Poenta svega ovoga je bila promocija, a cilj dopreti do što šireg čitalačkog kruga. Neafirmisani autor, ma koliko dobar, kvalitetan, zabavan, duhovit i ne znam ni ja šta još sve bio, nije u mogućnosti da a) mu knjiga dospe do velikog broja ljudi; b) da izda za izdavača koji bi tu knjigu doturio većem broju ljudi; c) nađe izdavača koji bi mu štampao knjigu zato što je kvalitetna, a besplatno. Danas se, dobro je poznato, prodaje ime, a ne sadržaj, tako da se prvo mora dogurati do imena, a dotle se sadržaj, ukoliko se želi što više raširiti, mora poklanjati. E sad, finansirati nešto što će se pokloniti je prilično rizičan i često neisplativ posao, naročito kod nas i na polju žanrovske proze. Zato je besplatna elektronska publikacija najbolji način za početak. Narodu se razdelilo, promovisala su se naša imena i ono što smo napisali, OK iscimali smo se da svako iskuca 50.000 karaktera, ali pretpostavljam da ih je ostalo još tamo odakle su se stvorili. Sledeća antologija će najverovatnije proći kroz uobičajenu proceduru za štampanje i naći će se ukoričena, kao i na polici sa cenom, a potencijalnim kupcima ili onima koji će izbeći to delo smo ovom digitalnom formom dali naznaku koliko vredimo i da li smo mu po ukusu. Niko nije u minusu, naše priče su pročitane, koliko će ostati upamćene i da li će ostati ovekovečene u sajberspejsu je stvar reakcije i čitanosti, a ne papira ili monitora. Mislim da je cimanje oko jedne ili dve priče najmanje što se moglo učiniti za takav rezultat. Uostalom - 1500 preuzimanja... nek je pola rešilo da pročita, a polovina zaista pročitala, a polovini se dopalo... ne volim matematiku i ne dobije se ceo broj, ali mi ne bi smetalo da toliko duša pazari narednu antologiju u štampanom obliku.
