, што је - је л' те - тема овог топика.

Ако ниси, да ли си део разговора?
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #114 on: 13-12-2015, 15:52:00 »
reci ti nama: da li si u životu, ikada, počitao ma koju knjigu koja se u celosti bavi horor žanrom, i ako jesi - koja je?
budući da u tom pogovoru, kako vidimo u opširnim citatima, samouvereno lepiš etikete raznih žanrova, pa i horora, i uopšte bacaš se nekim pojmovima i terminima kao da ih stvarno poznaješ, mene kao doktora za horor (a i šire) zanima - s kojim utemeljenjem to činiš?


inače, lidija je pokrenula daleko dublja i ozbiljnija pitanja nego što je to ova knjiga i njen smešni pokušaj pogovora - napis koji, kako vidimo iz ovog osvrta (i citata), predstavlja paradigmu za fanovsko-gikovsku neozbiljnost - NEOZBILJNOST KOJU TI, ZSTEF, SAVRŠENO OTELOTVORUJEŠ I PREDSTAVLJAŠ - a zbog koje žanrovi fantastike i jesu u getu (uglavnom).
eto, i to je tema ove diskusije, i ja sam zainteresovan za tu temu, i deo sam toga, sviđalo se to tebi ili ne - a tvoje pokušaje da suziš temu ignorišem isto tako snažno kao što ti ignorišeš moje pokušaje da te krstim. :evil:

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #115 on: 13-12-2015, 17:12:32 »
ja kao doktor za horor (a i šire) -- eto, i to je tema ove diskusije, i ja sam zainteresovan za tu temu, i deo sam toga, sviđalo se to tebi ili ne - a tvoje pokušaje da suziš temu ignorišem isto tako snažno kao što ti ignorišeš moje pokušaje da te krstim. :evil:

Е, то ме је занимало...

... да  видим одакле ти порив да неупућен долазиш на овај топик који се бави конкретним човеком, опусом, књигом, поговором, епохом, културним правцима и југожанровима, за које видимо да их све на гомили слабо познајеш?

А што се тиче твог доктората и твог генералног "познавања жанрова" (обрати пажњу - ем их помињеш у множини као да си их све на Јејлу докторирао, ем страва и ужас нису жанр), ћаскаћемо на предвиђеном месту.

Па ћемо су ту мало пропитати и ко је дошао из фандома. И на чији терен.

Али дотле, вратимо се теми: шта ти као "доктор хорора" мислиш о /хипо/тези да је Бобан отац модерног југословенског хорора...?

Док ми то поштено не одговориш, немаш ауторитет овде.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #116 on: 13-12-2015, 17:47:48 »
југожанрови? :D

jao, bre, zstef, da nema tebe i ABN-a - niko vas, takve ne bi mogo izmisliti!

evo, ja ću spremno da priznam da čak i ne znam šta znači termin 'jugožanr' - ma, ako će te to usrećiti, priznaću da nemam pojma ni o čemu, osim nešto malo o američkom hororu - ali to ionako zna svaki gik (osim tebe i bobana) - evo, skloniću se u prikrajak, da ne smetam, bar na neko vreme, i pustiću te da se baviš itekako pronicljivim, dubokim, suštinskim stvarima koje ti je LIDIJA - u svom beskrajnom (i meni nedostižnom) strpljenju i dobroti - spočitala.

o bobanu kao pioniru horora ću se izjasniti kad/ako ikad sednem da to sve na gomili iščitam (mada, javlja mi se da je bar pola te knjige nečitljiva) - za sada sam se bavio, i možda ću se i nadalje baviti, nekim opštim, paradigmatičnim stvarima koje proističu iz onoga što je lidija tako prodorno (i ubedljivo!) ovde iznela, a što ionako podupire ono što već mislim o tebi, tvom pisanju, stručnosti i ostalome - i to ne da bih se bavio tobom kao pojedincem, nego kao egzemplarom toga KAKO NE TREBA - odnosno, KAKO BITI ŠTETAN IZ NAJBOLJE NAMERE. ;)

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #117 on: 14-12-2015, 17:57:12 »
Види, Лидија... Све си опет погрешно схватила.



Smatram da nisi u pravu.
Daleko je bliže istini reći da nisam shvatila nekih 20 do 25%, to uglavnom iz razloga koje sam već navela. Ostatak sam shvatila u potpunosti, ali smatram da je više od polovine tvojih zakljčaka suštinski kontaminirano pa otud i neupotrebljivo, a za statak ne znam tačno (jer o jugo-stripskoj sceni, recimo, ne znam skoro ništa), pa otud i ne procenjujem. Ali sumnjivo mi je i to podosta, makar samo zato što se uopšte ne pominju Bob i Macan, recimo.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #118 on: 14-12-2015, 18:13:22 »

izvinjavam se na ovoj rascepkanosti postova ali drugačije ne može.




- Прочитао сам 2003. и објављеног и (тада) необјављеног Кнежевића. И све друге изворе. И сву мршаву литературу. Гул и ти још то нисте прочитали.



Ponovo jedna proizvoljnost, ponovo u svrhu diskreditovanja sagovornika...  :(
no dobro, kad se već ne može drugačije, onda da i to rasvetlimo: što se Bobanovog opusa tiče, čitala sam sve osim prvog objavljenog romana. Prilično sam sigurna da mi ništa drugo nije promaklo osim tog roto izdanja, a ako se ispostavi da je to neistina, onda se unapred izvinjavam. Boban mi uglavnom šalje primerke zs edicija i svu njegovu prozu sam čitala uglavnom u prvom izdanju: ona ponovljena izdanja priznajem da nisam čitala, osim Crnog cveta, čiji štampani primerak imam iz Fantastične biblioteke a originalno sam čitala samo rukopis prvog izdanja.
što se tiče korpusa kojim se baviš u ovoj pogovoru, tu zasigurno znam da nisam čitala jedino Radmilov opus, sve rane romane koji su izašli u roto biblioteci (ako neki i jesam slučajno pročitala, ne sećam se, pa se otud i ne važi) i dosta Ćuretove proze, odnosno glavninu svega što je objavio van Bobanovih izdanja.
i to je otprilike to.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #119 on: 14-12-2015, 18:22:36 »

- Сви подаци и закључци су дати на основу писаних и објављених извора (пописаних на крају текста). Илустровани су цитатима десетак људи.


nikad nisam ni tvrdila drugačije.


evo ga taj spisak


     Izvori i literatura Anđelković                Anđelković, Radmilo. „Kratka istorija“, Znak Sagite br. 8, str. 1338-1341, jun 2002, Beograd.
Živković, 1990.           Živković, Zoran. Enciklopedija naučne fantastike 1-2. Prosveta, Beograd, 1990.
Živković, 1994.           Živković, Zoran. „O naučnoj fantastici i hororu“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
Jerkov, 1994.              Jerkov, Aleksandar. Nova srpska fantastika, priredili Boban Knežević i Sava Damjanov. Studentski izdavački centar, Beograd, 1994. (prikaz na preklopu omota)
Knežević, 1983.          Knežević, Boban. Reč urednika, Emitor, br. 16, Beograd, 1983. (navedeno prema: Nedeljković, 2000.)
Knežević, 1993.          Intervju sa Bobanom Kneževićem, Košava, br. 8, Vršac, jun 1993, str. 80-81. Razgovarao Ilija Bakić.
Knežević, 1994.          „Nova (slipstream) srpska fantastika“, predgovor u Nova (alternativna) srpska fantastika, priredili Boban Knežević i Sava Damjanov. Studentski izdavački centar, str. 7-10, Beograd, 1994.
Knežević, 2000.          „Usud srpske fantastike“, intervju sa Bobanom Kneževićem. Republika, br. 25, Banja Luka, 22. jun 2000, str. 44-46. Razgovarao Zoran Stefanović
Manić                         Manić, Aleksandar. „Novi prilozi za Lazinu biografiju“, Znak Sagite br. 9, str. 1506-1508, oktobar 2002, Beograd.
Milovanović              Milovanović, Miodrag. „Pogled unazad: 2002-1982“. Znak Sagite br. 10, Beograd, decembar 2002, str. 1702-1705.
Nedeljković, 1994.    Nedeljković, Aleksandar. B. „Šljunak na nebu“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
Nedeljković, 2000.     Nedeljković, Aleksandar. B. Istorija  srpske  naučnofantastične  književnosti, treće, prošireno i dopunjeno izdanje (elektronsko), Beograd, septembar 2000. godine, na sajtu Srpskog društva za naučnu fantastiku.
Pavić, 1992.                Pavić, Milorad. „Nekoliko reči o umoru“ u: Književni portret Milorada Pavića (zbornik izlaganja sa Devetih književnih susreta „Savremena srpska proza“), urednik Veroljub Vukašinović, Narodna biblioteka Radničkog univerziteta, Trstenik 1992. (Postoji i drugo, popravljeno, izdanje iste godine, naslovljeno Pavić i postmoderna.)
Pavković, 2001.          Pavković, Vasa. „Poruka Trifida“, pogovor u zbirci: Filipović, Dragan R., Goran Skrobonja i Boban Knežević, Trifid, Knjižara „Alan Ford“, Beograd 2001.
Skrobonja, 1994.        Skrobonja, Goran. „Kuda idemo i šta nam se događa“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
Fančović, 1994.          Fančović, Marko. „Slipstream ili Kako se okliznuti“. Emitor, br. 162, Beograd, 11. oktobar 1994.
Periodika:                     Emitor, Alef, Orphia, Perpetuum Mobile, Znak Sagite, Gradina, Književna reč, Sveske, Reč i dr.
 

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #120 on: 14-12-2015, 18:54:19 »
pošto je sve što sam do sada iskucala očigledno bilo uzalud, koristim ovu priliku da se ponovim i uprostim do krajnjig mogućih granica.


- Zorane, uopšte nije bitno šta jesam a šta nisam od rečenog korpusa pročitala. Taman da nisam ama baš ništa, taman da ne poznajem Bobana uopšte, taman da nije reč o njemu nego o sasvim nepoznatom piscu iz Papue Nove Gvineje, moje zamerke stoje. Jer moje zamerke nemaju veze sa opusom, nego sa tvojom analizom, sa metodima koje koristiš i sa zaključcima koje na taj način donosiš. Jer ja ti ponavljam da se takvi zaključci ne donose na temelju neobjavljenih radova i to je prosto fakt. Jer ne govorimo mi ovde o bilo kakvim neobjavljenim tekstovima, ne govorimo o tamo nekim posthumno otkrivenim Kafkinim dnvniicma, nego govorima o komadićima raznoraznih sinopsisa koje je upravo sam pisac batalio, zaboravio i nikad im se nije vratio, posvetivši se umesto toga nekim drugim idejama i drugim svojim delima. Sam taj fakt  dovoljno govori zašto se te tekstove nije trebalo dirati, a kamoli na njima izvlačiti tako bitne zaključke kao što je baza piščeve poetike. Da je sreće, autor ti te tekstove nikad ne bi ni dao, a kad već jeste, ti si ih trebao zanemariti, da si iole ozbiljan istraživač. Umesto toga, ti sa njima radiš ovo:



Quote


     Romansijer Autorova interesovanja za duže i složenije forme, po ličnim svedočenjima, postojala su već od prvih omladinskih pokušaja. Zanimljivo je da rani pokušaji imaju jaku dramsku strukturu i da ne deluju srodni adolescentskim delima, koja imaju više od toka svesti, atmosfere i hipertrofirane idejnosti.
Dajemo ovde mali pregled, a radi jasnosti, pod romanom smo podrazumevali sva duža dela koja imaju dve ili tri dramske kičme, nezavisno od broja stranica.
U prvom pokušaju, još kao srednjoškolac, napisao je 1975. nekih 90 strana romana o doživljajima dvojice crnaca u Africi, nadahnut avanturističkim romanima, a posebno Tarzanom. Nešto kasnije se okreće naučnoj fantastici pod uticajem sovjetskih pisaca i piše roman o putovanju Rusa na Veneru. Sam autor za oba romana kaže: „sve su to bili više nego početnički pokušaji“. (Knežević, 1993.)
Sa devetnaest godina (1978) piše roman Noć meteora o dolasku vanzemaljaca u Vlasinu, selo Brod (sic, prvo veće rušenje Zoranovog zakona), i njihovom susretu sa mladim istraživačima-astronomima.
Tek četvrti pokušaj, 1979, ishoduje završenim romanom: Veliki krug, o automobilskim trkama budućnosti, sa određenim sličnostima Šeklijevom romanu Immortality, Inc. (1958). Po nepotvrđenim informacijama koje su stigle do Kneževića, veruje se da je deo romana objavio Žarko Milenić 1982. u svom fanzinu u Brčkom.
Peti roman, Čuvar (1981), već je bio dug 325 strana. Epopeja o osvajanju svemira, sa određenim klarkovskim uticajima, bila je i prvi veliki prelom za dvadesetdvogodišnjeg autora, jer je najavljeno da će roman izaći u kultnoj ediciji „Kentaur“, o čemu svedoči i oglas u „Politici“ 1983. (Roman će tek 1986. biti objavljen, ali kod drugog izdavača, skraćen, sa drugim naslovom i pod pseudonimom.)
Smrt na Neptunu (1986). Novosadski „Dnevnik“ u svojoj roto-ediciji X-100 objavljuje skraćenu verziju romana Čuvar iz 1981, pod pseudonimom Endrju Ozborn (Andrew Osborne).[1]
Između pisanja Čuvara i izlaska sledećeg, Crnog cveta, proteklo je više od deset godina. I pored velikih izdavačkih i uredničkih obaveza, a ponekad i skoro potpunih spisateljskih prekida (poput 1984-1988), autor je u više navrata, po sopstvenom priznanju, daleko bio odmicao sa novim romanima. Nijedan nije dovršen, a njihovi delovi su se pojavljivali po konkursima i periodici u obliku priča, noveleta i ciklusa.
Od romana Demon straha (1982) napisano je šest poglavlja, a delo pripada važnom autorovom ciklusu o strahu. Ratni i hororski triler, psihološka drama i melodrama, smeštena u alternativnu stvarnost, čak paralelni svet. Istoimena ranija priča predstavlja jezgro romana, a kasnija priča Hoda kao čovek je preuzela zaplet iz jednog poglavlja romana.
Beogradski gambit (1988). Nezavršeni, proročki roman alternativne istorije o raspadu SFRJ i postjugoslovenskom Beogradu. Radni naslovi su bili i Bitka za Beograd i Zapadni Beograd. Stilski je drugačiji od prethodne „strah-faze“, sa izraženijom akcionom i trilerskom dramaturgijom, kao i neuporedivo tvrđim stilom. Priča Valcer na lepom plavom Dunavu poglavlje je ovog romana, dok priča Naselje Sunca pripada istom svemiru. (Ovaj roman, kao i naslovna strana prvog Tamnog vilajeta iz 1988, koju je oblikovao dugogodišnji Kneževićev saradnik Dobrosav „Bob“ Živković, skoro su neposredno prorokovali postjugoslovensku krizu i bombardovanje Beograda od strane NATO-a 1999, što je još jedan dokaza za prekognitivnu, prozorljivu funkciju naučne fantastike koju realizam i postmoderna nemaju.)
Crni cvet (1992). U jednoj paralelnoj Srbiji kasnog XIV veka, nejaki kraljević ima priliku da kroz demonske sile stekne snagu i autoritet. Epska fantastika i alternativna istorija, čvrsto oslonjena na srpsku književnu tradiciju, ali sa određenim poetičkim i strukturnim inovacijama netipičnim za epsko i bajkovito: tok svesti, paralelna struktura poglavlja, nota strave i užasa.... Jezgro romana je napisano 1988. kao noveleta, novela je napisana 1992, a objavljeno kao roman kod beogradske „Prosvete“ 1993. godine. (I mesto u kategoriji novele na konkursu „Znaka Sagite“ za 1992; nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolji domaći roman 1993.)
Čovek koji je ubio leptira (1996). Grupa savremenih Beograđana je prisiljena da se u jednom pseudomaterijalnom svetu, praktično prividnoj stvarnosti, suoči sa zadacima-iskušenjima, ali i sopstvenim ograničenjima i frustracijama. Akciona naučna fantastika sa elementima epske. Roman je deo većeg ciklusa, a zbog tog nedostatka šireg konteksta je i kritikovan u nekim aspektima. Zbog naslova je očigledna veza sa istoimenom ranom pričom, ali ona nije jasna dok autor ne objavi sve nameravano iz povezanih ciklusa. Neki narativni i idejni elementi (poput prividne stvarnosti) povezuju ovaj roman sa pričom Protiv Irvinga.
Živosahranjeni je neobjavljeni roman alternativne istorije u kojoj se raspad SFRJ desio 1984. godine. Paralelni miljei su mitizovane Bosna i Amerika, praktično procepi između svetova, a pojavljuje se i Malbaša (videti belešku o priči Ritam straha). Ovo je naučna fantastika sa elementima strave i užasa, a direktno se nadovezuje na autorovu „strah-fazu“ ranih 1980-ih. Pored toga, roman sažima praktično sve dosadašnje tematske i misaone linije autora. Ako je dozvoljeno već sad poturiti rani lični utisak na osnovu jedne od rukopisnih verzija rekli bismo da roman, mada ima poslovično morbidni naslov, pripada najuspešnijim autorovim delima, a nije isključeno da bi mogao biti i značajan roman srpske i jugoslovenske fantastike, ako zadrži svežinu i britkost nakon hirurgije svih revizija.
Upoređen sa dole opisanim pripovedačkim opusom, ovaj šturi pregled autorovih romana postavlja pitanje pripovednih konstanti i jednog većeg kontinuiteta kod našeg autora.
 













i ne, ovo NE SPADA u onih 25%; ovo razumem, samo smatram da je pogrešno. veoma.






- reci mi da li iko normalan, u bilo kojim normalnim okolnostima, može da pomisli da je ljudsko biće od 24 godine - adolescent? Ja ne znam šta si ti to čitao, ja čak i ne tvrdim da ti to nisi negde pročitao, ali brate mili, zakon nas obavezuje da ljudsku individuu najkasnije na 21-vi rođendan smatramo legalno odraslom, sa svim pravima i obavezama koje joj uz to sleduju, pa ako se ispostavi da ta individua ipak NIJE psiho-fizički dorasla tom statusu, e, onda se na nju referišemo drugačijim (malko stručnijim) terminom, nikako "adolescentom". Mislim da je bilo nužno to imati na umu, za potrebe ovog rada: otud, ja ne znam šta si ti mislio da kažeš, ja samo znam šta si ti rekao, otud ovaj iskaz spada u onih meni nerazumljivih i neshvatljivih 25% procenata, a ako se ispostavi da sam zbog toga pogrešna ciljna grupa, onda dobro.




- najveći problem koji se tiče ovog teksta, problem koji ilustruje i gore citirana lista materijala kojim si se koristio je -  ti naposto ne razlučuješ primarnu od sekundarne informacije. Otud, ti se obema jednako služiš kao sasvim ravnopravnim gradivnim materijalom: tebi ima jednaku informacionu vrednost jedan unos iz enciklopedije taman koliko i nečija kafanska rekla-kazala čičapričapriču. Sa takvim pristupom može se dobiti samo jedna stvar, a to je - štivo možda zabavno za čitanje, ali bez ikakve upotrebne vrednosti. A fakt da je ovo štivo čitalo bog zna koliko ljudi od 2003-će naovamo, fakt da su mnogi od tih ljudi školovani i načitani, da su doktori i magistri i bog dobri zna šta sve ne pride je - meni užasavajući. i poražavajući. skroz. sasvim.
i to je to, dalje od toga stvarno nemam više ništa da kažem.

Albedo 0

  • Guest
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #121 on: 14-12-2015, 20:44:34 »
Načelno nije uopšte samopodrazumijevajuća takva podjela na primarne i sekundarne informacije. Moraju da postoje razlozi koji će neki kafanski intervju učiniti sekundarnim, on apriorno može biti i primaran izvor, kvalitetniji i informaciono vrijedniji izvor.

Na stranu kvalitet predgovora, pa nije to pisac od prije sto godina već živ fenomen.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.345
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #122 on: 15-12-2015, 00:03:10 »
Лидија,

Боб — колико год изванредан ликовни уметник — није битан за ову тему, јер је реч о драматургији стрипа. Он нема обимних СФ стрипова.

Мацан је наравно, битан (можда најбољи стрипски сценариста наше епохе у „Региону“), али он је практично моја генерација -- он је озбиљније дебитовао код Бобана и тек касније дао своја врхунска дела. Ја сам овде писао о претходној деценији и генерацији. (А о Мацану сам говорио на другим местима, и то не једном.)

____________________________________

Године 2003. сигурно ниси могла да читаш све Бобаново – тад је пола прича и Последњи Србин још било необјављено.
____________________________________

Quote
„Jer ja ti ponavljam da se takvi zaključci ne donose na temelju neobjavljenih radova i to je prosto fakt.“

Aко су управо ти необјављени радови (приче) тема текста и књиге, онда њима морам да се бавим. А романе сам морао сумарно да поменем, јер су неки од њих постали кратке приче, а повод текста је приповедачки опус.
____________________________________

Што се адолесценције тиче, чини ми се да те збуњује колоквијална нијанса на енглеском. Да појасним: медицински се поклапају изрази Late Adolescence/Young Adulthood (Ages 18–24 years):

Код нас:
1) предадолесценција или претпубертет (11/12 до 13/14 год.);
2) рана адолесценција или пубертет (13/14 до 17/18 год.);
3) касна адолесценција или омладинско доба (17/18 до 20/23-24 год.).

____________________________________

Quote
„tebi ima jednaku informacionu vrednost jedan unos iz enciklopedije taman koliko i nečija kafanska rekla-kazala čičapričapriču.“

У овом случају - да. То у енциклопедији је о Бобану написао Бобанов први шеф и суоснивач ЛК – Зоран Живковић. Као што је после исти човек говорио о хорору у клубу, па нам је Емитор пренео транскрипт. Мени су то извори прве врсте.

Методски нисам могао много да погрешим. Узео сам примарне изворе и поређао их, слика се сама појавила. Колико год да је Бобана збунила, а тебе саблазнила.

Ја све то разумем. Ово је најобимнији и најдетаљнији текст о иједном писцу из круга Знака Сагите. Нормално је да макроплан покаже скривене обрасце.

____________________________________

Ти Бобану кажеш:

Quote
kad bi Ghoul bio voljan da ti ovako pedantno izanalizira opus, možda rezultat ne bi bio ovako grupi euforičan, ali bi bio temeljit, tačan i pouzdan, i ti to znaš baš kao i ja.
I, ko zna: možda bi ti opus i upao celom svojom trećinom u žanr horora...

 :-D

Ево, понудио се Гул да почне да ради свој самопроглашени посао и у овом случају.

Ја то једва чекам. Без икакве ироније.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #123 on: 15-12-2015, 00:39:30 »
najviše bih voleo da me zaobiđe gorka čaša bavljenja srpskom horor prozom - ali, pošto ne vidim da iko drugi namerava da se time bavi, izgleda da ću ipak morati ja.
samo što mi to nije u vrhu prioriteta, imam preča posla zacrtana za iduće dve godine.

ja ionako više volim da se bavim mrtvim autorima, onda kad im je opus zaokružen.
tako da će i boban morati malo da sačeka. ;)

.

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.899
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #124 on: 15-12-2015, 01:12:50 »
 :(


Iako mi je nadmetanje u pisanju priča mnogo zabavnije, nadala sam se da će Ghoul prihvatiti makar ZStefanovićev izazov!


I kako možeš ti, ne tako mladi čoveče, uvereno čekati da se zaokruži opus?!
Istina je da je Boban stariji, ali ne ide to uvek po redu, znaš. Možda ćeš uveliko polagati račun Lavkraftu dok on još prepravlja nove, izmenjene i poboljšane verzije svojih dela!




PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #125 on: 15-12-2015, 05:27:17 »
Лидија,

Боб — колико год изванредан ликовни уметник — није битан за ову тему, јер је реч о драматургији стрипа. Он нема обимних СФ стрипова.

Мацан је наравно, битан (можда најбољи стрипски сценариста наше епохе у „Региону“), али он је практично моја генерација -- он је озбиљније дебитовао код Бобана и тек касније дао своја врхунска дела. Ја сам овде писао о претходној деценији и генерацији. (А о Мацану сам говорио на другим местима, и то не једном.)

____________________________________
/quote]






Zorane, ja sam se ogradila da o toj sceni skoro ništa ne znam, otud ništa i ne sporim. rekla sam samo da mi je bilo krajnje sumnjivo pri čitanju.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #126 on: 15-12-2015, 05:34:51 »
____________________________________

Године 2003. сигурно ниси могла да читаш све Бобаново – тад је пола прича и Последњи Србин још било необјављено.
____________________________________




ja sam se precizno izrazila u svom postu, ali tebi to malo znači, izgleda, pa moram da ponavljam: Bobana znam 3 decenije. Za bilo koju tačku u tom vremenu, mogu reći da sam prilično apdejtovana po pitanju Bobanovog privatnog i generalnog izdavaštva. ali OBJAVLJENOG izdavaštva. za svrhe ovog rada to je trebalo biti doboljno. ali nije, u tome i jeste problem. To što ti pričaš o Poslednjem Srbinu u ovoj knjizi, to skoro da nema veze sa knjigom koju sam ja čitala. i u tome je problem, samo ga ti ne vidiš.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #127 on: 15-12-2015, 05:45:50 »
____________________________________

Quote
„Jer ja ti ponavljam da se takvi zaključci ne donose na temelju neobjavljenih radova i to je prosto fakt.“

Aко су управо ти необјављени радови (приче) тема текста и књиге, онда њима морам да се бавим. А романе сам морао сумарно да поменем, јер су неки од њих постали кратке приче, а повод текста је приповедачки опус.
____________________________________





ali ti se NE BAVIŠ tim neobjavljenim radovima, ti se ne baviš ni onim objavljenim, ti se prozom ne baviš uopšte! ti za svaki "naslov" nudiš dve-tri rečenice sastavljene u diskursu omladinske lektire, bez obzira da li govoriš o par nakuckanih pasusa nikad završene priče ili o tako kompleksnom romanu kao što je Crni svet. ti se u tom radu "baviš" nečim sasvim drugim, nečim što nema veze sa prozom, niti sa Bobanovim opusom, nego prosto koristiš taj opus zarad promidžbe svoje teze, agende, visoko subjektivne perspektive sveta, Srbije, "titoizma", čega li god. zato se i baviš neobjavljenim, nedovršenim i praktično nepostojećim "tekstovima", jer tu se lakše "pronalazi" ono što tebi zapravo treba. kao što američki tv evanđelisti "pronalaze" parčiće drveta, eksera, kostiju, zna se već čega.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #128 on: 15-12-2015, 05:46:57 »
____________________________________

Што се адолесценције тиче, чини ми се да те збуњује колоквијална нијанса на енглеском. Да појасним: медицински се поклапају изрази Late Adolescence/Young Adulthood (Ages 18–24 years):

Код нас:
1) предадолесценција или претпубертет (11/12 до 13/14 год.);
2) рана адолесценција или пубертет (13/14 до 17/18 год.);
3) касна адолесценција или омладинско доба (17/18 до 20/23-24 год.).

____________________________________



dobro.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #129 on: 15-12-2015, 05:58:56 »
____________________________________

Quote
„tebi ima jednaku informacionu vrednost jedan unos iz enciklopedije taman koliko i nečija kafanska rekla-kazala čičapričapriču.“

У овом случају - да. То у енциклопедији је о Бобану написао Бобанов први шеф и суоснивач ЛК – Зоран Живковић. Као што је после исти човек говорио о хорору у клубу, па нам је Емитор пренео транскрипт. Мени су то извори прве врсте.



pa to, tako reci! nemoj mi tvrdiš da se "baviš prozom"! jer da se baviš prozom, bila bi ti dosta sama proza! pa još k tomu ona objavljena! ali ti se baviš istorijatima, svakakvim i svačijim, i u tim uslovima naravno da su ti dragocene sekundarne informacije, ali ne one o godini rožđenja tvog subjekta, nego o drugim stvarima koje samo "svedoci" mogu da ti saopšte. jer da se ne lažemo, svi izvori primarne informacije sa tog spiska su korišteni uzgredno i maltene bespotrebno, tek da bi se mogli dodati listi. zanimalo me da saznam za šta si to konkretno Pavića trebao, i ispalo je da je to ovo:   


   
Quote
  po svojoj funkcionalnosti zbirka ima i prostu argatsku ulogu važnog izdanja u važnom momentu za samog Kneževića, zbog prelomne tačke na kojoj se autor nalazi, i gde je nužnost rasterećenja od prethodnih naslaga važnija od trenutne društvene recepcije. Reč je o mentalnom oslobađanju, tom suštinskom interesu svakog stvaraoca, onako kako je Milorad Pavić vrlo lično opisao u jednom od ključnih autopoetičkih eseja srpske književnosti, Nekoliko reči o umoru. (Pavić, 1992)




Zorane, ovo je nominalna, kvazi-upotreba primarne informacije. ako ti toga nisi svestan, onda nema svrhe da ti ja išta dalje objašnjavam. ja nemam ništa lično protiv tebe, zaista, mislim da si okej čovek, kad se sve zbroji i oduzme, i mislim da jesi dobronmeran, i cenim tvoj entuzijazam i sve u tom smislu, zaista. žao mi je što se retko nalazim u situaciji da to i pokažem, a ne samo deklarišem. ali ja moram da ti kažem - ovo je zaista bespotrebna, apsolutno bespotrebna amaterizacija domena koji je ionako dovoljno stigmatizovan i ignorisan. ja shvatam da je ovo pisano ranije, ja se dobro sećam kakva je situacija onda bila ali - danas to više nije tako. danas možeš da pribaveš SVE što ti treba, svu primarnu informaciju koja se tiče žanrova, knjiženosti i literature općenito. otud mi se ovaj tekst čini kao svojevoljno ostajanje u nekoj vremenskoj petlji u kojoj se možemo i dalje ponašati kao da na svetu nema informacije osim one koju sami izrvamo iz moždanih vijuga. a to je pogrešno, skroz.
no dobro, pošto vidim da nisi u stanju da me ispravno shvatiš, onda neka na tome i ostane. 



 

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.467
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #130 on: 15-12-2015, 12:01:22 »
Nešto me muči dok čitam ove sttranice, a imam problem da to pretvorim u reči.  Onda, posle vrlo kratkog guglanja:


https://sh.wikipedia.org/wiki/Primarna_literatura

Primarni izvori se razlikuju od  sekundarnih  koji često citiraju, komentiraju ili su građeni na primarnim izvorima, no termin primarni i sekundarni je relativan te ovisi o kontekstu u kojemu je rabljen.

http://opusteno.rs/analiza-dela-f158/analiza-dela-o-kostani-borisav-stankovic-t23926.html

Impresionistička kritika: U ovoj vrsti  kritike osnovno je impresija (utisak) koje je književno delo ostavilo na kritičara.Sve izlaganje podređeno je utisku pa kritičar, u žaru utisaka i oduševljenja,  zaboravlja na književno delo, i govori isključivo o sebi, o svojim doživljajima,  čak i o svojim razmišljanjima koja su pokrenuta  književniom delom. Subjektivnost je naglašena, lični stav je dominantan, emocije su snažne... Takva kritika nema oblik diskurzivnog izlaganja, nego oblik umetničkog kazivanja – više je književno imetničko, a vrlo malo ili nimalo naučno delo.  To ne znači da impresionistička kritika nema  teorijsku (naučnu) vrednost:  pruža neka lucidna zapažanja, ukazuje na zanimljive postupke i umetničke probleme.
Ono što je najvažnije, ova kritika pokazuje kako je književno delo primano u određenom  vremenu – to su činjenice koje služe istoriji recepcije jednog pisca i njegovog dela... Negovali su impresionističku kritiku  Jovan sklerlić, Marko Car, Branko Lazarević, Isidora Sekulić...




Odnosno, kako davno započe svoju  kritiku nekog pozorišnog komada  jedan teoretičar pozorišne umetnosti:  "Govoriću vam o sebi povodom Šekspira..."   A ni  to nije tako loše.

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #131 on: 15-12-2015, 12:44:50 »
Prvo sretanje Lidije i mene u ovom veku proteklo je pored ostalog i u tome da mi je poklonila nosoroga, kao ukaz na moju tvrdoglavost.
Evo ga to nosorokče...



Ali zapravo je ona najtvrdoglaviji stvor koga znam. U mimohodu kraj nje nosorozi puze u strahu da ne privuku njenu pažnju.
U nekom od postova gore pomenula je svoju potpuno pogrešnu percepciju "Poslednjeg Srbina", a meni je to dokaz da je nešto u njenoj viziji domaće proze izvitopereno.
Pominjati tiraže kao znak bilo čega povezanog sa kvalitetom literature je irelevantno; ima dovoljno primera da su neka dela, prvobitno štampana u jednocifrenom broju primeraka stekla besmrtnost, a neka druga, hiperpopularna u svoje vreme, naprosto zaboravljena.

Ja sam se ne slažem sa mnogim stavovima koje je zstef izneo, ali razumem njegovu potrebu da u jednoj ovakvoj knjizi plasira ovakav tekst sa onakvim tezama. Ne pretenduje on da je tačan u svemu, posebno što se on dosta bavi IF (nemamo reč za to) situacijama, ali kao što varvarin gore napisa, sve je to legitimno. Ne treba mu seći glavu što je uradio jedno a ne drugo, niti mu treba suditi aršinima za prvo kada je on radio drugo.

Neko je ko ekspert i doktor za određenu oblast ima obavezu da koristi određeni istraživački i misaoni proces, ali ja nemam; niti za zstef ima. Mi verovatno nećemo iznedriti prikaz koji će zavrediti akademsko priznanje, ali ćemo upravo zbog te nesputanosti, napipati, dosegnuti i razotkriti nivoe koji uobičajenim postupcima ostaju skriveni.
I umesto da nas postojanje različitih pristupa tumačenju istog fenomena raduje, mi se gložimo oko svake sitnice.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #132 on: 15-12-2015, 13:14:01 »
U nekom od postova gore pomenula je svoju potpuno pogrešnu percepciju "Poslednjeg Srbina", a meni je to dokaz da je nešto u njenoj viziji domaće proze izvitopereno.



netačno. ja "gore" nisam pomenula svoju percepciju, nego samo prenela upravo zstefovu, koji je i sam izjavio da je roman "živosahranjeni" objavljen pod drugim imenom i u nekoj stotoj verziji.





Pominjati tiraže kao znak bilo čega povezanog sa kvalitetom literature je irelevantno; ima dovoljno primera da su neka dela, prvobitno štampana u jednocifrenom broju primeraka stekla besmrtnost, a neka druga, hiperpopularna u svoje vreme, naprosto zaboravljena.



opet netačno. ja nisam pominjala tiraže, a još manje ih uzimala za ikakav pažnje vredan reper: ja sam se tu referisala na vrlo neobičnu politiku registrovanja knjige, tek da se na listi narodne biblioteke (i autorovoj bibliografiji, naravno) prikaže kao postojeća, a same knjige nema ni od korova, čak ni u minimalnom tiražu.





 Ne treba mu seći glavu što je uradio jedno a ne drugo, niti mu treba suditi aršinima za prvo kada je on radio drugo.


straobalno netačno. ili naprosto nemaš pojma kako seča glave zapravo izgleda... a za aršine neću ni da se ponavljam, jer vidim da nema vajde ionako. 





I umesto da nas postojanje različitih pristupa tumačenju istog fenomena raduje, mi se gložimo oko svake sitnice.



kolosalno netačno, jer ovo niti je pravo gloženje, niti je istina da na mojoj strani nema radosti zbog knjige, a ponajmanje je istina da ja ovde imam bilo kakvu prednost. naprotiv, sva prednost je na vašoj strani, vi pišete šta vas volja, objavljujete šta vas volja i kreirate horizont očekivanja koji uglavnom samo vama odgovara.
ja mogu tu da pariram samo na ovaj način, sa minimumom impakta (zapravo, bez ikakvog impakta uopšte, da se ne lažemo) i da te posle slušam kako mi godinama kukumavčiš o seči glava i koječemu nečem.
ali fakt ostaje da bez ovakve moje opozicije ne bi bio ništa jači, samo bi bio... malko usamljeniji.  :mrgreen:
a sad stvarno moram da gibam, sutra je praznik.


 

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #133 on: 15-12-2015, 14:20:58 »
Pominjati tiraže kao znak bilo čega povezanog sa kvalitetom literature je irelevantno; ima dovoljno primera da su neka dela, prvobitno štampana u jednocifrenom broju primeraka stekla besmrtnost, a neka druga, hiperpopularna u svoje vreme, naprosto zaboravljena.

aha.
a bilo je primera i da neko napiše sva svoja glavna dela dok još nije izašao iz te široko shvaćene adolescencije (koju zstef računa do 24. godine) - eto, recimo, REMBO (ne rambo, bobane! REMBO! pesnik!) - pa prema tome, ako je mogo rembo, može i boban. valjda mu zato zstef izučava te maloletne radove.

a sad stvarno moram da gibam, sutra je praznik.

čekaj bre, sv. nikola je tek u subotu! :)

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.203
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #134 on: 15-12-2015, 15:37:44 »
Hm. Svetski dan nosoroga (22. septembar), Svetski dan žirafa (21. jun) i Svetski dan majmuna (k vragu, zamalo  :evil: - 14. decembar) već prošli...
Mica

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #135 on: 15-12-2015, 15:49:53 »
Mića po običaju konstruktivan...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.203
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #136 on: 15-12-2015, 15:52:42 »
Uvek na raspolaganju...
Mica

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.203
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #137 on: 15-12-2015, 16:01:12 »
BTW, mene kao predstavnika u međunarodnim telima vezanim za vode pokušavali da poduče teoriji pregovaranja.
Prvo što su istakli, conditio sine qua non, jeste da obezbedite da vi i onaj s kim pregovarate pod određenim pojmom podrazumevate isto.
Ako se to ne učini, nema pregovora; odnosno, možete pregovarati, ali kad završite pregovaranje gotovo da nema šansi da to sprovedete, jer svako od vas uglavnom protumači nejasne pojmove na način koji mu odgovara.
I onda jovo-nanovo...

Mica

Гражданка Шульц

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.105
  • ведьма
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #138 on: 15-12-2015, 16:07:02 »
Quote from: varvarin
Odnosno, kako davno započe svoju  kritiku nekog pozorišnog komada  jedan teoretičar pozorišne umetnosti:  "Govoriću vam o sebi povodom Šekspira..."

Genijalno!!!!!!! xjap

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #139 on: 16-12-2015, 05:48:24 »
BTW, mene kao predstavnika u međunarodnim telima vezanim za vode pokušavali da poduče teoriji pregovaranja.
Prvo što su istakli, conditio sine qua non, jeste da obezbedite da vi i onaj s kim pregovarate pod određenim pojmom podrazumevate isto.
Ako se to ne učini, nema pregovora; odnosno, možete pregovarati, ali kad završite pregovaranje gotovo da nema šansi da to sprovedete, jer svako od vas uglavnom protumači nejasne pojmove na način koji mu odgovara.
I onda jovo-nanovo...






     Paaa… ne znam baš da li bi to rešilo problem. Ne mislim da kažem kako ti savet ne valja, daleko bilo, naravno da valja, nego hoću da kažem kako nerazumevanje (bar moje) prevazilazi čisto pojmovnu zbrku.

Na primer, ja ne shvatam kako je opšte moguće analizirati samo delove proze: po meni, za analizu je neophodno prepoznati delo kao celinu. Ko misli da nije tako, nek krene sa čitanjem novog romana - bilo kojeg i bilo čijeg, samo da za taj roman nema predznanja i spojlera - pa nek slobodno pokuša da nakon prvih par poglavlja donese neke važne, suštinske zaključke o delu, a onda nek dovrši roman, pa nek na kraju proveri koliko je bio u pravu…

Pretpostavljam da to nije sasvim nemoguće, ako se analiza pravi nakon tačke na kojoj je startovao sam zaplet, ali svejedno, to je izvodljivo samo kod šablonskih romana sa krajnje predvidivom završnicom… svi ostali modeli su prilično neprepoznatljivi u tako ranoj fazi romana. Znači, neko formalno zaokruživanje u celinu je ovde bilo ipak neophodno. Ali to otvara pitanje - ko tu zapravo treba da zaokružava celinu? Da li sam Boban tu daje sinopsis za nenapisani ostatak svog romana, ili ga sam zstef pretpostavlja bez ikakvih autorovih sugestija? Štagod bilo, meni i jedno i drugo izgleda jednako proizvoljno, jer meni to prevazilazi i sam tekst i sam impresionizam, meni je to proizvoljno taman koliko i gatanje iz dlana ili kafenog taloga… ja tu ne prepoznajem nikakva pravila, i nije mi jasno kako uopšte može da ih bude: dakle, poznavanje imena za taj fenomen neće mi nimalo objasniti mehanizam samog fenomena.

Isto važi za sistem vrednosti u kom su Bobanova menjanja originalnih izdanja rezultat njegove težnje za savršenstvom: kad bi to zaista tako bilo, onda bi Boban bukvalno bio jedini pisac na svetu koji gaji takvu težnju, a ja pouzdano znam da to nije slučaj, otud ne razumem taj sistem vrednosti uopšte.

Stvar je u  tome što ja mogu da prihvatim nekonvencionalane pristupe kad je o samoj prozi reč, ali ne i u teorijskom domenu: verujem da zstefa ta njegova specifičnost percepcije itekako dobro služi u proznim delima (ne znam zasigurno jer ista nisam čitala), ali u analitičkom delu književnosti taj je talenat od male vajde, pa taman mi njega zvali “impresionistička kritika” ili kako li nam već drago…

Ali opet ponavljam, ja ne sporim da tekst ima svoju zabavnu vrednost, ja samo sporim onu upotrebnu. A šanse su da će biti korišten upravo u tom maniru, jer on poprilično liči na tekst formalne analize, i po formi a donekle i po sadržaju.  Meni je taj tekst pomalo kao kulise na filmskom setu: ako im se pristupi pod određenim uglom, one zaista mogu da izgledaju kao prava zdanja. Tako da, ako baš tražimo adekvatan termin, onda meni “Potemkinova sela” tu prilično dobro zvuče.
 


(ps. praznik je Dan Pomirenja...  :mrgreen: )

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #140 on: 16-12-2015, 06:28:39 »
Ako je zstef našao četiri različita pokušaja da se piše o istoj temi, pravilno je zaključio da je mladi autor u nastajanju neko vreme bio opsednut tom temom. On ne vrednuje te radove, koristi ih samo kao posredan okvir da uđe u glavu autora, pa s te strane ja stvarno ne vidim zašto je to toliki problem. Uostalom, neko je rekao, da se o ljudima može mnogo više saznati iz prekopavanja po njihovom đubretu nego boravkom u njihovom staništu.
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #141 on: 16-12-2015, 06:50:23 »
Ako je zstef našao četiri različita pokušaja da se piše o istoj temi, pravilno je zaključio da je mladi autor u nastajanju neko vreme bio opsednut tom temom. On ne vrednuje te radove, koristi ih samo kao posredan okvir da uđe u glavu autora, pa s te strane ja stvarno ne vidim zašto je to toliki problem. Uostalom, neko je rekao, da se o ljudima može mnogo više saznati iz prekopavanja po njihovom đubretu nego boravkom u njihovom staništu.


u tri rečenice tri pune omaške...  :lol:


1. opsednutost temom se ne zaključuje na temelju 4 različita ali nedovršena pokušaja: za opsednutost temom potrebno je imati bar dvaput toliko završenih. jer da si zaista bio opsednut tom konkretno temom, ti bi nešto od svega toga i završio, zar ne? opsednutost to podrazumeva, a nezavršenost podrazumeva upravo suprotno - podrazumeva nezaiteresovanost temom.


2. on itekako vrednuje radove, a preko tog vrednovanja vrednuje i samog autora, samo što ti to ne prepoznaješ, verovatno namerno, jer ti rezultat tog vrednovanja intimno prija.  :twisted:


3. n znam ko je rekao to o đubretu, verovatno neki policajac  :mrgreen: , ali čisto sumnjam da je pri tom mislio na aranžirano đubre, u smislu da vlasnik đubreta sam procenjuje i odlučuje koji komad đubreta je podesan da se gleda a koji nije... što si ti upravo uradio, kad si mu predao opus nezavršenih dela. Jer, šta ako su tu nedostajali neki ključni komadi, koje si vremenom izgubio? (bilo je to pre-kompjutersko vreme, sasvim je moguće da si zagubio dosta toga...) I šta ako si mu dao potonje verzije koje se suštinski razlikuju od originalne postavke? (i to je sasvim moguće, ti si poznat po čestim alteracijama...) I šta ako si mu omaškom dao neki komad proze datiran kao iz post-adolescentskog perioda (što je po njemu minimum 25ta godina) a taj pokušaj si zapravo stavio na papir u svojoj 14toj? (A to je vrlo moguće, jer čak i tvoja objavljena dela su datirana najmanje deceniju pre datuma štampe...) dakle, kako znati da je njegovo vrednovanje tvog vedrog i mračnog perioda iole tačno?


dakle... vidiš moju dilemu...  :(

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #142 on: 16-12-2015, 07:00:36 »
Ali postoje i tekstovi koje je pročitao i odbacio i ne pominje ih; postoje završene priče koje nisu ušle u knjigu.

Što se opsednutosti tiče, postoji motiv koji variram na različite načine od 1979. godine do 2009, dakle punih 30 godina. Nezavršen je i nedorečen jer možda nisam u stanju da to uradim, ali svakako ukazuje na određenu opsednutost. Dopustimo da postoje različite vrste opsednutosti, ne mora svaka rezultirati ishodom koji ti izgleda smatraš da je jedini logičan.

A što se prijanja tiče, naravno da mi više prija neko ko se udubio u moje pisanije i dosegao nivoe koji su tu za pažljive čitaoce, nego neko ko zbrza knjigu i uspe da ispusti osnovni ton dela...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #143 on: 16-12-2015, 07:05:52 »
Ali postoje i tekstovi koje je pročitao i odbacio i ne pominje ih; postoje završene priče koje nisu ušle u knjigu.


tek to je najopasnija moguća varijanta...  :(  to znači da ste obojica aranžirali materijal, i uvrstili samo ono što vam odgovara...


Bobane, bolje da ovde staneš... Miranda warning i tako to...  xwink2

Boban

  • 3
  • Posts: 21.118
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #144 on: 16-12-2015, 07:15:48 »
Ja sam počeo da pišem prvi roman sa devet godina... taj rukopis je izgubljen, pa nije bio u razmatranju... a od tih prvih radova nekih 6-7 je odbačeno zbog slabog kvaliteta, mada ja lično verujem da je i to trebalo da uđe; ioanko ima klinačkih budalaština u knjizi, pa nekoliko više ne bi načinilo štetu... sve u svemu, zaista ne vidim da smo toliko grešni kakvim nas predstavljaš.

p.s.
Postoje dve priče koje sam ubacio uprkos zstefovom protivljenju, a jednu čak smatram sjajnom i prilično inovativnom za vreme kada je nastala (Taar nepobedivi, sa četvrtog konkursa u Lazar Komarčiću, 1982. godine); obe je odbacio jer su bile toliko mračne da ne daju nikakvu nadu u spasenje... jel ti vidiš dokle je to išlo i na kakvim sam sve iskušenjima bio?
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #145 on: 16-12-2015, 07:21:41 »
ma znam i vidim sva iskušenja, i tvoja i moja... srećom, sve ovo je zapravo akademska rasprava jer tu knjigu je nemoguće nabaviti ionako.  :mrgreen:








varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.467
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #146 on: 16-12-2015, 11:21:28 »
Izgleda da su neki  i stanovali u Potemkinovim selima.
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=452.0

On u srpsku književnost uvodi načela moderne, pozitivne estetike, ali u isti mah neguje i razvija čisto estetičku kritiku, analizu umetničkih efekata. On u tome pokazuje neobičnu tančinu ukusa, sposobnost za raščlanjavanje i objašnjavanje, nezavisnost i sigurnost suđenja. Iz te njegove vrline izlazi i njegova glavna mana. U želji u sve da uđe i sve da objasni, on se često suviše zaustavlja na pojedinosti, dubi je, usredsredi i pažnju i vreme na nju, često stvara teškoće onde i gde ih nema, u svakom slučaju preuveličava ih, [/size]tako da se često pojedinosti istaknu na štetu celine. [/u][/size]On hoće sve da kaže, na najbolji način i najjačom i najiscrpnijom argumentacijom, i zato radi sporo i to objašnjava njegovu relativno malu plodnost...
Jovan Skerlić o  Bogdanu Popoviću[/b]
http://balkanliteraryherald.com/broj13/nikolajvelimirovic13.htmNjegova impresionistička kritika razlikovala se pri tom od dogmatske formalističke kritike njegovog učitelja Bogdana Popovića, ali takođe i od impresionističke kritike začinjene socilogizmom tek nešto starijeg Jovana Skerlića. Lazarević je zapravo prvi i jedini u nas bio na tragu prave, impresionističke kritike, po uzoru na njene francuske začetnike, ističući reči Anatola Fransa da kritičar govoreći o delima drugih ljudizapravouvek priča o sebi. Time se njegova impresionistička kritika približavala njegovom idealu - stvaralačkoj kritici.O Branku Lazareviću

дејан

  • омнирелигиозни фанатични фундаменталиста
  • 4
  • 3
  • Posts: 3.552
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #147 on: 16-12-2015, 11:28:46 »
нисам успео да прочитам, па сам га 'средио'

Quote
Izgleda da su neki  i stanovali u Potemkinovim selima.
http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=452.0
On u srpsku književnost uvodi načela moderne, pozitivne estetike, ali u isti mah neguje i razvija čisto estetičku kritiku, analizu umetničkih efekata. On u tome pokazuje neobičnu tančinu ukusa, sposobnost za raščlanjavanje i objašnjavanje, nezavisnost i sigurnost suđenja. Iz te njegove vrline izlazi i njegova glavna mana. U želji u sve da uđe i sve da objasni, on se često suviše zaustavlja na pojedinosti, dubi je, usredsredi i pažnju i vreme na nju, često stvara teškoće onde i gde ih nema, u svakom slučaju preuveličava ih, tako da se često pojedinosti istaknu na štetu celine. On hoće sve da kaže, na najbolji način i najjačom i najiscrpnijom argumentacijom, i zato radi sporo i to objašnjava njegovu relativno malu plodnost...
Jovan Skerlić o  Bogdanu Popoviću
http://balkanliteraryherald.com/broj13/nikolajvelimirovic13.htm
Njegova impresionistička kritika razlikovala se pri tom od dogmatske formalističke kritike njegovog učitelja Bogdana Popovića, ali takođe i od impresionističke kritike začinjene socilogizmom tek nešto starijeg Jovana Skerlića. Lazarević je zapravo prvi i jedini u nas bio na tragu prave, impresionističke kritike, po uzoru na njene francuske začetnike, ističući reči Anatola Fransa da kritičar govoreći o delima drugih ljudi zapravo uvek priča o sebi. Time se njegova impresionistička kritika približavala njegovom idealu - stvaralačkoj kritici. O Branku Lazareviću
...barcode never lies
FLA

varvarin

  • 5
  • 3
  • Posts: 3.467
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #148 on: 16-12-2015, 11:33:30 »
Puno hvala, jer ja iz nekog razloga ne uspevam da ga sredim, ne prihvata.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 47.993
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #149 on: 16-12-2015, 11:34:30 »
Puno hvala, jer ja iz nekog razloga ne uspevam da ga sredim, ne prihvata.