Pročitah i ja "Žutu kabanicu". Da aminujem Agotino - jako dobar roman, brzo sam ga pročitao, ali zbog obaveza nisam stigao da napišem utiske ranije.
Na početku sam se iznenadio zato što su navedeni glavni likovi i taman kad sam pomislio da ćemo sada da ih pratimo do kraja - autor krene da ih ubija bez pardona. Tako se već u prvih par pasusa nameće ubitačan ritam i zaključak da je apsolutno svako u opasnosti, što se kasnije više nego jednom i potvrdi. Dakle, ovo nije slow burner, već se đonom krene od početka i do kraja nema stajanja.
Nisam imao utisak da je ovo roman slagalica. U krimiću bi očekivao da naši junaci nizom informacija do kojih dolaze riješe slučaj, dok je ovdje (da ne kvarim detaljima) samom postavkom tako nešto onemogućeno. U suštini, najznačajnije stvari u romanu saznamo tako što nam ih neko ispriča u posljednjih dvadesetak stranica, pri čemu prije toga nismo imali dovoljno podataka kako bi sami sklopili taj govor. Struktura romana je takva da Dafina obično sazna da neko drugi ima informaciju koja joj treba i taman kad zakaže sastanak - taj neko bude ubijen. Moram da priznam da bi mi više prijalo da je bar neko u tom nizu ostao živ i zaista joj otkrio nešto na osnovu čega će ponešto i sama zaključiti. Ovako se sve to svodi na odlazak od jedne do druge osobe koje su više (ili manje) mrtve, dok materijalnih tragova nema ni za lijek. Zbog toga mi ovo ne djeluje kao (čisti) krimić, teško da je i noir, nego je prije djelo u kojoj se kriminalna potka koristi kao podloga po kojoj autor slika prilično živopisne likove.
E sad, ako nije hard-boiled krimi, to ne znači da nije dobar. Ovaj roman je sočan, u smislu u kome je to kvalitetan palp. Galerija likova je raznovrsna i sigurno najveći kvalitet. Moram da priznam da mi je ovo bilo bolje u detaljima, nego kao cjelina. Kao cjelina, često sam imao utisak da likovi nisu tu gdje jesu zato što je takav splet okolnosti, nego zato što je pisac htio tu da budu. Što se tiče detalja, roman ima jedan skroz majstorski opis stanara zgrade koji me podsjetio na spot "Protection" od Massive Attack. Što se mene tiče, nije moglo bolje, kogod da je pisac i koji god da je žanr. Jako mi se dopalo apsolutno sve što ima veze sa pop kulturom (od Lepe Lukić nadalje) - inteligentno i duhovito. Likovi su sjajno razrađeni i mislim da bi roman bio podjednako dobar i da je pripadao bilo kom drugom žanru (tipa SF, horor i slično). Bajić ima talenat da dočara likove koji su, u ovom slučaju, vezani na mnogo više različitih načina nego što bi se to reklo na početku. Dodao bi da su sve veze pažljivo osmišljene i logične, tako da bi se odlično štivo dobilo i kada bi se opisali samo stanari zgrade i njihova povezanost, čak i bez ubistva. Kraj mi je bio nepredvidljiv, ali baš zbog toga sam ga slistio u sekundi. Sigurno je da ovo djelo ne pati od dječijih bolesti: ritam je odličan, a čita se prilično brzo i lako.
Čestitke autoru, zaslužena preporuka, a obećavam i kupovinu - kad dođe u lokalne knjižare
Pozdrav.
