Author Topic: Šta igram(o)  (Read 329444 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6800 on: 08-01-2018, 14:20:30 »
rado bih prozborio koju o kvalitetu igre, ali moram priznati da mi je u mesecima otkako sam je odigrao ona potpuno iscilela iz secanja. ipak, primetio bih da na ovom svetu verovatno ima vrlo malo ljudi sposobnih da citaju tekst onom brzinom kojom tebi to uspeva na pocetku drugog videa  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6801 on: 08-01-2018, 14:24:05 »
A, nisam ga ni čitao, ja sam taj susret već odradio i završio bez borbe ali onda sam, da bih snimio video, učitao staru poziciju i namerno išao na borbu da imam neku borbu iz tog dela igre snimljenu, računajući da su videi u kojima se samo priča nezanimljivi...

Ja zapravo tekst čitam prilično sporo, mislim, meni je trebalo oko 36 sati da završim igru a na ovom forumu se operisalo sa cifrom od oko 20...

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6802 on: 08-01-2018, 14:33:00 »
onda je u redu! ja sam se isto trudio da procitam sav tekst, ali secam se da mi je koncentracija neumitno opadala kako sam se blizio kraju. milion i dvesta hiljada reci lepo zvuci na papiru, ali problem je sto je velika vecina teksta prilicno nebitno. s druge strane, ne znam kako su sa svom tom logoreicnoscu uspeli da zanemare licne price svih companiona koji se ne zovu rhin...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6803 on: 08-01-2018, 14:34:40 »
Pa... nisu ih sasvim zanemarili, Tybir ima svoju priču vezanu za ljubavnika koga je oterao pa onda za njim traga po Bloomu, ima tu dosta koraka u kvestu pre nego što se završi... Siguran sam da ima i za druge ali nisam istraživao.

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6804 on: 08-01-2018, 14:40:05 »
dobro, njega sam izbacio iz grupe jos u sagusu. ipak, secam se da sam bio prilicno razocaran karakterizacijom sporednih likova onomad...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6805 on: 08-01-2018, 14:42:06 »
Da, i ja sam video da su se generalno ljudi u komentarima na igru srazmerno često žalili da kompanjoni nisu zanimljivi ili produbljeni. Verovatno je to tačno, ja sasvim moguće koristim neku drugu metriku pa su meni i ovakvi kakvi su bili u dovoljnoj meri zanimljivi i imali interesantne priče koje si mogao da čačkaš.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 24.262
Re: Šta igram(o)
« Reply #6806 on: 08-01-2018, 16:09:52 »
Морао сам да погледам шта се ви играте. и нисам happy.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6807 on: 08-01-2018, 17:25:48 »
pa dobro, numenera i jeste prilicno depresivan setting  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6808 on: 08-01-2018, 17:37:41 »
Mada i optimističan. Sam koncept Blooma, prikazan u igri, recimo, kao da omogućava da osobe koje naprave velike društvene prestupe vrlo temeljito okaju sagrešenja i budu korisne za društvo bez toga da su dodatno stgmatizovane ili eksploatisane, što je zanimljivo i ako ne već direktno progresivno ono svakako interesantna ideja o uzročnoposledičnim odnosima u društvu.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6809 on: 08-01-2018, 18:56:15 »
Pa onda ima i taj kult Dendra O'Hur, a čiji pripadnici jedu tela preminulih. I mada zvuči morbidno oni zapravo time čuvaju sećanja i znanja umrlih osoba i na taj način je njihov kult živi repozitorij ljudskog iskustva. To je slatko.

Perin

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 4.721
    • Klub Knjige
Re: Šta igram(o)
« Reply #6810 on: 08-01-2018, 22:52:52 »
Mene uhvatila želja za igranjem dobrog RPG na PS4, pa sam odrešio kesu i kupio Witcher 3 GOTY i krenuo (nanovo) da igram.

Dobro sam prošao - ps4 izdanje igre bez dlc sam prodao za cenu igre sa dlc što sam kupio.

Biznis jbt!!!


Sent from my iPhone using Tapatalk

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 3.835
Re: Šta igram(o)
« Reply #6811 on: 09-01-2018, 11:11:11 »
Znam da ću sada sipati so na živu ranu, ali mi je baš žao što drug Meho nije uspeo da dovrši Rinin kvest. Njegova završnica donosi nekoliko prelepih i dirljivih momenata kojima ova igra može da se ponosi.


Prilikom drugog prelaska, iskoristio sam mogućnost da je dam na usvojenje u Sagusu i mada sam kasnije u gradskim dokumentima našao podatak da je proživela dug i zadovoljavajuć život, osećao sam se pomalo trulo do kraja igre zbog toga. Odlično napisan lik, Rotfus je majstor.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6812 on: 09-01-2018, 12:44:34 »
Actually, završio sam ja to u drugoj grani igranja, hteo sam da vidim šta će biti i da dobijem trofej za ovo dostignuće, tako da sam u jednom momentu otvorio čeljust koja vodi do njenog doma i uz blagoslov i nježni zagrljaj je poslao u naručje roditelja. Ali sam onda učitao prethodnu poziciju i nastavio da igram sa njom u družini, računajući da ću je kasnije odistinski pustiti da ode. Onda su, avaj, krenuli kreševi tako da u "pravom" tajmlajnu mog igranja ona na kraju doživi lošu sudbinu...

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 3.835
Re: Šta igram(o)
« Reply #6813 on: 09-01-2018, 12:49:47 »
Da, ali kvest ni tu nije sasvim gotov. Jer ćeš je ipak ponovo sresti pre kraja igre (čak vrlo brzo) ako je pošalješ roditeljima i tad na scenu stupa ona stara "Dobro se dobrim vraća".

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6814 on: 09-01-2018, 12:57:49 »
Da, pretpostavljao sam da bih je sreo pre kraja da sam uspeo da to izguram. Ma, strašno, baš me je pošteno iznerviralo to krešovanje, to mi je bio gori izazov u igri od svih susreta sa Sorrowom...  :cry:

neomedjeni

  • 3
  • Posts: 3.835
Re: Šta igram(o)
« Reply #6815 on: 09-01-2018, 13:12:39 »
Treba li da naglasim da je PC verzija igre izuzetno stabilna?  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6816 on: 09-01-2018, 13:19:03 »
Pa taman da nije, da ih spalimo sa sve Džonom Rikitelom... Opet, verujem da je ovaj problem i na konzoli sređen pomenutim pečem, ali to da nova verzija igre nije kompatibilna sa starim sejvovima je stvarno neoprostivo...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6817 on: 13-01-2018, 17:05:59 »
Sramota me i da kažem koliko mi je pokušaja trebalo da savladam poslednjeg bossa u Matterfall. Ipak, spakovan je i on, uredno ili neuredno, ali ja sam živ a on je mrtav i tako sam i ovu izvrsnu igru završio. Opširnije, nadam se od Nedelje, a za sada samo još jednom ponoviti lament što Housemarque dižu ruke od ovakvih igara u budućnosti.
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6818 on: 15-01-2018, 15:51:18 »
Kao što sam o vikendu i pompezno objavio, posle mnogo napora i patetičnog uzdisanja savladao sam finalnog bossa igre Matterfall i tako simbolički stavio tačku na igranje ovog, još uvek najnovijeg proizvoda finskog studija Housemarque. 

 
Razume se, to što sam igru odmah posle toga počeo iz početka je važno svedočanstvo o njenoj prirodi: Matterfall, kao ni ostali Housemarque naslovi nije igra u kojoj pratite priču kako biste videli šta je na kraju bilo i onda je, zadovoljni, pohranjujete u škrinju uspomena. Naprotiv, Housemarque su već dvadeset godina primer zapadnog developera koji tvrdo stoji na braniku jednog klasičnog pristupa igranju, baštineći arkadnu filozofiju u kojoj je veština na ceni a skor na kraju partije njeno ultimativno merilo. Da se medijum video-igara odavno pomerio sa tačke na kojoj je ovo bila dominantna filozofija, to valjda svi znaju a Housemarque su i sami nedavno saopštili da bacaju peškir u ring i bataljuju lojalnost arkadnim modelima, prepoznajući da malo jezgro tvrdokornih arkadnih fanova koji kupuju vaše igre nije dovoljno da biste vi na kraju mogli da od toga i preživite.
 
Naravno, distributivni kanali poput Steama ili raznih mobilnih platformi prepuni su arkadnih – i arkadnoidnih – igara raznih žanrova ali razlika u klasi je više nego očigledna. Housemarque nisu partizansko indi preduzeće koje nedostatak para nadomešćuje obilnim količinama entuzijazma i brutalnog samoodricanja, već ozbiljna firma koja je dugi niz godina imala odličnu saradnju sa Sonyjem i time za svoje igre uspela da obezbedi produkcijske kvalitete o kojima kolege nisu mogle ni da sanjaju.
 
No, sve je to očigledno bila igra na oštrici noža, jedan korak ispred stalno pretećeg čopora vukova pred vratima. 2017. godine Housemarque objavio je izvanredni Nex Machina, na Playstationu i Steamu, ne oslanjajući se za ovu priliku na Sonyjevu izdavačku podršku. Iako, kako smo već komentarisali, jedna od najboljih igara u svom žanru, Nex Machina se prodala jako slabo. Matterfall zato, i pored ponovne saradnje sa Sonyjem predstavlja jasno dizanje ruku od svega i ova igra ni u marketinškom smislu nije imala „push“ kakav su pre nekoliko godina imale Alienation ili, dakako, Resogun.
 
Možda donekle komplikuje stvari i to da je Matterfall sasvim očigledno i slabija, nešto siromašnija igra od Nex Machina, moguće tek ostatak nekog većeg i kompleksnijeg plana koji je morao da bude skaliran nadole nakon lošeg komercijalnog rezultata prethodne igre od koje se mnogo očekivalo. Opet, to ne znači da je Matterfall loša igra, naprotiv, pričamo o vrlo sigurnom, zabavnom sajdskroling šuteru, ali može se pričati o tome da je ovo igra sa relativno malo sadržaja, koja će ikakvu svoju dugovečnost, ako je dosegne, imati jedino na ime posvećenosti tvrdog jezgra igrača da na visokim nivoima težine postižu najviše moguće skorove.
 

 
Što, naravno, nije loše za jednu arkadnu igru. Opet, to Matterfall svakako ograničava u pogledu neke dalje komercijalne eksploatacije.
 
Matterfall ima mnoge elemente koje smo već naučili da očekujemo od Housemarque igara. Ovo je akrobatski, atraktivni run and gun sajdskroler u kome se kombinuju urnebesno pucanje u punih 360 stepeni i platformski dizajn nivoa, ali koji ima i „strike“ mehaniku vrlo sličnu dash potezima iz Nex Machia, overcharge merač koji kada se napuni omogućava rafalnu paljbu u slou moušnu – po uzoru na Resogun – te implementaciju kolornog kodiranja nešto jednostavnijeg od onog koje je studio koristio u Outland. Ne zvuči preterano originalno i zlobnik bi rekao da su Finci samo u lonac poubacivali mehanike koje su već imali u kući, smutili i smislili originalno ime za igru, ali ovo bi svakako bilo nepošteno tumačenje načina na koji je talentovani studio uskladio sve ove elemente da ponudi igru koja u najboljim momentima doseže za konkurenciju nezamislive vrhunce akrobatike i pucačkog urnebesa.
 
Matterfall, dakle, kreće od proverenih run and gun predložaka kao što je Contra serijal, da bi se nastavio na naprednije radove poput Gunstar Heroes ili Alien Soldier, ali je očigledna želja da se akcenat stavi pre svega na veštinu igrača i kombinovanje malog broja alata na raspolaganju, umesto na sve egzotičnija oružja i ekstravagantne neprijatelje. Deluje malo neprirodno, pogotovo kad vidite kakav haos eksplodira na ekranu tokom najužurbanijih momenata, da Matterfall nazovete „svedenijom“ igrom u odnosu na svoje uzore ali ona to nesumnjivo jeste. Oružje sa kojim igru započinjete je ono sa kojim ćete je i završiti (uz eventualno ojačanje njegovog učinka), a plaćenica koju vodite ima svega tri slota za dodatna oružja i pasivne komade opreme i mada kombinovanje opreme i sekundarnog naoružanja ima merljivog uticaja na stanje „na terenu“, ključni element u pogledu savladavanja izazova koje igra na igrača baca je perfekturianje kretanja i nišanjenja, a ne građenje ultimativnog bilda.
 
Ovo se vidi i iz toga kako su dizajnirani nivoi, jer Matterfall ima neočekivano, ponovo neintuitivno dugačke sekcije u kojima se izazov odmerava kroz raspored (i kretanje) platformi u kombinaciji sa nekoliko vrsta neprijatelja a igra sadrži svega tri bossa i ni jednu sekciju koja bi radikalno promenila pristup igranju. Kako su, u skladu sa Housemarque pristupom, rasporedi prepreka i pojavljivanja neprijatelja uvek identični, ovo je, dakle, igra koja želi da igrača nauči lejautu svojih nivoa i podstakne ga da kroz njih prolazi uz maksimum elegancije i dosezanje najvišeg mogućeg skora majstorskom upotrebom svih raspoloživih kapaciteta i alata.
 
Problem za „običnog“ igrača, dakle onog koji sebe vidi više kao „preživljavača“, manje kao scorechasera, je što ovo čini da dobar deo igre deluje relativno zaravnjeno. Od početka do kraja borba se vodi sa relativno malim izborom različitih neprijatelja, blaga presecanja trčanja i skakanja sekcijama u kojim nema gravitacije ili velikim liftovima su po prirodi vrlo slična u sva tri nivoa pa onda i igrač koga ne interesuje skor može da se korišćenjem relativno malog broja istih taktika nekako provuče do samog kraja.
 
Ovo ne znači da se on neće zabaviti dok to radi i Matterfall deluje atraktivno čak i kada ga igrate bez MNOGO veštine ali osećaj da su susreti sa bossovima jedine instance u igri gde se od igrača imperativno zahteva da demonstrira šta je naučio i da pametno kombinuje ono što ima na raspolaganju, iako netačan, može se trasirati do činjenice da Matterfallu treba dosta vremena da pokaže zube i da se tek negde od polovine igra zaista trudi da iz igrača izvuče napor.
 

 
No, ne želim da budem suviše negativan, Matterfall malo kasno pali, to je tačno, ali ovo je i dalje pametna, elegantna igra sa inteligentnim dizajnom nivoa (pogotovo kad su u pitanju skrivene sobe u kojiam treba naći zarobljene civile) čija je druga polovina karakterisana spektakularnim borbama u kojima je pravilno korišćenje strikea da protivnike za trenutak zamrznete i pravovremeno detoniranje matter-bombi da od pretećeg roja robota napravite vatrometnu posvetu svom unutrašnjem taktičaru nešto čime ćete se sve više baviti. I platformski izazovi postaju teži a svest da kroz plave i žute artefakte možete bezbedno projuriti strikeom, dok će vam crveni i tako naneti štetu je potrebno apgrejdovati na razinu u mišićnoj memoriji zapisane intuicije, i dovoženje do poslednjeg bossa će zahtevati malo preciznosti i volje. Opet, Matterfall nikako ne poseže za old school kaznama za neuspeh i mada su sekcije koje treba preći posle pogibije prilično dugačke, nisam se ni u jednom momentu osećao frustrirano, pogotovo imajući na umu da sam uglavnom za neuspeh sam bio kriv.
 
Ovo sve ne važi za poslednjeg bossa koji je izuzetno težak i borba protiv koga se sastoji iz nekoliko faza koje, istina je, daju povremenu mogućnost za ispravljanje grešaka, ali su na gomili prilično surov test koordinacije pokreta i taktiziranja, a koji će igrača podučiti i mnogim tajnama mehanike igre kojih do tog trenutka verovatno nije bio svestan. Opet, u svetlu znanja da je Matterfall izašao u istoj godini kada i Bleed 2 ili Cuphead, teško je ne pomisliti da je mogao i ranije da se probudi i prodrma igrača.
 
Matterfall je, kao i druge Housemarque igre urađen koristeći vokselsku tehnologiju i ona je zaslužna za ogromnu količinu eksplozija, komadića i čestica koje krase ekran u najspektakularnijim momentima. Uz odličnu animaciju glavnog lika (i nekih neprijatelja) ovo u dobroj meri kompenzuje činjenicu da je igra generalno spakovana u relativno sterilne ambijente, sa dizajnom neprijatelja koji je funkcionalan pre nego atraktivan. Kolorna šema je takođe prilično ujednačena tokom velikog dela igre što, mada korisno sa strane intuitivnih reakcija u borbi, ume da doprinese osećaju monotonije. Opet, nije da ovde nema različitih i živih boja, samo je generalni utisak možda drugačiji jer se usredsređujete na boje od kojih vam zavisi preživljavanje.
 
Matterfall ima i vrlo dobar dizajn zvuka koji daje sve neophodne informacije i u trenucima najveće gužve, skidajući ogroman deo odgovornosti za posredovanje ključnih podataka sa grafike. Muzika je tu i mada solidno farba atmosferu ne bih je nazvao previše pamtljivom.
 

 
U celini, Matterfall je igra koja kada radi onda radi iz sve snage i pruža nepogrešivo housemarqueovski ugođaj superiorne akcije, artističke destrukcije i opunomoćenja igrača, no reklo bi se da su ambicije finskog studija bile veće kada je igra zamišljena i da su usput pootpadali elementi koji bi ukazali da su autori potpuno svesni agresivne punktuacije i ekstravagantnih elemenata svojih uzora (već pomenuti Alien Soldier, Gunstar Heroes pa i kasniji nastavci Contre). Umesto njih tu je relativno metodična i, kako već rekoh, pomalo svedena vokselska bura koja će bez sumnje lepo leći svakome ko voli malo sajdskroling pucnjave ali koja je, takođe bez sumnje, ostala korak kratka od dosezanja statusa klasika.
 

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6819 on: 15-01-2018, 22:36:19 »
jos 1 naslov koji ide na "probace se jednom" listu  :lol:  za to vreme, ja sam igrao originalni nier.



postoji dosta objektivnih razloga zasto bi se nier mogao nazvati losom igrom. za pocetak, combat je agresivno dosadan. 95% neprijatelja su nedefinisani tamni obrisi, u citavoj igri ih ima otprilike cetiri vrste, a jedino sto je zapravo bitno pri borbi s njima jeste da li trenutno blokiraju udarce ili ne. bosovi su nesto zabavniji, ali samo ako se igra na normal tezini – na hardu toliko uspesno upijaju damage da nema sanse da padnu za manje od dvadeset minuta :( sta jos? a da, yoko taro na pola igre izvlaci narativnu tehniku "5 godina kasnije", sto je meni delovalo kao izgovor da se igrac posalje na ista mesta na kojima je vec bio. sam svet je skandalozno sitan: po 1 pustinja, suma sumarak i svetiliste, par gradova i ravnica izmedju njih i to je to. side questovi su mozda i najgori koje sam ikad video u nekoj (relativno) modernoj igri. kao da su se rukovodili mmorpg filozofijom i pomislili da ljudi zapravo uzivaju u tamanjenju ovaca da bi skupili 10 kotleta :x

sve u svemu, ako zelite da se zabavite igrajuci nier, morate se prepustiti tarovim kreativnim impulsima  :lol:  na primer, evo sta vas ceka svaki put nakon sto startujete igru:



evo kako izgleda bosfajt u sumi sumarku mitova:



tu su i loading skrinovi koji otkrivaju prisustvo tehnologije u svetu magije, koncept krajeva koji se nadovezuju jedan na drugi i zaokruzuju sve aspekte price, kao i neverovatan soundtrack
:| nije mi tesko da vidim kako bi taro u automati preslikao sve te male detalje koji nesto valjaju i oko njih izgradio 1 daleko bolju igru. sto se niera tice, on mozda nije sjajna igra, ali jeste sjajno iskustvo.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6820 on: 16-01-2018, 09:05:05 »
Ono što ne treba zaboraviti je da je NieR, kada je izašao, dobio uglavnom vrlo dobre kritike. Novinarima se dopadalo to što je nuđeno, ali igra se nije baš sjajno prodavala. Tako da je ljudski reći da su Square-Enix ovde ispali gospoda i Taru posle raspada njegovog studija dali pare i mogućnost saradnje sa Platinumom da napravi ono što je napravio sa NieR: Automata, iako ih ni sa Drakengardom ni sa NieRom nije mogao baš uveriti da ima nekakav blokbaster potencijal.

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6821 on: 18-01-2018, 02:27:26 »
ne znam bas koliko se kriticarima svideo, 7 na ignu, 5 na gamespotu, 68% na metacriticu...  :(

nego, ja obicno izbegavam early access igre (zato jos nisam ni okusio dead cells  :( ) ali bilo mi je potrebno tek nekoliko strimova da odlucim da pazarim slay the spire. prosto, bio sam video dovoljno da shvatim da se vec sad radi o izuzetnom naslovu, a da ce dodavanjem novog sadrzaja u nedeljama koje dolaze samo biti jos bolji. ako niste upuceni, slay the spire spaja dve velike virtuelne zaraze: karte i roguelike sistem. evo kako to izgleda u praksi:



steam kaze da sam za ova cetiri dana odigrao 21 sat slay the spire, pa je posteno reci da sam navucen :lol: svaki lik ima sopstveni set karata, igra je prilicno dobro balansirana (nije ni prelaka ni preteska), mogucih sinergija i deckbuildova je pregrst, prelasci traju taman koliko treba (sat-dva), a developeri konstantno ubacuju nov sadrzaj. sto se mene tice, jedini problem s igrom je sto nema previse da ponudi u audiovizuelnom smislu, ali ipak se radi o roguelikeu. preporuka!

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6822 on: 18-01-2018, 06:42:01 »
Meni se Slay the Spire  juče nudio na  Steamu ali nekako sam pomislio da to nije za mene  :lol: :lol:  Tvoj opis deluje vrlo primamljivo mada i dalje nisam siguran da je za mene ali pratiću ga dalje  :lol:

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6823 on: 18-01-2018, 14:30:33 »
kako to moze biti? nikad nisi igrao magic: the gathering ili hearthstone?  :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 45.360
Re: Šta igram(o)
« Reply #6824 on: 18-01-2018, 14:32:17 »
Zapravo nisam, igrao sam neke druge CCG-ove tako da imam skustva sa žanrom, ovde više pričam o tome da nisam siguran da ću u glavi umeti da držim u isto vreme potrebna znanja za kartaški deo igre i ona vezanaza roguelike akcijaš.

Calavera

  • 2
  • Posts: 315
Re: Šta igram(o)
« Reply #6825 on: 18-01-2018, 15:22:07 »
taj kartaski deo je prilicno sveden, sve karte imaju samo tri bitne stavke: cenu, vrstu (attack, skill, power) i (lako razumljiv) efekat. s roguelike elementima je slicno, isti se svode na biranje optimalnog puta kroz mapu i kratke encountere u stilu ftla, nema neke prave akcije.