Author Topic: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO  (Read 41603 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #150 on: 08-10-2019, 23:24:29 »
Nemaš pojma. Brmabićka u intervjuu jasno kaže da je to državni prohekt, dakle država.



И ти би могао да прочиташ мој текст. :evil:
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #151 on: 09-10-2019, 10:41:32 »
scallope, da li ste bili na izložbi?

Ako jeste i prošli ste kroz "Vrata muzeja" (mislim na eksponat), na koju stranu?   :evil:
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #152 on: 09-10-2019, 11:37:37 »
scallope, da li ste bili na izložbi?
 


Spadam u one koji ne idu da vide izložbu (bilo koju) da bi bili viđeni. A svoje viđenje svih pratilaca onih koji zaista nešto stvaraju sam stavio da sprečim vaše (sve troje) neumesno nadjebavanje.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

Nada Dimić

  • 3
  • Posts: 1.034
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #153 on: 09-10-2019, 11:53:58 »
Ta to što vam tekst ignorišu je zasluga činjenice da baš i nemate pravo da morališete kada i vi radite po dođem ti dođeš mi filozofiji.

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #154 on: 09-10-2019, 12:02:03 »
scallope, da li ste bili na izložbi?
 


Spadam u one koji ne idu da vide izložbu (bilo koju) da bi bili viđeni.

Baš šteta. Pošto bi bili u centru pažnje. Ne poznajem vas ali ostavljate utisak da Vam to prija.

Takođe, eksponat koji sam Vam prelozio u samom centru je postavke, pod budnim očima posetilaca i čuvara sa donje i gornje galerije.

Ne možete proći kroz "gola" vrata da ne budete u centru pažnje. Ma na koju stranu se okrenuli. A i zabavno je.
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #155 on: 09-10-2019, 12:24:21 »
Al nehigijenski!

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #156 on: 09-10-2019, 12:27:13 »
Ta to što vam tekst ignorišu je zasluga činjenice da baš i nemate pravo da morališete kada i vi radite po dođem ti dođeš mi filozofiji.


Bilo bi dobro da postoji dokaz za tvrdnju. Jednostavan, prihvatljiv, kao vi dali onome da biste dobili ovo. Ovako, samo je dodaje sumnju u bilo kakav stav koji iznosite.


Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #157 on: 09-10-2019, 12:30:49 »

Baš šteta. Pošto bi bili u centru pažnje. Ne poznajem vas ali ostavljate utisak da Vam to prija.



Opet bez argumenata. Ja i na svoje promocije jedva dođem. Zato ću shvatiti kao rđavu nameru. Nema veze, Bobanu prija takvo ophođenje.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 3.180
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #158 on: 09-10-2019, 12:46:29 »
scallope, da li ste bili na izložbi?
 


Spadam u one koji ne idu da vide izložbu (bilo koju) da bi bili viđeni.

Baš šteta. Pošto bi bili u centru pažnje. Ne poznajem vas ali ostavljate utisak da Vam to prija.

Takođe, eksponat koji sam Vam prelozio u samom centru je postavke, pod budnim očima posetilaca i čuvara sa donje i gornje galerije.

Ne možete proći kroz "gola" vrata da ne budete u centru pažnje. Ma na koju stranu se okrenuli. A i zabavno je.
što? vrata te skeniraju, pa ostaneš gol pred svima, ili što...? znatiželjna sam.  :)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #159 on: 09-10-2019, 12:52:46 »
Ne, nego sa leve i desne strane u vratima stoje naga žena i muškarac i nemoguće je proći kroz vrata a da se ne dođe u ful kontakt sa njihovim telima. Mislim, UŽAS!!!!!! Posle bih ih ribao povidon jodom pola sata.

Edit: evo slika:


saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 3.180
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #160 on: 09-10-2019, 12:59:02 »
Ne, nego sa leve i desne strane u vratima stoje naga žena i muškarac i nemoguće je proći kroz vrata a da se ne dođe u ful kontakt sa njihovim telima. Mislim, UŽAS!!!!!! Posle bih ih ribao povidon jodom pola sata.

Edit: evo slika:


a kojim dijelom tijela te okrznu??? :)

edit: ajojj...

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #161 on: 09-10-2019, 12:59:51 »
Zavisi koliko si vešta u provlačenju. Ja sam, naravno, odbio da prolazim kroz ta vrata.

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 3.180
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #162 on: 09-10-2019, 13:02:21 »
Zavisi koliko si vešta u provlačenju. Ja sam, naravno, odbio da prolazim kroz ta vrata.
zamišljam radmila kako zaglavi između ta dva gola tijela, a mrska mu pozornost. :)

scallop

  • 5
  • 3
  • Posts: 28.512
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #163 on: 09-10-2019, 13:08:58 »

zamišljam radmila kako zaglavi između ta dva gola tijela, a mrska mu pozornost. :)


Sad nam daj literarni prikaz.
Never argue with stupid people, they will drag you down to their level and then beat you with experience. - Mark Twain.

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 15.442
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #164 on: 09-10-2019, 13:15:17 »
ostaje jos pitanje jesu li ta vrata prava od gume kakvu volimo? i vi se jos nesto bunite...

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 3.180
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #165 on: 09-10-2019, 13:28:58 »

zamišljam radmila kako zaglavi između ta dva gola tijela, a mrska mu pozornost. :)

Sad nam daj literarni prikaz.

to nije literatura. ali na vaše sljedeće "literarno" čedo, budem se oglasila. mada i ono zadnje proizišlo iz vašeg pera, teško da ima ikakvu literarnu vrijednost.

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #166 on: 09-10-2019, 13:36:24 »
Ja sam, naravno, odbio da prolazim kroz ta vrata.

Ja sam imao sreće. Umesto muškarca i žene bile dve žene

Prvo sam se okrenuo ka jednoj, pa u povratku ispoštovao i drugu.

Lakše je bez muškarca, ne moraš da se čuvaš na koju si stranu okrenuo zadnjicu.   :lol:
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

saturnica

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 3.180
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #167 on: 09-10-2019, 13:37:53 »
 xrofl xrofl xrofl Linike, ma pobogu, upravo o tome i ja razmišljam!

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.175
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #168 on: 09-10-2019, 14:44:30 »
Ne, nego sa leve i desne strane u vratima stoje naga žena i muškarac i nemoguće je proći kroz vrata a da se ne dođe u ful kontakt sa njihovim telima. Mislim, UŽAS!!!!!! Posle bih ih ribao povidon jodom pola sata.

Edit: evo slika:



Ovakve stvari su razlog zašto volim Marinu. Prava originalna umetnica!  :| Eskperimentisanje sa sopstvenim reakcijama na erotske situacije van konteksta u kojima bi nam iste bile prijatne. To može samo Marina!
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

Nada Dimić

  • 3
  • Posts: 1.034
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #169 on: 09-10-2019, 16:41:49 »
Meni je to više nehigijenski za nage osobe na vratima, nego za prolaznike.

Mada, mogao je neko da napravi performans eksperiment i natrlja malo guzu o muški deo vrata, čisto da se još malo eksperimentiše sa erotskim situacijama van konteksta. :)

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #170 on: 09-10-2019, 18:01:54 »
Na toj izložbi ima višestruko više čuvara nego u bilo kojoj većoj banci u gradu. I svi netremice prate to dvoje na vratima. Nema šanse čak ni da krišom snimiš, kamoli šta drugo

I posle se pitaš za šta su otišle pare.

Izložba inače traje do januara, pa računaj kolike pare idu samo za taj jedan performans svaki dan sve vreme.

Nema šanse da za to neko volontira ili radi za satnicu s plavog mosta, pristojne pare su u pitanju.
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.175
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #171 on: 09-10-2019, 18:23:09 »
Све за уметност! Па и новац грађана...
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #172 on: 09-10-2019, 18:29:50 »
Bolje za umetnost nego gondolu, kaldrmu, novogodišnju rasvetu, Beograd na vodi...
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Truman

  • 4
  • 3
  • Posts: 9.175
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #173 on: 09-10-2019, 18:35:28 »
Bolje za umetnost nego gondolu, kaldrmu, novogodišnju rasvetu, Beograd na vodi...

Браво! Јер услед вишемесечних уметничких перформанса Марине Абрамовић нешто се мења у јоносфери изнад Србије ( другим речима, у Хроникама Акаше ) и некако креће да се мења општи менталитет. Тако да што више уметности, посебно необичне, а што мање тих глупости које си навео и биће промена.
There is neither creation nor destruction, neither destiny nor free will, neither path nor achievement. This is the final truth.
Sri Ramana

Kimura

  • 4
  • 3
  • Posts: 3.604
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #174 on: 09-10-2019, 19:20:14 »
Drago mi je zbog vaše sreće i u to ime vam želim za svedeći put po dva momka na vratima!

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #175 on: 09-10-2019, 19:23:04 »
Bolje za umetnost nego gondolu, kaldrmu, novogodišnju rasvetu, Beograd na vodi...

Браво! Јер услед вишемесечних уметничких перформанса Марине Абрамовић нешто се мења у јоносфери изнад Србије ( другим речима, у Хроникама Акаше ) и некако креће да се мења општи менталитет. Тако да што више уметности, посебно необичне, а што мање тих глупости које си навео и биће промена.

Sve drugo smo probali, sem evolucije...
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Nada Dimić

  • 3
  • Posts: 1.034
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #176 on: 09-10-2019, 19:47:59 »
Drago mi je zbog vaše sreće i u to ime vam želim za svedeći put po dva momka na vratima!

Ko ne prođe između - malograđanin i folirant! Pa da pravimo performans koji ćemo nazvati - Out of the closet.   xcheers

dark horse

  • Arhi-var
  • 3
  • Posts: 1.999
  • Kuća Rotsčajld
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #177 on: 09-10-2019, 20:14:46 »
Pa performans je u originalu sasvim dovoljno provokativan.

Devojka je Marina, momak je Ulaj.

Izabereš Marinu, i odmah dobiješ i Ulaja u paketu, kao vozić.. šta tu ima, a da već nije brutalan out of closet bisex koncept?
"Koga briga za to što govore, ako nemaju muda da ti kažu to u lice?" - Toni Soprano

"Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo onda ostalo?" - Volter

Aleksa Topuzić

  • 2
  • Posts: 159
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #178 on: 28-10-2019, 20:25:17 »
Izložba koju sam za malo posetio - karikature iz zemalja nekadašnjeg Informbiroa na temu Tita i Jugoslavije, u muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Izložba je postavljena do 25.11. ali ja se napenalio baš danas, da bi mi ljubazni brkajlo u holu objasnio da "ni jedan muzej na svetu ne radi ponedeljkom"
Pesnik nesvrstavanja i samoupravljanja.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #179 on: 16-04-2020, 08:53:15 »
Evo, da ne bude da su samo kod nas ovakvi:
 
 Microsoft Just Pulled an Ad Featuring Marina Abramovic After Right-Wing Conspiracy Theorists Accused Her of Satanism
 
 
Naravno, sve su to organizovane kampanje FUD-a od strane, neću da kažem Kremlja jer ne znam ali očigledno neke strukture koja voli da se pravi haos i bezumlje.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #180 on: 13-10-2020, 19:27:51 »
Izložba koju nisam posetio, a sada ni neću jer su neki, eh, ljudi, ušli u galeriju Stara kapetanija u Zemunu i iscepali eksponate retrospektivne izložbe grupe Momci koja je tamo bila otvorena pre neki dan a u okviru festivala Novo doba. Momci su se bavili stripom u svoje vreme a neki od njih su danas aktivni kao dizajneri (Dalibor Novak, čije majice žena i ja rado nosimo) ili - i dalje stripadžije (Marko Somborac).
 
Naravno, to da se Srbija ubrzano kreće ka emulaciji Nemačke iz tridesetih godina prošlog veka nije baš neka vest, ali jeste vest da se ovo desilo, pre sat ili dva, zato što su naši, hm, mediji, pisali o izložbi maltene samo ovako:
 Crtež BEBE SA SEKIROM U GLAVI zapalio je društvene mreže, šta se krije iza slike nad kojom se ZGRAŽAVAJU
 
 
Edit: Srbi, očekivano, na patriotskom nivou:
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #181 on: 15-11-2021, 05:59:08 »
Prekršio sam inače vrlo disciplinovano praćen lični pandemijski protokol zato što, čak i kada se radi o jednom od najvećih slikara dvadesetog veka, postoji relativno mala verovatnoća da će Muzej savremene umetnosti na Novom Beogradu biti toliko natrpan znatiželjnom publikom da rizik od transmisije virusa bude značajan, a i zato što, pa, rekosmo, imamo posla sa jednim od najvećih slikara dvadesetog veka. Makar sa prostora bivše Jugoslavije, a ako ćemo da uračunavamo i lične ukuse u to gradiranje, onda pričamo o autoru koji je do gotovo nezamislive mere usklađen sa mojim preferencama u umetnosti. Drugim rečima, bili smo na izložbi Figura kao izraz egzistencije, retrospektivi čitavog slikarskog opusa Vladimira Veličkovića a koju su u Muzeju savremene umetnosti postavile kustoskinje Svetlana Mitić i Žaklina Ratković. Ratkovićeva nam je poznata po prilično herojskom radu na priređivanju odličnih retrospektiva (kao što je pre tri godine bila „Ishodište matrice: Prilozi za istoriju zbirke inostrane grafike crteža Muzeja savremene umetnosti”) a kada se znanje i dobar ukus upare sa novootkrivenim apetitom Ministarstva kulture da pokaže kako se u novoj, ponosnoj Srbiji ne žali para za vrhunske umetničke sadržaje, onda je posle pretprošlogodišnje ekstravagance sa putujućom retrospektivnom Marine Abramović došlo vreme da se uradi verovatno i definitivna retrospektiva Vladimira Veličkovića.



Poslednji put smo Veličkovićeve radove imali prilike da vidimo ovako sakupljene na gomilu pre *gulp* devetnaest godina, i tog leta 2002. godine je to bila retrospektiva raspoređena, ako me sećanje dobro služi, na tri galerije u centru grada, uključujući galeriju SANU u kojoj su bila najveća i najmonumentalnija platna, dok su manje galerije bile domaćice njegovim jednako važnim, pa možda, za njega i važnijim, crtežima. Kako sada, za razliku od tada, imamo funkcionalan Muzej savremene umetnosti sa njegovih pet nivoa, tako je i „Figura kao izraz egzistencije“ jedan zaokružen program, pripremljen upravo i ekskluzivno za ovu lokaciju i sa nešto više od sto radova pruža ne samo jako dobar uvid u Veličkovićevo delo već nam i po prvi put daje priliku da vidimo novije radove poput onih iz ciklusa Opasnost (od kojih je najnovija iz 2019. godine, u kojoj je slikar i preminuo), ili nove njegove varijacije na stare motive poput raspeća i gavranova.



Veličković je, a ovo kažem bez imalo spadalačke ambicije, najveći metalac među slikarima, a koji je estetiku i imaginarijum što ih danas vezujemo za ekstremnu metal muziku kreirao daleko pre nego što je sama ta muzika dobila ime i uopšte sazrela da se bavi tako teškim i mračnim temama. Ovo napominjem jer je to svakako jedan od razloga što sam od vrlo rane mladosti Veličkovića prepoznao kao jednog domaćeg slikara koji mi se obraća maltene direktno i govori jezikom koji intuitivno razumem. Ne da sam sad ja nešto specijalno likovno obrazovan, ali je fakat da između raznih Popovića, Šobajića, njegovih praktično vršnjaka, pa i Ivanjicke, Milića od Mačve itd. a koji su takođe bili članovi grupe Mediala (Ivanjicka je bila i osnivačica) kao i – doduše jedno kratko vreme i više iz praktičnih nego iz umetničkih razloga – Veličković, da između svih njih Veličkovićevo stvaralaštvo za mene ima najčistiji duh i najsjajniju formu.



Kako ova izložba prikazuje i neke od njegovih najranije sačuvanih crteža (uključujući radove hemijskom olovkom), uspešno me je podsetila zašto sam njega decenijama unazad smatrao za referentnu vrednost u domaćoj umetnosti. Katalog izložbe na par mesta citira Katarinu Ambrozić koja je bila veoma značajna figura za uspon mladog slikara u beogradskom, srpskom i jugoslovenskom slikarstvu, gde ona njegovo delo iz prve polovine šezdesetih ocenjuje kao „u postupku klasično, u koncepciji (je) savremeno“. I ovo je vrlo dobar sažetak pristupa autora koji je po vokaciji bio arhitekta, po profesiji slikar, ali po svojoj suštini – crtač. Veoma je malo slikara njegove generacije koja se, da podsetimo, programski vratila ne samo figuraciji (udarajući pomalo, iz Evrope, kontru Amerikancima i njihovom action-paintingu te već nabujalom pop-artu koji su, verujem, mnogi ovde smatrali banalnim), već i stavila čoveka u centar svojih interesovanja, a koji su crtali tako precizno i tako drsko naglašeno kao Veličković. Jedno vreme je za ovaj poket ovde korišćen i termin relacionizam, pokazujući da se ne radi o prostom ponavljanju ideja starih slikara već u ispitivanju odnosa sa klasičnim temama u jednom novom (post!) kontekstu, a Veličković, koji je crtanje učio opsesivnim – i kažu neprestanim – precrtavanjem klasičnih slika, te vežbanjem sa fotografijama – je bio verovatno najsavršenije opremljen da pokaže kako se može uzeti taj klasični imaginarijum a zatim dekonstruisati pa rekonstruisati za novo doba.



Ima tu dosta uobičajenih teza o tome zašto je Veličkovićev opus tako dosledno groteskan, preteći i mračan, sa pominjanjem strahota Drugog svetskog rata koje je kao mlad dečko video svojim očima, ali kritika je već u ono vreme shvatila da se Veličković, kao i većina njegove generacije, ne bavi ni samo ni primarno konkretnim primerima nasilja, nepravde i mraka. Za razliku od generacije koja im je prethodila i koja je bila eksplicitno društveno angažovana, njegova generacija je angažman shvatala kao svoju dužnost ali ga je podigla na apstraktniji, „večniji“ nivo, ispitujući nepravdu, nasilje i mrak u, reklo bi se, kontinuumu ljudskog postojanja.



Naravno, Veličković nije ignorisao svet oko sebe. Platna iz devedesetih, pogotovo ciklus Moja zemlja koje više nema su direktna reakcija na rat u zemlji iz koje je trajno otišao pre četvrt veka da bude najvažniji jugoslovenski slikar u Parizu a radovi iz dvadesetprvog veka, iako ne konkretno vezani za naše podneblje, nesumnjivo komuniciraju sumornu, pesimističku viziju sa kojom dobar deo nas živi sve vreme zahvaljujući doomscrollingu informacija kome se izlažemo iz dana u dan. Raspeća sa rastrgnutim telima, kuke, lanci, gavrani, pacovi, raspadajuća tkiva i raščlanjene anatomije, pejsaži u magli (!!!) na kojima vidimo samo tragove destrukcije i teksturu propasti – ovo su sve radovi iz poslednjih dvadesetak godina a od kojih sam većinu ovde video po prvi put i koji svedoče o jednoj za mene gotovo neverovatnoj doslednosti slikara tokom celog stvaralačkog života. Veličković je sam rekao da je imao sreću da je ključne motive svojih slika i crteža pronašao vrlo rano u karijeri i da nije imao potrebu da ih odbacuje, menja, nadopunjuje. Crne ptice, pacovi, tela bez lica i odeće, svedena na muskulaturu i pokret, praktično demonski psi – ovo je sadržaj njegovih platana i crteža tokom perioda dužeg od pola veka.



Naravno da se Veliković razvijao i menjao, ali pričamo o postupnom i ne uvek pravolinijskom sazrevanju jednog istog seta ideja i jedne vrlo rano definisane estetske, ali i filozofske pozicije, koji znači da su njegovi radovi razdvojeni sa po četiri decenije toliko jasno postavljeni kao delovi istog, moćnog narativa da ne mogu da se setim drugog slikara koji je od svog opusa napravio ovako zaokružen i jasan iskaz.



Sad... s obzirom na trenutak povijesne zbiljnosti u kome se nalazi naše društvo, jednu možda isforsiranu ali u delu populacije svakako prisutnu – i glasnu – ambiciju da se društvo valja razvijati na zdrav način i da javni prostori treba da budu odraz te zdrave ambicije, sa promidžbom tradicionalnih vrednosti, porodičnih, etičkih, verskih itd., a pogotovo s obzirom da smo gledali kako Marinu Abramović optužuju za satanizam pa nešto kasnije i direktan napad na retrospektivnu izložbu crteža i karikatura grupe Momci a zbog infamozne karikature deteta pogubljenog satarom, dakle, s obzirom na to da deo populacije voli da bude veoma glasan na virtuelnom trgovima a da neki ne prezaju ni od direktne akcije, nije ni sasvim neprirodno zapitati se šta bi bilo da Veličković NIJE ovoliko veliko ime. Da je u pitanju mlad, još uvek živ slikar koji se opseda nasiljem i njegovim grafičkim prikazivanjem, koji iznova koristi jedan od najprepoznatljivijih simbola hrišćanstva i stavlja ga u kontekste koji, čini se, nemaju ni malo mesta za hrišćansku nadu i optimizam. Na jednoj od poznatih slika pod nazivom Rana imamo mrtvo telo koje leži na položenim krstastim gredama, sa vidljivom ranom na torzou. Vešanje, Fig. II iz 1992. godine i Raspeće, Fig IV A iz 1997. su doslovno toliko zastrašujuće slike mučenja, uništenja ljudskih tela i poništavanja humanosti da ne samo da bi svaki death metal bend koji sebe ceni ubio da može da ih ima na omotu nego su i, slično death metalu, naizgled toliko opsednuti grotesknim i okrutnim da pitanje da li treba da budu izlagani u javnosti (a u muzeju je sa nama bio i mladi par sa tek prohodalim detetom!) maltene obavezno mora da se formira u glavi svakog srpskog patriote. Još intenzivnije od toga, kako se i evolucija imaginarijuma death metala kretala od bavljenja smrću i bolešću, prema kanibalizmu, pa do sve vrste grotesknih seksualnih (i neseksualnih ali na silu seksualizovanih) činova i slika, pogotov u savremenom slamming death metalu, tako i vredi istaći da su Veličkovićeve slike iz kasnih šezdesetih i ranih sedamdesetih, poglavito Agresija i Rođenje br. 4 (obe iz 1972. godine) svojim spajanjem geometrije rađanja sa prizorima destrukcije i telima pacova spojenim sa ženskim telom u porođaju svakako na liniji ovih ideja o povezivanju nečeg po prirodi stvari svetog sa nečim po prirodi stvari odvratnim.



Da bude jasno – Vladimir Velićković sa death metalom ima mnogo više od puke površne spone. Ako je svojeručno kreirao ogroman deo estetike koju ovakvi bendovi danas baštine, to je zato što je on, kao stvaralac, došao iz praktično istog mesta. Naravno, radi se o uspešnom slikaru koga su uz sebe u šezdesetima želeli i ljudi iz Mediale i Krsto Hegedušić, pa onda i Pariz u nimalo prikrivenom naporu da se Francuskoj vrati oreol umetničkog epicentra koji su posle rata preoteli Amerikanci, ali jedan od intervjua koji se mogu pogledati u muzeju dok traje izložba vrlo jasno pokazuje u kojoj je meri Veličković bio neraskidivo zašiven za svoj rad. Objašnjavajući koliko mu je crtanje važno i šta ono znači za njega, slikar doslovno kaže „kada bi mi zabranili da crtam, ja bih počeo da ubijam ljude ili bih se bacio kroz prozor“, a što me je odmah podsetilo na izjavu Franka Mullena, pevača kultnih Suffocation a sa njihovog nastupa na Maryland Death Festu od pre nekih 18 godina koji kaže: „da nema ekstremne muzike, ko zna koliko bih ljudi do sada ubio.“



Veličković je od početka do kraja života, dakle, bio opsesivni crtač, i njegovi radovi iz sedamdesetih, često na beloj pozadini, rađeni tušem, sa uskovitlanim telima u pokretu, a koji – taj pokret – često potire linearnost vremena kakvu poznajemo, su i deo mojih najranijih sećanja na svest o postojanju ovog slikara pa je mogućnost da ih juče detaljno proučim iz velike blizine bila i neka vrsta vremeplova za moj mozak.







A opet, Veličković je VELIKI i baš zato jer je shvatao šta VELIČINA znači. Hoću reći, važnost ovakvih retrospektiva, i razlog što sam usred pandemije pristao da idem, NE, POJURIO, u muzej, u vremenu kada svaku od ovih slika mogu da vidim u monografiji ili na internetu je upravo u tome što su one kreirane sa idejom da će posmatrač u njima biti praktično izgubljen. Već radovi iz osamdesetih, oni okupljeni pod kolektivnim nazivom Mesta, prete ne samo svojim zastrašujućim sadržajem već i monumentalnim dimenzijama. Mesto, Figura XIV, recimo, je visoka tri metra i prikazuje mrtvo, gotovo bezoblično telo na dnu šahta a svetlost koja dopire kroz malo pomeren poklopac kao da je tu samo da istakne potpunu nemoć bića koje je nekada bilo živo i posmatraču pokaže svu hladnoću situacije koja je zamišljena i realizovana gotovo isključivo crnom bojom. Druge slike iz istog ciklusa pokazuju nam kuke, konopce i motke na betonskim zidovima, preteći svojom trometarskom visinom, dok je, recimo, 1992. iz ciklusa Moja zemlja koje više nema široka četiri metra, a Opasnost iz 2019. godine čitavih pet.



Ovo nisu samo prizori koji posmatrača uvlače, obuhvataju i ne puštaju, već i višeslojni radovi sa svetlom i teksturom koji podsećaju da je vrhunski crtač (koji je i dugo godina predavao crtanje na Školi lepih umetnosti u Parizu i za koga mi je dan-danas žao da nikada nije uradio ni jedan strip) jednako autoritativno radio sa „pravim“ slikarskim elementima. Uostalom, pred kraj života je Veličković često delove slika radio bez četkice, slikajući šakama i prstima, utiskujući sebe direktno u svoj rad.





I pored sve te neposrednosti i veoma čitke, mada zastrašujuće simbolike, ne treba Velikovića nipošto svoditi na jednu dimenziju – uostalom slika koja u naslovu ima i reč autoportret prikazuje trkačkog psa u skoku – niti pomisliti da je moje često pominjanje metal muzike u ovom osvrtu na neki način sugestija kako je Veličković jednostavno bio opsednut ružnim ili, još gore, da je sve vreme radio na oslobađanju pritiska nastalog iz neke traume. Ovo su uobičajene predrasude koje ljudi imaju i o ekstremnom metalu i to što su u nekih 90% slučajeva u pravu ne znači da se ono najbolje iz ove muzike može svesti na nezrelost i nezalečenost.



Velićković je, kao i najbolji metalci, neko ko se sa traumom srodio, prošao kroz nju, prepoznao je kao permanentni deo našeg postojanja – još jedan značajan citat s njegove strane veli da on prikazuje samo ono što je čovek u stanju da uradi čoveku a što me je odmah vratilo u 1988. godinu i intervju sa Slayerom u magazinu Sounds u kome Kerry King kaže da ima toliko načina da čovek izvrši nasilje nad drugim čovekom da ne veruje da će ikada izgubiti inspiraciju da piše pesme – a onda je tu traumu detaljno razotkrio pred našim očima, da nas sa njom upozna, možda da nas malo na nju i imunizuje. Izložba na jednom od međuspratova ima kratki Žižekov osvrt na Veličkovića koji se završava rečima „Pa iako drugog sveta nema, iako je taj svet raspadanja i razaranja naša jedina realnost, to ne može da bude sve što jeste.“ (Podvukao MK)



Izložbu možete pogledati do 21. Februara naredne godine, po ceni od 600 dinara za kartu, a vrlo kvalitetan tvrdo koričeni katalog sa svim reprodukcijama i nekoliko dobrih tekstova (uključujući obe kustoskinje) je 2500 dinara, što je daleko ispod cene koju biste platili u nekom evropskom muzeju. Tu su i majice sa gavranovima ili psima za 1500 dinara, pa ako biste da se brendirate – samo napred.




 

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.611
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #182 on: 15-11-2021, 13:03:26 »
Evo za druga Mehana par ekskluzivnih fotografija Vlade Veličkovića iz 1961. godina kada je bio u vojsci u Sinju
Mica

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #183 on: 15-11-2021, 13:15:12 »
Heh, iako sam slušio trideset godina kasnije, nosio sam sve isto  :lol:
Lep je čovek bio Veličković, to sam više puta rekao i u muzeju.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.611
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #184 on: 15-11-2021, 13:19:22 »
I bio je mnogo fin i pristojan čovek. Kao i svi metalci...
Mica

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #185 on: 15-11-2021, 14:09:39 »
Ili bar svi metalci sa kojima bi vredelo sesti za isti sto  :lol:

Butt seriously, slušajući neke od tih intervjua, fascinantno je na kako razložan i, što kažeš, fin način čovek priča o vrlo mračnim stvarima. Baš je nekako nosio tu tamu u sevbi elegantno i nije joj puštao da ga zavede.

Mica Milovanovic

  • 8
  • 3
  • *
  • Posts: 8.611
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #186 on: 15-11-2021, 14:22:13 »
Moj otac je bio s njim u vojsci u Sinju, a znali su se još sa arhitektonskog fakulteta.
Kada sam prvi put bio u Parizu početkom osamdesetih terao me je da odem do njega da mu se javim, ali mene bilo sramota.
Klasičan kreten...

Mica

džin tonik

  • 4
  • 3
  • Posts: 15.442
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #187 on: 15-11-2021, 16:41:02 »
ja nikad cuo za ovog, djeluje vrlo bolestan u glava. a moj je sluzio dvije godine u raskoj kod novog pazara, pa je, nakon sto ga "j"na odbila pri natjecaju za casnicku skolu, preko zavoda za zaposljavanje upucen u njemacku na gastarbajt, kao i tisuce drugih hrvata. ali zato sam ja vidjeo ulice frankfurta. :lol:

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 54.529
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #188 on: 15-11-2021, 20:24:04 »
Moj otac je bio s njim u vojsci u Sinju, a znali su se još sa arhitektonskog fakulteta.
Kada sam prvi put bio u Parizu početkom osamdesetih terao me je da odem do njega da mu se javim, ali mene bilo sramota.
Klasičan kreten...



Dobro, ipak je on tada bio baš zvezda, ja potpuno razumem da nisi hteo da ga deranžiraš.
 
A opet, i ko zna, kad vidiš slike, malo ti možda i nelagodno  :lol: :lol: :lol: :lol:

lilit

  • 5
  • 3
  • Posts: 10.976
Re: IZLOŽBA KOJU SAM UPRAVO POSETIO
« Reply #189 on: 24-11-2021, 22:34:00 »
pre neki dan Van Gogh Alive. fenomenalno.

https://www.youtube.com/watch?v=1jhUmOixt44
That’s how it is with people. Nobody cares how it works as long as it works.