http://www.youtube.com/watch?v=58kETf7lH5M&feature=youtu.be Moj ljubimac pauk krstaš zvani Patrijarh
Nemam psa. Ni mačku. Nemam ni kanarinca da pevuši na terasi, a zečevi mi ne skakuću po dvorištu. Kokoške sam čuvao kao mali što se da videti po mom avataru, mada je to glava petla. Samo, to je bilo na drugom mestu u drugo vreme. Ovde je manje dvorište, ali i više pažnje prema slučajnim prolaznicima. Neki od tih prolaznika i ostaju iako imaju čak šest nogu. Ali oni ne koriste svoje noge za uzaudne šetnje već samo za lov. Tako i moj ljubimac Patrijarh. Na leđima krst. Pravoslavni. Ko ne veruje neka pogleda snimak iznad na 1:50.
Hranim ga svakodnevno. Hrana? Mravi, ose, stenice koje ubacujem u vreme službe svakog dana.
Danas je bilo drugačije. Naišao je mladi par skakavaca. Uspeo sam nežno da ih uhvatim dok su se parili, a da mužjakov aedeagus ne napusti mladu. Ostali su spojeni. Hteo sam da osvetim ovu zajednicu činom venčanja koji bio obavio lično Patrijarh. Odneo sam ih na venčanje i silom ubacio u mrežu poznatu kao crkva. Jedini svedoci, moj telefon Meizu i ja.
Kao što se i vidi na snimku Patrijarh je bio šokiran što mu u crkvi bludniče skakavci. Nismo znali da se svadba zakazuje, a ja kao Matavuljev Đukan Skakavac žudio sam da na silu obavimo venčanje skakavaca, iako sam znao da su i skakavci i ja sam protiv toga. Ruka me je vukla. Što pre ako može, odmah, i preko reda. Samo da sve ispadne kako treba.
Posle zadrške i ispitivačkog prekora, Patrijarh je nasilno prekinuo čin telesne ljubavi i uspeo da obavi venčanje umotavajući mladence u mrežu svoje jedine crkve. Činilo se da je zadovoljan. Oboje su ostali tu, u crkvi, pomireni, venčani, zauvek otrovani.
