Author Topic: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije  (Read 17449 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Гражданка Шульц

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.105
  • ведьма
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #50 on: 18-12-2015, 00:28:06 »
Negative, dear fella, baci se prvo na Bulatovica ;)

klem

  • 3
  • Posts: 618
  • boss
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #51 on: 18-12-2015, 00:31:29 »
pročitaj 120 dana Sodome od de Sada to mi je bilo prilično inspirativno štivo dok sam služio civilnu vojsku u gradskom zelenilu
i'm hardcore

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 8.441
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #52 on: 18-12-2015, 00:36:16 »
To mi je prvo u planu, no nemojmo da otimamo temu Bulatoviću!!
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

Ghoul

  • 4
  • 3
  • Posts: 33.137
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #53 on: 18-12-2015, 00:39:06 »
Nemački romantičari odabrane pripovetke I-II

2.200 din




https://www.kupindo.com/Istorija-i-teorija-knjizevnosti-i-jezika/27931017_Nemacki-romanticari-odabrane-pripovetke-I-II

odlične su to knjige, must have i sve to, ali ipak su bile reprizirane (novo izdanje) pre 10-15 godina kod prosvete, ne bi trebalo da ih je tako teško naći...

klem

  • 3
  • Posts: 618
  • boss
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #54 on: 18-12-2015, 00:41:50 »
neko ih je već kupio jbg
i'm hardcore

Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #55 on: 29-01-2016, 22:36:01 »
Cudan naslov teme. Bulatovic je veliki pisac; za svakog velikog pisca moze slicna etiketa da se zalijepi. Ko zeli vise da zna o zivotu MB neka proba da nadje "Preobrazenska krv" Bore Krivokapica (forma intervjua sa MB).
лажни профил

Гражданка Шульц

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.105
  • ведьма
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #56 on: 30-01-2016, 02:18:56 »
Aaa, ne, ne za svakog velikog pisca.

Dobro, za vecinu. Naslov jedini moguc. :)

Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #57 on: 30-01-2016, 02:44:58 »
Na primjer za kog ne? U privatnom zivotu grof Tolstoj je na primjer u odnosu na Miodraga Bulatovica najobicniji prostak, seljacina (u najgorem smislu), seksualni pacenik i manijak i td.
лажни профил

Гражданка Шульц

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.105
  • ведьма
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #58 on: 30-01-2016, 13:44:29 »
Lav Tolstoj je mnogo voleo decu. Probudi se ujutro, uhvati nekog od njih i miluje ga po glavici, miluje, sve dok ih ne pozovu na dorucak.

Dakle, fin covek. Nego mi ovde o Bulatovicu...

Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #59 on: 30-01-2016, 19:04:03 »
ОК, о Булатовићу… Имао је епилепсију; падао је од глади и исцрпљености на улицама Београда ал никад помоћ није прихватао прије него што изгуби свијест. Када га хитна доведе у болницу Св Сава, доктори су га задржавали дуже него што треба да би га нахранили… По најхладнијем времену, по кошави, шетао је лагано обучен; сретне Андрића ”Знате, имам један стари капут, ништа посебно али добар, ако бисте дошли…” ”Хвала не треба”.
Све приче да је искоришћавао пријатеље су будалаштина. Тачно једино уколико је разговор о умјетности и књижевности искоришћавање. За Ђаволи долазе захваљивао се Оскару Давичу коме је доносио верзије на читање (често Оскар није ни отварао врата него само ”Шта очеш? Јебем, дођи после”)
Долазио и код Андрића редовно. Каже од Андрића је научио што је господин. Андрић га једном пустио у стан док се нека ”београдска дама” облачила да иде дома; МБ хтио одма да иде а Андрић ”Не, не сједите, када тако неко дође не иде се одма” - ех колико је удатих ”београдских дама” прошло кроз Андрићев кревет па га нико не прозва перверзњаком и манијаком…
Оћеш још анегдота? Или ето Витезовића у Бг може до сјутра да прича о Булету.
лажни профил

Гражданка Шульц

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.105
  • ведьма
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #60 on: 30-01-2016, 19:07:05 »
 :) Hvala! Zbilja se Andric uvek smatrao gospodinom, htedoh njega da pomenem kao strejtasa, ali dobro, imao ljubavnice a posebno voleo zene svojih prijatelja; a sta sad - niko nije savrsen.

Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #61 on: 30-01-2016, 19:22:15 »
Ево те посвете:

Не могу да дешифрујем шта каже за књигу. Углавном, кад будем у бољем расположењу, даћу јој шансу. Но прије ње бих требао да прочитам књиге у којима је описао вријеме италијанске окупације у овој касаби. Jедном комшији је некад била узречица изјава једног италијанског војника, нешто као 'se te la rompo non te la pago' што се односило на ону ствар код жена. Али да станем овдје да не бих кварио ниво дискусије.

Но, Баћо
мој, ђавли су дошли, све (…….)
 ми а назобам, парама?, у зајам
и пошту дуго их гледам, но сам
(…….) не могу. Не читај, Баћо мој,
ову књигу, залудно је; но је са-
мо гледај. Од срца, теби Баћко,
ово ђеаче?, ову српску књигу?,
Вук (Миодраг Булатовић)
лажни профил

Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #62 on: 30-01-2016, 19:37:14 »
http://91.222.7.189/вести/култура.487.html:241181-Кад-је-Превер-псовао-на-српском

Svi ti likovi, "kolege" koje su Bulatovicu zalijepile etikete manijaka i perverznjaka bi dali po bubreg da sjednu po ure sa ljudima s kojima se Bule druzio. On ih je zvao "Bore Cosici". Meni je najbolja anegdota kada je cuo da se hotel u njemackoj banji reklamira (tabla na ulazu) da Dostojevski nije platio za par dana kada je odlazio iz hotela. Miodrag je upao kod direktora hotela i trazio da plati sav dug sa kamatom i da skinu tablu - i platio je! Za Djavole koje mu je cenzura iskasapila, saznao je kada stamparija u Novom Sadu stampa i upao sa bocom Loze radnicima i vratio originalnu verziju "samo nesto da popravim"   xcheers

xuzi
лажни профил

Гражданка Шульц

  • 4
  • 3
  • Posts: 7.105
  • ведьма
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #63 on: 30-01-2016, 19:41:17 »
Pa, ja sam sama dosla do manijaka perverznjaka i genija, a nisam mu koleginica :lol: ja to iz miloste, nista od ovoga nema negativni predznak, stavise!

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.973
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #64 on: 23-11-2016, 13:20:39 »
Pročitao sam KAKO JE BULE POKORIO EVROPU, biografsku knjigu Radovana Popovića o Miodragu Bulatoviću. Ovo je jedna od brojnih knjiga o piscima koje je napisao Popović i u sebi sadrži sve očekivane atribute politički korektnog konfekcijskog štiva. Popović je napisao knjigu koja o piscu govori pozitivno, neprekidno podvlačeći njegovu darovitost i unikatnost, svodeći sve one kontroverzne elemente na prokletstvo ili lični pečat jednog genija. U tom pogledu, Popovićeva knjiga o Bulatoviću je krajnje predvidiva. Mnogih divljih anegdota sa Bulatovićem nema ali je nagovešteno da je bio spadalo i generalno enfant terrible jugsolovenske književnosti. U principu, za jednu tako pitomu knjigu o tako divljem čoveku, rekao bih da je Popović štošta vrlo suptilno nagovestio.

Ne znam da li je to autorova lenjost ili mu je to od početka bio koncept, međutim, ono što je najveća vrednost knjige i ono što joj daje najveći kvalitet jeste oslanjanje na Bulatovićevu bogatu i navodno vrlo urednu arhivu. Kroz citiranje Bulatovićeve epistole sa njegovim rečitim prijateljima, kao i kroz obilno citiranje njegovih živopisnih intervjua, dobijamo jednu grozničavu strukturu vrlo sličnu njegovoj ličnosti. Ako imamo u vidu da su te prepiske među sobom vodili Matija Bećković, Borislav Pekić, Mirko Kovač i Bulatović, nema sumnje da se tu ima šta pročitati. Pored raznih informacija koje razmenjuju, jako je zanimljiv i odnos koji to dopisivanje prikazuje a to je neprestano međusobno hvaljenje, u kome mora se priznati ima raznih iskušenja da čovek postane egomanijak. Štaviše, kada se pročitaju sva pisma puna poštovanja upućena Bulatoviću, ne treba da čudi kako je postao tako sujetan i samouveren.

Popovićeva biografija ne pokušava da precizno definiše hronologiju ali ona ipak postoji i uz koncentrisano čitanje može se izgraditi. Izdanje Vukotić Medije deluje kao đubre, i ova knjiga je imala sve predispozicije da to bude. Međutim, posle čitanja rekao bih da ona to nije. Ko je zaslužan za to - da li Popović kao autor ili Bulatović kao tema ili Bećković i Pekić kao njegovi prijatelji, teško je utvrditi.

U svakom slučaju, protivno svim očekivanjima ova knjiga ima izvesnu dokumentarnu vrednost.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.973
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: Miodrag Bulatovic, manijak, perverznjak, genije
« Reply #65 on: 29-11-2016, 22:47:32 »
Pročitao sam LJUDE SA ČETIRI PRSTA Miodraga Bulatovića. Ova knjiga se zaista mora posmatrati kao ozbiljan literani fenomen pre svega zato što je uspela da postane prvorazredni literarni fenomen, dođe do uglednih nagrada i brojnih prevoda, a da istovremeno postane i supkulturna pojava - jedan od prvih ako ne i prvi bestseler koji je uspeo da mobiliše publiku koja inače ne čita knjige.

Sve to je Bulatović postigao rukopisom za koji se na početku mora reći da je vrlo slojevit, težak za probijanje, prepun referenci i onom vrstom prenaglašene fabulacije koja na kraju uspeva da uguši bilo kakav pripovedački zamajac. Reći da je ovo roman o emigraciji verovatno možemo, ali sve dalje definicije moramo iscrpiti preširokim odrednicama fantastike i groteske.

Bulatović se koristi ako ne svim mogućim literarnim postupcima u građenju ovog teksta a ono zaista mnogim. Tu su neki njegovi karakteristični zahvati “uvećavanja”, kada izabere neki detalj i krene da ga razrađuje u sred narativa i to obično pretvori u žestoku digresiju, tu ima i naturalizma u opisima emigrantskog života, njihovog siromaštva, nasilja i telesnih funkcija, tu ima i filozofskih pretenzija koje vidljivo ne proizilaze iz junaka već iz piščevog pera, konačno tu su groteska i fantastika koje se pomaljaju na dva nivoa. Prvo, one su tu u pojavnoj formi, dakle ima događaja i bića, predmeta i zdanja koji su evidentno iz domena fantastike u pogledu toga da nisu mogući ili postojeći, i njihova narav svakako je id domena groteske i njihova izmeštenost od realnosti mahom proizilazi iz autorove namere da ponudi groteskne prizore. Međutim, druga ravan fantastičkog i grotesknog jeste u samom postupku, u samom stilu gde autor gomila i preuveličava naturalističke detalje sve dok sam sklop događaja u onoj ravni koju možemo smatrati realističkom ne postane potpuno neuverljiv, nemoguć i groteskan.

Ne želim da olako optužim Bulatovića da mu efektnost proze u prvom planu, ali u ovoj salati raznoraznih motiva, ovoj masi akcenata bez pravih intervala jedino što mogu da prepoznam jeste grčevira potreba da se postigne efekat. Na tom putu naravno možemo prepoznati i neke elemente koji su eventualno mogli smetati vlastima, ima tu prikazivanja “mračne strane” u ljudima, ima tu i nekih pokušaja da se groteskno objasne geopolitički i istorijski tokovi. Međutim, kada se razgrne ta šuma efekata ostaje utisak da Bulatovićev stav zapravo vrlo pitom i projugoslovenski, samo njegov rukopis svojom agresivnošću sprečava da se do toga dopre.

U određenom smislu, koliko god to poređenje delovalo pretenciozno, prepoznajem izvesne paralele između Kafkine AMERIKE i LJUDI SA ČETIRI PRSTA, do tačke da se Bulatovićev roman može čak posmtrati kao aproprijacija Kafke. Pojedine okolnosi Kafkinog odnosa prema književnosti, poznavanja Amerike i iskustva sa njom, pokazuje da su njihove pozicije dijametralno suprotne, ali krajnji efekat mi deluje jako slično. U oba slučaja imamo pisce koji se poigravaju idejom da se sukobi “starog sveta” ne mogu zaboraviti u “novom svetu”, i da grčeviti pokušaj da se potisnu dovodi samo do toga da se intenzivnije vrate. Zatim naravno tu je i grozničava, uznemirujuća atmosfera i događaji koji uništavaju junake, svodeći ih na nivo zveri, tu je sklonost ka grotesknom opisu “novog sveta” i odnosa koji su u njemu.

Fundamentalna razlika naravno ostaje to što Bulatovićevi junaci na neki način žele da uzmu “novi svet” pod svoje, nesvesni koliko su submisivni, dok Kafkini junaci čeznu za potčinjavanjem.

Tema emigracije iznova čini ove teme pa i dela relevatnim. Uprkos tome što mi čitanje ovog romana nimalo nije prijalo i što u njemu teško mogu da prepoznam neki književni kvalitet, on ipak uspeva da zarobi jedan iščašeni pogled na svet, histeriju jednog nacionalnog trenutka u drugoj olovini dvadesetog veka i zato možda ovo iz godine u godinu postaje sve manje vredno kao proza ali dobija na vrednosti kao dokument.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam