NAUKA I KVAZINAUKA (izvorište inspiracije za mnoga SF dela) > PRIRODNE NAUKE

Pronađen mamut star milion godina!

(1/4) > >>

Alexdelarge:
Senzacionalno otkriće kod Kostolca

U blizini Carskog mauzoleja u Arheološkom parku Viminacijum kod Kostolca pronađen je skelet mamuta, za koji se pretpostavlja da je star oko milion godina, javlja RTS.

Kako se navodi, skelet u izuzetno očuvanom stanju, pronađen je u sloju žutog peska na dubini od 27 metara.
Otkopan je prilikom rada bagera na površinskom kopu Drmno.
Direktor Arheološkog parka Viminacijum doktor Miomir Korać kaže da je mamut čiji je skelet pronađen, potomak tropskih mamuta koji su pre više od milion godina migrirali iz severne Afrike u Evropu i da je ovo najstarija vrsta mamuta pronađena u Evropi.

Izuzetno očuvano telo
Tokom radova na površinskom kopu Drmno u Kostolcu, kašika bagera udarila je u nešto tvrdo. Predmet koji je radove na kratko prekinuo, bio je veoma neobičan, barem za te prostore.  U sloju žutog peska, na dubini od 27 metara, bio je skelet mamuta, starog više od milion godina. Srećom, u blizini su radili arheolozi nalazišta Viminacijum. Među njima je bio i Miomir Korać, direktor tog lokaliteta.
“Mi smo bili u stvari vrlo blizu tog mesta događaja kada je mehanizacija zakačila te ostatke mamuta i odmah smo naravno reagovali, uspeli smo da ih zaustavimo i imali smo tu sreću da sada imamo gotovo celog mamuta. Oštećena je delimično lobanja i nešto kljova", rekao je Korać za B92. On je objasnio da je telo mamuta izuzetno očuvano i skoro celo.
"Ono što je vrlo interesanto je da je on jadnik nastradao i ostao u sloju nekakvog šljunka, što znači da je ostao tu praktično konzerviran i čak ni nikakvi tekstonski poremećaji nisu uticali da se on pomeri ili dislocira. Kako je nastradao, tako smo ga našli", naveo je on.
"Ono što mogu da kažem je da je imao visinu od preko četiri metra, da je bio dugačak preko pet, šest metara, a težak preko 10 tona", kaže Korać.
“Pre ni manje ni više od milion, milion i po godina, mamuti iz tropskih predela, Severne Afrike, su krenuli put južne Evrope i eto nama tog pretka, dalekog pretka iz Severne Afrike", rekao je Korać.

"Taj mamut je, to je vrlo interesantno, iz njega se razvila čitava jedna grana pradeda mamuta kao što je mamut Kika iz Kikinde. Iz njega su se u stvari razvile dve grane – jedna koja je otišla u stepske oblasti, a druga koja je otišla dalje, takozvani Kolumbijski mamut", kaže on.
Korać kaže da je značaj nalaza kod Kostolca veoma veliki. Osim što je otkriveno gotovo celo telo, interesantno je i da mamut pripada najstarijoj vrsti pronađenoj u Evropi.
“Kako je on značajan… otidite u, recimo, prirodnjački muzej u Parizu, pa će te tog čuvenog mamuta, on se latinski zvao Mammuthus meridionalis, i naći ćete ga izloženog u posebnoj prostoriji, gde zaista zauzima jedno posebno mesto. On pripada vrsti najstarijih mamuta koje je Evropa imala, a i vrlo su retki nalazi celih mamuta. Tako da, sama ta činjenica govori o vrednosti", kazao je Korać.
Mamut nađen kod Kostolca će biti prepariran, restauriran i izložen u arheološkom parku Viminacijum.

http://www.blic.rs/kultura.php?id=95503

Ghoul:
baš lepo.

inače, išao sam u viminacijum pre nekoliko meseci, i to je jedno sramotno zapušteno, jadno i bedno mesto, savršeno nedostojno onoga što se tu predstavlja i kako se posetiocima bedasto prezentira.
umesto restorana za posetioce tu je nekakav.. objekat... nalik cirkuskoj ili još bolje svadbenoj šatri, koji umesto zidova ima prozirnu plastiku, umesto uslužnog osoblja - nekakve nezainteresovane i neljubazne spodobe, i krajnje mizernu ponudu (umesto prirodnih sokova imali su u ponudi jedino koka kolu ili tako nešto gazirano, jednu sortu).

sam objekat viminacijum je takođe pod nečim nalik cirkuskoj šatri, sali sa čvrstim (?) drvenim stubovima koji nose tu plastiku; tuneli u katakombama su u mrklom mraku, sa nekakvim idiotskim svetiljkama u TLU, koje ispuštaju zanemarljivu količinu svetlosti i čine hodanje tim polupoplavljenim, vlažnim i mestimično strmim tunelima opasnim po život (ja sam na jednom naročito mračnom mestu bio na ivici odluke da se vratim nazad; samo mi još treba da svoj kostur pridružim tim starorimskim!) - a hajlajt je bila uhodana, mehanička devojčica unajmljena da turistima izdeklamuje par podataka i imena vezanih za tu lokaciju. zbog ingenioznog načina organizovanja prostora, publika stoji na 'galeriji' iznad, a ova cura viče odozdo, i -prajsles!- pokazuje podižući iznad glave crteže i ilustracije A4 formata (zbog udaljenosti se, naravno, ništa ne vidi), a to izvodi kao da pokazuje izvučene brojeve na nekoj tomboli, i uopšte čitav ugođaj svega toga je uvredljivo vašarski!

možda je ova moja tirada slightly off-topic, ali mislim da nije: naime, za razliku od onih koji i nemaju bogzna šta da pokažu, ali to pokazuju kao vrhunski šoumeni (da, mislim na amere), ovaj tupavi narod koji ima šta da svetu prikaže - to ne ume.

jebote, nikad neću da zaboravim posetu jednom lokalitetu nekog jebeno nebitnog rudnika u kaliforniji, u mestu zvanom Paradise (sic!) - nebitan i istorijski i kao rudnik i po bilo kom osnovu - ali uređen tako ljupko i pregledno i osvetljeno i ukrašeno i sa jasno označenim predmetima, i fotografijama i rekonstrukcijama kao da je to jebem li ga šta a ne neka nebitna rupa stara jedva 100 godina.
ali to je mesto od miline da odeš sa društvom, sa ženom i decom, da nešto vidiš, da saznaš...

a ovo naše - rupa, šatra, vašar, blato, mrak, haos...

verovatno će tako i ove kosti da 'prezentuju' svetu - u nekom novom šatoru, sa nekim novim cirkuzanom koji će da urla nabubane podatke o mamutima i da maše mutnim A4 crtežima toga kako su izgledali za života.

serbia today... and forever.

Boban:
Mamut iz Kekende:

scallop:
Taman ja dignem ruke od Ghoula, a on zapiše nešto sasvim suvislo i na mestu. Posebno se slažem sa njegovim opisom našeg odnosa prema našoj baštini i poređenjem sa onim koji se može videti u SAD.

Negde, početkom devedesetih, kad su Vuk Drašković i Vojislav Šešelj još bili kumovi, neki Jović, njihov istomišljenik (valjda SNO) predložio da Srbija uredi svoje puteve i verske, arheološke i paleološke objekte, jer je to naša jedina šansa da neko dođe kod nas i ostavi neku kintu. Nije bio mudar, taj profa fiskulture, ali ja sam smatrao da je to jedino pametno što se može uraditi dok nas drndaju kojekakvim sankcijama i embargom. I, sećam se da su ga ismejali.

To je kraj priče u kojoj se stalno iznova busamo u grudi sa našom istorijom, a ne radimo ništa. Istovremeno, oni koji nas ubeđuju da se ostavimo prošlosti i okrenemo budućnosti, čine sve da svoju prošlost što bolje ocrtaju. Zašto je to tako?

Bio sam i ja u SAD u mnogo Paradajza. Svuda je tako kao što Ghoul kaže. U Fort Worth-u, Texas, bio sam u muzeju koji obrađuje vreme naseljavanja, Čizumove avanture sa transportom goveda, kamene indijanske strele i, spolja, naizgled sasvim nepotrebno u milionskom gradu, još stoje ergele i obori gde je ta stoka saterivana! Bio sam u Clovis-u (ljudski artefakti 12.000 B.C.)i Roswell-u (leteći tanjiri), Carlsbad pećini (mislio sam da ću da riknem silazeći 500 metara u dubinu, sa obaveznim automatskim informatorom u ruci, koji me je ovabeštavao o svakom stalaktitu i stalagmitu usput, ah, a ko će se popeti, mislio sam, a tamo dole lift), sve New Mexico i svuda isto. Opremljeno, informativno, obavezno prodavnica suvenira, pristojna ponuda brze hrane i pića (bez alkohola!). U Oklahoma City, muzej nauke za decu! Sve prezentirano tako da deca nešto nauče, naravno, suveniri, restoran (nema alkohola!), Woolarock, mesto gde je bio Hole in the Wall. Kupio neki Philips, naftni magnat, podigao tamo sebi i ženi mauzolej (tamo se ne ide), podigao veliki muzej, a celo imanje pretvorio u otvoren rezervat za američke životinje (bez mesoždera), na obodu malog jezera tipiji (mi to zovemo vigvam). Probijali smo se kroz krdo bizona, koji su se teško povukli sa druma (mogu da postujem slike). A muzej ogroman, ne može se obići. Geronimova puška i pismo napisano njegovom rukom, luk i strele, perjanica, nekog drugog poglavice, naseljenička kola, komad čistog antracita težak jednu tonu... Umorili smo se (sve vreme smo lovili unuke naokolo) i nismo videli sve, postojao je još jedan nivo ispod zemlje. Zapamtio sam jedan mamutov zub (zbog toga postujem ovde). Isti takav sam menjao u Beogradu za dva pajonska bakrenjaka iz V veka pre Hrista, da bih ih dao zetovom ocu na poklon. A, on skuplja samo rimske zlatnike! Džaba sam krečio. Kako da objasnim da sam mu dao više od tih zlatnika? U Hot Sprinsu, Arcansas, nekada prva banja u SAD, jedna banjska zgrada pretvorena u muzej o nekadašnjoj banji! A grad poznat po tome što je Clinton tamo išao u školu i što se tamo nekad okupljali gangsteri iz Čikaga da na miru vode poslovne razgovore. I, onda ti pokazuju gde je Al Capone izašao iz hotela i uzeo taksi da ga odveze prekoputa u kafanu! Naravno, svuda suveniri, restorani... O muzejima u Njujorku i Filadelfiji ne treba govoriti.

E, pa, problem je u tome što je tamo banditizam sazreo da daje umesto da uzima, a kod nas još nije. Jović je istrčao pred rudu. Naši bogataši još daju za fudbal. Pa, Narodni Muzej u Beogradu kao da ne postoji, da li je Prirodnjački muzej još da istom mestu? Dr Jankovića izbacili sa fakulteta? Svaka šuša ima PR žensku, koja ne zna ni da govori, marketing "eksperte" koji se u marketing razumeju k'o Marica u krivi, a zapitajte se da li postoji marketing u kulturi? Bagra diše, što napisao Ilija Bakić. Kada su kopali u jednom selu kod Trstenika, a tamo sve indicije da ima više toga nego u Lepenskom viru, snalazili su se sa volonterima, gasili i ugasili. Nema para. Ja pitao šta je sa marketingom, eno braća Karić prodaju Uskršnja jaja, oni su imali samo jedno - eh!

A bagri još treba prostora na dobrim lokacijama u Beogradu. Eno odluke da nam unište pijace, a pijace su stomak (da ne kažem duša) nacionalne kulture. Ja sam, svuda u svetu gde sam bio, najpre tražio pijace, jer tamo se čita život nekog naroda. U Filadelfiji centralna ulica je Market Street i pijaca je pod zaštitom iako nema boljeg mesta za neki "poslovni poduhvat". Amiši prodaju svoju robu u prepoznatljivoj nošnji, na tezgama postoji sve što biste poželeli da kupite. U Parizu uništili Les Halles i dobili Bobours, koješta. Ipak ima drugih pijaca, odozgo tezge, ispod ulaz za vozila onih koji dovoze robu. Ne parking opšte namene. Srećom, Londonska pijaca stoji, u Italiji nema šanse da ih razbiju. U Grčkoj, u Volosu, naizmenično, jednom nedeljno zatvaraju određene ulice i tog dana je to pijaca. Bio sam na pijacama u Atini, Solunu. Ja planirao da ovog leta odvedem zeta na naše pijace, da vidi raskoš svega onog što on poželi, a u Tulsi ne može da kupi. Moraću da mu kažem da će to čudo uskoro nestati.

Eto, ispraznio sam se. Ustvari, idem do pijace. Hteo sam da kažem samo da mamut u Viminacijumu ne bi postojao da je bilo malo vremena da ga građevinari uklone. Ko jebe baštinu, važno je da sve što brže nestane. Kao i na onom prostoru kod Gradske biblioteke gde su uklonili okretnicu, da bi sazidali hotel.

Alexdelarge:
Otkriven mamut u Viminacijumu
Skelet, dugačak oko šest metara i visok više od tri i po metra, pripada vrsti južni slon koja je, do sada, najstarija vrsta mamuta pronađena u Evropi

edaleko od Carskog mauzoleja u arheološkom parku „Viminacijum” kod Kostolca pronađen je skelet mamuta za koji se pretpostavlja da je star više od milion godina.

– Skelet je otkriven prilikom radova na površinskom kopu, na oko 300 metara od Carskog mauzoleja. Mehanizacija je delimično zakačila skelet. Odmah smo reagovali i zaustavili radove – objašnjava za „Politiku” dr Miomir Korać, arheolog i direktor parka „Viminacijum”.

Fosil je pronađen na dubini od 27 metara u žutom pesku. Skelet za koji se, na osnovu trenutnog uvida, pretpostavlja da je dugačak oko šest metara i visok više od tri i po metra, pripada vrsti južni slon (Mammuthusmeridionalis), koja je do sada najstarija vrsta mamuta pronađena u Evropi.

– Na osnovu obavljene analize zuba, 99 odsto smo sigurni da su ovo fosilni ostaci južnog slona. Na području Srbije i ranije su pronalaženi ostaci ove vrste, ali to su uglavnom bili zubi. Međutim, ovo je prvi put da je pronađen kompletno očuvan skelet – rekao nam je dr Zoran Marković, šef Geološkog odeljenja Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj za „Politiku” kažu da su „nova otkrića dr Miomira Koraća zaista izuzetna, te da će učiniti sve da potpomognu dalja istraživanja”. Ipak, na pitanje koliko će ministarstvo uložiti u ovaj projekat dobili smo odgovor da „u ovom momentunije moguće reći koji se iznos može očekivati”.
Miloš Milivojević, konzervator Prirodnjačkog muzeja iz Beograda, naveo je da na iskopavanju radi petnaestak ljudi. Fizički radnici otklanjaju veće naslage sedimenata, a arheolozi „Viminacijuma” i Prirodnjačkog muzeja iz Beograda špahtlicama čiste osetljivije delove.

– Izvlačimo kosti iz sedimenata što brže možemo kako bismo izbegli loš uticaj atmosferskih činilaca. Kišno vreme koje nas je zahvatilo proteklih dana uopšte nam nije išlo naruku, jer može da ošteti ostatke – kaže Milivojević.

Stručnjaci kosti stavljaju u plastične kese da bi zadržale prirodnu vlagu. Nakon toga će ostaci biti podvrgnuti hemijskim procesima da bi se sprečilo pucanje kostiju. Prema proceni Milivojevića, proces konzervacije će trajati najmanje tri meseca, ali, za sada, još nije odlučeno gde će biti obavljena. Skelet mamuta će, po završetku tog procesa, biti vraćen i izložen u Arheološkom parku „Viminacijum”.

Mammuthusmeridionalis je naseljavao područje Evroazije početkom pleistocena, odnosno pre oko 1,8 miliona godina. Nije bio adaptiran na hladnu klimu ledenog doba jer nije imao razvijeno krzno. Uglavnom je živeo u šumskim regionima i hranio se lišćem i žbunastim rastinjem. Iz ove vrste su evoluirale dve različite vrste mamuta – američki mamut i stepski mamut.

Kikindski stepski slon upola mlađi

Kikinda – Pre trinaest godina, početkom septembra, u glinokopu fabrike „Toza Marković” na dubini od 21 metar pronađeni su fosilni ostaci mamuta stari oko pola miliona godina. Iako se radilo o najočuvanijem skeletu ove životinje u Evropi, kosti su celu deceniju čuvane u magacinu fabrike, daleko od očiju javnosti. Tek pre tri godine, u okviru projekta Kikindski mamut, one su potpuno zaštićene i izložene u ovdašnjem Narodnom muzeju. Projekat „Kikindski mamut” obuhvatio je i izradu replike u prirodnoj veličini, koja se danas nalazi u dvorištu muzeja. Pored ovog, izrađen je i kratak trodimenzionalni film o mamutu. Od 2007. godine se, na dan otkrića skeleta, u Kikindi održava i manifestacija „Mamut fest”, koja teži da preraste u međunarodni karneval.

Inače, stručnjaci su utvrdili da skeletu nedostaju samo delovi lopatice i stopala. U pitanju je ženka vrste stepski slon, koja je bolovala od spondiloze i reumatizma. Imala je 64 godine kada se zaglibila u priobalnom delu močvare, gde je i uginula. Kikindski mamut, nazvan Kika, bio je visok je 4,7 metara, a dug sedam metara. Pretpostavlja se da je sa kožom i mesom težio oko sedam tona.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Otkriven-mamut-u-Viminacijumu.lt.html

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page