eh, prodaju se knjige samo onih autora koji se sami i ekstremno angažuju oko toga.
Taj ideal da pisac samo napiše knjigu i onda drugi odrade za njega ostalo praktično ne postoji kod nas.
Ja sam prošle godine prodao (ne svojih, nego ukupno) oko 8000 knjiga. Vodim prilično detaljnu evidenciju pa mogu da upoređujem razne brojeve.
Od tih 8000 iz moje ruke je prodato 7500. Evo, sinoć sam idući nekim poslom po gradu prodao tri knjige Savamalaca. Delfi i Vulkan zajedno za mesec dana su mi prodali 3 Savamalca ukupno. Pare ću dobiti jednog dana, ove tri što sam ja prodao odradio sam na licu mesta i to za 50 dinara po primerku više nego što će mi biti plaćeno od književnih lanaca koji bi trebalo da se bave prodajom. Ali njih boli kurac za plasman mojih knjiga, oni su sazdani da nude samo svoje. I to je u redu. Ja prodajem svoje. Nema se tu šta mnogo više reći.
Prodaje se ono što se izlaže, nudi, protežira... nerealno je očekivati da će iko to da odrađuje za nas.
Istina je da dobar agent može da odradi svašta, ali Srbija nema dobre agente, a dobri agenti svakako uzimaju ogroman procenat za sebe i najviše vole neafirmisane pisce koji su mrtvi pa otkupe sva prava od naslednika za smešne pare. Zašto Šveđanin Stieg Larsson nije stekao svetsku slavu za života? Pa niko nije hteo da radi posao za njega. Čim je umro i čim su se dobri agenti dočepali kompletnih prava na njegovo delo, najednom je postao svetski poznat. Zašto to nije moglo za njegovog života? Pa zato što niko nije hteo da odrađuje posao za njega za procenat. Evo kako su se zajebali sa Roulingovom; uložili su milione u nju, napravili mega-extra hit od nje, a ona ih je sve razjurila kad su joj istekli petogodišnji ugovori. Ne vole to agenti, a ni izdavačke kuće. Ne vole ni na Zapadu gde su i mrvice od ovakvih uspeha astronomske cifre, a kamoli kod nas kada realno tek niži jednocifreni broj ljudi može da živi od pisanja.
Onaj ko nije spreman da se bavi svojom knjigom, da pravi promocije, da je nosi i tutka svima u ruke u svakoj prilici, nema šanse da zabeleži prodaju.
Postoje ljudi koji su odustali od sistema i velikih brojeva; recimo, SF pisac Oliver iz Zaječara ima deset izdatih knjiga od kojih većina nije ni zavedena u Narodnoj biblioteci, niti se može igde kupiti osim kod njega. U ovom trenutku i ovim okolnostima jasno je da on nema nikakvu prođu niti prosperitet, ali ne znamo za 50 ili 100 godina ko će od nas uopšte biti zapamćen u srpskoj literaturi. OK, neko živi za sadašnjost, nego za večnost, a neko se klacka između ta dva sa velikim šansama da ne dosegne nijedno.
