Poll

Da li je vreme za povlacenje Crippled Avengera?

jeste
43 (44.8%)
nije
53 (55.2%)

Total Members Voted: 91

Voting closed: 23-02-2004, 18:08:34

Author Topic: The Crippled Corner  (Read 2284775 times)

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14500 on: 22-06-2022, 23:44:05 »
Već dvadesetak godina me nadražuje pomisao na film Davida Cronenberga koji je imao radni naslovi PAINKILLERS, smešten u svetu u kom je "bol zadovoljstvo" a "hirurgija je seks".

Ne, to nije film o srpskom zdravstvu, to je fantazija koju smo konačno uspeli da vidimo u filmu CRIMES OF THE FUTURE koji je Cronenberg trijumfalno doneo u Kan. Neko vreme ga nije bilo, premda je u međuvremenu imao odličan roman CONSUMED u kom se vratio onome čime se bavio u kanonskoj fazi. I CRIMES OF THE FUTURE je dočekan kao svojevrsni filmski povratak korenima.

Ne mogu reći da je Cronenberg iskorenjen. Imao je posle CRASHa on sjajnih filmova, kao što su EXISTENZ i SPIDER ali rekao bih da je CRASH poslednji veliki Cronenbergov film u smislu da je u njemu poslednji put zaista bio inovator i cutting edge. U CRIMES OF THE FUTURE na neki način on iznova želi da skupi tu energiju, ali inovacija i cutting edge ostaju više u deklarativnoj nameri nego u realizaciji.

O CRIMES OF THE FUTURE je teško govoriti bez tumačenja produkcije. Naime, film je sniman u Grčkoj, i Cronenberg onako dosta neinventivno želi da "iskoristi Grčku", na štetu filma. Bira neke opšte ambijene urbanog truljenja, nekog neodredivog mesta u Drugom svetu neke neodredive antiutopijske budućnosti u kojoj ljudi ulaze u neobične ubrzane evolutivne procese, dobijaju nove organe, a jedan među njima kao performer to sve vadi pred publikom, fetišizuje i tretira kao umetnost.

Novumi se gomilaju, i film tu gubi na snazi. Ovo nije naš svet. Poznat nam je ali nije naš. I nema tog kontrapunkta koji je funkcionisao tako savršeno recimo u BROODu gde u jednoj potpuno uverljivoj socijalnoj strukturi imamo jednu sasvim neobičnu priču.

Ovde se neobičnosti gomilaju, i samim tim ono što je osnovno, što Cronenberga zanima isto koliko i nas, postaje manje ubitačno.

Da li bi bilo više ubitačno u nekom "normalnijem" svetu, nema nikakve sumnje, jer ovako zalazi na teren maltene KROJAČEVE TAJNE u konstituisanju tog imaginarija, na tragu BRAZILa povremeno, ali ni blizu.

Međutim, sad i da se film dešava u boljoj "epohi", u nekom ubedljivijem svetu, sama priča pokazuje da Cronenberg got high on his own supply. Film nema onu sirovu autentičnu snagu već je filtriran kroz teorijska promišljanja body horrora i u tom smislu je veoma ironično da se Cronenbergu možda sveti to što je previše čitao teorijske radove sebi a premalo kritike jer se čini da je zadržao fokus na značenjima a zaboravio ono što je na bazičnom nivou egzekucije činilo njegove filmove tako upečatljivim.

Cronenbergov film jeste u neku ruku povratak korenima, ali sa mnogo tuđe naknadne pameti, i sa određenom dozom svoje. Nažalost, kad se promišlja film je bolji nego kad se gleda. Srećom da Cronenbergovi rani filmovi nisu bili ovakvi jer da jesu, teško da bi dobacili do promišljanja.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14501 on: 23-06-2022, 03:43:24 »
THE TERRY FOX STORY Ralpha L. Thomasa je jedan od prvih filmova, po nekima i prvi film koji je snimljen za kablovski kanal HBO. Film govori o Terry Foxu, kanadskom sporisti kome je amputirana noga zbog bolesti i koji odlučuje da sa protezom pretrči Kanadu kako bi skupio sredstva za fondaciju koja podržava borbu protiv raka.

Film u glavnoj ulozi ima čovek koji je imao amputaciju i Eric Fryer kao naturščik se odlično snalazi u glavnoj ulozi. Danas bi VFX pomogao zdravom glumcu da uradi tu rolu, ali Fryer svakako ne da nije slaba tačka ovog filma već je i jedna od najjačih.

THE TERRY FOX STORY je nadomak toga da bude odličan kada se drži neke spontane životne situacije, ali film neumitno odlazi u pravce nekih Terryjevih monologa koji u jednom trenutku potapaju film i sve ono što je dobro u njemu postignuto.

Robert Duvall se pojavljuje u maloj ulozi humanitarnog radnika koji se pridružuje Foxu na jednoj etapi puta, ali ne ostavlja značajniji trag.

Ralph L. Thomas je u vizuelnom smislu relativno jednostavnom tehniku postigao dozu uverljivosti, naročito jer je sam podvig trčanja sa protezom dosta složen da se sagleda, pa i sasvim razume kao nešto izvodljivo na tim distancama.

Ipak, na kraju, Thomas pada na onim ispitima koji zahtevaju suptilnost. THE TERRY FOX STORY nikada ne postaje all out patetika i parodija, ali je u ovom materijalu postojao bolji film od onog koji smo dobili.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14502 on: 25-06-2022, 02:32:11 »
Rodrigo Garcia je radio neke važne epizode nekih važnih HBO serija kao što su CARNIVALE ili BIG LOVE. Ipak, ništa od te ubedljivosti, maštovitosti ili rada sa glumcima nije preneo u film PASSENGERS koji je neka nelagodna mešavina psihološke drame o traumi i trilera o potencijalnim natprirodnim događajima koji su ujedinili grupu preživelih ljudi posle pada jednog aviona.

Anne Hathaway je u centru filma i deluje da je možda i mogla da iznese šta god da su autori odabrali. Ali oni nisu odabrali ništa konkretno i PASSENGERS nažalost čak ne liči ni na dva filma u spojena u jedan već više kao nijedan film u formi jedva jednog.

Patrick Wilson ne uspeva da donese harizmu zbog koje bi junakinja kršila svoj profesionalni kodeks. Dianne Wiest uspeva da bude iritantna kao iritantna komšinica ali joj drugi deo slabije ide. A David Morse toliko emituje atmosferu zavere kad uverava junakinju da zavere nema da deluje kao da je ima više nego ičeg. I naravno, ima je.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14503 on: 02-07-2022, 01:53:51 »
MEN Alexa Garlanda je jedna vontrierovska budalaština, jedna potpuna nebuloza o ženi koja bežeći od tragedije koju je preživela odlazi u englesku provinciju i nalazi neko čudno mesto u kom sve muškarce raznih godina igra Rory Kinnear.

I manje-više sad to donosi neke kao čudne događaje i neprijatnosti, ali ukupno uzev, ni o čemu od toga se nema reći išta lepo.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14504 on: 03-07-2022, 01:24:07 »
U jednom intervjuu, Kevin Dillon je rekao da je HOT SEAT sniman samo nedelju dana. Da li je to istina ili je samo njegova uloga - koja je opet pa najveći deo filma - teško je reći, ali ako i nije sniman toliko, ovaj DTV geezer teaser nije sniman duže od dve.

Kevin Dillon je u proteklih godinu i kusur snimio dva kamerna suspense filma sa Melom Gibsonom. Jedan ON THE LINE u Francuskoj, i ovaj HOT SEAT sniman u Nju Meksiku, u režiji James Cullena Bressacka, čoveka koji je obeležio završne dane karijere Brucea Willisa.

Ako je film sniman nedelju dana, Bressacku se nema šta zameriti. Film izgleda kao pristojno zapakovana produžena epizoda neke network policijske serije, sa Kevinom Dillonom u glavnoj ulozi i Melom u ključnoj sporednoj roli, koja je ovde supstancijalnija nego u nekoliko recentnih geezer teasera.

U tom smislu, filmu se nema mnogo zameriti. Ako je sniman u takvim neuslovima, a u uslovima svakako nije, nudi jedan strimerski ugođaj, nije dosadan, nije sad spektakularno inteligentan ali sa dozom uživanja nam prikazuje sve ono što smo gledali desetinama puta i uživa u tome.

Zanimljivo je da iz Old Man Riggs rola u ova dva filma sa Kevinom Dillonom, Mel Gibson prelazi u kamerni suspenser, čist triler sa vrlo malo akcije, i šteta je što HOT SEAT nije kreativniji da bi poslužio kao neki PHONE BOOTH.

Isto tako, imam utisak da je Mel usporio sa geezer teaserima. Čekaju nas još dva njegova filma do kraja godine, jedan sa Dillonom i jedan biopic kriminalca sa Duhamelom od kog očekujem da neće biti ovakav u svakom slučaju. Da li je FATHER STU bio deo te strategije, projekat koji je trebalo da stavi branu na poplavu ovakvih naslova ili ne, ne znam. Ali, činjenica je da po mojoj proceni, Gibson čeka da vidi šta će se desiti kad izađe TV spinoff JOHN WICKa u kom takođe glumi. Ako mu je HOT SEAT poslednji geezer teaser ovog profila, onda je simbolično to da je u njemu dosegao produkciono dno, ali da film iz žanra "za koga je, dobar je" nije podbacio.

Kevin Dillon kao i ostatak podele, u pojedinim momentima iskače iz okvira karakterne glume u ono "kako bi Johnny Drama to odigrao." Ako se ikada ENTOURAGE obnovi, svakako bi bilo dobro da Drama radi geezer teasere a možda i Vince da razmišlja o prihvatanju nepristojne ponude.

Bressack kao reditelj koji čeka slavna imena na dnu produkcionog lanca, u ovom filmu paradoksalno pokazuje da je i za najkonvencionalniji treš potrebno ipak imati osećaja za lepo.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14505 on: 05-07-2022, 17:42:11 »
MURDER ON THE CAMPUS Michaela Winnera iz 1961. godine je britanski jednočasovni B-film, krimić o stradanju jednog momka koji je pod čudnim okolnostima ispao kroz prozor i njegovom bratu novinaru koji dolazi da istraži slučaj jer vidi da ubistvo nije naišlo na veće interesovanje.

Novinara igra Terence Longdon i donosi dovoljno glumačke dinamike u lik novinara koji se vešto snalazi u istrazi i solidno reaguje na svako iznenađenje koje iskoči pred njega.

Nedavno sam gledao jednu epizodu serije SHOESTRING koju je režirao Martin Campbell u kojoj je takođe radio novinar glavni junak, ali on tu nema lični motiv već rešava misterije koje se tiču njegovih slušalaca i ljudi koji ga okružuju. To je svakako druga krajnost u odnosu na MURDER ON THE CAMPUS jer u SHOESTRINGu, radio igra integralnu ulogu. dočim ovde osim profesije, i sklonosti ka istraživanju novinarstvo nema definisanu rolu.

Karakteristika ovog filma je njegovo kratko trajanje koje neumitno evocira formu jednočasovnih televizijskih misterija, koje su u to vreme već postojale na televiziji. Osećaj "televizičnosti" daje i sam slučaj koji iako je dinamičan, i dešava se svašta ipak nema onaj transformativni kvalitet za glavnog junaka kakav je neophodan da bi bio osnov filma.

Winnerova egzekucija je vešta, solidna, priča se izlaže efikasno, i glavni glumac vuče stvari od početka prema kraju, iako na kraju o nekom razvoju karaktera ne možemo govoriti. U izvesnom smislu - iako nisam nailazio na takve podatke, a bila je škola jednočasovnih B-filmova, ovaj film je mogao poslužiti kao solidna pilot epizoda u svoje vreme.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam


crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14507 on: 10-07-2022, 16:07:20 »
TELSTAR: THE JOE MEEK STORY Nicka Morana je biografski film o jednom od harizmatičnih luzera britanskog rokenrola, moglo bi se reći antipodu Georgea Martina i Briana Epsteina, producentu bez sluha i bez poznavanja ijednog instrumenta, i impresarija čije su homoseksualne romantične slabosti diktirale izbor izvođača pre nego razum.

Epstein kao superuspešni Meekov antipod se i pominje u jednom trenutku, kao menadžer čiji Merseybeat bend Meek olako odbija, fasciniran potencijalnom svog toy boya Heinza, kao trend koji će brzo proći. Na sličan način, Meek u žurbi na Heinzov koncert odbija da upozna mladog Velšanina Toma, za kog znamo da će kasnije postati Tom Jones.

Pa ipak, na kraju je Joe Meek napravio itekako solidnu karijeru, od danas mahom zaboravljenih hitova koji su dospevali visoko na listama, ponekad i do prvih mesta.

Uprkos tome što nisu svi bendovi i solisti sa kojima je radio Meek sasvim zaboravljeni, a neki njegovi izumi su ostali da žive u svetu muzike, on jeste bio autsajder, i jedan proizvođač muzičkih hitova na obodima onoga što je zaista bilo važno u muzici šezdesetih.

Film Nicka Morana nije kao Meek, naprosto nema kapacitet da se popne na prvo mesto. Nije produkciono niti vizuelno zaokružen, iako nema nekih očiglednih grešaka. Nije ni rediteljski briljantno izveden, premda nije loš. Kameran je i jednostavan. I to ne na dobar način. Ali, na kraju ipak uspeva da nam prikaže Meekov vrhunac i pad, ali pošto film nije veliki ne uspeva da mu da onu "veličinu" koja bi mu podigla rejting u istoriji.

Kao i Meekova biografija koja je bitna samo ljubiteljima i poznavaocima rokenrola, tako i ovaj film ostaje pre svega bitan za one koji su ljubitelji i poznavaoci filmova o rokenrolu. I to je šteta. Meekova priča ima u sebi nešto važno jer pokazuje da je pop muzika, i rokenrol kao njen segment, u suštini jedna od oblasti gde je moguće postići nešto efektno čak i ako nemaš puno osećaja za lepo niti neke posebne izvođačke veštine.

Meekov život je bio opterećen drogom, životom u vreme kada je homoseksualnost bila kriminalizovana, stalnim finansijskim problemima, i jednim životom "od danas do sutra" koji će dovesti do njegovog ekstremno tragičnog kraja već 1967. godine. I ovaj film to uspeva da zarobi.

Otud, iako ni po čemu poseban, opet je vredan pažnje.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

mac

  • 3
  • Posts: 12.046
    • http://www.facebook.com/mihajlo.cvetanovic
Re: The Crippled Corner
« Reply #14508 on: 10-07-2022, 16:59:10 »
Razmišlja li neko od domaćih filmskih stvaralaca da iskoristi Unreal Engine 5 za nešto ozbiljno kod nas? Dosta filmova na Netflixu je napravljeno u ovom endžinu. To bi srpskoj kinematografiji moglo da pruži mnoge nove mogućnosti.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14509 on: 10-07-2022, 18:04:53 »
Razmišlja li neko od domaćih filmskih stvaralaca da iskoristi Unreal Engine 5 za nešto ozbiljno kod nas? Dosta filmova na Netflixu je napravljeno u ovom endžinu. To bi srpskoj kinematografiji moglo da pruži mnoge nove mogućnosti.

Već se nešto isprobava. Ja radim na nečemu sličnom tome s tim što nije reč o Unreal Engineu već nešto sa LED ekranima i virtuelnom scenografijom. Ali, da, kod nas ima i solidan studio za Unreal Engine, momci to rade.

E sad, to ne izgleda baš tako kao što se priča. Odnosno, može da bude jako dobro ako se kasnije mnogo dotera slika, tako da nije to onoliko jednostavno kako zvuči. Gledao sam neke probe. Jako je zanimljivo kao potencijal, ali da se izradi baš baš dobra stvar, i dalje iziskuje puno posla.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14510 on: 10-07-2022, 18:05:38 »
AMIGO Oscara Martina je dosta razvučen, iako po minutaži kratak, spoj horora i neke bizarne melodrame, o dvojici prijatelja, jednom teško bolesnom i drugom koji se stara o njemu. Film tokom svog trajanja ispituje prirodu njihovog odnosa, ali i ekstreme u kojima se taj odnos odvija. I nažalost, u tom okviru film nudi manje nego što je mogao.

Oscar Martin se opredelio za neku ideju da manje u stvari više, ali ne toliko u postupku jer u postupku film je vrlo konkretan i kad je radnja aktivna, prilično je upečatljiva, ali čini se da je u pogledu smisla, sve bežeći od toga da ne snimi MISERY snimio njen u stvari veoma slab derivat.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.845
Re: The Crippled Corner
« Reply #14511 on: 11-07-2022, 15:11:40 »
Razmišlja li neko od domaćih filmskih stvaralaca da iskoristi Unreal Engine 5 za nešto ozbiljno kod nas? Dosta filmova na Netflixu je napravljeno u ovom endžinu. To bi srpskoj kinematografiji moglo da pruži mnoge nove mogućnosti.

Već se nešto isprobava. Ja radim na nečemu sličnom tome s tim što nije reč o Unreal Engineu već nešto sa LED ekranima i virtuelnom scenografijom.

Pretpostavljam da je u pitanju The Volume jer je to trenutno Go To tehnologija za ovakve stvari. Evo ovde ima prajmer za one koji bi da znaju više:

https://www.cartoonbrew.com/vfx/understanding-the-volume-the-technology-thats-changing-vfx-production-198751.html

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14512 on: 12-07-2022, 18:23:57 »
SHATTERED Luisa Prieta, španskog reditelja koji je već pomalo izgradio ime u američkim B-filmovima sa poznatim glumcima snimljen je po scenariju redovnog Rubenovog scenariste Davida Lougheryja koji je za njega pisao neke zaista antologijske skriptove, među kojima i ponešto home invasiona, jer kao što znamo ovi bećari to nisu izbegavali.

SHATTERED ima dobru podelu, glavni je Cameron Monaghan, tu su još John Malkovich i Frank Grillo u epizodama koje im pristaju, ali u sebi ima onu finu dozu tezge koju Prieto želi da prikrije a ne uspeva.

To se prenosi i na scenario koji jeste ono čime se Loughery bavi ali prosto bajat i bez onog njegovog specifičnog osećaja za eskalaciju opasnosti. Mehanika je tu, ali kada se desi prvi preokret, i kada počne home invasion, intenzitet se ne menja, nema tu povećavanja uloga, to je manje više to i likovi tavore od plot pointa do plot pointa.

Da smo investiraniji u likove, ovi preokreti bi imali veću težinu, i rekli bismo da nisu epohalni, ali da nisu ni loši. Ovako nažalost deluju isto tako čisto mehanički.

Prieto radi sa svojim i Benmayorovim redovnim direktorom fotografije i film izgleda OK, mada ne i spektakularno. Ipak, tehnički, da je bio bolju u domenu likova i priče, mogao je da se plasira dalje i bude od koristi Monaghanu koji je sasvim u redu u svojoj grown up roli.

Po imenima, pa i izvedbi, ovaj film je solidno zamišljen ali nije tako realizovan. Ipak, deluje mi da će itekako dobro prolaziti na televiziji.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14513 on: 14-07-2022, 11:57:24 »
MALNAZIDOS je španska ratna horor komedija koju potpisuju Javier Ruiz Caldera i njegov redovni montažer Alberto de Toro. Film je snimljen po romanu, a to deluje pomalo zbunjujuće ako imamo u vidu veoma rudimentaran koncept i odnose među likovima, pa me živo zanima kakav li je to roman.

Španci nemaju tradiciju partizanskog filma, ali MALNAZIDOS dosta liči na parodiju partizanskog filma gde za vreme Španskog građanskog rata par fašista, lenji kapetan i prepadnuti redov uđu na teritoriju koju su zatvorili nemački "saveznici" i na njoj bivaju zarobljeni od strane voda republikanaca, a onda svi zajedno moraju da se bore protiv zombija koji su rezultat SSovskog eksperimenta.

MALNAZIDOS nije straight horor niti akcija i nije umesno porediti ga sa Averyjevim OVERLORDom, recimo, kao primerom savremenog filma na ovu temu - ali čini se da u domenu zombija i akcije sa njima nije pretendovao da bude naročito komičan, osim situaciono tipa ko kako reaguje kada je ujeden, i ako to imamo u vidu sve sa zombijima je dosta ravno i nemaštovito.

S druge strane, najveći negativci u filmu su nacisti, i fašisti i republikanci su ipak prikazani kao Španci, svi sa svojim idiosinkrazijama, doduše ovde su dvojica glavnih junaka pre svega konformisti koje Franco i ideologija ne zanimaju previše, dočim su republikanci prikazani kao prava mala partizanska jedinica sa sve učom komandantom, političkim komesarom kome je ideja iznad svega i koji radi za NKVD, ženskom koja nosi traumu od kuće radi koje je postala ratnica itd.

Banter među junacima je uglavnom bajat i nije mnogo provokativan. To bi trebalo da bude komično ali daleko je to od De La Iglesije ili Torrentea. Nema tu nekog ozbiljnijeg kopanja po istoriji, neke provokacije, niti izuzev nacista ima nekog razloga što se sve dešava tokom Građanskog rata.

Horor tokom Građanskog rata jeste svojevrsni podžanr španskog žanrovskog filma, i MALNAZIDOS ga dopunjava formalno ali ne i suštinski.

Oni kojima je ideja da imamo Španski građanski rat i "partizanski film" sa zombijima, i sve to korektno urađeno, nešto dovoljno da se raspamete, ovaj film može zaslužiti i * * *. U njemu nema ništa naročito loše. Ipak, nečeg što se ističe i što je jako dobro jeste premalo, i zato ja više inkliniram ka * * 1/2
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14514 on: 14-07-2022, 17:37:47 »
Allan Loeb je jedan od scenarista koji su potpisali neke od najcenjenijih i najskupljih high concept skriptova koji su pak vrlo retko rezultirali podjednako uspešnim filmovima. Kako je tako veliki raskorak između reputacije njegovih scenarija i dometa njihovih realizacija ostaje za diskusiju, ali moguće je da naprosto oni u sebi sadrže atraktivne koncepte koji spajaju nespojivo bolje na papiru nego na ekranu, ili da zahtevaju realizaciju koja je znatno pažljivija od one koju dobijaju.

COLLATERAL BEAUTY sa Willom Smithom je primer toga, istovremeno elegična melodrama o gubitku, onom koji se desio i onom koji predstoji, čudna teatralistička priča o "intervenciji" a na kraju i svojevrsna bajka o sudbini nije rezultirala višeslojnim već naprosto zanimljivim i čudnim filmom, sa nekim zanimljivim preokretima.

THE DILEMMA je opet pa imala s jedne strane A-list reditelja u liku Rona Howarda, čoveka čiji deo opusa može da se pušta na fakultetima kao primer najbolje izvedenih filmova svog tipa, tu mislim na APOLLO 13, RANSOM, RUSH a zašto ne i FROST/ NIXON ili IN THE HEART OF THE SEA, i naslove neslućenog mediokritetstva i mlake egzekucije kao što su CINDERELLA MAN ili serijal DA VINCI'S CODE. Howard pritom ima još sjajnih filmova koje ovde nisam pobrojao, ali i još dosta tankih.

Zatim, u glavnoj ulozi, film ima Vincea Vaughna, u tom trenutku jedno od prvih lica američke komedije, u fazi kada želi da proširi područje svoje borbe, i da svom signature liku da dozu sazrevanja, sa čim je uspešno započeo u odličnom BREAK-UPu Peytona Reeda, a kasnije će nastavti u DELIVERY MANu, pre ulaska u VinceVaugnissance i role koje pristaju tzv. "šerifovskim godinama".

Ideja je dakle da se jedna priča iz života, i opipljiva dilema o tome šta da radi čovek kada sazna da mu najboljeg druga vara žena, razradi kao nešto što je i studija karaktera koji je Vaughnov man child u sazrevanju, ali i komedija koja se nadovezuje na njihov opus, ali i tematizacija ove zanimljive situacije kao takve.

U neku ruku, može se reći da je THE DILEMMA film o tome kako dva broa, nastavljaju svoj bromance posle prvog filma u kom smo ih sreli prvi put, odnosno šta se dešava posle happy enda koji je označen brakom.

Konceptualno, jako zanimljivo. Ali, u realizaciji, čak i kod jednog znalca kakav je Ron Howard, i sa zvezdom punom autoriteta kakav je Vince Vaughn rezultat je film neujednačenog tona koji kako odmiče počinje da pronalazi svoj oslonac, ali se nikada do kraja ne izbori sa tom inicijalnom nesigurnošću kakav film gledamo.

Jedna od "grešaka" krije se sigurno i u podeli gde Vaughnovog broa igra Kevin James, prevashodno komičar kog znamo po broad komedijama i koji ovde ne radi ništa loše, ali donosi dozu inferiornosti u glumačkom pogledu koja je čak istinita spram lika jer on jeste jednodimenzionalan i pasivan u odnosu na Vaughna, ali bi verovatno bilo bolje da je jače ime, ako ne i glumački raskošnije.

Kad kažem jače ime, opet ne mislim čisto komercijalno - u ovom periodu je Kevin James može biti čak imao više hitova nego Vaughn, već na nivou karaktera i onoga što nosi iz svog minulog rada.

Winona Ryder je odlična u ulozi neverne supruge. Jennifer Connelly ne greši u ulozi Vaughnove izabranice mada nema previše izazova, a i njih dve su kao partnerke "jače" od Jamesa.

Na kraju THE DILEMMA postaje Vaughnov i Howardov šou, u kom se više ne zna da li je Vaughn zaista toliko dominantno najbolji u podeli, a postoji utisak da jeste, ili je prosto ceo film previše oslonjen na njega, do tačke da je isisao "vazduh" od svih ostalih.

Međutim, ovo su sve tumačenja zašto THE DILEMMA nije vrhunski film kakav je pretendovao da bude, akademski, skladan, žanrovski precizan, na nivou kakav bi trebalo da potpisuje Howard. S druge strane, sa svim ovim greškama, film je zanimljiv, u njemu ima šta da se vidi, ima i smeha, ima i zanimljivih situacija, ima dobre glume. Samo nema tog visokog dometa koji je ekipa sa špice obećavala.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14515 on: 14-07-2022, 17:56:20 »
DER ROTE ELVIS Leopolda Gruena je nemački doprinos istraživanju života i rada Deana Reeda. Ovaj film nema onu snagu da gledaoca upozna po prvi put sa time ko je bio Dean Reed i čime se bavio, dakle namenjen je advanced userima, ali jako zanimljivo rekonstruiše njegov privatni život u Istočnoj Nemačkoj, privatne i romantične odnose, poslove koje je vodio sa tajnom službom koja je imala veliku ulogu u svakodnevici tog društva, i psihičkom stanju u kom se našao kada je skončao.

Film nas upoznaje sa detaljima koji se tiču njegovog ambicioznog životnog dela, filma o masakru kod Ranjenog Kolena koji je spremao sa fimskom kućom iz Rige, u ranoj fazi kolapsa SSSR, i kreativnom procesu sa kolegom rediteljem koji je svedočio njegovoj kolebljivosti i nejasnom odnosu prema vlastitom glumačkom egu.

Gruenov film je vredan i bez njega se ne može do kraja sagledati ono što znamo o Reedu za sada. Ali, isto tako njim se ne može započeti istraživanje o njemu jer ipak podrazumeva određeno predznanje. Zato je moj utisak - jer sam ga pogledao u poznoj fazi istraživačkog ciklusa * * * 1/2 ali realno ovo je * * * za one koji nisu već ljubitelji i poznavaoci.

Ovaj film nudi priliku da se zaista oseti ambijent u kom je Reed živeo, da se vide koji su to bili prizori, kakva su to mesta, a ko je on generalno, ipak očekuje da već znamo.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14516 on: 14-07-2022, 18:22:07 »
LOVE & MERCY Billa Pohlada je briljantan rokenrol biopic koji po mnogo čemu zaslužuju status "školskog primera" kako se jedan takav film može snimiti. Ne postoji nužno recept, niti je on zarobljen i u ovom filmu, ali format u kom je sve izvedeno obuhvata jasno izgrađene likove, valjano obuhvaćenu priču o značajnoj istorijskoj ličnosti koja se obrađuje, integriše muziku odnosno umetničko stvaralaštvo te ličnosti u samo tkvio filma i kroz "malu priču" daje "veliku priču" o svojoj temi.

Bill Pohlad je imao oslonac u izuzetnom scenariju koji je pisao i Oren Moverman, i produkciji na kojoj je radio i John Wells čiji je bitan doprinos uloga Atticusa Rossa kao kompozitora i kreatora zvučne slike, odnosno načina na koji muzika - izvorna i ona manipulisana za potrebe filma priča priču.

LOVE & MERCY sam nažalost pogledao sa zakašnjenjem zbog moje averzije prema Johnu Cusacku iako sam zapravo veliki fan i poštovalac čoveka o kom govori ovaj film, a to je Brian Wilson.

Film se fokusira na Wilsonove psihičke probleme, na epohu kad su počeli sredinom šezdesetih, i na kraj osamdesetih kada je oslobođen iz kandži Eugene Landyja, svog psihoterapeuta i menadžera koji mu je preuzeo kontrolu nad životom.

U ove dve ravni, film pokriva period nastanka PET SOUNDSa i SMILEa, odnosno period kad je Wilson upoznao svoju sadašnju suprugu i njenu inicijativu da ga izvuče iz Landyjeve kontrole, i obezbedi mu adekvatno lečenje.

U svemu tome se prožimaju i objašnjavaju odnosi unutar benda, slava koju su imali pre, izazov koji su im postavili Beatlesi, eksploatatorski odnos sa ocem koji će se kasnije preneti na Landyja, a potom i njegova potpuna erozija uprkos statusu legende koja je promenila popularnu kulturu.

U ova dva toka, Pohlad, Moverman i ekipa uspevaju da izgrade sliku Wilsonovog šireg životnog puta i umetničkog rada, a muzika kako izvorna, tako i ona koju je Ross adaptirao ima jako bitnu funkciju kao refleksija ali i proizvod njegovih unutrašnjih vrtloženja.

Yeoman je sjajno slikao film uspevši da uhvati atmosferu i kolorit svake od epoha, njihovu teksturu ne samo u objektima i rekviziti ili odeći, nego i u slici, da stvori taj osećaj da gledamo jedan realistični prikaz koji se ipak ne dešava u našem vremenu, što je pomalo neuhvatljivo da se objasni.

Dano kao mladi Wilson i Cusack kao stari Wilson su odlični, jedan kao čovek koji tek uči da se suoči sa mentalnim problemima i stariji koji je izgradio jednu personu kako bi ih nekako administrirao pred okolinom kroz neki schtick koji slabo prikriva bilo šta. Elizabeth Banks i Paul Giamatti nude višeslojne verzije svojih likova, iako je Landy ovde dat ipak s manje ambivalencije nego u Wilsonovim svedočenjima.

Film uspeva da dočara užas Wilsonove egzistencijalne pozicije, bez posezanja za jeftinim rešenjima. Film je veoma snažan, estetizovan, imerzivan i diskretan čak i kad se dohvata scena koje se teško mogu izvesti sa ukusom.

A opet, LOVE & MERCY ostaje američki film o američkom heroju, na kraju svega, ipak konkretan i jasan, kao što su uostalom bili i Beach Boysi koji i kad su odlazili u umetnost, nisu folirali.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14517 on: 15-07-2022, 23:39:13 »
CON QUIEN VIAJAS Martina Cuerva je zanimljiv kamerni film o grupi ljudi koji se vozi Bla Bla Carom od Madrida do Murcie na tom putu kreću da ulaze u razne anksioznosti i sumnjičenja. Cuervo se drži lakog tona svojstvenog komediji, ali uvodi elemente studije karaktera i trilera, i na vrlo zanimljiv način uspeva da izgradi film na dijalozima, i na upotrebi mobilnih telefona, poglavito SMS poruka ispisanih na ekranu kao sredstva komunikacije. Film je dakle veoma verbalan iako se Cuervo maksimalno trudi da ga estetizuje zanimljivim kompozicijama kadrova i pokretima kamere ali to ne menja na stvari jer verbalnost je verbalnost, iskaz uostalom ne mora uvek biti čujan.

Ono što je problem u scenariju jeste doza "otvorenosti" junaka da ulaze u polemike o svemu, bez mnogo momenata u kojima bi neko rekao da "o nečemu ne želi da govori" ili da se "nešto nekoga ne tiče". To je detalj koji doduše nekako usvajamo kao premisu odmah na početku i živimo sa tim, ali da postoji i ta osobina u junacima, film je možda mogao biti još nešto zanimljiviji.

Ovo nije neka perspektivna filmska forma, ali zanimljiv je jer ova vrsta niskobudžetnog filma u suštini stalno jeste aktuelna, i javlja se u raznim oblicima, ponekad i uspešno.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14518 on: 18-07-2022, 15:41:45 »
EL PARAMO Davida Casademunta je visceralan ali u suštini arty horor o porodici koja je izolovana na nekoj pustopoljini, u strahu od neke opasnosti koju nikada do kraja ne definišu - da li je to rat koji se dešavao u Španiji pre toga, da li je to neka unutrašnja trauma koja razdire ukućane ili je to neko realno ili nerealno, prirodno ili natprirodno otelovljenje Pretnje.

Casademunt nam daje premalo odgovora, čini se da bi filmu prijalo da ih je bilo više, međutim, ključ filma je u atmosferi, odnosima među junacima i jednom opštem osećaju napetosti i nelagode, i to Casademunt radi dobro.

Slično Milićevom filmu MRAK, EL PARAMO možda prikazuje jedno a možda nešto drugo, ali ono što funkcioniše jesu likovi i opšti izgled i dinamika filma. Utisak je naravno individualan.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14519 on: 18-07-2022, 16:17:08 »
Reprizirao sam THE PRIME GIG i ponovo sam imao utisak da taj film ne bi bio tako marginalan da ne postoji masterpis kakav je GLENGARRY GLEN ROSS, i da pošteno govoreći nije postojao dugo pre nastanka ovog filma.

Gregory Mosher pravi jednu indie varijaciju na tu temu telemarketera kao tragičkih junaka našeg doba koji imaju hibris i hamartiju i završavaju katastrofom, kako dolikuje. Njihova epoha je moderna, ali je njihova sudbina u antičkoj formi, izuzev što im se ne okončava život, što isto jeste u duhu moderne tragedije.

Mosherov film nije onako tenzičan kao GLENGARRY GLEN ROSS kao što ni Wheelerov skript nije tako dobar kao Mametov komad, ali i ovde imamo odličnu glumačku ekipu u čijem je centru Vince Vaughn kao tupavo muško koje misli da je genije iz neo-noira iz prve polovine devedesetih, imamo tada veoma perspektivnu Juliu Ormond kao fatalnu ženu i Eda Harrisa kao gazdu kog nije lako nasamariti, ali možda nije ni moguće.

Film je propulzivan, disciplinovan strukturalno ali u suštini altmanovski. Vaughn je tu još na obroncima statusa zvezde ali je dovoljno harizmatičan da nosi celu stvar. Materijal međutim nije mogao rezultirati uspehom. Samo dobrim filmom.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14520 on: 21-07-2022, 16:22:53 »
Pitao sam se posle GET OUTa kad će krenuti talas brutalno satiričnih i radikalno političnih horora u Americi, i uprkos tome što smo dobili ponešto kao ANTEBELLUM, nije se desilo nešto masovnije. AMERICAN CARNAGE je jedan od tih filmova koje sam očekivao.

Naravno, iako nisam fan GET OUTa ali posle US jesam poštovalac Jordana Peelea kao našeg velikog savremenika i autora jednog od najboljih horora koje sam ikada gledao, nesporno je da CARNAGE ne dobacuje do svog uzora.

Ali, apropos uzora, činjenica je da u jednoj sceni na posterima u sobi glavnog junaka nama reditelj Diego Hallivis otprilike i nagovesti kome se divi (to je i Jordan Peele sa plakatom za US) ALI nam i spoiluje ishod priče.

A priča je o crackdownu kada strogi guverner hapsi sve imigrante bez papira i njihovu decu koja imaju dokumenta ali su bila saučesnici njihovog skrivanja. Deci međutim  nude mogućnost da dobiju slobodu kroz društveno koristan rad u jednom staračkom domu, ali tamo se ispostavlja da se dešava nešto zlokobno.

Hallivis ne izbegava trashy rešenja, i nažalost pomalo u krajnjoj premisi lobuje jer je nadomak genijalnog rešenja a onda ga pretera, međutim svejedno, i GET OUT ima trashy premisu sa političkom dimenzijom a isto se dešava i ovde.

AMERICAN CARNAGE nezavisno od politike jeste jedan lepo slikan (iskusan španski DP poznat po brojnim žanrovskim filmovima i seriji CASA DE PAPEL) internatski omladinski horor koji odlično koristi mladu glumačku podelu koju predvode Jorge Lendeborg Jr. i Jenna Ortega koja je snimila nedavno i zanimljivi X.

AMERICAN CARNAGE nije onoliko bitan film koliko bi premisa zahtevala da bi zaista imala odjek ali je solidan programmer u kome sam prilično uživao, lepo se zabavio i osetio se maksimalno polaskan trudom cele ekipe.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14521 on: 22-07-2022, 23:14:50 »
SOUTH OF HEAVEN WEST OF HELL je jedan od onih filmova koji bi verovatno bili bolji da je bilo nekih intervencija, ali bi film isto tako bio manje zanimljiv, a opet ne bi bio dovoljno dobar. Tako da kad mu već nema leka, onda je možda bolje da se pusti sva patologija da se izlije na ekran.

Ovo je vestern kao autorsko delo muzičara Dwighta Yoakama u kom je on reditelj, scenarista i glavni glumac. Da se nije odlučio da bude glavni glumac, filmu bi možda i bilo leka. Ali sa njim kao glavnim glumcem, ovaj raskošni, digresivni vestern naprosto ne može da profunkcioniše. Kada se na to doda još veći greh, da je sebe lišenog harizme okružio vrhunskim facama kao što su Vince Vaughn, Billy Bob Thornton, Bo Hopkins, Bridget i Peter Fonda itd. dobijamo ozbiljan disbalans i film deluje kao parodija, iako to najverovatnije nije.

Šta ovaj film jeste takođe je prilično teško objasniti, ali možda bi se mogao definisati kao peckinpahovski vestern obnovljen u 2000. godini, priča o šerifu koji je mlak ali hrabar i želi da se izbori sa rođacima koji vode nemilosrdnu lokalnu bandu koja pljačka, ubija i radi šta joj se prohte.

Sama realizacija u vizuelnom pogledu, zapravo i nije slaba. Film je urađen u jednom klasicističkom maniru, sa dosta širokih planova, očigledno pravljen za veliki ekran - na kom teško da ga je iko gledao, a ovaj film jedva da živi i na malom ekranu. Scenografija, pucnjave, nasilje, sve to čak i nije loše, i kad bi se vadili inserti iz ovog filma, imali bismo utisak da je reč o jednom filmu koji vredi videti.

Yoakamov vanity project zaista mnogo trpi od toga što je sebi dao glavnu ulogu. Ovo nije podela iz kontre kao Seth McFarlane u EIGHT MILLIONS WAY TO DIE IN THE WEST, ovo je skroz regularna uverenost da on može izneti ulogu. Isto tako, uprkos kompetentnom doprinosu drugih glumaca - među kojima su neki zvezde - i tehničke ekipe, ipak na kraju ostaje vođenje priče i ritam o kojima Yoakam kad je reč o filmu ipak ne zna dovoljno.

No, na neki čudan način, hardkor ljubitelji vesterna će ostati uskraćeni ako ne pogledaju ovaj naslov.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14522 on: 23-07-2022, 18:15:59 »
Braća Russo su se u više navrata dokazali kao jezivi antitalenti za film, ali sada bez mašinerije MCU pokazali su se i kao osobe bez ukusa za neke svakodnevne stvari.

THE GRAY MAN, do sada najskuplji Netflixov film koji je navodno koštao 200 miliona dolara, deluje ne samo slabo u nekim fundamentalnim pitanjima kao što je vođenje priče, izlaganje likova itd. već i na nivou detalja kao što je odabir i opremanje objekata, odevanje junaka itd.

Odavno nisam gledao film koji je toliko ispušten na svim nivoima do onih najbanalnijih, da autori ne umeju da izaberu dobar objekat za kancelariju ili da nađu pravu ešarpu za glumicu.

Akcioni filmovi se često uzimaju zdravo za gotovo. Čak i među onima koji ih vole i cene njihove reditelje, smatra se da nekako iza njih stoji mašinerija u kojoj nije toliko teško biti reditelj. I evo, ovo je definitivno film iza kog je stajala sva moguća logistika, ali Braća Russo prilično uporno nisu uspeli da donesu nijednu pravu odluku.

Kada sledeći put budete mislili kako Ryan Reynolds ili Chris Hemsworth stalno rade "ono svoje", "ono jedno te isto", setite se Ryana Goslinga iz ovog filma koji nije akcioni heroj a već je dovoljno umišljen da ne zna šta će sa sobom, i namerno se trudi da bude što manje zanimljiv kao protagonista filma a Braća Russo naravno nemaju načina da ga usmere na pravi put.

Dakle, druga lekcija ovog filma jeste koliko su glumci bitni, ne samo kao interpretatori u ovoj vrsti filma već i kao svojevrsni ko-autori. Da li iko zaista misli da je bivši kaskader David Leitch sam režirao drugog (i boljeg DEADPOOLa) ili je dobijao bitan input od samog Reynoldsa kao ko-autora cele stvari.

THE GRAY MAN ulupava dosta hardvera ali uzalud jer uzbuđenja naprosto nema osim povremenih bljeskova složene logistike koja na kratko probudi radoznalost profesionalaca ali to je manje-više to.

Smejali smo se zlosrećnom Fukunagi kako se koprcao na NO TIME TO DIE. Sada, taj film deluje kao primer stila i dinamike.

Ono što Braći Russo nedostaje ne može se kupiti. To su stvari koje se nose od kuće.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14523 on: 24-07-2022, 15:21:57 »
Drugi solo projekat Daily Wirea je vestern TERROR ON THE PRAIRIE s kojim je Gina Carano odlučila da pokaže zube posle cancelovanja na seriji MANDALORIAN zbog nekih desnih stavova koje je iznela i od njih nije odustala.

Dallas Sonnier je zadužen za produkciju a on iza sebe ima jedan od cenjenijih modernih vesterna - BONE TOMAHAWK - koji je što se mene tiče bio hrpa besmislica, odmah da naglasim. TERROR ON THE PRAIRIE je neuporedivo superiorniji film.

BONE TOMAHAWK je režirao S. Craig Zahler, reditelj koji će kasnije izgraditi par excellence autorsku reputaciju sa filmovima BRAWL IN CELL BLOCK 99 i DRAGGED ACROSS CONCRETE, ali to taj film ne čini manjom nebulozom. S druge strane, TERROR je režirao Michael Polish koji je na ovaj posao došao sa FORCE OF NATURE i nekoliko naređanih DTV projekata skromnog dometa.

Sonnier je probudio ono u njemu i Polish ovde potpisuje jedan od svojih najboljih filmova. Uprkos tome što ne mogu da kažem da sam u ovom filmu uživao, TERROR je jedan hardkor naturalistički vestern opsade, u kom Polish pravi neke jako ozbiljne estetske izbore. I u pogledu vođenja priče, i odnosa i ritma. U tom pogledu, podizanje Polishovog nivoa u odnosu na ono gde se on nalazi trenutno je evidentno.

Ovo nije prvi put Sonnieru da je digao reditelja iznad nivoa na kom je bio. Setimo se Rankina na RUN HIDE FIGHT, od kog se takav film nikada ne bi mogao očekivati, i ovo je školski primer, kada bi nekoga zanimalo da se školuje za te stvari kako producent podigne reditelja na viši nivo.

Film meni lično nije bio prijatan ali ne mogu da osporim da je dobar. Nisam uspeo da se povežem sa Ginom Carano kao ženom iz XIX veka jer je naprosto njeno lice prezategnuto modernim metodama i kad god ima krupan plan imamo utisak da je zalutala odnekle, ali ovo je u suštini peckinpahovski vestern gde svi likovi imaju neke motive koji su kompleksni, samo je neko više zao a neko malo više dobar. I u tom pogledu, ako imamo u vidu negativca kog igra prononsirani konzervativac Nick Searcy koji neprekidno traži pouku u Bibliji, ovo je više old school vestern nego neka konzervativna propaganda, izuzev što film nije Woke, što je - uslovno rečeno - običan i deluje kao nešto što bi snimio recimo Barry Shear početkom sedamdesetih, da ne kažem Sam Fuller (a njih dvojica su kao što znamo overili jedan film).

U odnosu na standarde vesterna, ovaj shvata žanr ozbiljno i ulazi u blagu dekonstrukciju. Oslanja se na tropey rešenja ali gradi i ozbiljne psihološke odnose a obračuni su posebno zanimljivi jer svi junaci loše pucaju i imaju velike teškoće da pogode jedni druge.

Nekome će ovaj film biti dosadan i to je legitimna primedba. Meni svakako nije superuzbudljiv ali mi je bio dinamičan. Pod tim podrazumevam unutrašnju dinamiku koja postoji, odnose među likovima koji se menjaju. I što je najvažnije, iako je ovo u osnovi film o ženi u nevolji (već drugi Daily Wire film o ženi pod opsadom i u nevolji) niko ovde nije naivan, i situacija ne eskalira zato što se dešava nešto što junaci koji su žrtve nisu u stanju da naslute. To svakako raduje kao opredeljenje autora.

TERROR ON THE PRAIRIE je svakako premija za ljubitelje vesterna, jedno novo i ubedljivo izvođenje podvrste poznog žanrovskog formata u kome smo uživali i koji se ponajbolje održao do danas.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14524 on: 25-07-2022, 18:25:21 »
DASHCAM Roba Savagea je veoma zanimljiv Blumhouseov horor koji je prošao nezapaženo, ne samo u komercijalnom pogledu već i kod kritike iako je imao potencijala barem za jaku polemiku. Naime, reč je o found footage filmu čija je glavna junakinja fikcionalizovana verzija indie muzičarke Alice Hardy koja se u ovom filmu isto zove i bavi se muzikom ali je pored toga i MAGA frik koji veruje u teorije zavere o COVIDu i za sve što joj ne odgovara optužuje libtarde.

Film se u principu ne bavi temom koja je u užem smislu politička kad je reč o samoj stravi, ona naime odlazi u London kod svog nekadašnjeg kolege iz benda, tamo se isposvađa sa njim i njegovom ženom i kada mu ukrade kola pristaje da preveze ženu za koju se ispostavlja da je posednuta.

Dakle ovo nije THE HUNT, nije suština premise u sukobu deplorablesa i elite, ali na neki način lik koji igra Alice Hardy, upravo zato što nema to folksy dostojanstvo junakinje iz HUNTa zapravo mnogo bolje iskazuje suštinu jednog bitnog dela MAGA ekipe a to je nihilistička grupa jebivetara koji prosto hoće da se dobro zezaju, da budu antisistemski raspoloženi, da se izruguju svemu i svakome. I Alice to sjajno ovaploćuje.

Ključ ovog filma su likovi. Njihove osobine i njihova ljubav prema muzici i freestyle rapu.

Sam aspekt strave je veoma visceralan. Ovo je hardcore found footage, veoma agresivan, nekome kome to ne prija može biti nebulozan, ali meni se ta čista kinetička snaga dopala, kao što mi se negde ta strava koja se gradi, tako potpuno iracionalna, subjektivna, gde ne znaš više da li je ona samo u njenoj glavi ili u stvarnosti, veoma zanimljiva.

No, ko se ne ukači na lik, teško će ispratiti ovaj film jer je njegov postupak, sam po sebi, acquired taste, iako smo ovakav rastresen found footage do sada puno puta viđali. Ipak, ovakve karaktere nismo i sinergija koju dobijamo je unikatna i veoma zanimljiva.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14525 on: 28-07-2022, 18:10:54 »
Dani de la Torre nastavlja sa stagnacijom posle sjajnog debija. LIVE IS LIFE je njegov nostaglični film o odrastanju, jedna lepo slikana ali nažalost isprazno sentimentalna i stupidna priča smeštena u 1985. godinu koja možda želi da bude španski STAND BY ME naših dana, ali nažalost, na kraju nije ništa.

U filmu je sve kliše, sve je već potrošeno, prežvakano i viđeno negde neuporedivo bolje i jedino što izdvaja ovaj film jeste relativno skupocena realizacija te besmislice, sa produkcijom dostojnog ozbiljnog avanturističkog filma a ne ovako impotentnog pastiša.

* 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14526 on: 29-07-2022, 00:20:32 »
Pre deset godina, Brad Parker je u Srbiji (i još ponegde) snimio film CHERNOBYL DIARIES. Film je naišao na generalni prezir i odbacivanje kritike ali meni se dopadao zbog uznemirujuće atmosfere, fascinantno iskorišćenih lokacija napuštene modernističke arhitekture koja postaje lik za sebe, i generalno izgleda svih dešavanja u pogledu estetizacije.

Parker je pre ovog filma imao šta da radi a s tim je nastavio i posle, kao pomoćnik režije i specijalista za specijalne efekte na dosta ambicioznim filmovima, i sa određenim kontaktima kod Matta Reevesa, pa samim tim i J.J. Abramsa.

Devet godina se čekao njegov drugi film a tu pauzu je on potrošio radeći poslove koje inače radi, ali ako imamo u vidu relativno ambiciozan slate za koji je tada bio attachovan u ozbiljnim produkcijama, lako je konstatovati da se ta priča nije desila.

U drugom filmu, Brad Parker radi u slabijoj produkciji. Nema Orena Pelija, ali tu je lik koji je režirao AMERICAN CARNAGE, no zaplet je začuđujuće sličan CHERNOBYL DIARIESu.

Naime, ovde imamo grupu naučnika koji odlaze na zabranjeni prostor devastiran ekološkom tragedijom izazvanom rudarstvom i na tom mestu susreću neke čudne pojave, kao što su neka veoma opasna podzemna bića oko kojih su se meštani već odbrambeno organizovali a ovi ih iz neznanja puštaju na koliku-toliku slobodu.

Nažalost, strava oko tih monstruma ne funkcioniše jer se zbiva u tami i oni se nikada ne vide. Film je mimo toga visceralan, ima zanimljive likove, dobru glumu i sve ono što okružuje glavno gradivo. U tom pogledu, ovde ima šta da se vidi, ali ti kvaliteti ipak nisu presudni za jedan horor film.

* * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14527 on: 29-07-2022, 17:38:14 »
ESPIRITU SAGRADO je režirao Chema Garcia Ibarra, lik koji se u nekim sporednim zadacima pojavljuje u celom nizu negledljivih španskih art house iživljavanja koja nekako na IMDB ponesu etiketu SF i onda me namame da ih gledam.

Kada biste pročitali kritiku ovog filma, ona bi u proseku rekla dve stvari - jednu da je film jako kvalitetan, ali i to da je zabavan. Sad, naravno, mi znamo da je pitanje šta jeste a šta nije dobar film zaista relativno i u njega je najbolje ne ulaziti, ali to da li je neki film zabavan ipak jeste bazirano na nekim objektivnim parametrima - pre svega da li je dinamičan, da li ima tempo, u kojoj meri aktivira i generalno angažuje gledaoca itd.

Reći da je ovaj film zabavan, moguće je samo ako je parametar inače produkcija u kojoj je Chema Garcia Ibarra postojao, za koju ovo jeste primer mejnstrima, pa čak i blokbastera. Ali, u suštini, jedina razlika jeste u budžetu, što je ovaj film sniman u nekim "normalnim" objektima a ne u nekim budžacima, i u tome što on ima relativno čitljiv "smisao" koji se nekako uveže na kraju.

Takva priča - ako je to bio cilj autora - mogla se ispričati naravno mnogo bolje, i konvencionalnije. Ali, nije problem njegovog filma to što bira manje efektan način pričanja priče u pokušaju da bude manje konvencionalan već to što istovremeno želi da snima neku nebulozu a da nas onda završeno racionalno aktivira o nekom zapletu.

Slično drugim filmovima ovog pravca, postavi se premisa i onda imamo beskrajnu svakodnevicu glavnih junaka koja je blago bizarna na neki iritantan način, sa ružno izvedenim glumljenim debilitetom, i onda u nekom trenutku nešto kao krene da se dešava jer sve ovo nekako mora da se završi.

Mogao bih još dugo nabrajati kako i zašto ovaj film ne valja, kada on ne bi bio toliko uspešan i samim tim označavao jedan novi standard na koji treba da se naviknemo. Naprosto, treba se pomiriti sa tim da se I OVO, danas smatra načinom kako film može da se snimi i kako može da izgleda i izlaže svoj sadržaj, namerno ne koristim reč priča jer bi to Chemu i njegove istomišljenike dovelo do ludila.

Dakle, posle svega, I OVO je legitimisano, I OVO je sad kao u redu da se smatra smislenim filmom.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14528 on: 30-07-2022, 16:46:16 »
Skoro četvrt vek kasnije iznova sam reprizirao PSYCHO Gusa Van Santa i moram priznati da ni sada kad sam mnogo otvoreniji za razne pizdarije, teško da mogu da dokučim smisao ovog poduhvata. Naravno, ne izdvajam se mnogo od onih koji smatraju prvi film neizmerno značajnim remek-delom, premda meni to nije najdraži Hitchov film. Međutim, taj sam film je čudesan, a o uticaju koji je ostvario da i ne govorimo, sve u svemu jesam poštovalac u jednom rekao bih konvencionalnom obimu. Ali, ja naročito jak lični odnos imam prema PSYCHO 2 Richarda Franklina koji je meni - na nekom suludom nivou - još zanimljiviji od Hitchcockovog filma, briljantno režiran, na nivou zapleta zanimljiv i produbljen, slično kao CANDYMAN Nie Da Coste u odnosu na Roseov, samo mnogo više straight u pogledu trilera i strave.

Ako sam bio otvoren za PSYCHO 2, ako sam uostalom bio otvoren za CANDYMAN Nie Da Coste, rekao bih da sam sasvim dovoljno otvoren i za Van Santovu rekonstrukciju filma PSYCHO.

Gus Van Sant snima scenario Hitchcockovog filma, rekonstruiše ga maltene kadar-po-kadar, ali ga smešta u savremeno doba i to pomalo stvara nelagodu i čini da ono što je najdelikatniji deo originalnog filma ne funkcioniše. Kada Marion Crane beži sa novcem i kada mi mislimo da je to film pljačke i identifikujemo se s njom, i verujemo da će u Bates Motelu početi neki noir zaplet oko njenog bekstva i novca, dešava se krupan preokret i menja se protagonizam. Norman Bates postaje protagonista ali naša identifikacija ostaje sa žrtvom što je jako zanimljiva emotivno-intelektualna igra. U filmovima sa jakim protagonistom pa makar on bio i antiheroj, publika se obično identifikuje sa njim. Hitch međutim uspeva ne samo da preokrene stvari već i da  izgradi protagonistu u čijem delovanju nimalo ne uživamo čak i kad je lukav i harizmatičniji od partnera u sceni.

Međutim, scenario, pa i kostim, kao i neke tehnike snimanja, deluju prilično arhaizirano u odnosu na savremene ambijente, i to sve stvara utisak nekog galerijskog filma tako da se teško vezujemo sa rolom Anne Heche. Film "prodiše" kada stigne u vanvremenski Bates Motel, pre svega jer je motel logično arhaiziran, ali kada na kraju film ode odatle ponovo implodira u jednu čudnu distancu prema dešavanjima, i završnica sa psihijatrom koji "objasni" slučaj što je bilo često citirano rešenje, sada već deluje skroz deplasirano i campy.

Van Sant sasvim sigurno nije imao nameru da parodira Hitcha. Pre će biti da je želeo da pokaže da je film u postupku vanvremenski. I u suštini jeste. Zaista, to kadriranje za početak bez problema može da se primeni na savremeni film, PSYCHO izgleda sasvim savremeno, kao film svog vremena. Međutim, neke intervencije iz scenarija u nekim situacijama deluju ipak kao nešto iz vremena koje je davno prošlo i tu je Van Sant na neki način morao izvršiti izmene.

U redu je što nije. Ali, film je zbog toga platio određenu cenu.

PSYCHO rimejk je nešto što postoji, razni ljudi ga različito vide, samim tim to znači da je imao svoju svrhu. Ali, nije bio neophodan, što se mene tiče.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

Labudan

  • 4
  • 3
  • Posts: 13.008
Re: The Crippled Corner
« Reply #14529 on: 31-07-2022, 00:37:32 »
van Sant je prvo snimio film o fejk inteligenciji, a onda i film o fejk ludilu
šta će mi bogatstvo i svecka slava sva kada mora umreti lepa Nirdala

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14530 on: 02-08-2022, 03:27:59 »
U ranoj fazi karijere pored cormanovske produkcije koja je rezultirala filmom koji je verovatno mnogo gejmera greškom gledalo misleći da ima neke veze sa jednom od najpoznatijih igara - Ron Howard je režirao televizijske filmove relativno generic kvaliteta i istih takvih tema.

Jedan od takvih je COTTON CANDY iz 1978. godine po scenariju koji su napisali Ron i Clint Howard koji govori o srednjoškolcu koji ne uspeva da se uključi u fudbalski tim i osniva bend kao put da se bolje socijalizuje u afirmiše.

Klinca igra Charles Martin Smith i kao mlad je isti onakav kakvim ga znamo i kao starijeg, simpatičan, malo geeky, malo nerdy, slab ali nepokolebljiv. I njegov karakter uspeva da napravi bend i nametne se uprkos postojećem moćnom i veoma mačo bendu koji dominira školom.

Ovo nije ROCK'N'ROLL HIGH SCHOOL. Ceo battle of the bands momenat i uopšte muzička dimenzija data je u okviru nekog povišenog realizma. Dakle, ovo nije mjuzikl i nema neke jače intervencije. Kao što nema razloga ni da pamtimo ovaj TV film da ga nije potpisao Ron Howard.
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

ALEKSIJE D.

  • 3
  • Posts: 2.015
Re: The Crippled Corner
« Reply #14531 on: 02-08-2022, 11:54:35 »
Gledao neko FRESH 2022? Ako jeste, molim mišljenje,m pošto se meni filom eobično dopao i sa ritmom i radnjom, glumom, ama sa svim elementima jeze a ne tipičnog horora. posle njega razmišljam da postanem vegan.

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14532 on: 03-08-2022, 02:17:24 »
Fernando Leon de Aranoa režirao je film EL BUEN PATRON koji je na kraju završio kao španski kandidat za oskara iako je reč o relativno konvencionalnom, pristojnom filmu koji se izdvaja po dominantnoj ulozi Javiera Bardea koji koristi povratak u otadžbinu da se malo glumački razmahne, kako inače ne može po holivudskim filmovima.

Pod maskom sedog provincijskog biznismena i stuba društva, sa sedom kosom i naglašenom dežmekastošću, Bardem u ovom filmu više liči na Nenada Ćirića nego na sebe, i dobar je. I Nenad Ćirić je uostalom dobar, jedan je od naših najpotcenjenijih glumaca.

U svakom slučaju, EL BUEN PATRON je u suštini komedija, ali nema jak tempo gegova, komika je u situacijama, u ironiji sudbine, u životima koje junaci vode, u karakterima. Film je ipak mogao biti nešto smešniji, ili barem nešto brži jer sa pričom ove snage jedva drži pažnju u skoro dva sata trajanja.

Što ne znači da je film dosadan ili da u njemu nema šta da se vidi.

Glavni junak filma je narečeni vlasnik fabrike vaga koji je u svom kraju jedna veoma cenjena figura, smireni dobrotvor, stub zajednice, što ne znači da se ni on ne može unervoziti kada neposrednu pred bitnu posetu komisije iz lokalne samouprave koja njegovom preduzeću može doneti nagradu i put ka državnim subvencijama ne kreću da se gomilaju problemi, kojom prilikom otkrivamo njegovu mračnu stranu.

EL BUEN PATRON ne prikazuje svog junaka kao klasičnog licemera koji sve vreme radi prljave stvari iza fasade dobročinstva. I de Aranoa i Bardem ga drže ambivalentnim, on trguje uslugama ali ne čini ništa per se zlo ako baš ne mora, on nije onoliko dobar koliko svi misle da jeste ali nije ni onoliko loš koliko bi se očekivalo na naličju tako izgrađenog imidža. Ta ambivalenost daje vrednost filmu i karakteru, ali verovatno i ubija deo komike.

EL BUEN PATRON je bolje zamišljen nego što je izveden ali je svakako film vredan pažnje, ako ništa a ono zbog zanimljivo koncipiranog i odigranog Bardemovog junaka.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14533 on: 03-08-2022, 14:31:04 »
JOE BELL Reinaldo Marcus Greena je suštinska preteča FATHER STUa i zagrevanje za njega na jedan neobičan način. Naime, u vizuelnom pogledu kroz fotografiju Jacquesa Jouffreta i kroz ton glumačke igre koju donosi Mark Wahlberg, ovde imamo tragičnu istinitu priču o blue collar čoveku koji je posvetio sebe nečemu višem.

FATHER STU je "čistiji", narativno precizniji, i sama priča je prosto filmičnija, ali JOE BELL je zaista zanimljiv kao njegova idejno drugačija i formalno riskantnija preteča.

Naime, Reinaldo Marcus Green uzima scenario koji potpisuju Larry McMurtry i Diana Ossana i sa njim pravi neke zanimljive formalne zahvate. JOE BELL je priča o naslovnom junaku, oregonskom blue collar liku čiji je sin bio homoseksualac i izvršio je suicid zbog zlostavljanja i iživljavanja svojih školskih drugova. U prvih pola sata filma mi pratimo hodočašće Joe Bella zajedno sa sinom gde on ide po školama i priča o rizicima vršnjačkog nasilja, naslućujemo da je dečak koji ide sa njim možda duh, iako nam Green ne daje neke vizuelne cueove ali zapažamo da ga drugi likovi ne primećuju (ali ne na agresivan način, lako je zamisliti takav odnos i prema realnoj osobi) i na tom putu on se bonduje sa sinom kako nije za života.

Onda negde na kraju prvog čina, u sceni veselja, Joe Bell okriva da mu je sin mrtav. I od tada dečaka više nema sem u flešbekovima, novi preokret sledi na oko sat vremena i film se zaokružuje na tački od sat i po.

Pripovedanje je dinamično, Jouffretova fotografija je vibrantna, a Reinaldo Marcus Green izvlači maksimum iz glumaca u najboljoj tradiciji američkog filma sedamdesetih. Wahlberg voli da gradi junake u ovim istinitim pričama kao blue collar face pune života uprkos teškoj sudbini i sa Connie Britton u ulozi supruge i Reid Millerom u ulozi sina Jadina Bella, ima sjajne saigrače. Praktično, taj recept će sa još većim rezultatima ponoviti u FATHER STUu.

E sad, filmovi o tome kako je neko iz nekog protesta pošao peške preko Amerike se snimaju već 40 i kusur godina. Nedavno sam baš gledao TERRY FOX STORY koji ima sličan motiv. Čak je i u Srbiji snimljen film OTAC sa tim zapletom. To u nekom širem tematskom pogledu oduzima svežinu JOE BELLu.

Međutim, način na koji ga Reinaldo Marcus Green sklapa, kako gradi narativ, kojim tehnikama se koristi je jako zanimljivo pošto je on jedan od onih reditelja koji u periodu IPjeva i svih tih ludila pokušava da pravi filmove o živim o ljudima za multiplex crowd. Čovek je ipak snimio KING RICHARDa koji je doveo Big Willa do oskara. A taj pokušaj snimanja filma o živim ljudima za multiplex crowd koji nije nužno award bait - premda ne verujem da bi se iko žalio da dobije oskara za JOE BELLa ili FATHER STUa - jeste pomalo zaboravljen zanat i nije tako jednostavno kako smo navikli da uzimamo zdravo za gotovo.

Iskreno, nadam se da Reinaldo neće da poklekne i ode da deset godina svog zenita provede snimajući neke franšize, ali i ako se to desi, JOE BELL je dostignuće baš u pogledu postupka i zato ga pre svega treba videti.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14534 on: 05-08-2022, 15:43:15 »
VIENTOS DE LA HABANA je ekranizacija romana Leonarda Padure u režiji iskusnog španskog televizijskog reditelja Felixa Viscarreta. Leonardo Padura je kod nas imao dva objavljenja romana, od kojih je jedan krimić o Mario Condeu, njegovom liku iz serije knjiga, policajcu iz Havane sklonom nesrećnoj ljubavi, kapljici i zapisivanju poneke prozne priče.

Mario Conde je u suštini klišetiziran lik, chandlerovski ranjeni detektiv zaposlen u policiji Havane koji rešava slučajeve u njenoj utrobi koju Padura, kao pisac koji nije nikada nije napustio Kubu relativno slobodno prikazuje.

Španska televizija je snimila mini-seriju od četiri televizijska filma od sat i po vremena po Padurinim romanima a prvi od njih, VIENTOS DE LA HABANA je išao u bioskope.

Mario Conde je na filmu sličan kao i u romanima, ne mnogo interesantan ali je relativno konvencionalan Padurin narativ koji je u knjigama na ničijoj zemlji između visoke književnosti i žanra ovde učinjen neverovatno interesantnim samim kubanskim ambijentom. Slično Padurinim romanima čiji je osnovni kvalitet to što je on i dalje na Kubi, i koji se kreću pomenutom ničijom zemljom ali su jači mejnstrimaški nego žanrovski, tako je i sa ovim filmom.

Bio bi to rutinski detektivski noir da nije Kube.

Viscarretova egzekucija je solidna. Impresioniran je lokacijama ali im ne robuje već film izgleda kao da se na Kubi snimaju krimići svaki drugi dan - premda nije tako. Rad s glumcima mu je dobar, ritam priče je postavljen kako treba i sve ključne elemente Padurinog zapleta uspeva da isprati u pogledu konstruisanja misterije i njenog razrešenja.

Pošto sam prvobitno gledao ovaj film u sklopu serije, ne mogu se oteti tom televizijskom utisku. Međutim, ko ne zna da postoji serija, teško da može osporiti nesumnjiv film look ovog krimića u kom uniformisani panduri voze stare lade a detektivi moskviče dok fatalna žena na gurku pali ševrolet iz pedesetih.

Siguran sam da ovom filmu nećete lako odoleti.

* * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14535 on: Yesterday at 01:51:29 »
Mabrouk El Mechri stekao je svetsku slavu filmom JCVD koji meni nije pružio ono što sam želeo i čemu sam se nadao, ali izgleda da drugima jeste, i da - što je najparadoksalnije ne samo da nije završio parodiju i dekonstrukciju Van Dammea jer kasnije smo imali i seriju JEAN CLAUDE VAN JOHNSON na Amazonu. Međutim, moje interesovanje postigao je svojim manje važnim, bitno manje priznatim filmom COLD LIGHT OF DAY u kom Henry Cavill pre Supermana igra hitchocockovskog akcionog heroja koji nije ni slutio da će se naći u takvoj situaciji, a Bruno Willis igra jako uspelu i veoma angažovanu prototipsku rolu njegovog oca tajnog agenta pod krinkom profesora zbog kog se momak i našao u nevolji.

Mabrouk je tu osetio ukus Holivuda iako je film sniman Španiji. Snimao ga je legendarni Britanac, neverovatno je ali još uvek aktivni Remi Adefarasin, a lokacije sa španske obale i gradova donele su svežinu.

Potom, Mabrouk ulazi u okvire visokoprofilne francuske televizije i ne radi ništa do novog autorskog projekta KUNG FU ZOHRA. Ovaj film dolazi iz iste žile kao i JCVD ali je mnogo konsekventniji i zanimljiviji.

Zohra je Tunižanka koja je od oca nasledila ljubav prema kung fu filmu, a kad upozna momka koji voli istu vstu filma, rađa se ljubav i ona se doseljava u Francusku. Ubrzo, u braku kreću da se javljaju nasilne epizode, delom pravdane fudbalom i nervozom koju muž oseća kad mu omiljeni tim ne pobedi, i ona u jednom momentu kreće da se uči samoodbrani, prvo gledajući YT kanal, a posle uz pomoć Kineza domara u sportskom centru u kom radi kao čistačica da bi mogla da trenira.

Rezultat je zanimljiva mešavina priče o porodičnom nasilju i bajke iz žanra borilačkog filma gde Zohra dok ne savlada način kako da se fizički odupre Omaru neće uspeti ni da ga se formalno reši. Spoj zvuči čudno ili u najboljem slučaju cheesy ali Mabrouk ga radi sa punim ubeđenjem, i ima jako dobru glumačku podelu koja to može da iznese.

KUNG FU ZOHRA je sastavljena od polovnih delova ali je mišićavo i samouvereno izvedena, bez kompleksa.

Kada Zohra konačno stasa kao borac, Mabrouk isporučuje jednu fenomenalnu i jednu jako dobru kung fu scenu koje nude prvoklasno uživanje.

Međutim, glavna stvar u borilačkom filmu uvek jesu bili karakteri, i uprkos tome što je ovo jednostavna priča, svesno oslonjena na strukturu bajke ima jako ubedljive likove i jako harizmatične glumce u tim ulogama, tako da Mabrouk uspeva da napravi koherentnu celinu od čudno izabranih elemenata.

Ova Gaumontova produkcija izašla je u čudnim Covid/ post-Covid uslovima i ne mogu da procenim do kraja odjek filma, uostalom Mabrouk uvek ima odstupnicu na televiziji. Ipak, ovim filmom mi je pokazao da je itekako autorski živ.

* * * / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam

crippled_avenger

  • 4
  • 3
  • Posts: 20.616
    • http://dobanevinosti.blogspot.com
Re: The Crippled Corner
« Reply #14536 on: Yesterday at 17:35:41 »
THIRTEEN LIVES Rona Howarda je igrana ekranizacija čuvenog slučaja kada je tokom Svetskog prvenstsva u Rusiji 2018. godine, grupa dečaka iz omladinske fudbalske ekipe Wild Boars otišla da obiđe jednu pećinu i ostala zarobljena u njoj kada su poranile monsunske kiše.

Ron Howard je reditelj čiji opus varira od filmova koji su školski primeri pravog pristupa kao što su RANSOM, APOLLO 13, FROST/NIXON, RUSH ili IN THE HEART OF THE SEA ali i brojnih naslova koji su zaista pogrešno postavljeni, previše sentimentalni i daju obrnut, loš primer kao Awards-bait.

Od navedenih dobrih filmova, zanimljivo je da RANSOM nije fikcija, iako je IN THE HEART OF THE SEA dosta estetizovan i urađen u jednom retro maniru povišenog realizma. Sve ostalo su dakle istinite priče. U tom pogledu THIRTEEN LIVES je mogao poći i na jednu i na drugu stranu. Ipak, pošao je na pravu i prvi utisak koji imam jeste da je ovaj MGM/UA film jedino mogao nastati u eri striminga jer ga je Howard snimio kao da je to tajlandski film, izveden naravno američkim hardverom.

Zapadne ličnosti su imale protagonizam u događajima, ali kod Howarda, zaista se priča ne sagledava isključivo iz njihove vizure već su tajlandski likovi dobili ravnopravan tretman a ni engleski nije lingua franca. Colin Farrell, Viggo Mortensen i Joel Edgerton su dati bez glamura, kao ljudi od krvi i mesa a ne zvezde, i donose ono najbolje što star wattage može da pruži, a to je harizma u underplayu.

Sam događaj je toliko uzbudljiv i neverovatan, prepun spontanog herojstva, neopisivih rizika, u jednom jako interesantnom miljeu a o lokaciji da ne govorimo.

E sad, Ron Howard, majstor nevolja u vodi i skučenom prostoru, ekspert sa junake kojima nestaje vazduha u onome što je "akcioni" deo, jako dobro zna šta radi, a jako vešto se snalazi - i to je recimo baš školski primer - u okolnostima gde se akcije često ponavljaju, i vešto gradi tenziju u brojnim zaronima.

Film insistira na autentičnosti, sigurno je da ima pojednostavljenja i fikcionalizacije, ali ono što je najmaštovitije u priči osmislila je ipak pre svega sudbina. U tom smislu, Howard je snimio ne samo dobar film o ovom sjajnom događaju, već je snimio i jedan zaista svež film koji se dosta razlikuje od načina na koji bi se inače čak i danas tretirali ovakvi događaji - a kod većine bi krenuli sa Chrisom Hemsworthom koji čuje za slučaj i onda skuplja ekipu i ide da nauči Tajlanđane pameti.

Uprkos tome što je upravo to "učenje pameti" nešto što se zapravo desilo, ovaj film je recept koji je koristan za našu fantaziju o Strancu koji će uspešno ekranizovati neku našu bitnu nacionalnu priču, što je paradigma za kojom mnoge nacije tragaju još od kada je Gillo Pontecorvo snimio LA BATTAGILA DI ALGERI ali potom to nije ponovio kada je snimio OGRO o španskim događajima u poslednjim danima frankizma.

DP na filmu je tajlandski art house majstor Sayombu Mukdeeprom, ali nema ništa u snimatelju umetničkog filma što stari majstor ne ume da dovede u red da isporuči jednu veoma ubedljivu filmsku sliku kakvu mu je inače pružao Anthony Dod Mantle, i ne samo njemu.

Sigurno je da bi ovaj film bitno drugačije izgledao da je ciljao samo bioskope, i čini mi se da je bolje što nije jer smo dobili nešto bitno drugačije.

* * * 1/2 / * * * *
Nema potrebe da zalis me, mene je vec sram
Nema potrebe da hvalis me, dobro ja to znam