Samo zbog Miće:
GOLI GLASOVI
Nisam ravnodušan što se Boban Knežević poduhvatio da nastavi sa edicijom FANTASTIČNA BIBLIOTEKA. Izbor zbirke GOLI GLASOVI Adrijana Sarajlije je pun pogodak. Kad se osvrnem, te naizgled malene knjige nadmašaju sve što kao domaću fantastiku imamo priliku da čitamo.
Odmah da napomenem da Adrijan Sarajlija neprestano raste kao pisac. Nemojte ceniti po njegovim pričama objavljenim u raznim lokalnim i tematskim zbirkama, pa ni po zbirci MANUFAKTURA G, Tardis. Kritičan skok je načinio sa romanom OGLEDALO ZA VAMPIRA. 2012. uz uredničku asistenciju Slobodana Škerovića. Preporučujem taj roman o malom, beznačajnom čoveku koji je život posvetio naporima da postane – vampir. Škerovićev uticaj se oseća i u zbirci GOLI GLASOVI, a na nama će biti da ocenimo koliko je signalizam doprineo ili oduzeo.
Ne znam koliko je signalizam, čiji je pokretač i guru Miroljub Todorović, uticao na Sarajliju, ni koliko će u budućnosti uticati, jer se opredelio za signalizam. U više mahova su signalisti i meni objašnjavali da sam „njihov“, ali nikad ga nisam prokljuvio do kraja. U nekoj mojoj interpretaciji, signalizmu je važnija dobro odabrana reč nego sklop rečenice, pa i čitava priča. Mada volim dobru reč i rečenicu, meni je priča ostala u prvom planu.
Posle čitanja, zbirka GOLI GLASOVI je za mene i jedno i drugo. Preko deset priča su me opsenile toliko da sam morao da ih dugo varim pre nego što nastavim sa čitanjem. Isto tako, nekoliko priča mi je samo signalistička parada. To neću zameriti Sarajliji nego Slobodanu Škeroviću. Naravno, ostaviću čitaocima da se suoče sa zamkama, ali garantujem da će biti na dobitku.
Paradigma čitave zbirke je Moritomo. Mislim da je u nekoliko priča bio mrtav, poluživ ili imitacija samog sebe. Nemojte na to obraćati pažnji, taj lik je vezivno tkivo zbirke. On je omaž japanskoj literaturi, sajberpanku i, možda, filmovima „Umri muški“. Koj će ga vrag znati kad se Sarajlija poduhvati pisanja. Svet u kome deluje Moritomo je nemoguć, a ipak izaziva na razmišljanje. Varijante opstanka i nestanka su brojne i svaka sledeća neumitno vodi ka svetu u kome za čoveka ima sve manje mesta.
Logika koja mi se nametnula možda je pogrešna, ali ja bih čitavu zbirku postavio sasvim drugim redosledom. Možda je zato bolje što ja nisam bio urednik. Izvolite, poštovani čitaoci, budite urednici. U mojoj verziji, pretposlednja priča bila bi SNEŠKO, a poslednja – GOLI GLASOVI. Izvolite.
