U smislu da li je autor platio da se ovo štampa ili je delo objavljeno pod patronatom.
U ovom dokonom trenutku krenuću sa dobronamernim seciranjem ovog odlomka.
Tekst je stilski nesređen do te mere da ga je lakše ponovo pisati nego pošteno ispraviti, a ritam, izbor reči, pleonazmi i izražavanje ukazuju na prilično siromaštvo jezika (i nenačitanost...), tako da se na takva posrtanja neću (mnogo) obazirati.
Nego,
------------
Требало му је доста времена не би ли дошао до стена до којих је траг водио. Одатле (1)примети малу увалу, са своје десне стране, у којој је дрвеће било много гушће.
Како је већ почело да се смркава, а од Халге није било знака рогом, (1)настави да прати овај крајње чудни траг.
(1)Претпостави да се (6)дрвосеча са коњем попео овуда не би ли извукао неко од снажних дебла које је оборио, али се после пар тренутака (1)увери да то није у питању.
Виде нешто што га (2)закопа у месту. Право испред њега, на неких тридесетак метара (1)виде човека на коњу.
Очи су му биле везане, руке су му биле иза леђа, а око врата га је стезала омча чији је други крај био везан за грану изнад њега.
Већ је виђао овај сурови начин егзекуције, када коњ после неког времена крене, и остави јадника да виси беспомоћно, гушећи се у мукама.
Тако су кажњавали кријумчаре у Стражи, (3)а ево, изгледа и овде.
(4)Тамнопути човек не (1)осети његово присуство, јер се Адарон полако, готово нечујно приближавао.
Није желео да уплаши коња, јер би то вероватно био крај за човека на њему.
Међутим, сасвим случајно ногом (1)закачи (5)камен који се скотрља и уплаши коња.
Иако је човек снажно ногама држао коња, не (1)успе да га задржи, и остаде да виси у ваздуху.
Адарон је знао шта му је чинити.
Имао је само једну шансу.
(1)Затегну лук, (1)нанишани, и одапе стрелу.
(3)Да ли је у питању била невероватна срећа, или је дугогодишња обука учинила своје, стрела (1)погоди конопац и човек паде на земљу.
Коњ се већ (1)изгуби негде позади, тако да Адарон (1)приђе човеку.
(1)Виде да је у питању (4)црнац, средњих година, и да су му усне посечене и крваве.
На голим рукама (1)примети трагове мучења и модрице на врату.
(1)Попусти омчу и (1)скиде му повез са очију.
(1)Виде да је црнац слеп на лево око, које је било потпуно бело; изнад и испод видео се дубок ожиљак.
Слабим гласом, црнац једва (1)изусти – Помози ми, молим те – и онесвести
------------------
(1) - moja gramtika je odavno zarđala i ne sećam se kako se ovo glagolsko vreme zove, ali ubeđen sam da vremena u srpskom ima nekoliko, i da je bar jedno od njih prikladnije.
(2) - prikolicu zemlje koja se upravo istresa na njega?
(3) - onda se pisac okrenuo publici i objasnio/prokomentarisao situaciju, jer bez toga dalje ne bi moglo.
(4) - Pošto već znamo da je u pitanju tamnoputi čovek, zašto nam se to ponovo objašnjava? Naročito me zanima kako to neko ko po divljini prati tragove ne vidi da je 30m udaljen čovek crne kože dok mu ne priđe?
to i (5) ukazuju da a) pisac nikad nije ni u šali probao da se prišunja bilo čemu, kamoli u cilju kreativnog eksperimenta, i b) je od svih mogućih klišea morao da odabere najgluplji.
(6) trag debla koje se vuče po zemlji se teško može pobrkati sa tragom nečeg drugog (radna pretpostavka - čovek, divljač) koji se vuče po zemlji, obično zato što čovek nije sav krut i težinski koncentrisan u 3-4 prsta tačke oslonca, pa ne ostavlja brazdu iza sebe.
Pisati ozbiljno o stvarima o kojima se nema pojma...
itd, itd...
Elem, pohvalno je to što ima ljudi u ranim dvadesetim koji su seli i posvetili vreme pisanju, ali da u tih nekoliko meseci pisanja to, po svoj prilici, ne vidi niko ko bi umeo da uputi ni najosnovnije primedbe, niti da sam autor sedne nad tekstom i ponovo ga pročita, da bi povadio bar naaaajuočljivije greške - čak, da se to odmah zaleti u knjigu i objavi, i da se dovedu neki 'stručnjaci' da pričaju o njoj... Dakle, ako je ovo diznaje spomenika svojoj sujeti jer se ima para i vremena, onda nek' bude, ali ako je u pitanju ozbiljan pokušaj pisanja mogu samo da kažem da je ovde počelo da se gradi od krova, i to ne kuća, nego desetospratnica, a arhitektonski fakultet nije ni u najavi.
