Author Topic: Predrag Raos - "Mayerling" (Zagrebačka naklada, 1996)  (Read 179 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 18.854
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Pročitao sam MAYERLING Predraga Raosa, roman koji je definisan kao “kamerni” iako mi je teško da razumem zašto bi se takav epitet koristio za prozno delo. Ruku na srce, MAYERLING jeste izrastao iz radio-drame, dakle ima dramske korene, međutim, opet ni radio drama zapravo nema nužno potrebe za epitetom “kamerne”. No, ono što verujem da je pravilnija definicija ovog romana jeste da je reč o kratkom romanu koji se vrti oko jedne izrazito dramske strukture, mahom oslonjene na dijalog ali isto tako bez ikakve sumnje produbljene proznim sredstvima.


MAYERLING u pogledu obima odstupa od dotadašnjih Raosovih dela, ali ne oskudeva ni u intelektualnom pogledu, niti u pogledu tenzije. Može se reći da je ovo i u izvesnom smislu i horor roman jer se bavi stravom na jednom kako konkretnom, fizičkom, da ne kažem i fiziološkom nivou tako i na metafizičkom. Premisa jeste naučnofantastična, ali ishod jeste kako u domenu strave tako i promišljenosti svojstvene mejnstrim romanu.


Haosi žanrovskog polazišta, sukoba sa sredinom, potonuća u tezgarenje i estradu, možda su sprečili Raosa da ostvari svoju puni potencijal i izraste u hrvatskog Houellebecqa, što je pokazivao kao potencijal sa ovim romanom. Doduše, linijom MAYERLINGa se nije kasnije kretao izuzev u KNJIZI O JOBU, ali u njoj se okrenuo previše asptraktnim pojmovima i nije našao balans između vrlo konkretne naracije i promišljanja.


Dok je MAYERLING po rukopisu skoro pa lirski roman, ipak ne gubi svoju
žanrovsku oštricu. Pa ipak ovo je svakako roman na koji ne bih prvo pomislio kao preporuku nekome koga isključivo zanimaju kanonske SF forme. S druge strane, upravo u pogledu percepcije novuma, i promišljanja uticaja novuma na ljude i njihove odnose, ovo je jedna od najpotentnijih Raosovih vizija. Njena unikatnost u njegovom opusu svakako se može vezati za vrlo teracentričan zaplet. Ovde nema svemirskih ekspedicija i novih svetova van Zemlje. Novi svet se razvija na nivou ljudskog organizma.


MAYERLING je definitivno i najfilmičniji Raosov roman. Iako se i BRODOLOM KOD THULE i NUL EFFORT mogu pretvoriti u filmsku formu, najpre u serije, ovaj roman nudi ne samo mogućnost ekranizacije u bioskopskoj formi već nudi i nekoliko razlitičitih varijanti toga, od niskobudžetne do visokobudžetne.


Raosova razmišljanja o pravcima evolucije u ovom romanu spadaju u najpotentnija prozno-naučna kontempliranja u njegovom opusu, u kome su te deonice i inače bile jača strana. Međutim, u Raosovom slučaju, a kada je u formi svi elementi su jača strana. MAYERLING stoga ostaje “minor Raos” po obimu ali svakako ne po kvalitetu.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam