Srbija i samostalno izdavanje

[ivica]

Vidim da sve više ljudi odlučuje da samostalno objavi svoje delo - bilo preko izdavačkih kuća koje naplaćuju izdavanje ili potpuno samostalno - zanima me šta mislite o tome?


Bilo bi lepo kada bismo mogli da znamo konkretna iskustva, ali shvatam da ljudi nisu previše voljni da iznose sirove činjenice.


Nisam siguran šta tačno da o svemu mislim.


Sa jedne strane, razumem da su ljudi već odlepili od izdavačke scene, koja je ignorisanje dovela do nivao umetnosti, i spremni su da rizikuju sa svojim novcem. Međutim, nešto ne vidim prostor za takav poduhvat - čini mi se da i ozbiljniji izdavači nisu sposobni da prodaju inicijalne tiraže za gomilu dela domaćih autora (možda grešim). Zato, kada autor samostalno objavi, recimo u 350 primeraka, čini mi se da bi bilo pravo čudo da uspe to i da proda u nekom dogledom periodu (dve godine, recimo).


Jasno mi je da je internet pružio veće mogućnosti za promociju i umrežavanje, kao i proširio tržište van granica Srbije, ali opet... nemam pojma.
Možda sam se zajebao u ovoj proceni, ali, za sada, kada sve saberem, nisam spreman da plaćam izdavanje romana.

[Ghoul]

sve je relativno, pa tako i ovo.

zavisi imaš li para, da li si spreman da se kockaš na sebe, imaš li ime (ili barem temu / kvalitet) koje će privući 300-ak neznanaca, imaš li pristupa masovno čitanim sajtovima-blogovima-forumima, itd.

u principu, bez 500ak E ne možeš uraditi 300 komada knjige.
da li ćeš ih, kada, kako i kome prodati... zavisi delom od gorenavedenog, delom od kvaliteta robe i eventualne fame koja se oko toga stvori (ako valja)...

[ivica]

Zanimljivo. Mogu da napravim analizu vezanu za moj primer, računajući da imam 500-600e koje sam spreman da uložim.

Ime: nemam, bar ne u smislu da je bilo koji značajniji broj ljudi bilo kada i u bilo kom kontekstu čuo za mene.

Kvalitet: nemam pojma kako bih to procenio, znam da sigurno ne pišem fenomenalno.

Tema: neki oblik fantastike, i još pišem uglavnom veoma običnim, jednostavnim stilom. Što je loše iz dva razloga: inicijalna tema me zatvara kod većine čitalaca, a sa druge strane, stil kod žanrovskih čitalaca koji prosto žele specifičniji način izražavanja (gledajući na radionicu kao na uzorak, to je između 40 i 60% čitalaca).

Pristup mestima za promociju: moj sajt nije nešto posebno čitan (osim kada neka zajebancija postane popularna, što se ne dešava često), ali recimo da bih mogao da pružim knjizi veću ekspoziciju, pretpostavljam, od većine pisaca sa sličnim proizvodom. Sa obzirom da na posao kojim se bavim, imam i solidan pristup klasičnim elektronskim medijima (doduše, samo u NS-u).

Ipak, objektivno gledano, da li smatram da bi neki od rukopisa koji trenutno imam mogao da dobije nekakav viralni svi-moraju-da-kupe-jer-je-tako-dobro proboj - mislim da su šanse za tako nešto veoma male.

Osim mesta za promociju, svi ostali faktori su, po mojoj proceni, za neki moj rukopis, u jasnom minusu.

[angel011]

Kad autor sam izda svoju knjigu, mnogima je prva pomisao da je to toliko loše da nijedan izdavač nije hteo da prihvati rukopis.

[Ghoul]

Kad autor sam izda svoju knjigu, mnogima je prva pomisao da je to toliko loše da nijedan izdavač nije hteo da prihvati rukopis.

jeste, ali to može da te sekira samo ako imaš ambicije da budeš pisac, da se ozbiljno baviš pisanjem i sl.
ako to nije slučaj i ako samo hoćeš da to što si pisao dođe do određenog broja ljudi, bez razmišljanja o slavi, ugledu, uticaju, parama itd. onda time što će da te objavi neka izdavačka 'kuća' - osim ako nije neki od 3-4 giganata - ne dobijaš skoro ništa sem tog jalovog i sve beznačajnijeg žiga da te, eto, izdao taj i taj 'izdavač' (koji ti neće dati honorar, od koga ćeš dobiti 30ak komada knjige umesto toga, a oni će da prodaju preostalih 270, ako su uopšte sposobni za to, i ne očekuj da će izdavač da se pretrgne od akcija sa promocijama, plasmanom itd. nego ćeš to ionako uglavnom da radiš sam, pa makar taj 'izdavač' i imao neke ljude koji primaju platu za bavljenje plasmanom, marketingom i sl...).

i jedna i druga opcija imaju svoje prednosti i mane, i sve zavisi od tvojih ambicija i očekivanja.

[scallop]

A, kako bi bilo da se javneš? Ja sutra idem na promociju kod Sarajlije, pa ću da vidim iz prve ruke. Da, i Ghoul je prilično informisan.

[PTY]

Što se mene tiče, ja i dandanas spremnije posegnem za samizdatom negoli za izdanjem diskreditovanog izdavača. Doduše, ja pripadam generaciji (i mentalitetu) kojoj su samizdati donosili alternativu jednoumlju, tako da sam možda malko i pristrasna.

[ivica]

Kad autor sam izda svoju knjigu, mnogima je prva pomisao da je to toliko loše da nijedan izdavač nije hteo da prihvati rukopis.

Da, sigurno je tako, iako je verovatnije da za mnoge to uopšte nije slučaj, već prosto njihovi rukopisi nisu ni stigli do izdavača (ne mislim bukvalno), pošto autor tamo nikog ne poznaje. Verujem da se na taj potez sve više i više ljudi odlučuje jer druga opcija postaje sve manje verovatna. Takođe, i oni koje izdavači odbiju polako uviđaju da ne mora obavezno da je u pitanju nedostatak kvaliteta, već odluka izdavača da je najlakše (i za njih najisplativije) kupiti i prevesti britanski roman koji uključuje hareme, ili nešto sa haremima.

A, kako bi bilo da se javneš? Ja sutra idem na promociju kod Sarajlije, pa ću da vidim iz prve ruke. Da, i Ghoul je prilično informisan.

Hvala, ali ne raspitujem se za nešto konkretno, niti imam neki plan, više me zanima klima.
Iskreno, ne mogu da zamislim da trenutno, niti u bliskoj budućnosti plaćam objavljivanje. Ako ne bude išlo nikako drugačije, zadovoljiću se pričama i čekati trenutak kada će e-čitači biti dovoljno rašireni kod populacije koja čita jezik koji ja koristim, pa ću prodavati romane preko sajta, preko SMS-a, cena 5.99 din+PDV. Ili tako nešto.

[angel011]

Uvek imaš i mogućnost pisanja na engleskom, pa onda objavljivanje preko Amazon Kindle programa.

[Boban]

Možda ipak još malo da poradiš na onome što pišeš.
Prva knjiga, pa samizdat, pa još dronjavo odrađena... kraj karijere u brzim skokovima.

[scallop]

Uvek imaš i mogućnost pisanja na engleskom, pa onda objavljivanje preko Amazon Kindle programa.

Može i na kineskom, pa preko Hoangho programa.

[džin tonik]

mojih five cent kao konzumenta:
zivimo u poplavi nadiruceg loseg stiva, dok nam se istovremeno nudi toliki izbor potencijalno dobrih stvari, da smo vec ograniceni u uzivanju kroz svoju relativnu kratkovjecnost. vjerujem nema potrebe nabrajati opus velikih pisaca kroz stoljeca.
toliko o stanju u knjizi.

pisci: kroz obavezno skolstvo dobili smo sve vise pismenih, dok je broj talentiranih osoba ostao je konstantan, jer ovisi o faktorima i procesima koje ne mozemo opisati, t.j. utjecati na njih. i to se odrazava u izdavastvu.

namece se sljedece: uopce nije bitno kako izdas svoje djelo. ako je dobro, zivjet ce, ako je lose, nece. onako ugrubo. naravno, uvijek ti preostaje pisati za odredjene grupacije koje ce te promovirati ili izabrati tematiku u kojoj mozes iskoristiti odredjene kvalitete, recimo regionalne, koje imas spram konkurencije. hint piramide ubosni, belosvetska zavera protiv srba i raznorazne istine.

i sad mi objasni, zasto u doba interneta, simultane komunikacije u stvarnom vremenu i ovako zgodnim forumima razmisljas o bacanju novca na papirnato izdanje, uz to prvijenac? tu smo. samo stavis a dalje po zasluzi.

[džin tonik]

... ne raspitujem se za nešto konkretno, niti imam neki plan, više me zanima klima.
Iskreno, ne mogu da zamislim da trenutno, niti u bliskoj budućnosti plaćam objavljivanje. Ako ne bude išlo nikako drugačije, zadovoljiću se pričama i čekati trenutak kada će e-čitači biti dovoljno rašireni kod populacije koja čita jezik koji ja koristim, pa ću prodavati romane preko sajta, preko SMS-a, cena 5.99 din+PDV. Ili tako nešto.

ah. kasnim pola stoljeca...

[Stipan]

6 Dinara komad? Predbilježi me za primerak, ako inflacija ne uzme maha!

[ivica]

Uvek imaš i mogućnost pisanja na engleskom, pa onda objavljivanje preko Amazon Kindle programa.

Mislim da je ovo jezivo teško ostvarljiv manevar. Svaka čast osobi kojoj to uspe, sumnjam da bih bio u stanju tako nešto da uradim. Pisanje kratkih priča na stranom jeziku mi je veoma zamorno, bilo šta duže bi zaista bio epski poduhvat koji smatram da trenutno ne bih mogao da sprovedem ni traljavo.

6 Dinara komad? Predbilježi me za primerak, ako inflacija ne uzme maha!

Nemoj da plaćaš, biće piratskih verzija!

A, nevezano za konkretnu priču, objavljivan sam ja već pre ovog (mislim da mi se ta zbirka računa kao ''prvenac''), ali, to samo dodatno govori o jednom od ranije navedenih faktora, tojest ''imenu'', i da mi ono, očigledno, skoro pa ništa trenutno ne znači za dalje objavljivanje, bar ne u ovom kontekstu.

[Boban]

Možda je trenutak da razmisliš šta želiš od života i da pisanje možda nije tvoj najbolji izbor.

[Bilja]

u principu, bez 500ak E ne možeš uraditi 300 komada knjige.
da li ćeš ih, kada, kako i kome prodati... zavisi delom od gorenavedenog, delom od kvaliteta robe i eventualne fame koja se oko toga stvori (ako valja)...

Možda lupetam, jer nisam upućena u cene, ali zar nije onda bolje uložiti novac u prevod sopstvenog rukopisa pa pokušati sa objavljivanjem u nekoj drugoj državi, gde pisci možda imaju neke šanse čak i ako nisu estradni likovi ili ćerke/sinovi ovog ili onog?
Ova država je patetična što se tiče izdavaštva. Pošteni izdavači, koji objavljuju bez da traže piscima da sami plate štampu i lekturu, propadaju, a ostali objavljuju "hitove" i ekranizovana blockbuster sranja, rukpise estradnih i ostalih tv likova i onda tvrde da imaju "visoke kriterujume" (izvin'te kako neko ko objavi Radusinovićkina nedela može da ima visoke kriterijume?).

[angel011]

Ne znam šta je bolje, ali znam da dobar prevod mnogo košta, a nakon toga i dalje nemaš nikakve garancije da će neka izdavačka kuća u inostranstvu želeti da ti objavi knjigu.

[Bilja]

Ne znam šta je bolje, ali znam da dobar prevod mnogo košta, a nakon toga i dalje nemaš nikakve garancije da će neka izdavačka kuća u inostranstvu želeti da ti objavi knjigu.

Isto tako, nemaš nikakve garancije da nećeš završiti sa 300 primeraka sopstvenog samozdatog romana koji ti zauzimaju dragocen prostor u stanu, i koje niko neće ni za dž. Sve je to kocka.

[angel011]

Nemaš, naravno. Samo je varijanta sa prevođenjem drastično skuplja.

[ivica]

Možda lupetam, jer nisam upućena u cene, ali zar nije onda bolje uložiti novac u prevod sopstvenog rukopisa pa pokušati sa objavljivanjem u nekoj drugoj državi, gde pisci možda imaju neke šanse čak i ako nisu estradni likovi ili ćerke/sinovi ovog ili onog?
Ova država je patetična što se tiče izdavaštva. Pošteni izdavači, koji objavljuju bez da traže piscima da sami plate štampu i lekturu, propadaju, a ostali objavljuju "hitove" i ekranizovana blockbuster sranja, rukpise estradnih i ostalih tv likova i onda tvrde da imaju "visoke kriterujume" (izvin'te kako neko ko objavi Radusinovićkina nedela može da ima visoke kriterijume?).

Naravno, uvek postoji opcija pisanja na drugom jeziku - to je dosta teško u svakom pogledu, i traži mnogo truda, ali ti sigurno u jednom trenutku otvara nova vrata (ako si spremna da se posvetiš tome baš-baš ozbiljno, i na veoma duge staze). U tom slučaju, prvo bi trebalo da ideš preko devianta ili bilo kog drugog mesta ga bi mogla da ostavljaš svoje radove i nadaš se bilo kakvoj povratnoj informaciji, radeći na poboljšavanju konstantno. Nikako nije lak proces, a rezultati veoma nesigurni.

Čini mi se da tačno znam kako se osećaš, što sam i ranije napisao. Mislim da samo moraš da radiš, kao i svi mi. Internet je tu X faktor, i gledajući iskustva drugih zemalja, e-čitača će biti samo više i više, kao i ljudi koji traže e-izdanja. Tu stari koncepti više ne funkcionišu baš kao stari, i potrebno je biti maštovit, ali verujem da ima prostora, i mnogo važnije, da taj prostor iz meseca u mesec postaje sve veći. Možda je potrebno da prestaneš da razmišljaš ko će ti objaviti knjigu, nego kako da te čita više ljudi, u bilo kom formatu? Sa popularnošću rastu ti i mogućnosti.

Na kraju, čini mi se, sve se svede na pitanje šta svako od nas želi od pisanja.

[Джон Рейнольдс]

zar nije onda bolje uložiti novac u prevod sopstvenog rukopisa pa pokušati sa objavljivanjem u nekoj drugoj državi, gde pisci možda imaju neke šanse čak i ako nisu estradni likovi ili ćerke/sinovi ovog ili onog?

Најважније је написати квалитетно дело.

[entelehija]

Mislim da je samizdat dobro rješenje. Najbolje prolaze oni izdavači koji su se opredijelili za određenu djelatnost, na primjer oni koji izdaju stručnu literaturu. Oni će moći opstati ali veliki tiraži nisu potrebni. Filozof će uvjek kupiti knjigu iz filozofije, posebno ako je neko čuveno filozofsko djelo koje upada u njegovo polje interesovanja. Što se tiče pjesnika i prozaista, pošto se sve više i više nagomilavaju (ja ne mogu da shvatim da nekome pisanje može da bude hobi ili rad u slobdnom vremenu), čitaće se oni koji budu najviše medijski propraćeni (kao crnogorski pjesnik-premijer Igor Lukšić)... ali nadamo se uvjek da na kraju kvalitet ispliva...
 
Evo što je Marsel Dišan '61-e rekao na jednom simpozijumu...

"In conclusion, I hope that this mediocrity, conditioned by too many factors foreign to art per se, will this time bring a revolution
on the ascetic level, of which the general public will not even be aware and which only a few initiates will develop on the fringe
of a world blinded by economic fireworks .

The great artist of tomorrow will go underground."


Ne mogu a da se ne složim...

[ivica]

Prošlo je više od godinu dana od kako sam započeo ovu temu, i čini mi se da su mi se stavovi malo fokusirali, pre svega zbog novih iskustava.


Pre godinu dana nisam znao, ali sada sam siguran - nikada neću uložiti (nikada je teška reč, ali sigurno u doglednoj budućnosti) novac u bilo kakav oblik samostalnog izdavaštva.


Ne vidim smisao u tome (osim malog poboljšanja materijalnog stanja izdavača), a sada shvatam da su me na tu stranu uglavnom gurale ideje da delo nije delo ukoliko nema fizički oblik, štampani predmet koji se drži u rukama. Bez toga nema kritike, nema ulaska u uže krugove za nagrade, nema prisustva u bibliotekama, nema ulaska u istoriju domaće književnosti (bez obzira na kvalitet, to je tema koja po meni nema veze sa ovom, ili ima u obliku koji je celu dilemu prebacuje u sferu nemerljivosti). Bez knjige, fizičke knjige, ti si nevidljiv.


Danas, ne smatram da je to netačno. Samo sam shvatio da me to više ne pokreće - bez fizičke knjige, određeni krug ljudi me neće prihvatiti kao autora, ili bar relevatnog autora. Mnogi ljudi neće uopšte čitati nešto što nije u papirnoj formi.


Međutim, kada odgovorim sebi na pitaje zašto uopšte pišem (odgovor je: da bi me ljudi čitali i da bi ih to zabavilo/zainteresovalo) shvatam da nemam više nikakav problem sa tim (i budućim) neprihvatanjem.


Tako, za mene samostalno objavljivanje nekog mog dela više nije opcija. Ostaje standardno izdavaštvo, ali isto tako više nemam nikakve dileme da će elektronski domen postati sve značajniji i značajniji - antologija "Nešto diše u mojoj torti" jasno mi je pokazala da su trenutni potencijali daleko veći nego što sam pretpostavljao (ta priča o broju skinutih verzija/pročitanih verzija takođe ima težinu, ali uprkos tome, brojevi su za mene i dalje impresivni); sa druge strane, poređenje elektronskih i fizičkih izdanja mi je besmisleno, jer me ne zanima šta fizička knjiga može da uradi, a šta e-knjiga ne može (pri tome ne smatram da će e-izdavaštvo uništiti obično niti ništa slično).


Zanima me potpuno suprotno - šta e-knjiga može novo da učini? Smatram da se u tom polju nalazi mnogo i dalje za nas nevidljivih opcija, a što je najbitnije, to polje će nastaviti da raste.