NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > VANZEMALJCI

NASA: Na Marsu ima vode

(1/3) > >>

Alexdelarge:
Hjuston -- "Feniks", kosmička letelica američke svemirske agencije NASA, potvrdila je postojanje vode na Marsu.


 Laboratorijski testovi na letelici su, kako se navodi u saopštenju NASA, ukazali na postojanje vode tako što je instrument identifikovao isparenja koja su nastala zagrevanjem uzorka zemlje. Postojanje vode je osnovni preduslov da se na Marsu začne život, a ta mogućnost naučnike intrigira već decenijama.

"Ovo je prvi put da smo se zaista uverili u postojanje vode na Marsu. Prvi put je voda sa Crvene planete zaista dotaknuta i isprobana", rekao je naučnik Vilijam Bojnton sa Univerziteta u Arizoni.

"Feniks" je nakon putovanja, dugog 680 miliona kilometara, koje je trajalo 296 dana, u maju 2008. godine sleteo na severni pol Marsa. U pitanju je prva sonda koja se spustila na deo Marsa za koji se veruje da pod površinom krije okean leda.

Istraživači kažu da je zakopan led otkrila pre Feniksa kosmička letilica "Odiseja", ali sada su naučnici po prvi put imali priliku i da ga dodirnu.

"Veoma sam srećan što smo pronašli uzorak leda. Kada smo ga pronašli, proslavljalo se uz šampanjac jer ovo je nešto na šta smo čekali", rekao je Bojnton.

"Naravno, mi znamo da je 'Odiseja' otkrila led pre šest godina na Marsu, ali sada smo konačno imali priliku da ga dodirnemo i okusimo. To niko nije pre uradio i mogu da vam kažem u svoje ime da je ukus odličam. Veoma mi je drago što sam u ovoj poziciji", rekao je on.

Kada je kosmička letelica "Feniks" sletela na Crvenu planetu, pronašla je nešto što liči na led u grumenu zemlje. Uzorak zemlje je bio izložen temperaturi od 32 stepena kada je primećno da je počeo da se topi.

"Shvatili smo da je u pitanju led kada smo uočili da se topi. Kada zagrevate materijal koji sadrži led, doći ćete do njegove tačke topljenja, potrebana je visoka temperatura. I ono što smo mi tada videli bilo je topljenje leda", kaže Bojnton.

Uzorak je bio izložen vazduhu dva dana, nakon čega je deo vode ispario što je grumen zemlje učinilo lakšim za dalja istraživanja.

U saopštenju NASA se navodi da će istraživanje "Feniksa" biti produženo sa planirana tri meseca, koji se navršavaju krajem avgusta, za još 60 dana, odnosno do 30. septembra ove godine, zbog "povoljnih uslova na jednoj od najinteresantnijih lokacija na Marsu".

Alexdelarge:
Na Marsu ima vode, ima li života
Najnovije nalaženje leda povećava izglede za postojanje najprostijih mikroorganizama, što je potvrdilo hemijsko ispitivanje uzoraka tla


Hoće li će ljudi naseliti Mars? Da li je on pogodan za duži boravak? Možemo li bolje upoznati svoju planetu proučavajući klimatske promene na susednoj? Jesu li zemlja i Mars prošli kroz ista geološka zbivanja?

Pitanja naviru, a izvor ovih i drugih odgovora krije se u vodi.

Najnovije nalaženje uzorka leda koji je iskopao automatski tragač na Crvenoj planeti, prozvan „Feniks”, povećalo je izglede da se može naići na tragove života. Američki naučnici su slavodobitno objavili: imamo vodu! A ova tečnost je, da podsetimo, presudna za opstanak ma koje vrste organizama.

Potvrđeni su pređašnji snimci letelice „Odisej” koja je, kružeći oko Zemljinog suseda, najavila postojanje zamrznute vode.

I raniji „marsovski izviđači” su odašiljali slike vidljivih jaruga i klisura, milionima godina urezivanih obilnim bujicama. Istraživači su uvereni da leda ima u izobilju, čak i velikih mora. Zato su pre nekoliko godina osmislili nov istraživački pristup – „praćenje vode”.

Snimanje gama zracima i neutronskom spektroskopijom najviše obećava, zato što planeta ima tanušnu atmosferu i ne toliko snažno magnetsko polje. Na dubini od jednog do tri metra stvaraju se brzi neutroni koji stupaju u međudejstvo s jezgrima hemijskih elemenata tvoreći gama zračenje. Svako jezgro se odlikuje jedinstvenim spektrom, na osnovu čega je moguće raščlaniti sastav tla.

U Naučnom institutu za svemirska proučavanja Ruske akademije nauka osmislili su, prema rečima Igora Mitrofanova, visokoenergetski otkrivač (detektor) neutrona koji dočarava Marsovo tle i pronalazi led. Uređaj se koristio duže od sedam godina na američkoj letelici „Odisej” koja je, oblećući oko planete, otkrila velike količine vode odmah ispod površine i zabeležila sezonske promene ugljen-dioksida u površinskim nanosima.

Krajem maja Amerikanci su odaslali novu letelicu „Feniks” koja je potvrdila ruske nalaze. Robotska ruka je zagrebala tvrdu koru i našla belu materiju veoma sličnu ledu. I više od toga: u laboratoriji na svemirskom brodu hemijskom analizom ustanovljeno je da se u uzorcima nalaze svi sastojci za nastanak i opstanak života.

Dogodine će Nacionalna vazduhoplovna i svemirska uprava (NASA) iskrcati naučnu laboratoriju, a vozilo-lutalica s novom ruskom napravom će – za razliku od prethodne što hvata neutrone iz tla, nastale pod uticajem kosmičkih zraka – imati vlastiti izvor neutrona. Svojim titrajima (puls) dopiraće metar i po do dva u duboko, snimajući odraz neutrona i utvrđujući prisustvo vode na površini.

U prvim mesecima 2007. objavljeno je: ako bi se istopio sav podzemni led na Južnom polu, obrazovao bi se okean dubok gotovo 11 metara! Zamrznute naslage usnimili su instrumenti sa evropske letelice „Mars ekspres”.

Nataloženi led i prašina opaženi su još početkom sedamdesetih prošlog veka, ali tek sada je – zahvaljujući tehnološkom prodoru – omogućeno zavirivanje u podzemne slojeve. Ima naznaka da je u davnoj prošlosti Marsovim krajolikom teklo deset, a možda i sto, puta više vode!

Presahla korita i drugi geološki belezi nagovešćuju da je Zemljin sused nekada obilovao vodom dovoljnom za ogroman okean, dublji od 600 metara, jer je gusti omotač od ugljen-dioksida održavao neophodnu toplotu. Pojedini istraživači su pretpostavili da su voda i gas isparili u svemir, zato je Crvena planeta u naše vreme veoma suva, a gasoviti prekrivač joj se umnogome istanjio.

A gde je iščezao ostatak tečnosti?

Prema jednom tumačenju, slila se u podzemne pukotine. Astronomi su prilično uvereni da je pre nekoliko milijardi godina žuborila u potocima i rekama na svojem putu do jezera i mora.

Pre nešto više od jedne decenije saradnici NASA obznanili su da su u kamenu s Marsa, teškom dva kilograma, naišli na mikroorganizme. Duhovi su se ustalasali kao u vreme spuštanja prvog „Apola” na Mesec. A gde su bakterije, tu je život. Na samom izmaku života tih avgustovskih dana (umro u decembru 1996), uvek nadahnuti astrobiolog Karl Sagan (po obrazovanju fizičar) poručio je: „Ako se nalazi potvrde, to je tačka preokreta u ljudskoj istoriji.”

Za sada nema nesporne potkrepe da je čovečanstvo stiglo do prekretnice.

Parče kosmičke stene, stručno nazvano ALH84001, iskopano je u antarktičkom ledu 1984. i pogrešno razvrstano, sve do 1993. kada su istraživači shvatili da potiče s Crvene planete. I to je privuklo pažnju, jer se za nekoliko sličnih do tada znalo. Starost je procenjena na četiri i po milijarde godina, kada je na Zemljinom, sada jalovom, susedu tekla voda, i te kako bitna za opstajanje živih organizama.

Godinama su se biohemičar Dejvid Makaj i osporavaoci prepirali da li je magnetit u meteoritu mogao da nastane u nebiološkim zbivanjima. I to se oteglo do 2001. kada su u laboratoriji NASA zgotovili gomilicu minerala sličnog nađenom u marsovskom kamenu. Čak su dočarali uslove u kojima se to dogodilo!

Ni tada se neumorni zagovornik nije predao: uskoro je prikazao snimke drugog meteorita s rupicama kakve izdube zemaljske bakterije u vulkanskim stenama na dnu okeana. I ponovo se naučno bratstvo nije suviše uzbudilo, jer je mineral iz skorijeg vremena kada je na Crvenoj planeti zavladala negostoljubiva hladnoća.

Prevarili ste se ako ste pomislili da je zapletu kraj: umešao se neizbežni Den Braun, čuven po „Da Vinčijevom kôdu”, napisavši 2001. roman „Tačka obmane”, u kojem je naučnik iz NASA na Arktiku (dakle, na severu) pronašao meteorit, za koji se pretpostavilo da potiče od jedne vrste ljuskara iz kosmosa, što je podgrejalo nagađanja da nismo sami.

Naposletku se ispostavilo da su džinovski ljuskari sa Zemlje.

http://www.politika.co.yu/rubrike/Svet/Na-Marsu-ima-vode-ima-li-zivota.lt.html

Son of Man:
Shta su se navrzli na taj Mars daj da vidimo tu Evropu jer ja sam siguran da tamo ima neshto (naravno da nisam mislio na ovu nashu EU - tamo nema nishta). Nije Dzaba Artur Klark piso ono - logichno je da je vec tad imo neke insajderske informacije.

Alexdelarge:

--- Quote ---Shta su se navrzli na taj Mars
--- End quote ---


Vala bas. Ja sam oduvek bio za Snickers. Mmmmmmm Snickers. :wink:

scallop:
Šta mislite šta smo pili pre nego što smo pali s... :evil:

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page