FILMOVI, TV SERIJE, ANIMACIJE > DOMAĆA OSTVARENJA, LOW-FI VIDEO
Šta sam lepo, so-so, ružno, a domaće gledo...
crippled_avenger:
Posla radi sam se podsetio OKUPACIJE U 26 SLIKA Lordana Zafranovića, i slično BALADI O SVIREPOM, reč je o filmu iz jedne ozbiljne kinematografije.
S jedne strane, ovaj film označava vrhunac Lordanove uspešne formule za kojom je dosta dugo tragao. Njegov uspon u suštini kreće kada je provalo da treba da napravi svoj teme iz revolucionarne prošlosti sa naglašenim erotizmom i malo katoličke simbolike. Od tog časa kreće njegov zlatni period na koji se dosta dugo čekalo.
Lordan je u Pragu važio za najtalantovanijeg iz jugoslovenske studentske kolonije, navodno je bio toliko cenjen na FAMU da nikada nije naučio češki već su profsori učili srpski da bi komunicirali sa njim. Međutim, trebalo je da snimi jekoliko filmova dok nije došao do svog kanona.
Prema OKUPACIJI imam dosta rezervi, međutim, ono što se mora istaći na početku to je da je taj film takođe produkt jedne ozbiljne kinematografije, koja je bila sposobna da radi ozbiljan rip-off ozbiljnog evropskog art-house filma. U konkretnom slučaju OKUPACIJE, Lordan je najviše ripovao Viscontija, a zatim i Fellinija, i da tog rip-off Fellinija nije bilo, film bi bio znatno bolji.
U svim scenama lišenim fellinijevske mediteranske histerije, Zafranović vešto gradi atmosferu jednog sveta koji truli i koji suštinski ne ume da odgovori na dileme koje se pred njega postavljaju u političkom smislu.
Još je zanimljivije kako jedan tako anesteziran plot ipak uspeva da izgura do kraja u kome se sve relativno zaokružuje.
Dubrovačke lokacije su takođe potpuno neverovatne i povećavaju ocenu filma.
Međutim, ključni adut filma, jeste zaista ingeniozna scena ustaškog masakra u autobusu. Reč je o jednoj od most menacing scena u istoriji naše kinematografije, iz koje bi i naši moderni reditelji mogli svašta da nauče. Koliko god da je gore u njoj tehnološki slabo realizovan, toliko su atmosfera i sama priroda nasilja i dan-danas sveži. Lordan zaista vešto kadrira tu scenu, spajajući karaktrene nijanse sa postupcima prilikom maskara, tako da nasilje prositiče iz lika, a sve je rađeno sa minilamnim brojem rezova što ceo set-piece čini realističnijim i bolnijim.
Ova scena je dovoljan razlog da OKUPACIJA bude obavezan deo kolekcije svakog ljubitelja filmskog nasilja.
Kada se uzmu u obzir mesto i vreme nastanka filma, i malo mu oproste fellinijevski freakshow izleti (koji su doduše verovatno bili i razlog zašto je u jednom momntu OKUPACIJA bila najgledaniji film u istoriji SFRJ) ocena izađe na
* * * / * * * *
crippled_avenger:
Pogledao sam KLOPKU Srdana Golubovića i moram priznati da sam otišao da ga gledam sa žarkom željom da mi se iole dopadne.
Naime, čini mi se da je KLOPKA film koji je na neki poseban način odabran da bude ovogodišnji DOBAR SRPSKI FILM, kao što su prošle godine bili SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO. Oni su strateški bili odabrani da budu javno plasirani kao razlog zašto treba da o(p)stane ovo stanje i kao biva kako sve nije izgubljeno i mrtvo.
Ove sezone je to Srdanov sophomore film, koji u sebe, još dodatno ima utkanu sterilnost Srdanovog lika & dela, gde je on praktično nezameren ni sa kim, relativno filmski pismen, ozbiljan i ambiciozan momak, čiji (naravno, ne preteran) uspeh, strateški svima odgovara.
E sad, nažalost, film ne isporučuje čak ni za mediokritetske potrebe ove lakirovke, započete mesecima pre filma, plasirane kako sa strane Tucka, tako i sa brojnih "internih" projekcija sa kojih su stizali samo znaci zadovoljstva i egzaltacije iako niko "relevantan" ili bar "zajeban" nije bio pripušten u montažu, zatim sa pripovestima iz Berlina koje su u našim medijima iracionalno napumpane. Za vreme berlinskog festivala apsolutno nije bilo relevantnih kritika koje su na bilo koji način izražavale egzaltaciju povodom filma. Film je možda solidno prošao u okvirima svog programa ali prosto morate se staviti u kontekst i programa i publike koja ga je gledala. To je ipak sporedni program na kome se ceo dan prikazuju neki sporedni filmovi. Uostalom o dometu ovog filma najbolje govori neka zvaničnica berlinskog festivala koja je sad gost FESTa i koja je rekla kako filmovi poput KLOPKE pokazuju da će se iz Srbije "možda nekad", kao u The Cure pesmi MAYBE SOMEDAY, naći neki film i u zvaničnom programu.
Dakle, nemojmo se zajebavati. KLOPKA je sranje, za koje smo mi primorani da poverujemo kako je second coming, iako to nije čak i za srpske okvire. I SUTRA UJUTRU i SEDAM I PO su ma koliko užasni znatno zanimljiviji i bolji filmovi.
Dakle, nisam čitao roman ali verujem da nije filmičan. Ne znam zašto je uopšte ovaj roman i ekranizovan, osim iz koristoljublja spram pisca, budući da ne nudi ama baš ništa originalno, što se ne bi moglo potpisati i scenaristinim imenom.
Kako znam da nije filmičan? Pa, možda po tome što scenario nije filmičan. Naravno, Srđan Koljević jeste moj arhinemezis, i to možda umanjuje kredibilitet mog komentara, ali ovim scenarijem je ponovo pokazao da nema talenta. A opet s druge strane, to smo znali i pre, i ne može se naprasno postati talentovan. Doduše, ovaj scenario je pisao sa svojom suprugom Melinom, koja je zanimljiva žena, pa sam pomislio da će ona blagotvorno delovati na Srđana ali nije.
E sad, zašto uopšte uzeti Srđana? Na osnovu kog Koljevićevog teksta je Srdan uopšte mogao pomisliti da ovaj upropastitelj srpskog filma ume da piše? na osnovu KAŽI ZAŠTO ME OSTAVI, SIVOG KAMIONA CRVENE BOJE ili pak adaptacije Valjarevića u NORMALNIM LJUDIMA? Golubović jeste doduše u svom debiju overio Đorđa Milosavljevića, Koljevića koji operiše sa tzv. "žanrovske" strane i u tom smislu uništava naš film, dok je Kolčjević pak više ruski tip pisca, dakle on je i pripovedač i prorok i istoričar, i filozof, ako treba.
Pored toga, sada je Koljević go-to guy pošto su ga Nemci zavoleli tako da je on sad prčkao i po scenariju Stefana Arsenijevića. Ukoliko hoćeš fondacijski keš, Kolja je srpski Paul Haggis.
Well, Kolja took us for a ride. Prvo, u ovom filmu uopšte ne znamo u kom pravcu oni hoće da nas vode. Naime, šta je tema filma? Bolest deteta? Problem kako naći 26 000 evra za operaciju? Da li ubiti čoveka kako bi spasao dete? To što mu nisi platili kad je ubio čoveka? To što će mu pomoći žena ubijenog čoveka? To su sve teme ovog filma. Na sreću dete na kraju preživi, ali film nažalost umire u teškim mukama, i čini mi se da je 26 000 trebalo dati dobrom scnaristi.
Sve ove teme koje sam naveo, one su DAKLE, sve odreda zastupljene u filmu. O da. Mi prvo polazimo iz situacije kada je dete zdravo. Pa pratimo razvoj bolesti. Pa gledamo kako traže pare na raznim (mada ne i svim) mestima. Pa gledamo dilemu. Mi pola filma čekamo ubistvo. E onda se ubistvo desi. E onda lik ima malo sam svoje dileme. Pa ga onda zajebu za keš. Pa se onda žrtvina žena (koju smo u najboljoj tradicije dekadentnog Siniše Pavića već upoznali kao ljupku komšinicu) ponudi da pomogne. Pa onda on nađe naručioce. Pa onda tako sve po redu.
U svakom slučaju, film smatra da treba da obuhvati SVE ove teme. E sad, okej, to je možda dobar skorsezijanski pristup, ali ne. Najveći broj scena spadaju u Srdanovu "Zašto ćutiš?" dramaturgiju. dakle sve su ove teme na stolu, ali junaci pretežno ćute i puše i pričaju o tako nekim nesaznatljivim stvarima iz arsenala gde si bio, šta si radio, zašto ćutiš. A onda važne plotpoint izbambusaju u montažnoj sekvenci, pa se vratimo u ćutanje. Glogman is in the house and he fuckin' rules the screen.
E sad, naravno Koljević je kao Radiohead. Taman misliš ne može da te iznenadi. Kao, sve smo videli, sve smo čuli. Ali onda ti on naiđe iz potpuno neočekivanog ugla i zada opak aperkat. Glogovac izgovara replike tipa, "Ja sam nikakav otac, ja ne mogu da pomognem svom detetu..." pa onda sve te soc-replike, Mladen Nelević igra građevinskog radnika u gunju koji se raspituje o privatizaciji, Natašu Ninković cimaju ohola bogata deca u školi, lekar i Glogovac kao jadni predstavnici srednje klase voze "reno 4", kao na tom nivou se bonduju, ...
Kao us against them. Inače, potpuno licemeran pristup temi, ako uzmemo da film radi hip reditelj reklama za banke i ostale vidove otimanja para od naroda i sin jedne od najuglednijih srpskih porodica sa velikim kontaktima i vezama. Sad oni nas uče, kako je teško biti srednja klasa.
Dakle, film je besramno loše napisan. zatim je besramno sporo glumljen, sa nepodnošljivom teskobom filmske glume koju isporučuju Glogovac i Nataša Ninković. Dete je BTW antipatično do koske i potpuno j pogrešan izbor. Glogman i Nataša su uzeli ova materijal i odlučili da razgibaju svoje glumačke mišiće. Sagoreli su u ovim ulogama.
Svakako najkkretenskija scena između njih dvoje je scena kada joj Glogovc ispriča šta se sve desilo. Mi smo to već videli, naravno. Ali ona ne zna. E sad, u američkom filmu ta scena se radi tako što on počne, a mi onda odemu u eksterijer, snimimo ih kroz prozor, vidime neku karakterističnu reakciju junaka na bolnu istinu i zatim se vratimo, u elipsi, kada je sve gotovo. Ne kod Srdana. on zna bolje od američkih reditelja. On će prikazati jednu scenu koju nikada ne vidimo. On će prevazići formu. Glogman sve ispriča, Glogman deliveruje. Nataša Ninković na to reaguje pateći u krupnom planu, Dreyere pojedi svoja muda, i forma je prevaziđena. Ali, Srdane, druže, te scene se u američkom filmu ne vide ne zato što oni nešto kriju od nas, nego zato što su nepotrebne.
Ili epizoda, Glogmanu dokurči i on lomi stvari po kući. Naravno, šta bi drugo. kad je frka dobijaš poriv da bacaš nameštaj po kući, šta bi drugo. Glogman čak i pusti suzu, onu mušku najtežu. A u paralelnoj montaži, mali potpuno ničim izazvano pobegne iz bolnice. Dođe kući. Glogman popriča sa malim, izhendluje celu stvar. Glogman je in control kad treba. Ujutru dolazi Nataša Ninković iz fazona "Jel mali tu?'" Tu je mali. Vrate ga u bolnicu. Zašto je mali begao iz bolnice? Ne znamo. Šta će nam ta scena? Da bi mali odradio rutinu, "Sve je to zbog mene..." Hm. Kolja, skoncentriši se.
Miki manojlović nudi ubistvo Glogmanu u hotelu "Moskva". hilarious dijalozi. Miki između ostalog kaže, 2računam na vašu diskreciju i u slučaju da odbijete ponudu." Tipa, "molim vas, ako ne budete ubili za mne, nadam se da nikom nećete pričati." jeste, to baš tako može.
I uopšte, otkud ta varijanta da se za ozbiljan hit bira čovek koji nije specijalista. Okej, Miki je skorman čovek, grebe sa dna. kapiram. Ali ipak, teško će high class krimosa ubiti neki civil. Miki valjda računa da je Glogman zapamtio kako se hendluje "tetka" kad je učio u vojsci. Očekivao sam repliku da će Glog izgooriti, "Ovo je CZ-57, 7,62 milimtara, najmoćniji pištolj proizveden kod nas. sada se sigurno pitaš koliko sam metaka ispalio pošto čitavih devet staje u šaržer (plus jedan u cev). Koliko sam iskoristio kad sam ubio tvog poslovnog partnera i koliko sam sada ispalio osam ili devet metaka. ja ni sam ne znam. malo sam se zabrojao u ovoj gužvi. Misliš li da imaš sreće'?"
Srdanova režija je daleko ispod očekivanja. Na B92, Gavrilo priča gluposti, to što on piše uopšte ne postoji u filmu. Kakav crni Tony Scott, kakvi crni vešti dramaturški trikovi, kakva najava mračnog trilera, flm je rađen kao bosanski Hallmark, vrlo svedeno, vidi se šta rade, vidi se ko priča. u jednom momentu sam se prenuo i rekao drugu, "Ej, u ovoj sceni Srdan režira... " Drug me umiri, "Nije, nego stavili kameru u kola..."
Film je urađen pismeno, u tom smislu da nije urađen usmeno, ali tu o nekom reditljskom pregnuću ne možemo da pričamo. Uopšte, nema tu žanra nikakvog. Ovaj film nema žanrovske elemente. ovo je srpski pseudo-realizam, sa ubistvom, scenom u policiji, praćenjem i tim nekim stvarima, ali to nije žanr. Ovaj film ne pokušava da manipuliše našim emocijama na tom nivou. Ovaj film pokušava da ispriča jednu realističku priču, mada e zna tačno koju, i u stvari nam je nepriča već pušta Glogu i Nataši da se izživljavaju, a Srdan i Koljević su možda imali neku deluziju da ćemo sad svi da se usremo od sreće što ima scena praćenja kolima.
U svakom slučaju KLOPKA je jako slab, i što je još važnije naporan film, koji ne dobacuje do evropskog standarda o kome se priča.
crippled_avenger:
Juče sam pogledao KAKO POSTATI HEROJ Mladena Matičevića.
Ovaj film je uglavnom sniman u vreme dok smo Mladen i ja još govorili tako da sam poprilično upoznat sa događajima koji su u filmu prilično verno prikazani, i to mi je naravno pružilo posebno uživanje.
Film je izuzetno zanimljiv pošto govori o jednom nesvakidašnjem procesu, o čoveku koji u 40 godina odlučuje da istrči maraton, i da se od 120kg težine svede na meru u kojoj će tu ideju moći da realizuje.
Usput nailazi na osporavanja u svojoj okolini, kao i na okolnosti koje ga u tome sprečavaju.
Najmanje zanimljiv deo filma su pomalo izveštačeni sukobi sa kumom Goranom Terzićem i drugom Aleksandrom Srećkovićem Kuburom u kojima zapravo nema istinske drame niti istinskog osporavanja, i koji su poprilično artificijelni. Inače, u prvobitnoj varijanti sam i ja imao predviđeno mesto u filmu kao lik koje je podržavao Mladena u istrčavanju maratona a i kao neko ko je u tom momentu trčao vlastiti maraton prohodavanja posle preloma kolena.
Međutim, sam Mladen je apsolutna zvezda i njegov lični napor i podvig su izuzetno filmični.
U svakom slučaju, KAKO POSTATI HEROJ je najbolje dugometražno parče koje je iznedrio naš film do ovog momenta u 2007. Obavezno ga pogledajte.
crippled_avenger:
crippled_avenger
Joined: 09 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 3858
Posted: Sun Mar 11, 2007 10:36 pm Post subject:
--------------------------------------------------------------------------------
Pogledao sam KIČMU, courtesy of Plissken.
Ovaj kultni film Vlatka Gilića sam neuspešno pokušavao da gledam u nekoliko navrata ali me je uprkos skromnih 86 minuta trajanja uvek prebrzo iscrpljivao. Međutim, evo, sada sam uspeo da ga izguram do kraja.
Reč je o jednom nesumnjivo zanimljivom filmu snimljenom u SFRJ u kome možemo prepoznati mnoge zablude naših filmmejkera, koje se doduše najviše ispoljavaju u teoriji i studentskim filmovima a nešto ređe i u igranoj produkciji, što uopšte nije dobro pošto se u golemom delu igrane produkcije ispoljavaju neke gore i još štetnije zablude.
Gilić ovde snima film koji izgleda kao wet dream studenta prve godine FDU kome je data kamera u ruke. S jedne strane, tu su duge tuišine, pripovedanje pogledima i radnjama ljudi, puno ljudskih sudbina datih u tim dugim i kao naizgled suptilnim tišinama, tako neki zanimljivi kadrovi stepeništa koje je student oduvek sanjao da snimi, priča koja je na razmeđi filma i književnosti, bola i ništavila gde student naravno uvek pogrešno bira ništavilo, potraga za filmom kakav nikad nije snimljen, davanje lekcije svim svetskim rediteljima, politička metafora, metafora kao profesija, metafora umesto priče, saznanje eda će se uvek čitati šta je pisac hteo da kaže pa u jednom trenutku zbog toga pisac zanemi, i sl.
KIČMA je dakle jedno naporno i pretenciozno sviranje kurcu, koje je zanimljivo pošto je neka vrsta iskoraka iz pastoralne anegdotske kinematografije koja je dotle postojala. Iz KIČME se mogu pročitati koreni rada Srdana Golubovića čiji je Gilić guru i koji je negde Gilićev autizam prepoznao kao poetiku jedinu vrednu beleženja filmskom trakom u pauzama snimanja spotova za Zdravka Čolića, ili ukratko jedno dosadno nadmudrivanje sa gledaocem koje je značajno u našim okolnostima pošto su podilaženja gledaocu kod nas još strašnija.
A o snazi naše kinematografije govori to što je KIČMA u suštini KROJEČEVA TAJNA s tim što KROJAČEVA TAJNA znatno bednije izgleda jer je i kinematografija bednija, ali to je otprilike to.
* * / * * * *
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top
Ghoul
Joined: 12 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 9891
Location: Lager Niš
Posted: Sun Mar 11, 2007 11:26 pm Post subject:
--------------------------------------------------------------------------------
ne bih bio tako strog prema ovom filmu: zapravo, ovo je jedan od retkih slučajeva u kojima se trudim da čašu vidim kao polu-PUNU.
ovaj film je kao brat od srpske tetke kronenbergovog SHIVERSA, a i nastao je u skoro isto vreme.
dok kronenberg svoj bio-horor artikuliše uz pomoć žanra, gilić beži u drugu krajnost i artizam koji, zaista, može da nekome deluje kao jalov, ali ubeđen sam da uopšte nije isprazan već samo pomalo (mestimično) trapav, i svakako nije epigonski kao kod KROJAČA (gde je ejpovanje linča zaista tragikomično).
iskrenost emocije, originalnost vizure, vizuelna kultura, gusto-opresivna atmosfera i muda da se ovako nešto pokuša (i čak uspe!) u tadašnjoj sfrj meni su fascinantni, i ja se u knjizi U BRDIMA, HORORI pretežno pozitivno izražavam o ovom filmu.
inače, svi koji ga gledaju na divxu, gledaju ga courtesy of ghoul (nabavio VHS) & marduk (tehnički to u divx prebacio).
_________________
OH, YOU GOD OF JUSTICE!
Back to top
ginger toxiqo 2 gafotas
Joined: 30 Jun 2005
Last Visit: 21 Sep 2007
Posts: 2046
Location: somewhere across forever
Posted: Sun Mar 11, 2007 11:35 pm Post subject:
--------------------------------------------------------------------------------
...ja sam KIČMU pogledao u 2 navrata- krajem osamdesetih i, potpuno zaboravivši na to, ponovo pre 5 godina...
...in a nutshelll, i za domaće pojmove, retko beslovesno, nefilmično mrsomuđenje, dosadno do krajnjih granica moje izdržljivosti a odgledao sam, recimo, ŽRTVE ZAHVALNE/MAGMA ĆILIBARA Karolja Vičeka, NIŠTA NIJE KAO NA FILMU/MEMO Miloša Jovanovića, JEVREJI DOLAZE Prvoslava Marića( my personal fave u ovoj kategoriji)...and lived to tell about them...
_________________
"Will you stop fingerfucking every dream with chicken-shit details?"
Back to top
crippled_avenger
Joined: 09 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 3858
Posted: Mon Mar 12, 2007 12:10 am Post subject:
--------------------------------------------------------------------------------
Razumem tvoj pozitivan odnos prema ovom filmu Ghoule ali reći ću ti samo jednu stvar, ovo je VHS rip filma snimljenog na 35mm. data mu je posebna patina kako tehnikom snimanja tako i nekim pijetetom koji osećaš prema VHS ripu. Da su isti ovi kadrovi kristalno čisti i očuvani i snimani HDom ili Digi Betom kao što se danas filmovi snimaju, videlo bi se koliko je to idejno inferioran i naivan film. Kad kažem naivan mislim uglavnom u negativnom smislu pošto Gilić pledira na akademsko obrazovanje.
Ovaj film prvo nije bio-horor, on je neka ideološka priča o nepodnošlljivosti života ovde koja se kao oseća psihosomatski. Iliti, udario narodu komunizam na živce.
Artizam koji ovde vidimo nije hjalov. On je pregnantan na nivou srednjpškolske poezije koja je divna zato što istovremeno ne znači ništa i znači sv. Ali, Gilić je dokon srednjoškolac on je umesto pesme posvećene drugarici iz klupe napisao ep posvećen celom svetu, sa ideološkom dubinom koju je Mehmet definisao kao nemanje znanja i posedovanje mišljenja o svemu.
Uostalom, on je u konceptu nedosledan, u određenim momentima smelo iskoračuje iz soc-solitera, kao preuzetog iz Balaševićeve pesme, u izvesne bizarne subkulturne deonice kao što je recimo bajkerska sahrana.
Ono što međutim Gilić u energetskom smislu unosi, to je ta nepatvorena dokumentaristička radoznalost da snima neke radnje sve dok ih potpuno ne obesmisli, sve dok ih ne uneseš u sebe, ne izalaliziraš i ne ispljuneš nazad, a praznina ti se vidi čim film traje jedva 86 minuta a sve je snimljeno do tačke jebene nepodnošljivosti.
Kad je reč o KROJAČU, uzmi u obzir sve niže obrazovanje koje ljudi imaju u ovoj zemlji. ma koliko paradoksalno zvučalo, sa dolaskom novih generacija, kinematografiju preuzima generacija polupismenih fah-idiota (u koje slobodno ubrajam i sebe, nisam izuzetak), i videćeš da je KROJAČ dosledno preslikavanje KIČME u nove okolnosti.
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
Back to top
Ghoul
Joined: 12 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 9891
Location: Lager Niš
Posted: Mon Mar 12, 2007 10:24 am Post subject:
--------------------------------------------------------------------------------
KIČMA možda jeste previše otvorena za tumačenje, možda ne daje dovoljno konkretnih satiričnih žaoka ka žrtvama konkretnijim od 'čovečanstva uopšte', 'čoveka kao vrste', 'društva uopšte' itsl. ali baš zato mi je čudno što insistiraš na nekakvoj socijalnoj kritici i komunizmu i tadašnjoj sfrj kao o izvorima gađenja, kojega u tom filmu sigurno ima.
ne misliš li da prebrzo zapadaš u zamku koju od tebe ipak ne bih očekivao, da pri čitanju jednog nadrealnog, fantastičnog pisma prebrzo pribegavaš političkom čitanju, IAKO TI SAM FILM NE DAJE DOVOLJNO OSLONCA ZA TAKO NEŠTO?
jer, ako je KIČMA trebalo da iskaže gnušanje nad socrealističkim paklom tadašnje sfrj, zašto onda ni 'jedan grad' nije, prosto, beograd? još bitnije (ako misliš da je to zbog straha od cenzora) – zašto su svi ambijenti, od te višespratnice i celog naselja, pa do svega ostalog, uključujući i bolnicu, tako STERILNI, ČISTI, NEPREPOZNATLJIVI, NE-SRPSKI? kakav crni 'soc-soliter'? ja u srbiji još ne videh onako čist, nov, osvetljen soliter koji kao da je iz nekog toronta prebačen ovde! zašto se ne insistira na prljavštini, oljuštenim zidovima, pukotinama, memli i ostalim rekvizitima? zašto KIČMA izgleda kao jedini srpski film meni poznat (sem radivojevićevog TESTAMENTA) koji uopšte ne izgleda kao da je snimljen u srbiji, koji nema nijedan kadar tog srpskog trasha i krsha i uobičajene soc-bede i čemera? zašto tu čak ni kafana nije kafana u koju bi toma zdravković svratio, to nije 'život je lep' kafana, nego nekakva stilizovana, setna, maltene prijatna kafana?...
ukratko, kao poseban kvalitet filma ja vidim baš to što nije vulgarno satiričan, i što ne daje za pravo tvom tumačenju: 'zgadio se ljudima socijalizam!'
gilićev je, rekao bih, antropološki pesimizam, a ne socijalistički. javlja mi se da je tako i na osnovu opisa njegovih kratkih filmova (koje još ne videh!). njegova opsesija telesnošću, organskim nivoom bivstva, starenjem i smrtnošću nikako mi nije poveziva sa 'u, jebem ti ovaj komunizam!' sentimentom. uostalom, zamisli kako bi marković snimio isti ovaj film: krematorijum bi kod nejga verovatno bio još jedna metafora za nefunkcionalni društveni aparat, dok je kod gilića to poprište za susret sa univerzalnim arhetipom smrti i propadanja koje traju od praiskona, od starih civilizacija na koje se poziva onaj čuvar...
_________________
OH, YOU GOD OF JUSTICE!
Back to top
crippled_avenger
Joined: 09 Nov 2002
Last Visit: 22 Sep 2007
Posts: 3858
Posted: Mon Mar 12, 2007 3:41 pm Post subject:
--------------------------------------------------------------------------------
Prvo, pismo nije nadrealno niti fantastično, film je smešten u neku budućnost samo rečima, inače sve što vidimo je sadašnjost, i sve je u okviru jasnog realizma gde se izvesni nedefinisani elementi kao što je SMRAD, mogu smatrati fantastikom, ali su u suštini politika. To je smrad gasova, smrad leševa, i to ne u organskom smislu već u smislu društva nastalog na leševima, a to je titoističko društvo, to je ta rodna gruda kojoj se Gilić vraća u nedostatku filmičnijih tema.
Besmisleno je verovati da Gilićev film gopvori o nepodnošljivom telesnom bivstvu čovka. Naprotiv, on govori o društvenom pritisku, SMRADU, koji pritiska čoveka i izaziva psihosomatske poremećaje.
Grad nije prosto Beograd kao što su imaginarna mesta inače deo fantastike iza Gvozdene zavese, zato što se Gilić bavi domanovićevskim diskursom, zato što u socijalističkom Beogradu ljudi ne prde i ne trunu, oni trunu tamo negde, oni lude tamo negde, što jako liči na Beograd.
Što se solitera tiče, ja sam viđao, pa i danas viđam takve solitere, i ti soliteri su tada bili kudikamo noviji nego sada, i ne bi se moglo reći da su nešto čistiji nego inače u našem filmu. Oni prosto izgledaju vrlo realistićno. Bolničke okolnosti su takođe daleko od sterilnih, seti se recimo dijaloga na prijavnici. Bolnice su krcate ljudi sa aktivnostima, birokratija sa temom "obaveza leša" je nepodnošljiva, a neki pregledi se vrše u čistim ambijentima baš zato što se tako vrše i u stvarnosti.
Kafana upravo jeste kafana za Tomu Zdravkovića. U kafani ne peva Toma jer je fuilm delimično, kao i Srdanov pakovan za strano tržište. U kafani sedi i bulazni pijana Renata Ulmanski i Bata Bubuleja nešto tripuje i moli da mu se kupi piće, nego su Renata i Bubuleja krupno slikani pa se ne vidi čitav ambijent. Ipak, njih dvoje su kvintesencijalni soc likovi. Kafana je totalno soc samo dok to soc nije imalo kontrast u kafićima nego je bilo vitalno i only game in town.
Kad je reč o pozivanju na praiskonsko, ono je deklarativno, Gilić vlada praiskonskim samo na rečima ali ne i u delima, ne i u radnjama i slikama.
Što se Gorana tiče, on je barem imao muda da svoje alegorije poput VARIOLE VERE snimi tako da se dešavaju u Beogradu.
_________________
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam
crippled_avenger:
mrkoye i ja smo veceras pogledali film MATURANTI - PAZI STA RADIS Milana Jelica za potrebe researcha, i moram reci da se radi o ostvarenju izuzetne pop-kulturne relevantnosti.
S jedne strane imamo ceo McLarenov getting away with it koncept. Dakle, cinjenica da su ljudi snimili film, i da im nije bio zabranjen dalji rad u kinematografiji je poprilican uspeh.
Ako imamo u vidu da su cak i strucni i vrlo profesionalno potvrdjeni saradnici poput DPa Bote Nikolica ili kompozitora Zorana Simjanovica, u ovom filmu pruzili ispod svog minimuma, moglo bi se reci da je rec o zescem javasluku.
Montazer Vuksan Lukovac, inace legenda nase kinematografije, i covek koji je zasluzan sto su srpski filmovi bili relativno gledljivi, koji je ipak uspevao da sklopi smislene skupove kadrova koje su snimali ljudi koji nisu znali apsolutno nista o filmu i reziji, ovde nije imao posla, posto je Milan Jelic, inace dramaturg po struci i klasic Dusana Kovacevica, i jedna od bitnih ikona Novog talasa, sve resavao kroz mizankadrove. mrkoye smatra da to nisu mizan kadrovi, ali sta su onda? sta su ako mizan nisu?
Pa moglo bi se reci da je Jelkica na ekonomican nacin koristio traku i snagu ljudi iz sektora kamere te ih nije terao da je previse pomeraju. Barem ne vise od onoga sto je prenosenje sa jedne lokacije na drugu.
Mnogi mladi reditelji grese kada prekadriraju komediju, ali Jelkica je ovu podkadrirao.
Kad je rec o scenariju koji je Jelkica napisao zajedno sa Predragom Perisicem, koji je zajedno sa njim bio alumnus serijala NA ODREDJENO VREME, zanimljivo da je Perisic posle ovoga postao profesor. Kako ga nije bio strah da ce neko od studenata nabaviti VHS? Mada, iz primera otaku znamo da je studente strah da li ce Perisic doci do njihovog scenarija posto je sklon da im ripuje ideje.
Scenario je by the numbers izuzev u situacijama kada je potpuno dementan. Naime, iako govori o maturantim, film ima i bizaran subplot sa sefom kucnog saveta koji izvodi vojne vezbe i forsira stanovnike svoje zgrade da pobede na nekom takmicenju, sto nema apsolutno nikakve veze sa pricom filma, izuzev sto je sef kucnog saveta otac glavne junakinje.
Dijalozi su cheesy ali nisu liseni bogate konotativnosti. Recimo, zanimljiv je devojke sa sela koja radi u prodavnici duvana u hotelu, koji je inace pretty obviously sniman u nekoj zabiti u Srbiji a glumi Beograd.
Devojka sa sela je zavrsila frizersku skolu i dosla je u Beograd misleci da ce tu lakse naci posao. Medjutim, pronasla je nesto drugo. Nju u hotelu napadaju razvratni clanovi kolektiva, i kako ona sama kaze, `sa njom hoce da legnu od kuvara do direktora`. U jednom trenutku ona optuzuje sefa sale da je ucenjuje gubljenjem posla ukoliko ne ode u sobu sa njim. Medjutim, sef sale to odlucno demantuje i nimalo nije postidjen. Posto ce devojka sa sela samo par scena kasnije reci najistinitiju ikada izrcenu u srpskom filmu a koja glasi, `Pricamo vec pola sata, a jos uvek nisi pedlozio ONO`, mogli bi pretpostaviti da simpaticna seljanka ima neku vrstu seksualne disfunkcije, i samim tim dovodimo u pitanje istinitost njenog iskaza o saradnicima.
S druge strane, kada glavna junakinja biva privedena u generic motelsku sobu, ona kaze, `Nikada nisam bila u ovako otmenom hotelu...` da bi ubrzo potom radi lakse defloracije momak sa odusevljenjem govorio o `starom dobrom MISONARCU`.
Naravno, kljucna scena u filmu je scena u 80s disko klubu, a ja sam sucker za scene u 80s disko klubovima, narocito u srpskom filmu. Tu imamo profesora koji kaze da je dosao ne bi li `sacovao sove`, ne bi li samo pola sata filma kasnije sa maturske veceri otisao sa svojom omiljenom ucenicom, opravdavsi se sofizmom da mu ona vise nije podredjena. Od podredjene do podvedene samo je par slova, a ovaj lik, kao profesor knjizevnosti, to najbolje zna.
MATURANTI je jedini film u kome mozemo videti Smokija kako divlje djuska uz MOZDA, MOZDA Lakih Pingvina koji to naizgled izvode uzivo. Od Lakih Pingvina u filmu mozemo cuti jos i remek-delo SIZIKU i nesto minorniji klasik DEVOJKA IZ SVEMIRA, a da ih sve vreme inace najavljuje Minimaks.
Narocito je lepo videti clana politickog saveta LDPa pred defloraciju, dakle izmedju trenutka kada je onakva kakvu ju je majka rodila i trenutka kada vise nece biti sasvim takva. Ne, Miloshe, nije u pitanju Latinka Perovic.
Naravno, radi se o Oliveri Jezini, koja je u ovm filmu zanosna kao i uvek, i obnazena kao i uvek, i sa onim divnim pogledom koji pokazuje da samo ceka da se obnazi kao i uvek, i kojim je gledala Buleta Goncica kada mu je ponudila olaksanje u vidu oralnog seksa u filmu Mise Radivojevica ZIVETI KAO SAV NORMALAN SVET. U ovom filmu olaksanja ipak nema, kraj je tuzan, a Olivera ga igra za sve pare, sa suncem koje izlazi na istoku, pored provincijskog motela, ...
Pored Oluivere i Lakih Pingvina, u filmu igra i Tasko Nacic koji ima par scena u kojima sparinguje sa Gidrom.
Ipak, ultimativni 80s sleaze je Milan Strljic, u ulozi pohotnog profesora knjizevnosti koji navaljuje na ucenicu koju igra nista manje pohotna Maja Sabljic.
Nesto drugaciji vid pohote pruza Gidsra Bojanic u ultimativnoj incest sleaze sceni kada juri pistoljem mladica osumnjicenog da je pokusao da mu razdevici kcer, koga golim grudima zaustavi Ljubisa samardzic i tda Gidra izgovfori besmrtni incest innuendo, `Ljudi, razumite me, meni je zena umrla, nisam mislio nista lose!` Naravno da nisi, momcino, iako si otac imas svoje potrebe, i zato te autori ne osudjuju!
Blagu subverziju Perisic i Jelic pokazuju kroz soft provokacije partije, ismevanje clanstva u partiji i aktivizma, kao i kroz uvodjenje diskursa koji ima izvesnu nostalgicnu crtu prema predratnoj Srbiji.
Kada se podvuce crta, Perisicev kljucni problem u opusu je uvek bio to sto je zeleo da uvede red i erudiciju u socijalisticki slapstick Sinise Pavica. Medjutim, on nije shvatao da taj svet ako se uredi gubi na svojoj magiji. Medjutim, Perke je ovde at his raunchiest, on i Jelkica ocigledno pokusavaju da se prisljamce na proto-gross-out talas teen komedija iz Amerike.
U svakom slucaju, ovo ostvarenje zasluzuje punu paznju, i kako to mrkoye kaze, treba ga preporuciti ljudima koji su spremni da gledaju izmedju kadrova.
* * / * * * *
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version