Author Topic: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević  (Read 20149 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #50 on: 04-11-2015, 11:01:40 »
sačekaću ozbiljno izdanje, ako ga nekad bude... i sa pogovorom nekog ozbiljnog experta, ko nije guslar i autorov kućni prijatelj.

 :) А шта ако бих ти открио која је...

ТАЈНА ГУЛОВОГ ПОРЕКЛА

1. Бобанове приче из 1980-их су кључна карика за развој југословенског жанровског хорора (а делом и каснијег меког сатанизма домаће поп-културе). Ти просто не можеш знати и разумети шта се десило са овим метажанром код нас ако ниси читао ове приче и поговор.

2. Културолошки гледано, ти лично си Бобаново духовно чедо, ментална последица његових издања, као што си и сам признао. Али тих издања не би било да није било Бобановог деценијског интересовања за страву и ужас, што се види јасно само у овој књизи.

3. У светлу наведеног, ја да сам био на твом месту, још одавно бих искамчио који од оних пар комада СА почетком 21. века. Било би ти просветљујуће да си благовремено читао. Не би отезао с неким стварима.

Али нема везе, стрпљив сам ја. А и већ смо ово пролазили са дефиницијом хорора. Ето, добио си домаћи, реагуј.

Поздравио те гуслар  xcheers
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Stipan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.617
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #51 on: 04-11-2015, 13:04:33 »
A jebiga... Svi smo mi na ovaj ili onaj način potekli od Bobanovih režanja...

Father Jape

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.891
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #52 on: 04-11-2015, 13:07:26 »
„Sva Bobanova deca“
Blijedi čovjek na tragu pervertita.
To je ta nezadrživa napaljenost mladosti.
Dušman u odsustvu Dušmana.

https://lingvistickebeleske.wordpress.com

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #53 on: 04-11-2015, 14:09:43 »
1. Бобанове приче из 1980-их су кључна карика за развој југословенског жанровског хорора (а делом и каснијег меког сатанизма домаће поп-културе).

niko ne spori da je bobanovo prežvakavanje horora uticalo na "bobanovu decu", barem inicijalno, pre nego što su otkrili njegove uzore. ipak, taj uticaj niti je ključan, niti je nezaobilazan - kao što to moj opus jasno pokazuje.


2. Културолошки гледано, ти лично си Бобаново духовно чедо, ментална последица његових издања, као што си и сам признао.

aha. isto toliko koliko sam "духовно чедо" Nakladnog Zavoda Matice Hrvatske i njihovog trotomnog izdanja poovih dela koje sam kupio i čitao 1988. godine.

3. У светлу наведеног, ја да сам био на твом месту, још одавно бих искамчио који од оних пар комада СА почетком 21. века. Било би ти просветљујуће да си благовремено читао. Не би отезао с неким стварима.

У светлу наведеног, boban je samo jedan istorijski relikt, prevaziđeni artefakt od izvesne istorijske vrednosti za one koji reše da izučavaju početke bavljenja hororom u FANDOMU, ali današnjem čitaocu skoro irelevantan.
današnji čitalac prosvetljenja nalazi na boljim, svežijim, dubljim mestima.


А и већ смо ово пролазили са дефиницијом хорора. Ето, добио си домаћи, реагуј.

dobio si i ti domaći, još pre godinu dana.
zove se POETIKA HORORA.
na tvoj odgovor još se čeka.

Поздравио те гуслар  xcheers

otpozdravio ti doktor za horor. :)

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #54 on: 04-11-2015, 16:34:35 »
У светлу наведеног, boban je samo jedan istorijski relikt, prevaziđeni artefakt od izvesne istorijske vrednosti za one koji reše da izučavaju početke bavljenja hororom u FANDOMU, ali današnjem čitaocu skoro irelevantan.
današnji čitalac prosvetljenja nalazi na boljim, svežijim, dubljim mestima.

Видим да си аутентични љубитељ хорора, па ћу као стручњак за Бобанов опус да ти ово поверим:

1.  Бобаново бављење хорором (које датира од 1975, па се зато не сећаш) почело је ПРЕ организованог ФАНДОМА. У првом периоду објављивања - крај 1970-их, ране 1980-е - он је објављивао у професионалним (и најчешће  комерцијалним и масовним) гласилима, а и био плаћен за то: Галаксија, Еурека, Сириус, Политикин Забавник, али и елитистички Видици и елитне Најбоље светске СФ приче... За 40 година писања објавио је мање од десет прича у фанзинима.

2. Oд Андромеде 1 до Тамног вилајета 1, Бобан је тај који је највише писао фантастичку страву и ужас у нашим крајевима.

3. А све оно што није још онда објављено по периодици, имаш у Слутњи андроида, са релевантним равноапостолским тумачењем у поговору, који ћеш наћи као крајње информативан, објективан и релевантан. Књиге су, дакле, корисне.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #55 on: 04-11-2015, 17:07:30 »
1.  У првом периоду објављивања - крај 1970-их, ране 1980-е - он је објављивао у професионалним (и најчешће  комерцијалним и масовним) гласилима, а и био плаћен за то

pih. plaćen je bio i onaj kakosezvaše što je objavio nekoliko stotina ili tisuća sf pričica u profesionalnim, komercijalnim i masovnim 'večernjim novostima', pa šta?
bilo je takvo vreme, nije objavljivao samo ko nije teo: a velika zemlja, trista glasila, imalo se i gde, a bilo i para za to...

2. Oд Андромеде 1 до Тамног вилајета 1, Бобан је тај који је највише писао фантастичку страву и ужас у нашим крајевима.

to niko ne spori. ali šta s tim? nekad bilo, sad se pripoveda u opskurnim pogovorima opskurnih knjiga koje niko ne čita...

Књиге су, дакле, корисне.

da, recimo POETIKA HORORA.
to bi ti možda moglo biti od koristi, kad već hoćeš da se pačaš u (meta)žanr, sa guslama, i još da drugima zadaješ 'domaće zadatke' iz oblasti koju ni sam ne poznaješ... :wink:

Black swan

  • 4
  • 3
  • Posts: 6.259
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #56 on: 04-11-2015, 17:10:39 »
često više vrijedi prvi dan u ratu nego posljednji :)
Jedini forum na kojem pravim tipkarske grekše

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #57 on: 04-11-2015, 17:20:17 »
2. Oд Андромеде 1 до Тамног вилајета 1, Бобан је тај који је највише писао фантастичку страву и ужас у нашим крајевима.

to niko ne spori. ali šta s tim? nekad bilo, sad se pripoveda u opskurnim pogovorima opskurnih knjiga koje niko ne čita...

Ах, дакле не само да ниси читао ову књигу, него имам јак утисак и да ниси читао ниједан референтни часопис касних 1970-их и раних 1980-их, који сам навео.

Можеш ли ми скренути пажњу где си писао о југословенској књижевности страве и ужаса тог периода?

Књиге су, дакле, корисне.

da, recimo POETIKA HORORA.
to bi ti možda moglo biti od koristi, kad već hoćeš da se pačaš u (meta)žanr, sa guslama, i još da drugima zadaješ 'domaće zadatke' iz oblasti koju ni sam ne poznaješ... :wink:

Колико се сећам, моја маленкост је више него помогла да се скупи снага и избистри словесност за то твоје ремек-дело, магнум опус. Стићи ћемо и до тога. На другом топику и другом приликом.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #58 on: 04-11-2015, 17:28:33 »
čitao sam većinu časopisa koje si naveo početkom 1980-ih, i dalje, ali mi se nigde ništa bobanovo - ako sam uopšte naleteo na njega - nije nametnulo.

o yu horor književnosti još nisam pisao studiozno, nego samo o pojedinačnim delima, ali svakako planiram i nešto opsežnije, pa ću te, jednog dana, uputiti i na to.
kad tome dođe vreme, pročitaću i tvoje guslarenje androidima - za sada sam ga samo prelistao, i video da je to tipično zstef štivo...

uloga tvoje malenkosti u nastanku mog magnum opusa... ohohoho, pa ti si zaista pravi komičar! :D

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #59 on: 04-11-2015, 18:54:46 »
Па тако реци, да се разјаснимо... Дакле, кажеш нам: "Не знам. Не сећам се. Не разумем. Нисам баш све читао. Погледаћу. Прочитаћу. Разумећу. Јавићу се благовремено кад будем стекао стручнији увид у југо хорор 1970-их и 1980-их... "

То је мени довољно.

Биће све то супер, темељан си ти човек. (Без трунке ироније велим.)

А што се тиче магнум опуса, немој рећи да те наше шаљиве песме уз огњиште нису својевремено /2006/ соколиле, изнеле из тебе најбоље. И довеле до дефиниције самог поља.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #60 on: 04-11-2015, 20:27:03 »
Добро, мало смо се нашалили, да народ има чиме да се забавља.

А сад без пошалица - и после више од деценију тај поговор је најдетаљнији о неком писцу "Знака Сагите" (не и о писцу из "ЛК", јер је ту и Живковић, који је појава за себе). 

Сабрани подаци су важни, ексклузивни, а не моја мутава тумачења. Пошто имаш академске амбиције, теби -- а не мени -- је у најдубљем интересу упознавање са чињеницама.

А важнија је ствар но што изгледа, уз све моје критике.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #61 on: 04-11-2015, 21:11:37 »
Добро, мало смо се нашалили, да народ има чиме да се забавља.

ti si se, kao i obično, šalio – ali ja sam, kao i inače, bio ozbiljan kad sam osporio praktično sve tvoje tvrdnje:
- bobanov uticaj niti je ključan, niti je nezaobilazan;
- ja sam "духовно чедо" bobanovo onoliko koliko i Nakladnog Zavoda Matice Hrvatske (zapravo, manje nego od NZMH-a);
- današnji čitalac prosvetljenja nalazi na boljim, svežijim, dubljim mestima,
itd. itd.

ukratko, boban svakako jeste ‘karika koja nedostaje’, to se iz aviona vidi, na prvi pogled. ;)

a da li mu je mesto među evoluiranim pripadnicima vrste – to će doktor naknadno da utvrdi (kad bude dovoljno dokon).

Boban

  • 3
  • Posts: 20.933
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #62 on: 04-11-2015, 21:23:58 »
Svojevremeno (početkom devedesetih, čini mi se) su braća Momčilović u LK-u izneli tezu da je moj opus previše opsednut strahom kao osnovnom ljudskom kategorijom.
Oni su to predstavili u negativnom kontekstu, ali niti ih je neko uzeo za ozbiljno, niti se iko više osvrnuo na to... do zstefove postvivisekcije.
Sad, ovakao gledano unazad, ja jesam otvorio vrata horora u uredničkom i izdavačkom smislu krajem osamdesetih (mnogo više nego u spisateljskom, posebno što su neke stvari ostale nedopisane i neobjavljene), ali to bi se zasigurno desilo i bez mene; horor je tada nalegao na zidove SF zajednice sa svih strana i prodirao kroz sve otvore, preteći da sruši zidove i krov...
Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #63 on: 05-11-2015, 07:49:20 »
Добро, мало смо се нашалили, да народ има чиме да се забавља.


Alas, takve vrsti zabave odavno već ima na pretek, otud je veća šteta što sa nama nisi podelio korisnost, makar u vidu materijalnih činjenica: za koje je to horor priče Boban zaslužan, u tim konkretno magazinima i u tom konkretno periodu?

Ne sumnjam da bi i tebi bilo draže da ti teza opstane zato što je argumentovana i dokaziva, a ne samo zato što ti sagovornik nije bio savremenik zbivanja koje pominješ. Ja, pak, jesam, bar u znatnoj većoj meri nego Ghoul i ti zajedno, jer eto, ni tebe se nešto ne sećam iz tog perioda…

naravno, sasvim je moguće da si pomno čitao te publikacije tokom tog perioda i da naprosto nisi znao da LK i Boban postoje…  ali meni se nekako čini logičnijim da si tu informaciju stekao znatno kasnije, nesumnjivo putem pomnog istraživanja, što dalje znači da si i dalje u posedu tih podataka, a to pak dalje znači da ih lako možeš izneti ovde na uvid. Ja bih ti, recimo, bila jako zahvalna za taj mali trud, jer me baš zanimaju ti podaci, a nemam dokumentacije sem sećanja. Koje je, kao što znamo, nepouzdano kod svih ljudi, ne samo kod mene.  :)

U međuvremenu, imam ovde i jedno pitanje: kad je i gde originalno objavljena Lavkraftova “The Colour Out of Space”? sećam se jedne ondašnje veoma žive rasprave o tom Lavkraftovom delu, ali se ne sećam gde smo to mogli da je pročitamo.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #64 on: 06-11-2015, 00:13:33 »
Alas, takve vrsti zabave odavno već ima na pretek, otud je veća šteta što sa nama nisi podelio korisnost, makar u vidu materijalnih činjenica: za koje je to horor priče Boban zaslužan, u tim konkretno magazinima i u tom konkretno periodu?

Либе, је ли то трик питање?!

Бобанова детаљна библиографија прича (са очигледним хорор насловима)  јавна је ствар и постоји на више  места --  између осталог, и на његовом сајту (од 2004), затим у Библиографији југословенског СФ, па и у самој Слутњи андроида. И лично сам Гулу одавно скренуо пажњу на тај хорорски аспект (2006).

Обратити пажњу на пола од ових прича:
  • Против Ирвинга, 1984, Сириус 98
  • Демон страха, 1984, Емитор 18
  • Црњи од олујне ноћи, 1983, Емитор 11; 1983, Сириус 90
  • Ноћ која неће доћи, 1982, Емитор 4; 1983, Видици; 1985, Најбоље светске СФ приче 1985
  • Ту негде, међу нама, 1982, Емитор 3; 1988, Политикин забавник 1894
  • Дан четрнаести, 1982, Емитор 2; 1988, Политикин забавник 1931
  • Велики круг, 1981, фанзин Младих фантаста из Брчког, одломак романа
  • Сенка у ноћи, 1980, Сириус 47
  • Његов задатак је моја смрт, 1979, Галаксија 89
  • Игра ветра, 1979, Еурека 307 "
Дакле, све је врло доступно, а за оне који из лењости не читају домаћу фантастику нема изговора "био је пре 37 година мали".

И да, мој читалачки стаж неких наведених ствари постоји од раних 1980-их, а о Бобану пишем нешто чешће од 1996. Препоручујем вашој пажњи бар следеће:

  •     Интервју: "Бобан Кнежевић, писац, уредник и издавач: Усуд српске фантастике", Република, 2000.
  •     Стефановић, Зоран. "Слободан и помало отпадник: Бобан Кнежевић у свом времену и опусу", поговор у Кнежевић, Бобан, Слутња андроида: фантазмагорије, "Алан Форд", Београд, 2003. /умножено у већем броју примерака 2015/
  •     Интервју: "Бобан Кнежевић: Бити ексцентричан није ствар избора", Књижевна фантастика, 2, Београд, 2015.
И при том је у Гуловом родном граду штампан и извадак текста (Стефановић, Зоран. "Слободан и помало отпадник", у оквиру темата о Кнежевићу, Градина, Ниш, 2007), тако да је знао да постоји већа верзија и могао је да је целу добије од Бобана, од мене или редакције Градине.

У поговору у Слутњи андроида скоро сваку причу сам навео, /мета/жанровски одредио и чак препричао. И то је тек део од 40-ак шлајфни сувих података, укључујући оно што Гула занима (генеза модерног ју-хорора)....

Не сумњам ја да је Гул апсолвирао Бобанов случај, у оквиру своје лобање и телепатски повезаних делова универзума .

Али има неке лепоте и кад се прочитају ствари о којима дискутујеш.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #65 on: 06-11-2015, 01:46:50 »
И лично сам Гулу одавно скренуо пажњу


И при том је у Гуловом родном граду штампан


укључујући оно што Гула занима


Не сумњам ја да је Гул апсолвирао Бобанов случај

u redu je, zstef, potpuno razumem tvoj entuzijazam i nestrpljivost da se bobanom najzad pozabavi neko stručan i ozbiljan - i jednog dana, kada dođe na red da se pozabavim korenima srpskog defetizma, antiutopizma, satanizma, dešperata, hororizma i sličnih pojava, svakako ću baciti pogled i na tvoj glomazni napis, kao i na bobanove pokušaje bavljenja hororom koje do sad nisam pročitao.

ali, trenutno se bavim gigantima horora, kako svetskog tako i domaćeg.
boban će morati malo da sačeka.

zstefanovic

  • 4
  • 3
  • Posts: 2.338
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #66 on: 06-11-2015, 07:40:30 »
  • Дакле, сад разговарамо и без твоје јужноафричке адвокатске канцеларије?
  • Не читамо и игноришемо Галаксију, Видике, Политикин Забавник, Сиријус и Најбоље светске приче као изворе за југо-хорор?
  • Сматрамо да Бобан јесте монолит а не и гигант домаћег хорора? (Дај нам десет првих места домаћих хорор писаца, пре 1988...)
  • А за ово доле свака част, ни ја не бих боље рекао (Ипак сте ти и он са исте стране...):
Quote
kada dođe na red da se pozabavim korenima srpskog defetizma, antiutopizma, satanizma, dešperata, hororizma i sličnih pojava,



 
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [„Веригаши“]

PTY

  • 5
  • 3
  • Posts: 8.602
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #67 on: 06-11-2015, 08:22:43 »
     Zstef, to svakako nije bilo trik pitanje, ali izgleda da sam dobila trik odgovor.

Kao prvo, ti mi ovde daš listu svega objavljenog u periodu od jedanaest godina, i onda ovlaš pomeneš kako je “pola od toga horor”. Zašto onda nisi poređao samo naslove koji, po tebi, jesu horor? Šta sad, ja treba da pretpostavim na koje si naslove mislio, pretresem svaku priču da vidim da li si imao razloga da to utvrdiš, tek da mi ti odgovorio kako uopšte nisi mislio na te konkretno, nego na one druge?

Da ih sve redom pretresem, za to svakako nemam vremena a bogami ni snage. A čak i da to uradim, verovatno bi me dočekao tvoj odgovor kako ti nisi ni mislio da kažeš da te priče spadaju u žanr horora, nego su više nekakva “karika koja nedostaje”, nekakav meta-horor, ili bog zna kakvim se ti sve lično žanrovskim razgraničenjima ne služiš. Što ja, naravno, ne mogu konstruktivno da ispratim, u to sam se već uverila, jer ja jednostavno ne umem sa proizvoljnostima i višesmislenostima.


I to što me upućuješ na svoje pregovore i intervjue, to je isto kao kad je onomad Ghoul nudio linkove da pročitaš nešto od teorije horora, pa si mu ti odgovorio da ako on nije u stanju da ti to dajdžestuje u forumskom postu, onda to i nije vredno čitanja. Dopusti da i ja iskoristim tu tvoju dovitljivost, makar zato što si joj autor.  :mrgreen:

No, da ne bude kako izbegavam da argumentujem svoj stav, pa makar i sa generalnog niva na koji me teraš: dakle, ja ti tvrdim da NIŠTA od ovoga sa liste nije horor. S druge strane, SVE na toj listi ima, u većoj ili manjoj meri, naznake iracionalne fantastike. E sad, ako dođemo do toga da ti u iracionalnoj fantastici vidiš isključivo horor, ja sam sa time okej, i ne mislim da se oko toga natežem. Ali pošto ona zapravo razbija pravila ortodoksnih žanrovskih motiva i motivacije, onda je fer reći da su naslovi sa te liste taman onoliko horor koliko su i bilo koji drugi žanr čijim se motivima služe. Što će dalje reći da nisu niti jedan.

Što se tvoje opaske tiče koju si uputio dok sam kucala ovaj post, reći ću ti samo da je poprilično prizemna, na tvoj karakteristični pasivno-agresivni način. No dobro, nije baš da me ta tvoja karakteristika sad više iznenađuje, otud mi i nije bitna da iole menjam svoj post.  :lol:
 

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
« Reply #68 on: 06-11-2015, 13:33:16 »
       
    • А за ово доле свака част, ни ја не бих боље рекао (Ипак сте ти и он са исте стране...):
    Quote
    kada dođe na red da se pozabavim korenima srpskog defetizma, antiutopizma, satanizma, dešperata, hororizma i sličnih pojava,

    ti možda ne bi, ali tvoj kolega ivkov već jeste, u tekstu (prikazu?) koji ti se toliko dopao da si ga već zaboravio (eno ga na prethodnoj strani, pre obraćanja moje JA advokatice).

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #69 on: 07-11-2015, 15:58:30 »
    a da idete da se igrate na nekom drugom mestu... ja nit sam veliki koliko neki tvrde nit sam mali kako bi pojedinci voleli; naprosto sam onakav kakav sam, primeren epohi u kojoj sam delao. Nekada je za štampu knjige trebalo izdvojiti godišnju platu, a sada je to u rangu običnog ceha u kafani... nekada se na izlazak priče u papirnom obliku kod prestižnog izdavača čekalo mesecima i godinama, danas od nauma da izdaš roman do krajnjeg proizvoda treba dan-dva.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #70 on: 07-11-2015, 16:41:14 »
    Dan - dva? Da nisi malo preterao?

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #71 on: 07-11-2015, 17:12:12 »
    Godine 1997. sam proizveo knjigu za nekog Australijanca za 19 sati; od trenutka kada je doneo tekst u wordu i spisak želja, do pedeset primeraka knjige koje je poneo sa sobom na dalek put. Korice u boji, plastificirane, odštampano, povezano... danas to isto radim za 3-4 sata ako sam motivisan. Od sređenog PDF-a do krajnjeg proizvoda: kolor korice, plastificirane, štampa i povez na binderu recimo da to može da se izvede za sat i po. Za ovaj sad sajam, jedan naslov mi je bio rasprodat u sredu; u četvrtak u 9 sam to javio štampariji, u podne sam nosio 20 gotovih primeraka.
    Ta lakoća proizvodnje knjige utiče mnogo i na odnos prema onome što te knjige sadrže, a svakako i na način na koji se sve to priprema za štampu.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #72 on: 07-11-2015, 17:35:22 »
    E stvarno, ako je 3-4 sata dovoljno da se odradi lektura i korektura, napiše recenzija i odradi kvalitetan prelom, onda ja više nemam nikakvih primedbi. Ostaje mi jedino da se divim nadsvetlosnim izdavačkim poduhvatima.

    hidden

    • 4
    • 3
    • Posts: 915
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #73 on: 07-11-2015, 17:46:25 »
    Rekao ti je lepo od sređenog pdf-a...3-4 sata.

    Od nauma do knjige dan-dva...


    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #74 on: 07-11-2015, 17:50:24 »
    Izvini, ali sređen PDF još uvek ne znači put od rukopisa do knjige kao što je to rečeno u legendi o Australijancu, ali nema veze, ipak mi je ostalo dovoljno razumevanja za tvoju potrebu da se dodvoriš jačima od sebe.

    hidden

    • 4
    • 3
    • Posts: 915
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #75 on: 07-11-2015, 18:14:50 »
    Bravo!

    A sad skokni do klonje da se malo pipneš po dražici...


    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #76 on: 07-11-2015, 18:52:37 »
    Samo ti uživaj u svojim visprenim dosetkama...

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #77 on: 07-11-2015, 19:55:08 »
    Stipane, u ovim slučajevima sam dobijao konačnu verziju worda; dakle, sa odrađenim svim predradnjama.
    U pitanju je čisto tehnička stvar.
    Mada je svojevremeno Barouz napisao roman za 4 sata.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #78 on: 07-11-2015, 19:57:49 »
    Ah... To već deluje malo ozbiljnije.
    Nije tako zvučalo u prethodnim postovima.

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #79 on: 07-11-2015, 20:00:05 »
    Pisalo je tako, ali kako je tebi zvučalo... ne znam.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    Stipan

    • 4
    • 3
    • Posts: 13.617
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #80 on: 07-11-2015, 20:06:40 »
    Moraš biti precizniji ako želiš da te ljudi razumeju. Sasvim jednostavna stvar.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #81 on: 10-11-2015, 08:47:34 »
    a da idete da se igrate na nekom drugom mestu... ja nit sam veliki koliko neki tvrde nit sam mali kako bi pojedinci voleli; naprosto sam onakav kakav sam, primeren epohi u kojoj sam delao.

    Samo opušteno, ne brini, termin “iracionalna fantastika” ne podrazumeva nikakvu uvredu, bez obzira na sva vaša odokativna i laička tumačenja: dakle, on NE PODRAZUMEVA prozu koju pišu iracionalni ljudi, nego podrazumeva prozu kojoj se ne može sa sigurnošću odrediti poreklo fantastičnog motiva. NE žanrovsko poreklo motiva – to je relativno lako – nego se ne može odrediti sama priroda tog motiva, čak ni da li je motiv prirodan ili natprirodan.

    Osim Lavkraftove price koju sam ponudila u ilustraciju, dobar primer je i Okretaj zavrtnja: ti tu ne možeš sa sigurnošću da ustanoviš da li duhovi zaista postoje ili su samo izmišljotina guvernante. Ima dovoljno indikacija i argumenata za obe mogućnosti, ali neretko jedni druge potiru (a ono što međusobno ne potiru, to dovodi u pitanje psihološka motivacija samog protagoniste), pa se niti jedan zaključak ne može nedvosmisleno i do kraja argumentovati. Otud se za takva dela smatra da prirodno spadaju u dva (ili više) žanrova, ali se ne mogu definitivno svrstati ni u jedan.

    S obzirom da iracionalna fantastika preko nepouzdanog naratora često manipuliše natprirodnim motivima, mnogi ljudi su voljni da je automatski svrstaju u natprirodni horor. Ali to nije nužno samopodrazumevati, jer takva fantastika može biti mnogo toga i van samog horora, od magičnog realizma pa sve do nadrealizma, apsurda ili šta te već volja.

    No dobro, za očekivati je bilo da će se sve ovo shvatiti onako kako se shvatilo.


    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #82 on: 10-11-2015, 13:36:21 »
    Znam da je "prava književnost" prepuna tih elemenata koketiranja sa fantastikom koja se ograničava na ono kako protagonisti doživljavaju svet oko sebe i pojedine događaje, a da se uglavnom nigde ne pojavljuje nedvosmislena potvrda postojanja iracionalnog. Bezbroj je primera na ovu temu, od devetnostovekovnih autora do savremenih postmodernista; posebno ovih poslednjih. Časopis reč je u broju 44 doneo prilog svojevrsni izbor domaćeg horora, e, pa tu je pola priča takvo. Protagonista drhti od straha u liftu i ništa se ne dogodi...
    Hoću da kažem da ja znam vrlo dobro za to, ali ne volim. Ja sam konkretan i kod mene će se češće naći motiv da iracionalno, neljudsko ili fantastično zaista postoji i da je čitaocu nedvosmisleno predočeno a da sam protagonisti ne budu svesni toga.
    Moja samoukost, ma koliko ograničavajuća s jedne strane, dala mi je osnov za iskorak koji je vrlo teško odmeriti prihvaćenim ili uobičajenim aršinima...
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #83 on: 11-11-2015, 08:31:25 »
    Ma to stoji i nikad nije bilo sporno, ovo nije ni trebalo da bude ikakva “ispravno vs neispravnog” konfrontacija, jer ne verujem da tako nešto uopšte postoji kad je proza u pitanju. Čitanja u različitim ključevima su ne samo legitimna nego i poželjna, ali se zaključak takvih čitanja ipak mora predstaviti uz nekakav uzročno-posledični niz argumenata, pogotovo kad su u pitanju tako radikalne izjave kao mogućnost da se priča “Protiv Irvinga” prestavi kao horor. No, suvisla uzročno-posledičnost nikad nije bila zstefova jaka strana.

    Rasprava oko Lavkraftove “Boje…” je bila jedna od plodnijih kojih se sećam, bar što se žanrovskih odrednica tiče. Da, “Boja…” se mogla čitati u SF ključu, zato što ta priča ne sadrži ništa što bi je definitivno diskvalifikovalo iz SFa. Zapravo, možda je bolje postaviti to obrnuto: definicija SFa nije imala konkretan parametar koji bi “Boju…” diskvalifikovao, a mi onomad ionako nismo mnogo znali o definiciji horora. A i da jesmo, u ovom konkretnom slučaju bi bilo od male vajde, jer ta definicija ionako ne bi sadržavala Ghoulov parametar o umetničkoj nameri. Ali jesmo itekako bili svesni da je čitanje “Boje…” u SF ključu moguće samo uz izvesnu dozu frustracije, jer ti pri čitanju “Boje…” kao striktno SF priče svo vreme slutiš da autoru ipak nije bilo primarno čitanje u tom konkretno ključu. Otud je i rasprava bila jedna od življih i pamtivljijih.

    No ako se vratimo na gore iznesenu radikalnu tezu o uticajima, onda ja imam prednost znanja iz prve ruke: sasvim je moguće da se Lavkraftov uticaj može primetiti i kod tebe i kod Ghoula, i to je lako konkretizovati, makar zato što su na tebe mogle da utiču samo prevedene Lavkraftove priče. Dakle, konkretizujte, niko vam ne brani, naprotiv.

    I za kraj: šta je ovde po tebi “prava književnost”? da li je to kvalitetna proza? ili književna matica? i kakve svrhe tu imaju navodnici? (ironija??)

    Cilj terminologije je valjda da olakša razumevanje u konverzaciji, otud je besmisleno da se stalno koristite nekakvim terminima za koje samo vi znate šta zapravo znače... Mislim da nisam pročitala niti jednu vašu forumsku rečenicu a da nisam bila prisiljena da pretpostavljam šta se njome zapravo hoće da saopšti. Osim uvreda, naravno: tu bez napora briljirate po pitanju preciznosti.


    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #84 on: 12-12-2015, 07:16:34 »
         
    Najpre da se zahvalim zstefu što je ljubazno obezbedio e-verziju svoje analize na koju se često referisao na ovom topiku, a koja je objavljena kao pogovor u Slutnji androida. Ne znam koliko je sam zstef danas upućen u «stanje na terenu», ali fakt je da se do knjige naprosto ne može doći, otud mi i jeste teško palo njegovo generalno spotčitavanje kako «ništa ne čitamo»: mislim da u najmanju ruku nije fer spotčitavati tako nešto za knjige koje su objavljene u tako malim tiražima da ih praktično nema na tržištu. Naravno, jednom kada se štivo obezbedi, uglavnom se pročita, kao što je i ovde slučaj.  :)


    Nalazim da je ovaj pogovor veoma zanimljiv i za čitanje i za raspravu, utoliko više što nudi perspektivu koju prepoznajem kao ne samo drastično drugačiju od sopstvene, nego i u mnogim aspektima dosad mi apsolutno nepoznatu. U tom smislu, čitanje je proizvelo toliko zapažanja, opaski i primedbi sa moje strane da bi one doslovno ispunile isti broj strana koliko i sam pogovor, znači punih 33 u msw. Ali trudiću se da ih maksimalno redukujem na uglavnom one opaske koje mogu da ilustrujem citatima, čisto da izbegnem nepotpuno razumevanje.


    Kao prvo, mislim da vredi napomenuti kako rečeni tekst nije toliko analiza same proze (primera radi, same priče iz ove zbirke su pomenute tek ovlaš, u najgeneralnijem mogućem deskriptivnom maniru, sa ne više od par rečenica za svaku pojedinačno), nego više analiza Bobanove pozicije u nekom političko-društvenom kontekstu kojeg zaista slabo prepoznajem, pa otud i nemam nameru da na bilo koji način osporavam. Zapravo, kad smo već kod toga, možda je bolje da odmah preciziram: ja ne osporavam ama baš ništa u samom tekstu, ja samo želim da razjasnim neke nedoumice koje mi je čitanje ostavilo u amanet. A prva od njih bi svakako bila ona najgeneralnija ali ujedno i najsuštinskija, zato jer je svepristuna i na njoj se većina zaključaka upravo bazira: reč je o resantimanu zbog skrajnutosti.


    Opet, bez namere da se protivim ili da osporavam razloge za isti, ja ovde moram da naglasim kako lično smatram da je ta skrajnutost u velikom procentu fiktivna, a u onom u kom nije mi je apsolutno razumljiva. Time ne želim da kažem da je smatram opravdanom, nego naprosto – razumljivom.


    Naime, Boban u svakom novom izdanju svoje proze nudi varijaciju, a ne original iste. Svi smo ovde toga svesni, pa čak i sam zstef, koji u jednoj rečenici ovog pogovora to eksplicitno i priznaje. I da ne ulazimo sad u delikatna pitanja tipa da li autor ima na to pravo (naravno da ima), da li su neki drugi pisci isto to radili (naravno da jesu), ili da li iza svega toga stoji težnja ka savršenstvu  - ...mmm, recimo tu samo jedno veliko «možda», jer konvencionalna mudrost savetuje da se težnja ka perfekciji upražnjava pre no što se tekst originalno objavi, a nakon objavljivanja se najbolje praktikuje na idućem tekstu. Naravno, ja shvatam i poštujem sve napore da se izađe iz konvencionalnih ograničenja, ali složimo se barem da ti izlasci nisu nužno najefikasni baš u svom najhaotičnijem maniru. A Bobanov manir jeste ekstremno haotičan, to u nekoliko aspekata: kao prvo, nema dokaza da su novije verzije napredak u odnosu na original (znači, potonje verzije nisu nužno bolje, samo su drugačije), kao drugo, redovito su objavljene u malim tiražima koji tekst čine praktično nedostupnim (kao i u ovom mom konkretnom slučaju), a kao treće, nisu ni na koji način legitimisane detaljnim uredničkim osvrtom koji bi istraživaču dao na znanje na šta konkretno da obrati pažnju po pitanju konkretnih alteracija. Otud mi imao samo Bobanovu reč da, primera radi, njegov roman Crni cvet u sedam svojih izdanja nudi šest verzija originala, i kako se sad ozbiljan analitičar može latiti nužne pripreme? Da nabavi svih sedam kopija, to je praktično nemoguće, a sve da ih i nabavi, koliko zapravo ima svrhe utrošiti silno vreme na pažljivu analizu sedam primeraka istog teksta, tek da se dođe do nekih konkretnih zaključaka koje će već osmo izdanje romana da suštinski opovrgne?


    Ja, naravno, nisam jedan od tih analitičara, ni po vokaciji ni po afinitetu, ali mogu da razumem njihovu uzdržanost po pitanju jedne tako ogromne i srazmerno jalove rabote. Otud u tu uzdržanost zaista ne učitavam nikakve zle namere, nego u njoj naprosto vidim racionalnost i funkcionalnost, a to ipak jesu osnovni uslovi dobre analize. Dakle, po meni, «skrajnutost» o kojoj zstef govori nije posledica nikakve zavere ili malicioznosti od strane ozbiljnih istraživača, nego je naprosto posledica Bobanovog krajnje nekonvencionalnog pristupa objavljivanju. Ili, još prostije rečeno, smatram da je to cena koju Boban mora da plati, ako baš hoće da bude kul na taj konkretno način, otud resantimanu ipak nema mesta. A što se same zstefove opaske o Bobanovoj težnji ka perfekciji tiče, tu bih samo dodala kako je sasvim moguće da zstef i ja ne delimo isti model perfekcije.


    To je bila osnovna i krajnje generalna primedba koja se tiče više samog tona, koji više provejava između redova, nego što je eksplicitno saopšten. Za ostale primedbe neophodne su konkretne ilustracije, što će dalje reći – neophodno je imati znatno više slobodnog vremena. Što sad najzad i imam, otud nastavak sledi kasnije danas.  :)
     

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #85 on: 12-12-2015, 09:40:14 »
         

    Najčešći i najznačajniji problem koji sam imala sa ovim tekstom je suštinsko nerazumevanje, i to na čisto jezičkom, da ne kažem semantičkom nivou. U ilustraciju nudim citat sa strane 26:


    «Spajanje zgusnutog ličnog i civilizacijskog momenta je možda legitimno objašnjenje za činjenicu da se mračni, adolescentski period Kneževićevog pisanja toliko žanrovski, poetički i idejno razlikuje od njegovog svetlijeg tinejdžerskog perioda.»


    Moj problem ovde je što smatram da su pojmovi «adolescentski» i «tinejdžerski» sinonimni, u smislu da se oba referišu na isti specifičan period u fizičkom i duhovnom sazrevanju ljudske individue, a to je period uzrasta od 12 do 20 godina.


    Iz zstefove postavke ispada da on tu ipak vidi dve zasebne razvojne celine - pretpostavljam da vidi svaku od otprilike 4 godine, s tim da «tinejdžerski period» vidi kao fazu od 12 do 16, a «adolescentski period» kao fazu od 16 do 20 godina.


    Valjda, jer zaista nisam sigurna da sam dobro razumela tu podelu.


    Ali čak i da jesam, u ovom kontekstu mi je to od male koristi, jer - da li mi zaista možemo da ozbiljno shvatamo bilo kakav opus nastao u periodu 12-20 godina? da ga shvatamo dovoljno ozbiljno da na njemu izvlačimo zaključke o samoj poetici?


    Ja čisto sumnjam da je tu bilo dovoljno ozbiljnih proznih uradaka da se tako nešto uopšte i vidi, a kamoli da se još i prepozna ta fina razlika na kojoj zstef insistira.


    Otud, ja ovu izjavu zaista ne razumem uopšte, i bila sam prisiljena da tu pretpostavljam nije li možda zstef hteo tu da kaže kako prepoznaje adolescentski i post-adolescentski period u Bobanovom stvaralaštvu? Ali pošto ne znam na koja se konkretno prozna dela zstef referiše, ta moja pretpostavka mi se čini jednako proizvoljnom koliko i originalna izjava, pa sam vrlo brzo batalila tu liniju razmišljanja.


    Takvih primera ima dosta, u smislu da u tekstu nailazim na reči kojima zstef podrazumeva nešto očigledno drugačije nego ja: otud, iako razumem sve pojedinačne reči, ja na kraju zaista ne shvatam šta je to zstef želeo njima da mi saopšti, jer mi sami iskazi ostaju apsolutno nerazumljivi, baš kao i ovaj gore citirani.


    Dodatni razlog za konfuziju povodom ovog pitanja je fakt da zstef bazira velik deo svojih zaključkaka na nedovršenim i neobjavljenim proznim delima: na stranama 13, 14 i 15 on zapravo daje i listu tih... tekstova, nazovimo ih tako, jer šta je zapravo nedovršen roman ili priča? gomila slova i ništa više.


    Zaista, ja umem da smognem mnogo razumevanja za nekonvencionalne pristupe bilo čemu, prozi pogotovo, ali ovo je nešto na šta do sad zaista nisam naišla, i ja sad ovde moram da pitam – koliko je to uopšte svrhovito, bazirati prepoznavanje poetike na nedovršenim i neobjavljenim delima, koja niko nije imao prilike da pročita sem autora i dotičnog istraživača? Da li mi tu uopšte možemo više govoriti o bilo kakvoj ozbiljnoj analizi, jer ne podrazumeva li ista da njeni zaključci moraju biti otvoreni za sve vrste provera? a kako proveriti nešto što praktično ne postoji nigde osim na Bobanovom kompjuteru?


    I opet, to me vraća na moje opaske iz prethodnog posta: ako zaista želimo da nam tekstovi dobiju pažnju koju smatramo da zaslužuju, ona je ipak neophodno da se trudimo da tu pažnju zaslužimo i opravdamo.


    A zahtevati od nekoga da ozbiljno shvati zaključke bazirane na nedostupnoj i praktično nepostojećoj informaciji sigurno nije način da se to postigne, i to nije uopšte pitanje bilo kakve restriktivnosti konvencija, nego je naprosto pitanje zdravog razuma.
     

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #86 on: 12-12-2015, 11:11:29 »
    u tekstu nailazim na reči kojima zstef podrazumeva nešto očigledno drugačije nego ja: otud, iako razumem sve pojedinačne reči, ja na kraju zaista ne shvatam šta je to zstef želeo njima da mi saopšti, jer mi sami iskazi ostaju apsolutno nerazumljivi, baš kao i ovaj gore citirani.


    iz ovog razloga sam odavno prestao da sa zstefom ozbiljno raspravljam, i povremeno se osvrnem na poneku njegovu prijavu isključivo u zajebantskom tonu, jer sve drugo sem toga bilo bi promašeno i protraćeno.
    prosto, njegov diskurs je autistički, u smislu da on reči i termine koristi na neki samo njemu razumljiv i smislen način, i da ne barata faktima nego impresijama i nekakvim apstrakcijama koje tako izgledaju unutar mehura njegovog army-of-one mikokosmosa, ali su nepodložni bilo kakvom objektivnom sudu.


    I opet, to me vraća na moje opaske iz prethodnog posta: ako zaista želimo da nam tekstovi dobiju pažnju koju smatramo da zaslužuju, ona je ipak neophodno da se trudimo da tu pažnju zaslužimo i opravdamo.

    A zahtevati od nekoga da ozbiljno shvati zaključke bazirane na nedostupnoj i praktično nepostojećoj informaciji sigurno nije način da se to postigne, i to nije uopšte pitanje bilo kakve restriktivnosti konvencija, nego je naprosto pitanje zdravog razuma.

    bingo!
    bullseye!

    divim ti se i na pronicljivosti, i na artikulaciji srži problema.
    a, vala, i na strpljenju da se probijaš kroz to pisanije i da ga tretiraš kao da je to neko ozbiljan pisao. ;)

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #87 on: 12-12-2015, 11:29:24 »
    Naime, Boban u svakom novom izdanju svoje proze nudi varijaciju, a ne original iste. Svi smo ovde toga svesni, pa čak i sam zstef, koji u jednoj rečenici ovog pogovora to eksplicitno i priznaje. I da ne ulazimo sad u delikatna pitanja tipa da li autor ima na to pravo (naravno da ima), da li su neki drugi pisci isto to radili (naravno da jesu), ili da li iza svega toga stoji težnja ka savršenstvu  - ...mmm, recimo tu samo jedno veliko «možda», jer konvencionalna mudrost savetuje da se težnja ka perfekciji upražnjava pre no što se tekst originalno objavi, a nakon objavljivanja se najbolje praktikuje na idućem tekstu. Naravno, ja shvatam i poštujem sve napore da se izađe iz konvencionalnih ograničenja, ali složimo se barem da ti izlasci nisu nužno najefikasni baš u svom najhaotičnijem maniru. A Bobanov manir jeste ekstremno haotičan, to u nekoliko aspekata: kao prvo, nema dokaza da su novije verzije napredak u odnosu na original (znači, potonje verzije nisu nužno bolje, samo su drugačije), kao drugo, redovito su objavljene u malim tiražima koji tekst čine praktično nedostupnim (kao i u ovom mom konkretnom slučaju), a kao treće, nisu ni na koji način legitimisane detaljnim uredničkim osvrtom koji bi istraživaču dao na znanje na šta konkretno da obrati pažnju po pitanju konkretnih alteracija. Otud mi imao samo Bobanovu reč da, primera radi, njegov roman Crni cvet u sedam svojih izdanja nudi šest verzija originala, i kako se sad ozbiljan analitičar može latiti nužne pripreme? Da nabavi svih sedam kopija, to je praktično nemoguće, a sve da ih i nabavi, koliko zapravo ima svrhe utrošiti silno vreme na pažljivu analizu sedam primeraka istog teksta, tek da se dođe do nekih konkretnih zaključaka koje će već osmo izdanje romana da suštinski opovrgne?

    Pošto se ovde govori o "Slutnji androida", onda da se na njoj zadržimo. Ovde nema mnogo naknadnih intervencija ako ih uopšte ima. Pokušavam da se setim da li sam i šta od ovih 36 priča dorađivao nakon prvog objavljivanja i gotovo da se ne mogu setiti nijednog slučaja. Sasvim sigurno priče nisu "pipnute" nakon 2002. godine kada su prvi put posložene u neko izdanje. Pre toga takođe se nisam bavio time sem u doslovno nekoliko slučajeva kada nisam imao elektronske verzije, a i priče nisu bile objavljene pa se u prekucavanju poneka reč izmenila. Za dve priče sam siguran da su u devedesetim "redizajnirane" ali to su bili poluzavršeni radovi i potpuno su irelevantni za bilo šta. Može se vrlo lako utvrditi da su mnoge priče doslovno identične verzijama objavljenim na opskurnim mestima, pa i u Emitoru pre 30 godina. Priča prvobitno objavljena u Galaksiji 1979. godine jeste drugačija, ali to je verzija koju sam ja uradio tada, između slanja i objavljivanja rezultata Andromedinog konkursa i ponudio je odmah redakciji, ali su me odbili i rekli da može da ide samo ono što je prvobitno poslato. Mene je to toliko iznerviralo da sasvim sigurno u tom događaju treba tražiti korene mog kasnijeg dopuštanja i sebi i drugima da prepravljaju do iznemoglosti.
    Hoću da kažem da se ni ja sam ne slažem sa mnogim zaključcima i opaskama zstefa u ovom tekstu, jer je tu ipak u igri dosta naknadne pameti. E, sad, naknadna pamet je nešto što se ne može izbeći i za mnoge druge tekstove i analize mi ne znamo koliko je ima i u kojoj meri je promenjen stvarni sud.

    Svi se hvatate za Crni cvet (i sada Slobodanidu), ali izmene koje jesu učinjene i koje jesu brojne, svode se na ubacivanje poneke rečenice, ponekog dijaloga i jedan obimniji razgovor proroka i glavnog junaka koji nije postojao na početku. Najobimnije izmene su napravljene između Prosvetinog izdanja i Narodne knjige, ali to su verzije koje odavno nisu u opticaju. Poslednje dve verzije, jedna latinična a druga ćirilična koje su trenutno u opticaju gotovo da su identične. U Slobodanidi postoji dodatno poglavlje na poziciji 2 u knjizi i dodatog dijaloga u poslednjem poglavlju što samo pojašnjava stvari koje površnim čitačima promaknu, a takvi su bili svi. Uostalom, ko sam ja da se moje knjige čitaju s pažnjom i analizom? U svakom slučaju, pojedince će obradovati moj naum da pokrenem ediciju koja će se zvati otprilike: "Definitivne verzije knjiga Bobana Kneževića" i objavljivanje knjige u tom izdanju značiće moj naum da te naslove više i ne prelistavam.

    Hoću da kažem da je cela ta priča o novim i novim verzija u beskraj pogrešno rastumačena pošto između pojedinih verzija sem u retkim slučajevima jedva da ima bitne razlike.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    angel011

    • PsychoKitty
    • 5
    • 3
    • Posts: 8.073
    • meow
      • Hronika mačjeg škrabala
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #88 on: 12-12-2015, 12:14:23 »
    Ne govori se o "Slutnji androida", nego o pogovoru, koji se priča iz zbirke tek ovlaš dotakao.  :)
    We're all mad here.

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #89 on: 12-12-2015, 12:21:20 »
    Ne govori se o "Slutnji androida", nego o pogovoru, koji se priča iz zbirke tek ovlaš dotakao.  :)

    ih, pa kako, gde? na samo 33 strana, još i o pričama da govori?
    to je taj zstefov epski zamah, 33 strane su samo dok se gusle zagreju... nije taj još ni počeo...

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #90 on: 12-12-2015, 12:37:40 »
         
    @Ghoul: Pa, tu i jeste glavnina problema, pošto ja verujem da je zstef imao nesumnjivo ozbiljne namere dok je pisao ovaj tekst, tako da ova naša mimoilaženja stvarno ne pripisujem njegovoj neozbiljnosti, baš kao ni mojoj. Mislim da je problem uglavnom u tome što zstef i ja egzistiramo u drastično različitim sistemima vrednosti, otud i imamo drastično različite referentne sisteme. Ali kako naš osnovni problem ipak jeste primarno u nerazumevanju, po logici stvari bi trebalo težiti nekom «middle groundu» na kom bi i jedna i druga strana učinila taman dovoljno ustupaka da omogući razumevanje u komunikaciji.


    Jer, da se ne lažemo, ja slutim da zstef zaista ne shvata (ili ne veruje, svejedno) da ja njega zaista ne razumem, on zasigurno smatra da je tu u pitanju nekakva malicioznost sa moje strane. Uostalom, i meni se ponekad omakne da posumnjam kako on namerno ignoriše ono što mu govorim, jer mi naprosto ne ide u glavu da neko može da me ne razume i nakon što mu sve spelujem i iscrtkam...  :mrgreen:  ali tako je, šta da se radi. U principu, znam da on to ne radi namerno, a pogotovo ne iz zle namere.

    Naravno, tu se sad postavlja i pitanje sposobnosti obaju strana, a ne samo dobre volje da se nađemo na pola puta. A ovaj tekst jeste ilustrativan po tom pitanju: recimo da u 90% odsto slučajeva shvatam gde je tačno taj komunikacijski problem, ali ne i kako ga prevazići.



    Bobane, ti se jedan dan na sva usta hvališ sa brojnim verzijama svojih romana a drugi dan to glanc negiraš...  :cry:  tako da, ajde se javi posle redovne smene mišljenja, makar jer ti sećanje nije sasvim pouzdano...  :mrgreen:
     

    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #91 on: 12-12-2015, 12:51:29 »
    ja verujem da je zstef imao nesumnjivo ozbiljne namere dok je pisao ovaj tekst

    namere - šnamere.
    od namera se pita ne pravi.
    i nema potrebe za tim relativizacijama tipa 'možda je domene' - nije dotebe, donjega je. ;)
    to je, naprosto, njegov trejd mark diskurs, viđen milion puta i na forumu i u drugim pisanijima koja je potpisao: gomila impresionističko-sviđističkih pompezno sročenih tvrdnji bez ikakvog utemeljenja začinjena obilatim dozama apstrakcija i 'šta je sad uopšte REKO' momenata (poput onih koje gore navodiš).

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #92 on: 12-12-2015, 13:12:33 »
    To stoji, ja to ne sporim. Ali problem je što nas ima isuviše malo (mislim na fandomske entuzijaste generalno) da sebi priuštimo i luksuz nerazumevanja.


    A osim toga - život teče pored i povrh nas, bez obzira hteli mi to ili ne. Ne potruditi se da ga bar potpunije razumemo stvara u čoveku nekakav osećaj... nekompletnosti, recimo. Otud sam svesna da ovaj tekst postoji, takav kakav je, i nosi u sebi određenu informaciju, takva kakva je.


    Nekako mi se čini da nisam fer ako se bar ne potrudim da razumem šta on to zapravo saopštava. Ako i nakon tog pokušaja ustanovim da mi je neprihvatljiv, to je već druga stvar, ali odbaciti ga a priori bi bio znak žešće predrasude. A to se trudim da izbegavam, koliko mogu.






    Ghoul

    • 4
    • 3
    • Posts: 33.137
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #93 on: 12-12-2015, 13:18:05 »
    sad već zvučiš kao meho.
    što je još gore, uglavnom se slažem! :(

    zstefa treba čitati, proučavati, gonetati... iz istih razloga kao i dr ABN-a... ;)

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #94 on: 12-12-2015, 13:54:58 »
    Ne govori se o "Slutnji androida", nego o pogovoru, koji se priča iz zbirke tek ovlaš dotakao.  :)

    Poštujući tvoje drvonoadvokaštvo, moram da zapazim da u ovoj opaski potpuno promašuješ poentu, ispada da mi ne znamo o čemu se priča i da ne znamo šta pričamo. Govori se o pogovoru koji daje naznake da su mnoge priče prerađivane i menjane, a te priče su u zbirci, pa se na direktan način govori o pričama, a ja sam pokušao da objasnim da zstef preuveličava broj i obim intervencija, navodeći konkretne primere.

    Bobane, ti se jedan dan na sva usta hvališ sa brojnim verzijama svojih romana a drugi dan to glanc negiraš...  :cry:  tako da, ajde se javi posle redovne smene mišljenja, makar jer ti sećanje nije sasvim pouzdano...  :mrgreen:

    Pa ta dva pristupa nisu u koliziji. Crni cvet jeste svako izdanje različito od ostalih, ali sem u dva segmenta prve i druge verzije, sve ostalo je kozmetičke prirode i svakako ne podrazumeva potrebu za upoređenjem i paralelnim proučavanjem. Lib, dopusti da se ljudi ponekad malo zajebavaju pa i na svoj račun.

    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    angel011

    • PsychoKitty
    • 5
    • 3
    • Posts: 8.073
    • meow
      • Hronika mačjeg škrabala
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #95 on: 12-12-2015, 14:26:38 »
    Biće da sam onda pogrešno shvatila libeatin opis pogovora (sam pogovor nisam čitala, pa o tome ne mogu ništa da kažem); učinilo mi se da ona tvrdi da se u pogovoru o pričama skoro i ne govori, već je glavna tema, onako uopšteno, to da si ti nepravedno skrajnut.
    We're all mad here.

    Boban

    • 3
    • Posts: 20.933
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #96 on: 12-12-2015, 14:57:25 »
    uvek je rizik kada se tuđe mišljenje usvaja kao svoje...
    Zstef priča o pričama pojedinačno donekle, a mnogo više pokušava sve to da stavi u neki širi i tadašnji koncept.
    I ne bih rekao da Zstef govori o "skrajnutosti" već naprosto okolnostima u kojima rad ispod radara nije mogao da ostavi dublji trag, što je i normalno.
    Ali postoje ljudi kojima je sve to tada i posle značilo, često na posredan način... ti ljudi danas rade i doprinose na neki svoj način, a možda i nesvesno koreni svega toga ipak postoje u čudesnim osamdesetim kada je sve izgledalo drugačije.
    Put ćemo naći ili ćemo ga napraviti.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #97 on: 12-12-2015, 15:34:55 »
    Kao što rekoh, pokušavam da budem što je moguće preciznija, i da izjave potkrepim citatima, da izbegnem bilo kakva nerazumevanja.


    znači, evo citata u ilustraciju:


    Demon straha (1982). Dugotrajnom ratu suseda se ne nazire kraj, ali se mogućnost vojnog preokreta nazire pojavom čoveka koji ima demonske osobine; međutim, mlada naučnica Galina želi drugu ulogu i za njega i za sebe. U idejnom središtu priče su motivi straha, evolucije i moralnih dilema, a (meta)žanrovski ima elemente ratnog i horor trilera, melodrame, možda i alternativne istorije (pošto anonimni milje sumnjivo podseća na Beograd i Zemun). Jezgro kasnijeg nedovršenog istoimenog romana.

    Ritam straha (1983). Doktor iz velegrada dolazi u naselje u Bosanskoj Krajini, da nađe dete čijem je rođenju pomagao — dete koje nije ništa od onog što znamo. Ovde je reč o psihološkoj drami i melodrami u obliku horora, a idejno je posvećena problemu korena i stvaranja straha, njegovog doživljavanja i kontrole. Priča pripada tadašnjem velikom Kneževićevom tematskom krugu o strahu, a lik Malbaše i njegovo okruženje se pojavljuju i kasnije: usputno u romanu Čovek koji je ubio leptira (1996), a naročito upečatljivo u neobjavljenom romanu Živosahranjeni.

    Noć koja neće doći (1982). Personal i saradnici beogradske opservatorije na Kalemegdanu spremni su za pomračenje Meseca; međutim dešava se neka vrsta Apokalipse, kraj našeg vremena. Ova psihološka drama se pretvara u religijsku, zahvaljujući svom paradoksalnom razrešenju. (Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću novelu 1985.)

    Lovac Grahus, možda (1995.) Na ušću Save i Dunava moglo bi da se desi pristajanje mitske barke. Alegorična i napeta minijatura začudnosti, sa otvorenim krajem. I ovde je upotrebljen topos beogradskog Ušća, pupka Evrope, važnog u autorovoj biografiji i opusu.

    Njegov zadatak je moja smrt (1978). Čovek, robot-gonič i Mesečev lavirint. Ovaj zreli triler gonjenja, iz pera tada devetnaestogodišnjeg Kneževića, pripada žanru svemirske opere i futuristike, a misaono se tiče razvoja razuma, etike i empatije, kao i voljnog momenta. Velika je šteta što je samo razrešenje ispod premise i nivoa priče, jer je karakter robota-goniča izuzetno upečatljiv, i zaista izdvaja ovu priču od drugih sa sličnom temom. (Priča je osvojila šesto mesto na jugoslovenskom konkursu almanaha Andromeda 1978, i trebalo je da bude prva Kneževićeva objavljena priča, kako je i najavljeno u magazinu Galaksija. Ipak, sklopom okolnosti je Igra vetra izašla ranije u listu Eureka.)

    Rođen na Zemlji (1989). Glavni junak namerava da se vrati na Zemlju poslednjim letom vođenim ljudskim pilotom sa Meseca; tom prilikom sreće staru ljubav i njenu kćerkicu — dete koje će odrediti ishod i njihovog puta i jedne ljudske nesreće. Psihološka drama i melodrama o društvenom i ljudskom zastarevanju.

    Natanovo zdanje (1990). Bogataš-vizionar Natan Hold je na asteroidu Ereb[1] napravio novo turističko čudo, ambijent koji se ne dâ zabeležiti, niti zamisliti izuzev ako niste lično tamo. Futuristički triler sa solidnom narativnom premisom, pogodan i kao deo veće celine.
    Prvih pet susreta sa Zelenoglavim (2002). Isti bogataš-vizionar Natan Hold je na asteroidu Ceres napravio istinsku utopiju, ali nju prate mnoge kontroverze. Futuristički triler, pa i svemirska opera, ova priča se bavi faustovskom dilemom koji bi sloj čovečanstva trebalo da profitira od evolucije. Mada je kraj neartikulisan u prvoj verziji, priča ima mnogo upečatljivih elemenata (pre svega u dizajnu sveta, pa i u Holdovoj ličnosti i vizionarstvu), kao i izvanredan potencijal da postane roman.

    Ljudi ne ubijaju svoje sestre (1989). Elitni svemirski kadet Baron i njegov kolega Nikša na prvom samostalnom letu svraćaju u posetu Baronovom svetu, porodici i sestri-bliznakinji Arleti; međutim, stiže naređenje za njihovu prvu pravu misiju u dubokom svemiru. Ova melodramska pa i hororična svemirska opera je karakteristična po skoro incestuoznoj vezanosti brata za sestru i višestrukim iskušenjima za sve aktere, a kroz svoju tvrdu akciju idejno obrađuje problem prirodne selekcije budućeg čovečanstva (a time i budućeg klasnog i kastinskog ustrojstva).

    Sofija dolazi na Zemlju (1977). Sofija pripada čovečanstvu koje već hiljadu godina ne živi na matičnoj planeti, ali devojka ima neizdrživu potrebu da je poseti. Psihološka drama i triler u futurističkom ambijentu svemirske opere. Prilično zrela priča tada sedamnaestogodišnjeg autora.

    Tehnologija vlasti (1987). Buduća ljudska civilizacija treba da odluči šta da uradi sa hibernisanom kolonijom robijaša iz 6.000 godina ranijeg sveta. Ova osrednja svemirska operica misaono se takođe bavi evolucijom svesti i društva, faustovskim motivima i snagom volje — dakle, sve omiljenim Kneževićevim motivima.

    Protiv Irvinga (1982). Junak se iznova suočava sa Irvingom, nepobedivim borcem bitaka na život i smrt u prividnoj stvarnosti. Ova futuristička akciona priča već je klasik eks-jugoslovenske fantastike, a i danas je sačuvala dosta od svežine svojom temom (veštačka inteligencija i prividna stvarnost), kao i idejnom potkom koja se bavi evolucijom svesti i volje. Neki od glavnih misaonih i dramskih motiva ove priče su nešto kasnije nezavisno obrađivani i kod osnivača kiberpanka, Viljema Gibsona, kao i pisaca pod njegovim uticajem. (Nagrada „Lazar Komarčić“ za najbolju domaću novelu 1984. Prema legendama procurelim iz žirija, nesuđeni dobitnik zagrebačke „Sfere“ za istu kalendarsku godinu.)
     


       

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #98 on: 12-12-2015, 15:41:48 »

    Bobane, ti se jedan dan na sva usta hvališ sa brojnim verzijama svojih romana a drugi dan to glanc negiraš...  :cry:  tako da, ajde se javi posle redovne smene mišljenja, makar jer ti sećanje nije sasvim pouzdano...  :mrgreen:

    Pa ta dva pristupa nisu u koliziji. Crni cvet jeste svako izdanje različito od ostalih, ali sem u dva segmenta prve i druge verzije, sve ostalo je kozmetičke prirode i svakako ne podrazumeva potrebu za upoređenjem i paralelnim proučavanjem. Lib, dopusti da se ljudi ponekad malo zajebavaju pa i na svoj račun.




    Pristupi možda i nisu u koliziji, ali ja ne govorim o pristupima nego o očekivanjima. dakle, svesno birati nekonvencionalni pristup izdavaštvu i istovremeno očekivati izvesne sasvim konvencionalne odgovore na isti - to jeste u koliziji.


    što se samog zajebavanja tiče, ja sam poslednja osoba na svetu koja ga ne bi dopustila. ja samo pokušavam da to sagledam sa one ozbiljnije strane.

    PTY

    • 5
    • 3
    • Posts: 8.602
    Re: SLUTNJA ANDROIDA - Boban Knežević
    « Reply #99 on: 12-12-2015, 18:08:32 »
         
    Sledeća velika tačka spoticanja (i jedan od glavnih razloga zbog kojih sam ovaj pogovor smatrala obaveznim štivom) se direktno nadovezuje na zstefovu raniju opasku na ovom topiku kako je polovina ranog Bobanovog opusa (dakle, uglavnom priče iz ove zbirke) «zapravo horor». Otud sam se i nadala da će pogovor nuditi analizu priča u argumentaciju tog (po meni poprilično radikalnog) stava: kao što se iz citata vidi, pogovor to ipak ne nudi. Istina, zstef se tamo često osvrće na žanrovsku pripadnost, ali to radi uglavnom zbirno, i na veoma generalan način:
     
                                          Žanrovski, tematski i idejni krugovi


    Tek kad se priče ovako anotiraju postaje dodatno čitljiv i naslov Slutnja androida: većina junaka ove zbirke stavljena je pred iskušenja posle kojih ne važi ono što je bila prethodna definicija njihove ljudskosti ili sopstva.
                                        U smislu žanrova, motiva i premisa, priče pripadaju sledećim oblastima fantastike:
                        svemirska opera, apokalipsa, epska fantastika, vampirizam i totemizam, evolutivne staze, futuristika, putovanje kroz vreme, prvi kontakt, multiverzumi i paralelne dimenzije.
    (Sekundarno, ne nužno fantastičko, uključuje i: vestern, krimić, poteru, ratni žanr, spektakle raznih vrsta itd.

                    U smislu narativnih, metažanrovskih i poetičkih pristupa, priče često imaju jake sledeće elemente:
                 triler, akcija, strava i užas, psihološka drama, melodrama, pa čak i  religijska, poetska i filosofska drama.

                         Skup misaonih motiva je dosta trajan u autorovom stvaralaštvu, a kao najvažnije bismo istakli:
    Iskušenje, sazrevanje, nadilaženje starog sebe. Faustovski izbori. Strah. Preobražaj pojedinca i vrste. Suština ljudskosti. Susreti svetova i sistema. Počeci i krajevi.

     
    E sad, kao što sam već napomenula, ja zaista smatram da su čitanja u različitim ključevima itekako dobrodošla, pod uslovom da se ponude u razumljivom formatu. Pošto je to izostalo, pokušala sam da sama pretpostavim (da, da, opet ta vazda nužna pretpostavljanja) na koje se to konkretno Bobanove rane priče zstef mogao referisati, i došla do zaključka da niti jedna ne ispunjava uslove u celosti. Naravno, za detaljniju procenu bi tu više bio od koristi Ghoul, ali ipak, mislim da većina ljubitelja horora kao žanra umeju da makar intuitivno prepoznaju kada je reč o hororu a kad ne.


    Jedan od mogućih razloga za konfuziju po tom pitanju moglo bi biti Bobanovo često posezanje za iracionalnim motivima.


    U ilustraciju te pretpostavke pomenuću priču “Protiv Irvinga”, delimično zato što je svakako jedna od najpoznatijih Bobanovih priča, i zato što je veoma ilustrativna upravo po ovom pitanju. Kad bi se samo po motivima sudilo, 90% te priče odlazi na čisto natprirodni motiv: narator ciklično biva ubijen od Irvinga i ponovo se budi, taman za iduću rundu borbe. Ali sama motivacija - dakle način na koji Boban koristi te motive – je nepokolebljivo racionalna, ušančena duboko u sf svetonazoru, zbog kojeg narator niti jednog trenutka ne kontemplira okolnosti sopstvenog zaticanja u domenu života-posle-smrti-na-zelenom-pesku, nego se naprosto fokusira na zdravorazumsko izlaženje iz situacije, odnosno na eliminaciju samog Irvinga. Zato se priča teško može čitati u ključu natprirodnog, i pored njenih očigledno natprirodnih motiva: čitalac naprosto očekuje racionalno objašnjenje i na kraju ga i dobija, u samom epilogu.


    Otud ja za sad imam dve teze, za sad samo radne, naravno, ali ipak prilično funkcionalne: kao prvo, ja čisto sumnjam da Boban može da napiše konvencionalni natprirodni horor, naprosto zato što nije tuniran za frekvenciju natprirodne strave. (otud i njegovo suštinsko nerazumevanje Lavkraftijane, recimo: njega to naprosto mimoilazi, njemu je to naprosto smešno i neubedljivo.)


    Kao drugo, slutim da zstef procenjuje žanrovsku pripadnost striktno na motivima odsečenim od sopstvene im motivacije.


    Ali dosta o svemu tome, bar za neko vreme.  :)